-

Naslovna Intervjui Aleksa Nedić (Vizelj): Iz turneje po Britaniji sam naučio da je sve moguće i rešivo

Aleksa Nedić (Vizelj): Iz turneje po Britaniji sam naučio da je sve moguće i rešivo

Vizelj je jedan od bendova koji je uspeo da šokira region, svojom objavom da će ovog maja nastupati na turneji po Velikoj Britaniji. U želji da što pre saznamo kako im je tamo bilo i kakva su njihova iskustva, zatražili smo da razgovaramo s basistom ovog benda Aleksom Nedićem, dan posle povratka u Srbiju. Aleksa je bez pitanja pristao da da ekskluzivan intervju za Balkanock. Iako, je razgovor trebalo da bude usmeren ka muzici i turneji, počeo je Aleksinom pričom kako je presrećan što je konačno kod kuće i može da jede domaću hranu, jer je hrana u Velikoj Britaniji zaista onakva kako se i priča – neukusna i skupa. Posle ove priče uspeli smo ipak da započnemo razgovor o turneji, gradovima, atmosferi između bendova, ali i narednim nastupima Vizelja, kao i nekim značajnim temama za scenu u Srbiji.

BR: Kako je uopšte došlo do vašeg odlaska u Britaniju?

Aleksa: Meni je to bila naučna fantastika sve do poslednjeg dana pred polazak. Taj Bob, koji ima neku organizaciju tamo, koji je valjda neki menadžer šta već, nam je na fejs poslao poruku Hej imam prazne slotove za Liverpool Soundcity da li je to nešto što bi vas zanimalo. Ja kao u fazonu ok čoveče ko si ti, šta je ovo (smeh). On je za nas saznao preko Borisa Vlastelice koji mu je pustio Vizelj, pa je on došao na nekoliko naših svirki u međuvremenu. Kad sam se kasnije čuo s njim, i pristao, rekao mi je i za ostale bendove kao i za ostatak turneje koju je imao u planu. Bio sam pomalo zbunjen, jer moraš da budeš ipak malo prsotina da bi to na keca uradio, znam da ima puno bendova koji bi više razmišljali i odustali od ove opcije.

BR: Svi iz bendova ste zajedno putovali tour busom tokom turneje. Kakva je bila ekipa?

Aleksa: Svi iz bendova su predobri ljudi, a shvatili smo da baš mi iz Vizelja nismo toliko ludi koliko smo mislili. Pred put smo baš razmišljali da ljudi nas ovde u Srbiji gledaju kao na neke ludake, kakvi i jesmo, a da će svi ostali biti neki smarači. Kad ono mi ispadosmo najprosečniji od svih njih po ludilu ponašanja. Mi smo se konstanto trudili da pokažemo da mi najviše skačemo od svih tih bendova, ali su nas npr From Another Mother u startu zeznuli sa wireless inputima za gitaru koje su u potpunosti koristili, svirajući više u publici nego na bini.

BR: Koje je tvoje najluđe sećanje sa turneje?

Aleksa: Najveći šok mi je iskreno bio u Edinburgu, gde nam je ton radio basista Exploited-a, a ja sam na koncertu totalno poludeo i jako agresivno i besno svirao. Baš demonizovano. Skakao sam kao manijak, nabadao se gitarom i nekom kutijom za razglas u glavu. Na kraju sam iz nekog razloga potpuno ispizdeo i srušio gomilu stvari sa bine. Kad sam to uradio Bob, koji nam  je organizovao turneju, je uplašeno gledao u mene i bio u fazonu joj zeznuli smo sve. Nakon toga prilazi mi ovaj iz Exploiteda i ja mu se izvinjavam, a on skroz opušten mi kaže ma hajde bre šta meni pričaš. Oh you kids bukvalo (smeh).

BR: Kakav ti je osećaj sad kad si se posle svog ludila vratio u Beograd?

Aleksa: Ja sam još tamo i u neverici sam da sam pre samo nekoliko sati vozio bajs oko Big Bena. Veliki je šok jer, jedno je kad ti ideš na turneju kombijem, ovo je baš bio odlazak daleko, a opet i nije jer ti je danas sve uz te low cost letove na dohvat ruke. Ranije nije imalo šanse da pređeš ovu razdaljinu bez velike svote novca. Danas to nije da je samo veoma moguće, nego je tu, veoma blizu.

BR: Šta je onda potrebno da neki muzičar ili bend poseduje da bi po tebi zaslužio ovakvu turneju?

Aleksa: Samo treba da budeš malo lud (smeh). Treba da budeš veoma uporan, jer nije nama ova turneja pala s neba. Naš bend postoji 6 godina, s Bajom radimo godinu dana i nikako ovo sve nije moglo da se desi odmah. Ovaj odlazak nam je pružio mnogo veću medijski pažnju nego što smo ikada imali, ali sve je to zasluženo i stizalo je postepeno. Takođe, nismo mi sad neki rok Mojsije koji je otvorio Crveno more i sad će svi bendovi da idu na ove turneje. Nije to baš sve tako, mora ipak prvo da se dokaže. Ne može niko da živi na sisi nikoga. Treba takođe da budeš svestan, da si sam u celoj priči, ti i tvoj bend, a da su svi ostali manje bitni. Moraš da razmišljaš sa potpuno pozitivne tačke gledišta kad dobiješ ovakvu ponudu, realno negativne će postojati, ali ne smeš da odmah razmišljaš u fazonu jaoj to je daleko, pa skupo, pa ko je taj lik. Samo uđeš u priču i guraš dan po dan. Iz ove turneje sam naučio da je sve moguće i sve rešivo!

