-

Naslovna Intervjui Aleksa Nedić i Noćne more (Hali Gali): Mi smo međuprostor za alternativni mejnstrim

Aleksa Nedić i Noćne more (Hali Gali): Mi smo međuprostor za alternativni mejnstrim

Hali Gali

Mladi entuzijasti su prošle godine pokrenuli akciju kojom su želeli da objedine sve muzičke žanrove, supkulture i umetnost u jednu celinu nazvanu Hali Gali. Sve je počelo iznenadno kao “Požar”, a ove godine se nastavlja u ritmu “Galopa”. Kako bismo saznali nešto više o tome čime se sve, zapravo, bavi Hali Gali ekipa, kao i o tome šta nas očekuje na ovogodišnjem festivalu, koji će biti održan 9. novembra u Dragstoru, razgovarali smo s dvoje organizatora – Aleksom Nedićem iz grupe Vizelj i misterioznom damom, koja ne želi da joj spominjemo ime, a predstavlja kolektiv Noćne more.

BR: Odakle potiče ideja za Hali Gali?

Aleksa: Nas je okupio Marko Radojković iz kolektiva Kišobran. Video nas je kao neke mlađe ljude koji su i dalje naprženi i u hajpu da rade stvari iza kulisa, ne da idu na koncerte, nego da ih organizuju. Mislim da je izabrao jako dobar tim, pošto smo svi iz različitih priča i mislim da možeš da mi veruješ na reč kad kažem da imaju ukusa.

BR: Oko čega se vrti filozofija ovog događaja?

Aleksa: Oduvek sam razmišljao o tome kako bi bilo kul da svi bendovi sviraju na jednom mestu, samo da se to malo pametnije odradi. Skontali smo da je više nego potrebno, a sad se potvrdilo da je to više nego tačno posle prvog Hali Galija, da se napravi platforma za isključivo mlade umetnike. Hali Gali je međuprostor između ljute alternative i apsolutne komercijale. Mi smo međuprostor za alternativni mejnstrim.

NM: Naša teorija je da okupljamo oko Hali Gali platforme mlade i svježije izvođače. Najrelevantnije što se nalazi trenutno na sceni, nevezano za godine, ali to prelazi granice i samo muzičke industrije i odlazi i u vizuelno i i izdavačko na razne načine. Konkretno, za mene je Hali Gali nastao iz potrebe da napravimo neki novi oblik “entertejmenta”, načina izlazaka i urbane kulture. U Beogradu nema mesta gde ti možeš da odeš na koncert koji traje do 2, 3, 4. U tim satima je većinski dominantan klabing, stoga smo imali potrebu da stvorimo nešto gde možeš da provedeš celu noć, a da možeš da odeš i da đuskaš uz elektronsku muziku, ali i da čuješ malo i gitare i bubnjeve i da se sublimiraju svi žanrovi na jednom mestu.

Aleksa: Koncept izlazaka otkada su koncerti bili najrelevantniji do danas, kada tu ulogu preuzima klabing, se nije mnogo promenio, ali se promenila satnica. Ljudi izlaze tek u 11, a koncertna dešavanja po gradu se često završe u 12 i onda samo preostaje da se uputite u klabing. Svaka čast tim DJ-evima, ali Hali Gali pokazuje da ljudsko biće može da nastupa i u 4 ujutru. Mi smo uzeli taj ceo rejv koncept, koji podrazumeva izlaske do jutra, ali smo u njega ubacili sve muzičke žanrove. Ovo je vreme kada Youtube algoritam posle Bjesova pušta Cecu i potpuno je glupo da mi sad ne uradimo isto to samo uživo i s malo više ukusa nego algoritam.

BR: Kako je publika reagovala na ovaj spoj?

NM: Bilo je nemoguće uhvatiti kretanje ljudi. Dragstor je bio pun i fluktuacije su se dešavale jako organski. Neke ljude koji su dolazili isključivo na jedan stejdž privuklo je nešto sasvim drugo, a to je bila i glavna ideja. Čak se u jednom trenutku stvorio i neplanirani stejdž između bina. Ideja je da se spoje sve supkulture, da se spoje sve publike i da ti zaista imaš događaj na koji svi mogu doći, a ne da se izdvajamo po žanru koji slušamo.

BR: Šta Noćne more predstavljaju na ovom događaju?

