NME-ovi „božanstveni geniji“, legende britanskog roka Suede objavili su album „Night Thoughts„, drugi nakon odličnog povratničkog izdanja „Bloodsports„. Bret Anderson postao je otac, promenio svoje poglede na svet, jednim delom tako je i nastao novi album… drugim delom susrećemo se sa mračnom temom pratećeg filma u režiji Rodžera Sardženta. O filmu, temama albuma, očinstvu, starenju i novom konceptu turneju za Balkanrock govore Bret Anderson i Met Osman.

BR: Tokom slušanja novog albuma, javile su se asocijacije poput samoubistva, nostalgije i Engleske. Da li su to i teme albuma, odnosno i pratećeg filma?

Bret Anderson: Da. To su tri različite stvari koje su tu definitivno. To je album o rođenju i smrti, o starosti i mladosti, i o svim tim stvarima i svim dešavanjima između njih. Dosta je o porodici, takođe. O svim velikim stvarima u životu, rekao bih.

BR: Šta je nateralo da pišeš o tome, umesto o ljubavnim temama kao na prethodnom „Bloodsports„?

Bret: Kao prvo, napisao sam dosta pesama o romantičnim vezama. Želeo sam da pišem o drugačijim vrstama veza. Familijarnim vezama. Mislim… dosta toga ima veze sa očinstvom. Dosta tema na albumu je povezano sa roditeljstvom. Mislim da vas to tera da na porodicu gledate na drugi način. Nateralo me je da razmišljam o mojim roditeljima na drugi način.

Očigledno je kliše o tome da vam to menja sve u životu, potpuno tačan. Naravno da jeste. Takođe mi je dalo u neku ruku… da drugačije razmišljam o svom životu. Dalo mi je drugi način razmišljanja o tome o čemu želim da pišem kao kantautor takođe. Dalo mi je novu banku inspirativnih tačaka za pesme.

BR: Kako to da je onda album mordiban? Hoće i da zaplaši ponekad. Posebno tekstualno.

Bret: Mislim da je film morbidniji od albuma. Album nije naglašeno morbidan. A film je trebalo da bude jednostavne poruke da bi uspeo. Nema mnogo mesta za suptilnost u filmu koji nema dijalog. Svodi se na pantomimu ili nešto tako. Tako da je smrt deteta sredstvo filma, što je očigledno neprijatno. Bila je neophodna stvar u filmu kako bi nekako uspeo i naterao gledaoca da razume zašto se čovekov život raspao. Mislim da album nije morbidan toliko. Mislim da nije sumoran. Ima momente sumornosti i ima momente bistrine.

BR: Oh, da, negde jeste sumoran. Pesma „I can’t give her what she wants“ čini se da za temu ima ubistvo nečije devojke… Dovoljno sumorno?

Bret: Prvobitno je pesma počela mnogo mračnije, a zavšrila se više kao neki nuar. Zapravo sam morao da je vratim nazad. Ubistvo je bilo očigledno. I morao sam da se vratim na originalnu zamisao kako bi bila dvosmislena pomalo. Kada pišete, mora da isprobate nove stvari. Mora da odete na sva ta mesta da otkrijete odakle ste se vratili. Pisanje je čudan proces. Kada pišem, ja nastanjujem dosta persona. Kada pišem pesmu, ne sednem samo za klavir i savršeno oblikovana pesma se stvori i otpevam je lepo. Mrzim kada me ljudi prisluškuju dok pišem jer je to haos. Samo pravite buku i haos i isprobavate glupe stvari. To je veoma sramotan proces. Drugi ljudi me čuju… mrzim to! Ako sam u studiju i znam da me ljudi mogu čuti, ili ako radim kod kuće ili tako nešto, više bih voleo da ljudi gledaju TV ili nešto drugo. Ima nečeg ličnog u tome. Jer kad pišete, u tom trenutku to ne predstavljate svetu. Još uvek smišljate. A da bi napravili nešto interesantno mora prvo da pogrešite i gurate na pogrešna mesta da bi vam bilo zanimljivo da se nekada vratite korak nazad. Tako da prve verzije pesama, nekako su uvek kao… Prve su skice sa razlogom, jer ste ih odradili pogrešno. I mora da se vratite: ok, ton toga je pogrešan, i mora da ga vratite nazad ili odvedete na drugo mesto. Tako da je prva skica ove pesme bila nešto mračnija.

BR: Nostalgija je glavna tema pesme „When we were young“, i vraća to kao temu albuma.

Bret: Da, pretpostavljam da je tako jednom delom. Tema je pogled na detinjstvo. Ili sunčana strana detinjstva. Ali nije u potpunosti osvrt na detinjstvo kao nešto neverovatno, lepo, već i kao neprijatno i zastrašujuće. Gledanje iz više perspektiva.

BR: Nostalgija se oseća i u samoj muzici. Neke numere podsećaju na zvuk 90ih i period „Dog man star“…

Met Osman: Ne znam da li je to bio nameran pokušaj da zvuči kao taj album, ali je to na neki način naš DNK. To je zvuk koji pravimo kada smo nas petorica na okupu. Mislim na vrstu ploče koja je bila… da, ima definitivno pogled nazad na tu vrstu ambicije. I skoro pa pogled na neko zlatno doba albuma. Kao „The hounds of love“ i albume poput tog koji su imali viziju i ambiciju. Tako da, ako je nostalgija, onda je to nostalgija za nečim ambicioznim i velikim, a ne ona ukaljana jurnjava za top liste i slične stvari.

BR: Da li je ovaj album bilo lakše napraviti nego „Bloodsports“? Bret je ranije pričao da je taj album bio težak zbog visokih očekivanja nakon tako duge pauze.

Bret: Neznatno, ali samo vrlo vrlo malo. Svaki album je težak, pogotovo u ovoj fazi naših života. Ne znam, kada ste u dvadesetim, ideje dolaze lakše, mislim. Ima drugih stvari koje ulaze u igru. Iskustvo ulazi, i znanje kako da postignete dobre rezultate. Vaše pisanje ulazi u igru i raspoznavanje šta je dobro, a šta ne. Kada ste mladi nešto pišete i sve se razmota i samo ga stavite na album. A sada ste samosvesniji što nije nužno loša stvar.

Met: Mislim da je veoma teško jer kroz vaše dvadesete dosta stvari koje ste radili, radili ste ih po prvi put. Napišete vašu prvu propisnu baladu ili napišete vašu prvu propisnu pesmu sa jednim akordom, ili vaš prvi propisni ep, a onda, 20 godina kasnije ste u delikatnoj poziciciji da želite da radite stvari u kojima ste dobri, ali ne i da radite samo ono što ste već ranije pravili. Mislim da je sve teže i teže da se pronađe zanimljivo mesto za Suede. Ne postoji samo Suede od pre 20 godina. Mislim da je to teško.

Bret: Teško je na različite načine. Svaki album je novi način da bude stvarno teško. Siguran sam da ćemo naći još neki veoma komplikovan način da napravimo album naredni put.

BR: Album nas tera da ga slušamo u celosti, od prve do poslednje pesme. Početak je pomalo orijentalan, filmski sa svim tim gudačkim aranžmanima…

Bret: Liči malo na Ben Hur, zar ne? Ima biblijske razmere u neku ruku.

Met: Skoro pa je vavilonski. Što sam mislio da je na neki način super jer ako postoji jedan deo istorije o čijoj muzici ništa ne znamo, onda je to vavilonska.

Bret: Možda treba da je prodamo Britanskom muzeju da mogu da je puštaju tamo.

Met: Postoji taj jedan ludi lik koji provodi ceo život iscrtavajući činije. Stvarno je fascinatno. Ima tu teoriju da način na koji pravite album je taj da vibrirate iglu dok se polako kreće na ivicima nečega. Tako se radi grnčarija. Ovaj lik je ubeđen da ako nađete pravu iglu možete je staviti na činiju iz vavilonskog vremena i čuti šta se dešavalo u toj sobi u to vreme.

Bret: To bi samo bio zvuk pravljenja činije.

Met: Ali se nadam da bi postojao neki zvuk u pozadini, neko ko govori To je stvarno lepa činija koju pravite! Volim ljude poput ovog lika koji provode ceo život pokušavajući i ne uspevajući da čuju nešto iz tih činija. Volim ljude poput takvih!

Bret: Ali volim zamisao da bi mogao čuti nešto vredno…

Met: Da! Napokon je proradilo, zum, zum!!!

Bret: Kao da bi u sobi bili Aristotel ili Sokrat. Verovatno bi bio neki lik koji priča o nekom j*****m magarcu koji je upravo umro.

BR: Okej… Da li je turneja u planu?

Met: Imamo malu turneju koja dolazi i na kojoj će uživo da sviramo album iza platna na kome se prikazuje film, sa ponekim prikazom nas samih, a onda bi drugi deo seta bile skakutavije Suede stvari. Ali nakon toga sam siguran da će pesme poput „Like kids“ ispasti uživo mnogo mnogo brže.

BR: Odakle je potekla ideja za film?

Bret: To je samo želja da ne radimo spotove. Nema ničeg komplikovanijeg od toga. Napravili smo ovaj album kao jednu dugačku stvar koja treba da se sluša u jednom dahu. I onda krenete da razmišljate o spotovima i singlovima i svim tim stvarima i odjednom smo bili u fazonu: Stani! Nećemo se vratiti tom formatu sakaćenja. I bukvalno smo diskutovali o spotovima i bilo je nešto poput… zašto ne napravimo video koji se proteže i koji mora da slušate tako što će da uronite u album. I tada nam je palo na pamet: Da, to se zove film! Okej, hajde da napravimo film! Nije bila komplikovana procedura, nije bilo nešto što smo imali na umu. To je bio samo način da pojačamo album onako kako treba.

Met: To je samo verzija albuma jedne osobe. Nije validnija verzija albuma od one koju ste vi osmislili u svojoj glavi, to je samo Rodžerova verzija. To je samo zanimljiva ideja da imamo dve verzije ili dva pogleda na pesme istovremeno.

Bret: Zapravo, dva zvanična načina da gledate na pesme. Obično imate samo jedan koji je na albumu. I samo taj interpretirate, ali sada imate dve različite varijante tumačenja stvari. I to ga čini zanimljivim. Jer za mene je interpretacija vrlo zanimljiva u muzici i svačija interpretacija je jednako validna kao moja.

BR: Da li vas nekada progoni prošlost sa predrasudama ljudi i svime time?

Bret: Mislim da ljudi imaju predrasude o nama, ali mislim da je naša prošlost inspirativna za nas. Mislim da muzika koju smo napravili i pesme koje smo napisali su vrlo inspirativne jer smo sa njima postavili visok standard. Svaki album na kome radimo je prokleto težak jer mora da se takmičimo sa tim lepim pesmama iz prošlosti. Mislim da je to stvarno pozitivna stvar. To nije negativna stvar. Nekako žalim količinu izloženosti koju je bend imao, pogledam kako smo… Žalim što nismo bili misteriozniji. Ali to je stvarno nemoguće u današnje doba. I to je isto jedan od faktora zbog kojih smo takvi ljudi kakvi smo. Nismo od one sorte gunđajućih ljudi. Nismo ta vrsta ljudi. Iz nekog razloga, i u dobru i u zlu, mislim da dosta ljudi misli da poznaje Suede, ali ga zapravo ne poznaje zbog predrasuda o bendu i jedino to smatram lošim.

Met: Predrasude mogu biti i dobre. Jedna od dobrih stvari oko stvaranja ovog albuma je ta da ima ljudi koji misle da pravimo dobre albume. Slušaće ako napravimo još jedan! Možemo da uradimo nešto što nije momentalno ili uobičajno i možemo da ga predstavimo na način koji nije najprivlačniji. Jer ljudi imaju predrasude da smo dobri. I to je tako neverovatna privilegija. Stvarno jeste! Jako je lepa stvar reći tako nešto! Ok, ovaj album zahteva više preslušavanja i ima pesama koje nisam shvatio dok ih nisam prevrnuo više puta i teško je to uraditi kada imate 20 i nešto godina i borite se sa nekim drugim blistavim mladim stvarima.

BR: Kada ste postali otac, da li je to promenilo vaš pogled na muziku ili na vaš život kao muzičara?

Bret: Da, mislim da vas natera da se osećate kao da se svet uvek bliži kraju. Mislim da kada imate o nečemu drugom da brinete pre nego o sebi, vidite postojanje kao nešto nesigurno. I vidite da je život vrlo krhka stvar. I to je ona jedna inspiracije za album, zaista. Videti svet kao to nesigurno, blago brutalno mesto jer sad imam o čemu da brinem osim o sebi. I mislim da je to jedna od inspiracija na albumu.

BR: Zar ne postaje teško sada biti odsutan, ići na turneju? Osećaj da propuštate odrastanje svog deteta?

Bret: Da, veoma sam svestan toga, pogotovo kada planiramo stvari. Jednostavno neću više raditi velike duge turneje, jednostavno ne mogu. Znaš li da sam poslednji put kada smo radili evropsku turneju morao da se vraćam svakih pet dana i posetim svoju porodicu, što ne bih nikada uradio ranijih godina. Ustao bih u prokletih 4 ujutru, uhvatio svetlost dana da odsustvujem i odradio ovo kako bih mogao da se vratim samo na par sati. Ne želim da budem jedan od onih muzičara koji se vrate sa turneje i odjednom ne prepoznaju svoju decu. Ne želim to da radim. Veoma sam svestan toga! Nismo više u fazi karijere gde to možemo da radimo. Sa „Coming up“ smo bili 18 meseci na putu i to jednostavno više nećemo da radimo. To se neće dogoditi! To je Suede sada! Odradili bi neke kraće turneje i nekoliko festivala, onda otišli u Aziju na nekoliko nedelja ili tako nešto. Mislim da niko od nas ne želi više to. Ne zato što ja imam decu. Mislim da niko od nas to ne želi.

Met: Ne, rekli smo odmah da ne želimo da se vratimo toj vrsti pokretne trake. Jer to stvarno nije lako. To je veoma prijatna pokretna traka, ali to je opasnost za nas. To su sve hotelski doručci i ljudi koji vas vozikaju okolo. Ali je veoma veoma teško učiniti svirku interesantnom i specijalnom, i to smo prošli sa „A new morning„. Bili smo tipa Ovo je ono što radimo! Mora da bude izazovnije i mora da bude posebno! I nekada mora da učinite koncert posebnim, mora silom da ga načinite posebnim.

BR: Da li vam je bilo teško da priznate da „A new morning“ nije bilo ono što ste želeli?

Bret: Mogu da pričam samo u svoje ime, ali bio je to najgori album koji smo napravili. Nije trebalo da ga objavimo, ali da bi objavili album mora da verujete u njega, mora da ubedite sebe. Ne možete samo da sedite na intervjuima i pričate Bože, ovaj album nije mnogo dobar. Tek sa naknadnom pameću možete da se osvrnete na ovakve stvari i donesete iskren sud.

Met: Stvarno je teško jer svi imaju posao da odrade. Ovo su određena pitanja koja svako mora da postavi. Mora da pitate kakva je ploča i šta je njeno značenje jer to je ono što čitaoci žele. Ali je istovremeno veoma teško da… sa svim ovim stvarima pokušavate da kažete nešto istinito. Pokušavate da kažete nešto što prosvetljuje album pre nego nešto da samo popunite redove, ali na kraju dana je to stvarno teško odraditi. Potrebna su dobra pitanja.

Bret: Imamo ove stvarno teške živote gde odletimo u evropske gradove i gde treba da pričamo o tome…

Met: …kako smo odlični…

Bret: To je stvarno teško!

Met: Niko nikada nije patio kao mi!

Bret: To je kao da se modeli žale da je naporno za noge da stoje pred kamerom. Ne žalimo se. Volimo to što radimo.

BR: Da li i dalje osećate isti rokenrol duh koji ste osećali kada ste bili mladi?

Bret: Da, mislim da ga sada osećamo još više. Živi forum je tako uzbudljivo značajno mesto. Mislim da smo mnogo mnogo bolji uživo nego što smo bili 90ih. Mislim da se iznova dokazujemo na bini. Moć rok muzike je veoma snažna. Stvarno jeste! To je potpun kliše, iskorišćen je milion puta, ali je jednostavno vitalan i moćan!

BR: Je l imate neke projekte na kojima radite da ubijete vreme dok ne krenu koncerti?

Met: Ne, problem je što su koncerti veoma komplikovani, tako da poslednje mesece provodimo radeći na njima. Ali jednom kada odete na put, postanete pomalo moždano mrtvi. Nastaje zombi film onog trenutka kada uđemo u autobus!

Bret: Sve se svodi na spavanje i picu! To je jedina stvar na koju mislite dok ste na turneji! Ozbiljno! Moje dve misli osim onih sat i po vremena dok ste na bini… ostatak se svodi na to koliko sna ćete da uhvatite, gde i kada možete da spavate i koliko hrane možete pojesti.

Met: Da li je pica stigla!

Bret: Nije to jedina stvar koja je bitna na turneji. Postanete pomalo kao mokrica, odnosno vaše potrebe postanu toliko jednostavne.

Met: Osim ona dva i po sata na bini kada ste grifon!

Bret: Da, tačno.

BR: Zašto je toliko teško organizovati ove koncerte?

Met: Oh, zato što istovremeno se emituje i film. Album stvarno mora da bude odsviran u jednom dahu. Nismo navikli na takvu vrstu organizacije, navikli smo da budemo slobodniji. Mora da stojimo na malim platformama inače će samo glave da nam vire. Mislim da je to zapravo najteža stvar.

BR: Kako će to funkcionisati? Da li će ići ceo film ili samo delovi?

Met: Ne, biće ceo film! I sviraćemo ceo album od početka do kraja. Imamo čoveka koji ubrzava film.

Bret: Ne sviramo na klik traci. Samo sviramo album. Imamo nekog drugog koji mora da uhvati korak sa nama. Ali sve se čini veoma prirodnim.

Met: Momak je bukvalno pobledeo prve večeri kada smo svirali i shvatio koliko ubrzavamo i usporavamo.

Bret: Opet, lepota izvođenja muzike uživo je o reinterpretaciji. Želim da se osvrnem na dosta Suede pesama iz prošlosti… bili bi to mnogo bolji snimci da smo ih prvo svirali uživo neko vreme. Volim način na koji Suede pesme zvuče uživo i snimci im nisu dorasli da budem iskren. Stvarno je šteta. Jedna od stvari zbog kojih se zaista kajem u životu, ali to je to i ne možete se vratiti tim stvarima. Stvarno ne možete, nemoguće je. Jednom kada su tamo, tamo su. I mora da nekako pokušate i učite iz svojih grešaka ubuduće. Mislim da način na koji „Night Thoughts“ zvuči sada… mislim da zvuči super i čuti nešto poput „Outsiders“ na radiju… jednostavno zvuči tako puno i moćno i dosta smo naučili u poslednjih 25 godina. Naučili smo kako da pravilno snimimo muziku, što nažalost nismo znali u ranim danima.

BR: Zašto „Night thoughts“? Noć očigledno može biti simbol misterije, ali i straha.

Bret: Noć je nekako osnovna stvar, zar ne? Gde ljudska bića postaju uplašena. To je referenca na trenutak kada je četiri ujutru i u fazonu ste poput… svet se čini zastrašujućim. To je delimično ono o čemu smo pričali ranije, svet… postojanje je vrlo krhko. To je ta vrsta paranoičnih misli zapravo, na to se album odnosi. Mislim da je stvarno mračna početna tačka, ali opet, to je moje viđenje. Uvek je zanimljivo sastavljati dve reči zajedno. Ona menja dosta različitih stvari mnoštvu različitih ljudi. Većina ljudi, 99% ljudi kada čuje naslov „Night Thoughts“ možda neće znati koja je bila moja početna tačka za naslov, ili ih neće biti briga. Samo će čuti naslov „Night Thoughts“ i to će njima značiti nešto potpuno drugo, imaće svoja tumačenja. Čim ga spojite sa slikom, postaje zanimljivo.

BR: Šta predstavlja omot albuma?

Met: Nasumična, potpuno nepovezana sa filmom, slika devojke koja lebdi odozgo na obronku mora. Nešto kao Ofelija, poput male figure nasuprot crnom moru. I imali smo je spremnu pre nego što je Rodžer odlučio da centralna tema filma bude davljenje. Bilo je stvarno čudno. Dali smo mu sliku i rekao je: Oh! Ovo je tako čudno! Ali pretpostavljam da ima nečeg u uzbunjujućoj prirodi mora i toj ideji… opet poput neke izgubljene figure kao kada se neko probudi u četiri ujutru.

BR: Takođe se na albumu čuju i zvuci vode…

Bret: Ima mnogo zvučnog dizajna na albumu. Kada smo napravili album i sklopili ga osetili smo da nam treba početak, tako da smo proveli par meseci snimajući i zapisujući delove muzike koji su spajali pesme zajedno. Na primer, „When you were young“ je nešto što smo smislili kasnije, poput male uspavanke pre „Like kids„, što je bilo nešto što smo dodali, kao još dosta stvari. Nešto kao post-produkcija neke vrste.

BR: Gde ste našli dečji hor za „Like kids“?

Bret: Iz lokalne škole su. Samo nekoliko dece je snimljeno. Nakon što smo završili album svi smo seli i pogledali šta nam je potrebno da napravimo album ili pesme da se čine kao jedno. Tako je upao i snimak govora stare žene na kraju. To je nešto što sam ja odradio, zakazao sam sastanak u kafiću i počeo da pričam sa tom staricom. Pričala mi je o njenom životu. Način na koji su stari ljudi srećni da ćaskaju i ona je jednostavno radila neverovatne stvari. Čak mi je i rekla frazu when we were young. I očigledno smo imali pesmu. Želeli smo da uzmemo glumca da je odmeni jer je kvalitet snimka razgovora bio loš. Probali smo, ali nije imalo magiju tako da umesto toga možete čuti zvuk kafića na snimku.

BR: Zašto se tema „When You Are Young“ i „When We Were Young“ ponavlja na albumu?

Bret: Jedna je iz jedne perspektive, a druga je iz druge perspektive mladosti. Promena u jednoj reči stvara osećaj kajanja i mislim da mi se to baš sviđa. Čini se kao dosta elegantan način da se to odradi. To je upravo cela poenta, imate identične stihove sa jednom promenjenom rečju. I odjednom ima potpuno drugačije značenje. To mi se dopada.