fbpx

-

Naslovna Intervjui Boris Vlastelica (Repetitor): Muzičari se poslednji vraćaju na posao

Boris Vlastelica (Repetitor): Muzičari se poslednji vraćaju na posao

Repetitor
Boris Vlastelica / foto: Nemanja Đorđević

U svetlu svetske pandemije COVID-19 virusa, koja direktno pogađa sve članove muzičke industrije, kao i bilo kojeg drugog vida umetnosti, odlučili smo da porazgovaramo o problemu sa značajnim ljudima iz ove oblasti. S obzirom da smo u dosadašnjim intervjuima otkrili da je većinsko mišljenje ljudi iz industrije da su trenutno najviše ugroženi veći bendovi, odlučili smo da popričamo sa jednim od najuticajnijih muzičara na savremenoj domaćoj sceni, koji kako u svojoj muzici, tako i u razgovoru ima šta da kaže. Boris Vlastelica, frontmen, gitarista i pevač benda Repetitor, podelio je s nama kako on vidi celu ovu situaciju, ali i na koji način kroz nju prolazi.

BR: Svi događaji, veliki i mali su otkazani, zabrana okupljanja će se verovatno produžiti i kada se vratimo u redovno stanje. Koliko ovo sve utiče na vaš status u muzičkom svetu?

Boris Vlastelica: Muzičari se poslednji vraćaju na posao. Ovo bi za nas mogla da bude pauza i od preko godinu i po dana, do vakcine, leka, ili nekog drugog efikasnog rešenja za ovaj virus. Sve do tada sumnjam, čak i da se dozvole koncerti, da će biti publike izbliza kao ranije. A mi, kao bend koji živi od koncerata, smo potpuno ostali bez prihoda preko noći na jako dug period, tako da tu je sve jasno nemam šta da kukam, samo ću da kažem da smo kao narod preživeli i veće krize, maltene iz nje ne izlazimo, pa ćemo i ovo da izguramo. Šljakaće se svašta u međuvremenu, Ana-Marija već drži časove joge, ako ima neko ideju čime Milena i ja da se bavimo nek nam se javi, talenti smo za sve.

BR: Kako ova situacija utiče na vaše stvaralaštvo? Koliko vas inspiriše da kreativno provedete vreme u izolaciji i stvarate? 

Boris: Mi muziku uglavnom pravimo na probama koje nismo imali u ovom periodu. Kod kuće nastaju ideje, skice, koje su se sad nagomilale tako da jedva čekamo uživo da se vidimo.

BR: Svi pričaju o otkazivanju festivala i masovnih događaja. Koliko se osećate zapostavljeno u celoj situaciji, s obzirom da odluke organizatora direktno utiču i na vas?

Boris: Ta odluka nije ni na nama ni na festivalima nego na državi i preporukama struke. Nema ništa od ovog leta a verovatno ni cele ove godine, ako mene pitaš. Samo festivali čekaju da ih zabrani država zbog pravnih sr**a, ali iza kulisa nam se namiguje odavno da se bavimo neko vreme nečim drugim.

RepetitorBR: Polažete li nade u SOKOJ ili OFPS?

Boris: SOKOJ smo odmah pritisli za zaostale isplate, pa su nam rekli da se prijavimo i za pomoć, po 24 hiljade smo dobili jednokratno od njih, kao i svi koji su se u početku prijavili. I to u stvarno munjevitom roku, za par sati je bilo na računu, što je bilo lepo od njih, ali šta možemo da očekujemo, neće sigurno oni da nas drže sitim sad, ako nisu do sad. Znali su da smo živeli od nastupa i da ćemo ih sad kad toga nema cimati malo češće.  

BR: Koliko ova pauza može doprineti pojavi novih pesama, albuma i bendova koji će iskoristiti “upražnjena” mesta? 

Boris: Pesama i albuma da, ali svako ko se sada baci u muzičare je baš hrabar, evo skidam mu kapu. Pre će se sad mnogi biti primorani da se bave nečim drugim i izađu iz muzike nego što će ovo doprineti novim bendovima. Mada nije se ovde puno ni do sada živelo od alternativne muzike, tako da će u tom svetu ostajati i priključivati se samo oni koji su fanatici, još više nego do sada.

BR: Postoji li solidanost među muzičarima i kako se ona manifestuje?

Boris: Naravno kao i svaki esnaf. Sa muzikom je malo zeznuto što svaki izvođač ima svoj trip, žanrovski, estetski, idejni, i teži da ga nametne, pa nekad postoji zaziranje od mešanja sa drugima jer može da pomuti željenu poruku ili stav. Drugim rečima postoji više različitih ekipa koje se drže zajedno, te ekipe se nekada mešaju i jedna sa drugom, nekad ne. Ali da, muzičari se generalno drže zajedno. Pomažemo se, ko će drugi.

RepetitorBR: Šta mislite o crowdfunding načinu finansiranja bendova? Da li mislite da su to efikasni vidovi finansiranja za male bendove koji ne mogu istrpeti ovakve udare?

Boris: Mogu da budu. Pa nama su majke i očevi solidno brinuli kada smo odlučili da probamo da živimo od rok koncerata, pa nam je išlo više nego dobro 10 godina do ovog virusa. Ko sam ja da kažem da je sad nemoguće uspeti putem tog načina finansiranja.

BR: Šta mislite o streaming svirkama kao “nužnom, novom” vidu interakcije sa publikom?

Boris: Nemam ništa protiv, ali ne loži nas previše jer mi dosta zavisimo od interakcije. Nije održiv koncept da se svi sad prebacimo na to i redovno pravimo striming koncerte bez publike, ali može da se proba kad ne budemo više mogli bez makar virtuelnog kontakta sa publikom.

BR: Osim svirki na samostalnim koncertima, festivalima, da li ste razmišljali o drugim vidovima promocije i kojim? Koji su načini kojima planirate da ovu krizu preokrenete u svoju korist?

Boris: Mi smo zbog epidemije odložili snimanje albuma koje je trebalo da se desi ovih dana upravo. Tome ćemo se posvetiti čim bude bilo uslova, a jedna od pesama je savršeno legla na ovu situaciju pa je sad dovršavamo i možda je snimimo u kućnim uslovima na brzaka ovih dana.

Repetitor SKC BeogradBR: U kakvoj su muzičari poziciji u odnosu na dramskih umetnika, slikara, vajara, pisaca?

Boris: Od nekih u verovatno još težoj, ali ni blizu teškoj situaciji kao naše kolege binski tehničari, tonci, i ostali šljakeri noćnog i koncertnog života. Mi koji živimo od publike i gužvanja se poslednji vraćamo na posao. I publika i klaberi sa nama. Ajao kad to dođe, kad to jednom ponovo dočekamo, šta će biti…

BR: Koja grana muzičke industrije može učiniti najviše za bendove kako bi se izvukli iz ove situacije, na koga se treba osloniti?

Boris: Neka koja pi pomogla da se brže izmisli vakcina.

BR: S obzirom da kažeš da postoji dosta “skica” za nove pesme da li publika može očekivati da objavite nešto novo? Da li biste u ovoj situaciji objavili novi album ili biste radije sačekali da ovo prodje, kako biste nove pesme “testirali” uživo pred publikom? 

Boris: Ne samo skice, mi imamo već sada dovoljno novih pesama za album. Od poslednjeg albuma se još više zgusnuo raspored koncerata i još je manje vremena bilo da se posvetimo novim pesmama. Onda smo se dogovorili da štedimo pare od svirki i napravimo pauzu od decembra do aprila, gde bi se fokusirali na probe i pravljenje pesama. Zakazali smo snimanje krajem aprila i spremali se i ložili ali je virus imao druge planove. Tako da čim bude uslova to snimamo, posebno sad kad nemamo šta drugo da radimo.

RepetitorBR: Kod nas je poprilično specifična situacija što se tiče muzičke scene. Muzičara i bendova ima dosta, ali deluje da postoji jaz između izvodjača i publike napravljen nedostatkom infrastruktute i prostora da ta muzika zaživi. Kako bi, kao neko ko je ovoj mašini već godinama, posavetovao mlade kolege da ne izgube entuzijazam i želju za stvaranjem pri naletanju na bezbrojne zidove i barijere koje su pred njima? 

Boris: Želju za stvaranjem ili imaš ili nemaš. Ne može da je zaustavi ni ova kriza koja tek dolazi ni te barijere koje pominješ ni ništa, to je po meni nešto unutrašnje. Sad kako će da prođe predstavljanje toga publici zavisi od puno faktora; od kvaliteta, izvedbe, sreće da se radi sa pravim ljudima i pojavi u pravom trenutku, na pravom mestu itd.  Kod nas je pre svega frka sa medijima gde bi se generisali i profilisali novi izvođači, malo ih je, a posebno je teško bendovima van Beograda da se probiju, za to je potrebno malo čudo. Ali stvarno mislim da se svodi na to da li publika koju uspete da dovedete na koncert dobro reaguje. Ako je tako samo istrajno i čuće se za vas, nije ovo velika zemlja. 

BR: Kao što si rekao, vaši nastupi se veoma oslanjaju na energiju i interakciju s publikom. Da li biste se usudili na izvodjenje pesama u nekom drugom aranžmanu ili senzibilitetu (svedenom akustičnom)?

Boris: Razlog zašto to nismo do sada uradili je sve manje klubova i koncertnih prostora gde može da se svira glasno a sve više onih koji nude uslove samo za akustičnu i tišu svirku. To je proces koji ugrožava noćni život uopšte, rejv žurke, rep nastupe i rok koncerte, i tera nas u nenaseljene industrijske zone čineći centre gradova dosadnim i sterilnim. Ali ako ovo baš potraje možda prsnemo dovoljno da to uradimo.