NM: Da bi jedan takav događaj bio sasvim kompletan on je morao malo da se prelije i u elektronsku muziku i hteli smo da uvedemo live klabing momenat u beogradski noćni život. To su uglavnom neki mračniji elektronski izvođači, zato se i zove Noćne more. Mi smo isprva bili stejdž na Hali Galiju, ali onda smo jako brzo ušli u samu organizaciju i to je sve sraslo jedno s drugim.

BR: Aleksa, ti si ovih dana na sve strane: imaš koncerte s bendom Vizelj, radiš na kompilaciji i spotovima i još mnogo štošta. Kako se u tvom gustom rasporedu nađe vremena za organizaciju ovog događaja?

Aleksa: Za to šta trenutno sve radim bio bi potreban jedan poseban intervju (smeh). Hali Gali je uvom trenutku možda, ipak, glavni prioritet. On mora da bude prioritet zato što funkcioniše bukvalno kao bend, samo što nismo svi muzičari i ne sviramo, ali svako radi ono u čemu je najbolji. Ja sad imam osećaj kao da je nas petoro do sedmoro bend, ali u isto vreme i da smo mi frontmeni benda od 200 ljudi koji čine svi koji su učestovali u samom festivalu i akcijama pod okriljem Hali Galija. Mnogo me je uplašilo sve oko prvog dogadjaja, ali kada sam video da je ceo grad bio tu i da je naša ideja da poništimo žanrovska ograničenja uspela, dobio sam dodatnu motivaciju.

BR: Čega ste se plašili prilikom organizovanja?

NM: Plašili smo što nemamo infrastrukturu za tako masovan događaj, jer smo imali tri stejdža na kojima se istovremeno uživo izvodi muzika, a postoje i di-džejevi. Najveći strah bio je to da Beogradu možda uopšte ne treba to što mi mislimo da treba, ali se pokazalo da je i više nego potrebna ovakva vrsta inicijative i neka platforma koja će malo da oživi nepostojanje muzičkog i umetničkog tržišta.

BR: Očekuje nas drugo izdanje festivala. Da li ste mislili da će Hali Gali uspeti dovde da dođe ili ste ga videli kao događaj koji će se jednom održati?

Aleksa: Mi smo u početku hteli da bude jedan. Mislili smo da strpamo sve izvođače u taj jedan, međutim, super je što se dokazalo da ima toliko relevantnih izvođača, prema našem mišljenju, da nije dovoljan ni jedan, da nisu dovoljna ni dva, tako da mi je mnogo drago što nisam bio u pravu.

NM: Mi jesmo taj prvo Hali Gali nazvali kao “Požar”, što donekle indicira da smo mi planirali da se to razvija, ali to je bio samo čist entuzijazam. Mi smo znali da želimo taj jedan, posle toga sve ostalo je nastalo potpuno organski.

BR: Zbog čega baš “Požar”, a zbog čega “Galop”?

NM: Pa kao “Met Gala”, koja svaki put ima neku temu. Želimo da donekle budemo politični, u smislu da obeležavamo raspoloženje i atmosferu Hali Galija nekom atmosferom koja se dešava na gradskom, državnom, regionalnom ili globalnom čak nivou. Bilo je zanimljivo kako se ove godine nakon Hali Gali “Požara” dogodio požar u crkvi Notrdam, pa onda u Amazoniji, ovo je, nažalost, bila godina baš epskih požara.

BR: Šta onda očekujemo od “Galopa”, jahače apokalipse?

Aleksa: Ne znam (smeh).

NM: “Galop” treba da označi proces putovanja negdje. Idemo negdje, idemo žustro, fokusirano, brzo, nabrijano. To je neka kretnja, neki fokus i akcija.

Aleksa: Požar je neka stvar koja se desi iznenadno, kao što se i to desilo iznenadno. Samo je izašao događaj i interesovanje je bilo nenormalno. Ovo drugo je sada već nešto što je u hodu, pa ćemo videti šta dalje.

BR: Imali ste i jedan pokušaj održavanja “Hali Gardena” na “Beer Gardenu”. Kako gledate na otkazivanje tog dogadjaja?

Aleksa: Otkazivanje zbog kiše koja se nije desila (smeh). Mislim desilo se da je pala neka kiša, pa je nama otkazan među festival, koji bi malo zagrejao ljude za ovo dešavanje. Desilo se da su tu postojale neke ideje suprotne našima, jer sve što je ikada bilo organizovano od strane neke državne uprave ili gradske vlasti u našem slučaju je nekako ispalo najgore, što je dokazano i tada. Možda sam i dalje ostrašćen, ali sam ubeđen da tu nije bila samo u pitanju kiša.

NM: Saznala sam da je događaj otkazan tako da sam to videla na događaju u čijem pravljenju sam i sama učestvovala. Nije mi bilo jasno šta se dešava, svi su se smorili. Tada smo shvatili koliko smo vezani za Dragstor i zapitali se koliko bi uopšte Hali Gali imao ovakav oblik da nemamo taj prostor koji nam pruža sve mogućnosti.

BR: Odakle Dragstor kao mesto održavanja?

NM: Ja radim za Dragstor i jako sam vezana za njega, kao i kišobranci. To je jedna od vitalnih institucija klabinga u Beogradu i bila je jako prirodan izbor.

Aleksa: Bio sam na neverovatnim žurkama u Dragstoru, ali sam i bio na izuzetnim svirkama. Tipa nastup benda Place to Bury Strangers je jedan od dokaza da tamo može da se svira i glasnija muzika i da bude neverovatno. Dragstor je jako multikulturalan, kao i naš festival, ne znam koliko bi neke druge ustanove uopšte prihvatile da rade tako nešto. Dragstor je to oberučke prihvatio.

BR: Postoji li ideja izlaska iz Beograda?

Aleksa: Naravno da postoji. Na prvom je malo bilo rizično, pa smo igrali na sigurno i svi izvođači su bili iz Beograda. Na drugom već ima puno bendova koji nisu. Želimo da pomognemo bendovima da pređu tu nepotrebnu barijeru i dokažu se u Beogradu na najlakši mogući način. Kako ti bendovi sad dolaze u Beograd, tako će i Hali Gali, kad malo sazri, da dođe u ostale gradove.

NM: Ne samo na nivou Beograda i ostatka Srbije, želimo da dovodimo i izvođače iz regije, možda čak i sveta, otvoreni smo ka tim idejama, ali nismo i dalje spremni da ulazimo u takvu vrstu ulaganja. Osim toga, želimo da Hali Gali i putuje. Imam tu potajnu želju da Hali Gali bude kustos jedne noći na MENT-u, Showcase festivalu u Ljubljani, gde bismo mi doveli izvođače koji su vezani za našu platformu i predstavili ih ljudima iz muzičke industrije.

BR: Na koje sve načine birate bendove koji će nastupati?

NM: Kad smo radili prvi Hali Gali, nismo imali nikakav javni poziv nego smo mi birali izvođače koje smo mapirali kao najrelevantnije. Vizelj je birao bendove, a mi di-džejeve. Ovog puta imamo i treći i po stejdž, koji je donekle nastao prijavljivanjem izvođača preko Hali Gali mejla. Napravili smo javni poziv na “Instagramu” i dobili miks koji ide na razne strane.

Aleksa: Odziv je bio zapravo jako dobar. Naravno, opet mora da se pravi neka selekcija, ali se trudimo da budemo što objektivniji. Ne želimo da se postavimo kao monopolisti, kao da smo bolji od drugih, pa zbog toga mi biramo, nego je prosto to morao neko da uradi.

BR: Izaći će i Hali Gali kompilacija koja će biti posvećena rok bendovima koji su vezani za Hali Gali…

NM: Ti izvođači su ili nastupali ili će nastupati na ovom festivalu. Ono što je bitnije jeste da su oni vezani za platformu, nevezano za sam događaj. Događaj je samo neka kruna svega što mi radimo. Kompilacija je za sve ljude koji ne mogu da dođu na sam događaj. Ona je informacija o tome ko su sad najrelevantniji mladi bendovi.

BR: Ko će se naći na kompilaciji?

NM: Na kompilaciji se nalazi 9 bendova: KOIKOI, Johanbrauer, Vizelj, Св. Псета, Sitzpinker, Prototip, Tipon, Gazorpazorp i Šajzerbiterlemon.

Aleksa: Mislim da će ovo biti generacijska kompilacija, kao što je svaka generacija imala kompilaciju poput “Paket aranžmana”, “Bigz scene”, “Artističke radne akcije” i mnogih drugih. Uvek je postojala ta želja da se zaokruži takva jedna stvar. Samo da naglasim, ovde smo se ograničili samo na beogradske bendove, da ne bude posle što nema ovog ili onog. Mislim da smo napravili pravi presek i da se sve što se desilo od nastanka Hali Galija do sada svelo na tih devet bendova. Oni su glas ove generacije. Shvatili smo i koja je greška tih prethodnih kompilacija, a to je da su se sastojale od već postojećih pesama. Ovde su svi bendovi posebno snimali pesmu za ovu kompilaciju. Svi smo se jako potrudili da napravimo najbolju moguću pesmu, jer smo svesni bitnosti ovoga.

BR: Šta vas motiviše da gurate dalje ovu priču?

NM: Posle prvog Hali Galija osećala sam čistu sreću jer sam videla toliko srećnih ljudi. Hali Gali ima taj koncept vašara i onda je nizak nivo anksioznosti, jer ima puno različitih ljudi, stejdževa i toliko je suštinski zabavno. Čitav grad je bio tu, svi bendovi su bili prezadovoljni pažnjom koju su dobili. To nas gura. Naravno, i to što je prvi događaj uspeo samog sebe da isplati, ne želimo baš da idemo u minus.

BR: Šta Hali Gali ekipa još priprema pored festivala i kompilacije?

NM: Snimili smo i spotove za sve pesme s kompilacije. Napravićemo promociju svih spotova 28. 11. u Kvaki 22, kada će izaći i novi fanzin, kada ćemo predstaviti i CD i kasete kompilacije. Trudimo se da na svim frontovima radimo na razvoju alternativne kulture.

BR: Pomenula si fanzin. O čemu se tu tačno radi?

NM: Od početka smo želeli da Hali Gali bude više od same žurke i svirke, da obuhvatimo i druge mlade umetnike iz drugih disciplina, pa smo to prvo proširili na vizuelne umetnosti. Hali Gali fanzin je knjižica koja je sublimat najboljih srpskih mladih umetnika u tom trenutku i njihovih radova. Bilo je 20 umetnika u prvom fanzinu, njihovi radovi su bili odštampani. Zaista je taj fanzin otišao daleko i ljudi su ga naručivali iz svih delova Evrope i sveta. U novom broju ćemo gledati da ne ponavljamo umetnike i da proširimo oblast vizuelnih umetnosti.

BR: Svaki bend će, kako ste napomenuli, dobiti i spot za svoju pesmu na kompilaciji. Kako ste se odlučili i na ovaj dodatni korak?

Aleksa: Shvatili smo da je takvo vreme da je audio-vizuelni doživljaj mnogo bitan.

NM: Spotove smo producirali mi, a oni će činiti zajedno i jedan film. Neki od nas su bili reditelji, neki snimači zvuka, neki asistenti režije i tako dalje. Napravili smo tri dana snimanja i koncept je da su svi bendovi gosti imaginarne muzičke emisije i predstavljaju svoju novu pesmu. Svako je dobio svoj poseban identitet. U snimanje ovih spotova su bili uključeni mladi kreativci koji su u svetu filma i televizije ono što su Hali Gali bendovi u muzici.

BR: Šta je ono što ljudi ne smeju da zaobiđu u Hali Gali priči?

NM: Istinski, bez da ovo promovišem jer sam deo toga, mislim da će ova kompilacija biti “must listen”. Odlične su pesme, svi bendovi su se baš potrudili, super su kohezivne i predstavljaju neki novi val beogradski zvuk koji je dosta garažni.

Aleksa: Kompilacija je dosta raznolika u odnosu na to šta ljudi misle o tim bendovima. Mislim da će neki bendovi sa sebe skinuti predrasude da su mali Repetitori.

NM: Svi bendovi se razlikuju koliko se i uklapaju jedni s drugima. Predivna je, ja je stalno puštam i slušam i mislim da će malo da osveži muzičku scenu. Sredinom novembra će biti dostupna na digitalnim platformama, a na Hali Galiju ćete moći da je kupite u fizičkom izdanju. Biće objavljena za Pop depresiju.

BR: Dakle sve je povezano s Kišobranom i Pop depresijom?

NM: Oni su nam tate. Oni su glavni producenti koji nam pomažu oko svih malo većih stvari oko kojih smo neiskusni, a mi se bavimo programom i samom egzekucijom.

BR: Zašto neko 9. Novembra treba da bude u Dragstoru, a ne bilo gde drugde?

Aleksa: Najviše dobrih izvođača će biti na istom mestu po najpristupačnijoj ceni. Pričaće se o tome u budućnosti. Ko Pixies kad su bili u SKC-u u koji staje 2.000 ljudi, a 10.000 ljudi priča da je bilo tamo.

NM: Šta god da se to veče desi u gradu na pojedinačnim događajima, na Hali Galiju možete da dobijete na jednom mestu. Cena je toliko pristupačna da svi mogu da se osećaju pozvanima i da dođu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe