fbpx

-

Naslovna Izdvajamo Biti posvećen, stajati hrabro i prkositi vremenu - Branislav Babić Kebra i Ilija...

Biti posvećen, stajati hrabro i prkositi vremenu – Branislav Babić Kebra i Ilija Vlaisavljević Bebec (Obojeni Program)

Foto: Branislav Babić Kebra, Ilija Vlaisavljević Bebec; Obojeni Program arhiva

“Dobra je ideja
samo ta ideja
koja može da se ostvari”

Ne postoji muzička pojava kao što je Obojeni Program. Ovaj novosadski bend, poznat po svojoj specifičnoj energiji i poetici obojenoj autentičnim zvukom, nikada nije pristajao na kompromise, niti je jednog trenutka bio deo komercijale. Ove godine on obeležava 40 godina nezaustavljivog trajanja i 30 godina od objavljivanja prve ploče “Najvažnije je biti zdrav”. Na njoj su se našli neki od najvećih hitova benda: “Štipaljka”, “U tvoj osmeh stane sve”, “Ona je tu!”, “O, da li”, “Filadelfija”, “Reči same govore”, “Kad bi malo… sedam puta… mozak stao”.

Pred vama je intervju za koji su nam sagovornici bili osnivač, frontmen i pevač Obojenog Programa, Branislav Babić Kebra (ujedno i jedini član prve postave) i Ilija Vlaisavljević Bebec, koji slovi za jednog od najboljih basista, ne samo na regionalnoj sceni, već i šire. Pre nego što je postao stalni član Obojenog Programa, Bebec je bio dugogodišnji saradnik benda i producent na albumima “Sva sreća general voli decu” (1999), “Ako nisam dobra, šta ćemo onda?” (2001), “Da li je to čovek ili je mašina” (2005). Svirao je i u kultnoj novosadskoj grupi Boye, čije članice su podrška i stalni prateći vokali Obojenom Programu. Pored Kebre i Bebeca, u konačnom sastavu Obojenog Programa su i Aleksandar Jocić Cana (gitara), Ljubomir Pejić Ljuba (bas) i Vladimir Cinkocki Cina (bubnjevi). Kako Kebra ume reći svako od njih je priča za sebe, a muzika je ta koja ih je okupila i uspostavila prijateljstva za ceo život.

Priču o ovom važnom novosadskom bendu , započela je grupa mladih prijatelja iz kvarta i zaljubljenika u dobar zvuk. Ni na kraj pameti nije im bila velika popularnost. Neke stvari su se jednostavno poklopile Tražeći sebe, pronalaziš stvari koje te zanimaju i onda se njima prepuštaš. U mom slučaju to je bila muzika, Kebrine su reči.

“Besmrtan je onaj čovek
koji vreme drugom daje”

Kamen temeljac stvaralaštva Obojenog Programa bio je new wave. Dragoceno iskustvo za prve članove benda bilo je poznanstvo i druženje sa starijim novosadskim umetnicima, poput Slobodana Tišme, Miroslava Mandića, Drče i Andrle, uz koje su spoznavali umetničke vrednosti. Bio je to period kada je u svetu nastajao punk (sa akcentom na Britaniju i Ameriku), a uporedo sa svetom i kod nas. New wave iznedrio je najbolje novosadske bendove poput Boye, Grad, La strada, Luna. Bio je to period koji je zabeležen kao jedan od bitnijih u istoriji tadašnje jugoslovenske muzike. Jednom prilikom Kebra je izjavio da to nije imalo nikakve veze sa modom, već je bilo nešto totalno različito, a svako ko je to prepoznao postajao je apsolutno drugačiji od ostalih.

U to vreme postojala je omladinska štampa i poneki muzički časopis, koji su izveštavali i sa koncerata Obojenog Programa. Prvi od njih dogodio se 1981. godine. Sviralo se po raznim klubovima, domovima mladih, kulturnim centrima i podrumima. Bend je od samih početaka bio vrlo upečatljiv i intrigantan publici. Na prvu ploču čekalo se dosta dugo, a u međuvremenu odsvirali su preko 300 koncerata. Kada se ona konačno pojavila pod nazivom “Najvažnije je biti zdrav”, država u kojoj je objavljena više nije postojala.

“Plovimo uvek drugačije”

Muzika Obojenog Programa je uvek mlada. Po Kebrinim rečima njoj je zajednička ta estetika i taj neki fazon biti drugačiji od ostalih, ne ponašati se i ne izgledati kao svi, ali ipak na neki način biti svoj. Prepoznao je to među prvima Dragan Gojkovića Goja, koji je u jednoj od svojih emisija, nadaleko slušanih, emitovao pesme Obojenog Programa. A prepoznao je to i svet. Legendarni John Peel uvrstio je neke od pesama Obojenog Programa na svoje muzičke liste; bili su prva istočnoevropska muzička grupa čiji je spot emitovao MTV; 2003. godine nastupali su kao predgrupa svetskoj popularnoj grupi Placebo na njihovom koncertu u Beogradu. Iako se srećnih dana Kebra rado seća, kao bitnih poglavlja iz prošlog vremena i kao dragih uspomena, on ipak stavlja u prvi plan budućnost, koja je jedino što bend interesuje, budućnost kao nepredvidivu čar života.

“Kodirano umrežen
da se dobro pokaže”

Ono što kod članova Obojenog Programa izlazi u prvi plan jeste bezuslovna ljubav prema muzici, nezaustavljivi poriv za stvaranjem, sabiranje nezavisnih individualnih energija, uzajamno uvažavanje, razumevanje. Upravo se u tome krije i odgovor na pitanje koja je tajna što priča o Obojenom Programu još uvek traje i posle toliko vremena i pored nepobitne činjenice da za ljude koji se bave alternativnom kulturom,  nikada nije bilo lako.

BR: Obojeni Program broji 40 godina postojanja. To je jedna respektabilna činjenica kojom se malo koji bend na ovim prostorima može pohvaliti. Kako ste se pored mnoštva suludih uslova i pred mnoštvom prepreka koje su zadesile zemlju, uspeli opstati na sceni (na samom vrhu tačnije)? Koliko je napora, odricanja bilo potrebno?

Kebra: Bilo je tih proteklih godina svega, i dobrih i manje dobrih stvari, u principu pamtiš te dobre stvari, ne okrećeš se previše u nazad i to je to.

Bebec: Huh, ko to zna?…osim Kebre… Napor i odricanje sigurno nisu ključni pojmovi vezani za delovanje grupe, to zvuči suviše sportski.

“Moraš da znaš
da svet i nije
baš tako jako
savršen”

BR: Jednom prilikom Kebra je izjavio da je sve kroz šta je bend prolazio “poput nekog naučnofantastičnog ili tragikomičnog romana”, a svedoci smo da i pored posvećenosti bendu, njegovi članovi moraju da rade i neke druge poslove. Kakvi su bili uslovi – gledano sa ove vremenske distance, a kakvi su sada?

Kebra: Nikada za bavljenje muzikom (rock’n’roll) nisu postojali uslovi, ni pre ni sada, uslove napraviš sam. Dosta toga moraš da improvizuješ, pa ko se kako snađe. Uvek je to bio neki rudarski posao.

Bebec: Mene razdvajaju samo tapacirana vrata od mesta na kojem radim, do mesta na kojem sviramo…svega nekoliko koraka. Ne vidim tu nikakav problem, to što ljudi rade neke druge stvari, osim usklađivanja satnice. Ako nekom nije jasno da rock’n’roll bend nije baš mesto za stabilnu zaradu, oooonda… Međutim, ovaj bend čak ni tu mogućnost nije isključio, s obzirom na SF koji živimo. To jest, uslovi su onakvi na kakve pristanemo ili ne pristanemo, i to je neprestana borba u kojoj se dobro držimo. Odluke se donose brzo i lako. Trenutni uslovi su npr. prilično bizarni (COVID19).

BR: U vreme nastanka benda u svim većim gradovima naše zemlje postojala je klupska scena, kao i takozvana omladinska štampa i radio-emisije koje su to pratile. Takođe, nastupali ste vrlo člesto na relaciji Beograd-Zagreb-Ljubljana. Kakva je danas pozicija rock’n’roll? Da li “u daljini vidite spas?”

Kebra: Rado i dan danas nastupamo u regionu, Slovenija, Makedonija,Bosna, Hrvatska, Crna Gora. Nije to tako često kao pre, ali još uvek to funkcioniše na nekom regionalnom kulturološkom nivou i drago mi je da je tako.

Bebec: Čini mi se da danas prosečan tinejdž-kikser gleda na rock’n’roll , kao na iznurenog starca, ili još gore, kao na stari zanat u izumiranju, kome treba pomoć, u smislu ukidanja poreza ili davanja subvencija i sl. Isto važi i za stariju ekipu koja se neukusno raspituje koliko zarađujemo. Za nas je rokenrol omiljena tekovina 20-og veka ili prošlog milenijuma, problem je jedino u reči ‘prošlo’. To je proizvelo tu poziciju i odrednicu ‘Mi rokeri’, na šta Obojeni ne pristaju (kako to misliš mi?), kao bend koji je i nastao kao alternativa toj šarenoj ekipi rockera, da ponudi nešto drugačiji sadržaj. Beograd, Zagreb, Ljubljana… To su sve naši gradovi, odavno…naša kritična masa. ‘Spas u daljini’? Ne ne, nikako sada.

“Izbor glasa, izbor pravih boja”

BR: Bend ste koji se u samom startu dosta razlikovao od svega što je nudila tadašnja rock’n’roll scena u zemlji. Nikad niste bili komercijalni. Tako je i danas. Koliko je važno i teško ići u korak sa vremenom, ne libiti se promena, a u isto vreme uspevati zadržati svoju prepoznatljivost i kvalitet?

Kebra: Mi se bavimo muzikom, to je samo po sebi već neka pozitivna energija. Prepustiš se tome, pustiš da te nosi, ne razmišljaš o tome da li je to komercijalno, moderno ili kako god. Nama je bitno da se mi u tome osećamo dobro.

Bebec: Obojeni Program je originalan punk rock bend iz reanog punk/new wave vremena, sa jedinstvenim načinom pevanja, prepoznatljivom poetikom, i od pra početka,- vrlo funky. Mora da se prizna da tako nešto ne postoji baš posvuda danas. Uživo imamo alternativni rok šou. Pre par godina smo uspeli da ubedimo originalnog gitaristu iz perioda pre prvog izdanja, da se vrati u bend posle 30-ak godina ne sviranja. On je smišljao rifove za pesme kao što su “Filadelfija”, “Mozak” itd…rani radovi. Kada je stigao na probu, kao da je doputovao vremeplovom… To dosta govori o zabrinutosti benda da li će biti u vremenu, ili će pre biti, da je vreme na našoj strani.

BR: Kakvi su bili počeci benda, prve probe, i kako je izgledao prvi nastup u novosadskom “Bronxu”?

Kebra: Početak kao i svaki početak, probe i pesma po pesma i kada imaš dovoljno pesama onda zakažes koncert, a taj koncert u Bronxu. Bili smo bas klinci, ali veseli i razigrani. Bilo je odlično!

BR: Kada se i gde održao tvoj prvi nastup sa Obojenim Programom?

Bebec: Klub diskoteka Aquarius, 1991. godine, Novi Sad. Kao 3-ći ili 4-ti koncert turneje za album “Ovaj zid stoji krivo”. Na banalan način, tadašnja postava se raspala u trenutku velikog rasta popularnosti… Ja sam bio sa Boyama, delili smo prostoriju, i uleteo sam kao ispomoć na basu, kao i sve Boye na back vokalima. Taj period je zabeležen na uživo izdanju “Prijatelju kočnice ti ne rade baš sve”. I danas se osećam kao da tu nešto pomažem, i predstavljam se kao basista Boya. HA! Dobra pozicija!

BR: Kako se dogodilo da je Program postao Obojeni?

Kebra: Sasvim prirodan i logičan proces.

BR: Koji je bio prvi napisan tekst za bend tj. koja je prva pesma koja je urađena?

Kebra: Prva pesma koju smo napravili zvala se “Ulični Kerovi”. Imamo i neki demo te pesme.

“Posvećenost nečemu
ništa to ne boli”

BR: Priča o Obojenom Programu je ujedno i priča o muzici kao ambiciji, istrajnosti i veri u ono što se stvara. Zagrebački novinari Aleksandar Dragaš i Ante Čikara su 1990. u sklopu novopokrenute izdavačke kuće Search & Enjoy objavili vaš prvi album “Najvažnije je biti zdrav” u 1054 primeraka. Kako je došlo da saradnje sa njima i koji je razlog što se nije štampao dodatni tiraž, a album je rasprodat vrlo brzo?

Kebra: Dragaša i Čikaru smo upoznali kroz naše nastupe na JURM-u (Jugoslovenski rock momenat). Mi smo svirali, a oni su izveštavali sa tog festivala. Mislim da je to bila prva polovina 1989. godine. A pošto je naš album izašao na proleće 1990. godine, taj ne veliki tiraž je brzo rasprodat. Ali je ubrzo počeo i rat…

 

 

 

 

 

 

 

BR: Vi ste bend ravnice, bend iz grada pokraj Dunava. Vaša pesma sa prvog albuma “Štipaljka” je čak nezvanična himna Novog Sada. Šta danas možete reći za novosadsku scenu?

Kebra: Scena će postojati dok postoje ljudi koji se u tome prepoznaju. Tako je bilo i pre, tako je i sada, nisu se tu stvari mnogo promenile.

Bebec: Čekaj, čekaj. Ima tu i stena koja dominira, a ima i planina… :) To je isto Novi Sad. Nisam znao to za himnu. Ko živi blizu Dunava, zna da on nije za zajebanciju. Ne mogu se pohvaliti da sam previše upućen u dešavanja na NS sceni, osim ekipa sa kojima se znamo, Nedostaje radikalniji stav, mislim muzički, ne politički. Toga ne manjka. Možda ga najviše ima u trapu, ali imam problem sa previše priče o sebi. Kvalitet matrice. Da, i ova tribute sranja treba ignorisati. To je savet za muzičare. Tezga na pijaci ima više rezona.

“Čuda su draga
slična su pesmi”

BR: Sećaš li se dana kada je na Radio Novi Sad emitovana prvi put pesma Obojenog Programa u emisiji “YU-pop scena” i dana kada je spot za pesmu “981” (pod Coloured Program) najavio Paull King na MTV emisiji “120 minutes”?

Kebra: Naravno da se sećam. Gojine radio emisije su u to vreme bile veoma slušane, i “Yu pop scena” i “Novi vidici”. Svi smo to slušali. A spot “981” kada je emitovan na MTV ja sam tada bio u Londonu, a to se ne zaboravlja tek tako.

BR: Veliku promenu u komunikaciji i u mnogo čemu je doneo internet, pa ste tako i putem socijalne mreže pored ostalog obeležili svoja dva jubileja, benda i prve ploče. Mislite li da internet vezano za muziku ima više dobrih ili loših strana?

Kebra: Pojavom interneta sve se u nekom smislu promenilo ili prilagodilo tome, pa tako i muzika. Uglavnom je ta promena imala ulogu da celu stvar unapredi. U nekim elementima je to postignuto, u nekim ne baš. Sa druge strane, internet omogućava interaktivnost kao ni jedan drugi medij. Posetite našu FB stranicu. :) 

Bebec: Nisam na društvenim mrežama, pa nisam baš sagovornik. Najviše vremena provodim na Youtube.

BR: Vredno radite u studiju. Imali smo priliku da čujemo nove dve pesme i da li ćemo uskoro čuti još neku pesmu ili videti spot?

Kebra: Radi se, naravno. Malo smo jos svi sluđeni sa ovom virusologijom ali nadamo se najboljem, pa i novim pesmama.

Bebec: Zasigurno.

“Naviknuti smo na svašta”

BR: Na svakom koncertu dajete sve od sebe. Ta energija, strast i uzajamno poštovanje publike i vas se vidi i oseti. Sigurno je zanima imate li u planu obeležavanje 40 godina karijere velikim koncertom?

Kebra: Mnogi bendovi su imali svašta zakazano i onda je zbog epidemije sve odloženo do daljnjeg. Ne pitaju se ni bendovi niti organizatori već neki nadležni organi, i to je ok. Tek smo na pola godine, nadamo se da ćemo ipak do kraja godine odsvirati nekoliko koncerata i na taj nacin obeležiti (i koncertno) te naše male jubileje.

Bebec: Ha, ha… Teško mi je da zamislim Obojene angažovane u tako neangažovanom svečarskom povodu.

BR: Kroz bend je prošao veliki broj ljudi. Šta je po vama ona najvažnija karika bez koje bend ne bi funkcionisao?

Kebra: Teško je tu izdvojiti nešto kao najvažniju kariku, pošto je bend prilićno složena organizacija. Dve stvari su za bend uvek bitne: postava benda, i prostorija za vežbanje. Poslednja postava je uvek najbolja (Bebec, Cana, Ljuba, Cina i ja) i zahvalna je svim predhodnim postavama. A prostoriju u kojoj vežbamo povremeno pretvaramo u studio i to se pokazalo kao praktična i korisna stvar. To su bitne stvari za bend.

Bebec: Kebra!

“Dužnost koju sebi dajem
pripadnost u ovom svetu
razvijene snažne struje
neiscrpna to je vrednost”

BR: Koje bi albume Obojenog Programa izdvojili, ako je to moguće, kao vama omiljene ili za koje bi rekli da su bili možda prekratnica u godinama postojanja benda?

Kebra: Prvi i poslednji kao dva najbolja, a ni ostali nisu loši.

Bebec: “Najvažnije je biti zdrav”, “Ovaj zid stoji krivo”, “Kako to misliš mi”?

BR: Da li muzičari poput vas i vaše stvaralaštvo mogu na neki način pomoći ili olakšati jednom ovako, u mnogo ćemu urušenom društvu?

Kebra: Pojma nemam. Ako može pomoći, super!

Bebec: Pojma nemam, niti razmišljam. U čitanci klinac crta grafit Obojeni Program na zidu, i tako te stvari… To već postoji odavno. Kad Cina udari bubanj i Kebra uzme mikrofon, vidim s bine ozarena lica…. Biće sve ok.

Ideje i poruke dobre muzike su više od puke zabave. I dokle god bude Obojeni Program smatrao da je sve to novo iskustvo i dok postoji nekakvo uzbuđenje, on će trajati. Za one koji još nisu imali priliku da se uvere u ovu istinitost, moćiće to da učine ovog leta na Beer Gardenu u Beogradu i Exit festivalu u Novom Sadu. Malo je bendova na prostoru bivše Jugoslavije koji su čak 40 godina uspeli da ostanu i opstanu na alternativnoj muzičkoj sceni, a da istovremeno imaju snažan uticaj i budu inspiracija mlađim bendovim. Za one radoznale, u pripremi su nove pesme Obojenog Programa, a sudeći po novitetima koje smo do sada imali prilike da čujemo, budite spremni na jedan ozbiljno dobar album. I u ovako tmurnim vremenima postoje prostori za radost i stvaralaštvo.