BR: Kakvi su bili problemi s kojima ste se susretali u toku turneje?

Aleksa: Na papiru je organizacija izgledala veoma smooth, ali mnogo je naporno, iskreno. Ti ideš na avion vamo, avion tamo, kombi vamo, ne gledaj me vamo, gde da gledam, u luster da gledam (smeh). Drugi je problem bio da nekad privolimo ljude da dođu
na naš koncert, pa su određeni članovi benda radili sve da napune klubove. Na primer, u Londonu, neposredno pre početka svirke u nekoj staroj pivari koja je podelje na dva dela: dole je pub, a gore klub, Vlado iz From Another Mother je uleteo, popeo se na šank i izdrao se ajmo gore svirka, svirka svirka, jer na spratu apsolutno nije bilo nikoga. To je rezultiralo time da obezbeđenje uleće na svirku da proveri kakav je to incident bio dole (smeh).

BR: Koja je bila vaša najbolja svirka na ovoj turneji?

Aleksa: Ma London, ma nema greške.To je najljuđi grad, najluđi ljudi, to je bila naša poslednja svirka na kojoj smo dali sve od sebe. Plus je sve bilo jako emotivno, jer smo se rastajali od ostalih bendova. Sve ljude koji su se pojavili tamo video sam prvi put u životu, pevali su naše pesme, mislim ne pevaju baš (smeh), ali vidiš da ih znaju i da kapiraju energiju koju šaljemo. Uopšte nisam imao utisak da sam u centru Londona, a onda kad sam izašao napolje spucalo me svo ludilo tog velikog grada. Malo bajsem do Big Bena, malo do Abbey Rouda, malo se slikaš (smeh).

BR: Znači glumili ste Beatles-e?

Aleksa: Nismo to uradili, naravno da nismo to uradili (smeh). Da ne poveruješ koliko ljudi to radi, a pritom to uopšte nije ulica koja je prilagođena za fotkanje, već je veoma prometna i onda sigurno svi koji tipa idu na posao tuda lude od turista koji večito zakrče tu ulicu. Mi smo na tom prelazu, nakon što smo se potpisali na zidu studija i slikali probali da pređemo samo na tom prelazu, ali nije imalo šanse, pa smo na sopstveni rizik prešli van. Zamisli koliko se ljudi slika tu i u fazonu su mi smo Beatles-a (smeh).

BR: Kako si reagovao kad si video da si se pojavio na stranici Grobarski treš romatizam?

Aleksa: To je predivno, jer ja jesam grobar. Meni je to kul, a ponajviše sad kad je Partizan nikad lošiji, a grobarizam je aktiviran na najjače. Sad se aktiviralo moje unutrašnje partizanstvo do tog nivoa da idem u Liverpool u dresu svog tima. Bajčetiću je malo bio problem što se to pojavilo, jer je on preveliki zvezdaš (smeh). Ja volim da reprezentujem nešto iz svoje zemlje u svetu na bilo koju foru i mnogo mi je drago što nije prošlo neprimećeno. To je naša fotka na Instagramu koja ima najviše lajkova ikada i svi su u fazonu tako je bre, to bre!

BR: Gde  vas možemo slušati u Srbiji u skorije vreme?

Aleksa: 1. juna smo u Elektropioniru, to nam je povratniči koncert (smeh), kao Atomsko Sklonište 30 godina (smeh), ma to će da bude ludilo pošto su ljudi u šoku i pišu mi koliko se priča o nama sad ovde. 8. juna smo u Novom Sadu, a onda sviramo 15. juna u Ljubitelju u Gornjem Milanovcu s bendom Cactus Fields, klincima za koje sam čuo da gotive zvuk bendova poput nas i Repetitora. 22. juna smo na Arsenalu kad nastupaju Kurt Vile, Brejkersi i Buč Kesidi. Arsenal ako nastavi ovim tempom biće definitivno najveći festival u Srbiji.

BR: Pomenuo si malopre lokalni bend iz Milanovca s kojim ćete svirati. Koliko je važno naći takav vid podrške kad nastupate u nekim manjim mestima van Beograda?

Aleksa: Lokalna podrška iz grada u kom sviraš se nama pokazala kao mnogo bitna. Mi smo pre dve godine, ili koliko već, svirali u Nišu sa Prljavim sestrama i bilo je prodato 100 karata, što je nama u tom trenutku bilo sjajno. Kasnije smo dolazili u isti klub, ali sa Šajzerbiterlemon i to se pokazalo kao promašaj. Tu smo videli koliko je potrebna lokalna podrška.

BR: Da li pristajete da svirate s bendovima koji su potpuna suprotnost vama?

Aleksa: Morao bih da povučem crtu u nekom momentu, jer ako se to potpuno kosi s mojim poimanjem kako rokenrol treba da zvuči morao bih da preskočim ili ako se potpuno mašimo žanrovski.  Ipak, Hali Gali je pokazao da su u nekim slučajevima svi muzički žanrovi super kompatibilni. Ali, recimo da Djuka i dva vuka dovode ne znam 500 ljudi negde teško da bih to prihvatio.

BR: Hvala ti Aleksa, za početak se vidimo u Elektropioniru!

Aleksa: Hvala tebi!

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe