Ovogodišnje, zvanično peto, nezvanično ko zna koje izdanje festivala Hali Gali, najavljeno je za petak, 24. mart. Osam bendova i šest didžejeva nastupiće u klubu Drugstore, u okviru ovogodišnjeg izdanja Kontakt konferencije. Od dižejeva tu su Lil Taty, Praktikal, Na5a, CHLDRN, Dulence 913 i Frbra Vrgov, a od bendova Sitzpinker, Consecration, KOIKOI, proto tip, Šajzerbiterlemon, Gazorpazorp, Sv. Pseta i Vizelj, sa čijim smo basistom i vokalom Aleksom Nedićem, koji je i deo organizacije samog festivala, popričali upravo tim povodom.

Kontakt konferencija je showcase festival, a Aleksa Hali Gali takođe vidi kao jednu vrstu showcase, odnosno „platformu sa omladinskim izvođačima gde je sve egal, gde svi imaju istu veličinu slova na plakatu i gde niko nije fusnota“.

Hali Gali je jedna velika pobeda naših prijateljstava koja traju i dalje, što se ne može reći baš za sve. Svi izdaju po jednu kompilaciju i onda se rasformiraju. Mi sad spremamo drugu. Svi solo albumi Hali Gali bendova – Šajzeri, proto tip, Koikoi, naš album,… svi oni su u suštini bili mučenja, preispitivanja stvaranja, mogao bi film da se snimi o snimanju svakog od ovih albuma, gde je na kraju poruka da pravo prijateljstvo pobeđuje i izbacuješ kidačke albume.

U redu je da imaš takmičarski duh i gledaš kako tvoje kolege napreduju, da to i tebe motiviše da napreduješ. U nekom pogledu to je okej. Ali da ja budem nekonstruktivno ljubomoran na svoje kolege zato što su oni uradili nešto što ja nisam? Mi radimo svoje, oni rade svoje i nađemo se na Hali Galiju. Sviramo svi i zajebavamo se.

Hali Gali je do sada Beograd napuštao samo 2022. godine, kada je festival organizovan u Novom Sadu, a Aleksa kaže da postoji plan i da se ode dalje.

Jedna od glavnih želja je da imamo svoj tour bus. Dogovarali smo nešto, svašta se isprečilo, ali definitivno je plasiranje Hali Galija u planu. Kao što smo iz drugih gradova i država dovodili bendove kod nas, tako ćemo i mi tamo. Novi Sad je bio ozbiljan test.

Prva Hali Gali Kompilacija, na kojoj se našlo devet bendova, izašla je 2019. godine, a Alesa za novembar najavljuje novu. Kaže da Hali Gali za sada okuplja desetak bendova, ali da će ih biti još i da neki već dolaze.

Najavljeno je da izađe u novembru. Sve je u ranim fazama, ali smo se kao bendovi našli, svi smo zajedno i pravi se druga kompilaciaj. A gde je dva, tu je i tri i tako. Ta nova kompilacija će imati preživele bendove sa prve kompilacije i neke nove bendove koji će biti tu.

Ne volim da se to predstavlja kao da je bilo šta od toga nama dato, samo zato što smo napravili zatvorenu infrastrukturu. To nije zatvorena infrastruktura samo deset bendova, tu ima i dizajnera i tonaca… Ja na svakom Hali Gali intervjuu govorim – mlađi bendovi, haligaliofficial@gmail.com, šaljite muziku da čujemo.

A na pitanje otkud među svima njima i Consecration na lajnapu za petak, Aleksa kaže da su oni najjači bend i da svojim pojavljivanjem na festivalu zapravo podržavaju celu priču.

Oni su najjači bend. Nije to kao ejdžizam, pa mogu da sviraju samo ljudi koji imaju toliko i toliko godina. Pritom, Consecration je najjači bend na svetu, zašto ga ne bih imao na festivalu. Na lajnapu su svi sa kompilacije koji su ostali tu i Consecration koji ovim potezom apsolutno endorsuje to. Legende. Vranjković će da im radi zvuk, ludilo. Da nema Consecrationa, ti bi ovo pročitao kao jedan entitet, kao da je kompilacija, a ovako kada su oni tu, vidiš razlike i onda je lajnap brutalan. Vidiš ga kao lajnap.

Pošto na eventu u vreme rađenja intervjua nije bilo zvanične satnice, navodi da ne voli kad ga ljudi pitaju kada će koji bend nastupiti.

Zato kad me pitaju kada počinje neki bend, ja im kažem vrata se otvaraju u 22h. A na pitanje do kad traje neki bend, ja kažem da poslednji završava u četiri, pola pet ujutru. Voleo bih da ne moram da objavim satnicu, ali moraš da bi ljudi znali. Kao, neko će da dođe isključivo na jedan bend. Zašto? Zašto kada postoji i sve ovo drugo. Možda postoji razlika u tvojim preferencama, ali ne postoji razlog da nekome ne daš šansu. Možda bi trebalo da napišem Bend br 1 od 23 do 23.30, Bend br 2 od tad do tad…

Zajedno sa svojim bendom Vizelj takođe će nastupiti na Hali Galiju u petak (dok dođu na red, biće subota), ali dodaje da će oni zatvoriti festival i da zbog toga spremaju posebnu set listu.

Poslednji nastupaš i onda mora da se desi nešto potpuno neortodoksno… Ti treba da čuješ i Sv. Pseta i Consecration i KOIKOI, sve, i onda izađemo mi i uradimo isto što i inače uradimo. Svi ti bendovi će da pokidaju i onda mi ne možemo ono naše konvencionalno. Evo sad razrađujemo neke ideje na probi, ali mislim da će da bude baš neortodoksno. Mislim, nećemo baš da koljemo koze, nisam mislio na to. Imali smo sad (u decembru) koncert u Domu omladine, kojim smo ispromovisali album i sad ne možemo opet to.

Kroz razgovor se potegla i priča o muzici generalno, pa se došlo do teme šta je rokenrol danas. Aleksa ističe da je rokenrol bio nekonvencionalnost kada je nastao, ali da se to danas ne prihvata.

Potpuno mi je sumanuto da se osećam da sam više i bolje podržan od strane ljudi iz repa, ili ljudi iz multižanrovskih struktura, dok su ovi iz rokenrola su postali ozbiljni tradicionalisti i svaka nekonvencijalnost, što je rokenrol inicijalno i bio, se ne prihvata. Ja ne mogu da verujem da neko, ko tvrdi da je poznavalac rokenrol muzike, ne može da vidi da mi otvaramo za, na primer, Kiss. Naravno da možemo da otvaramo za Kiss.

Ali to je onaj uštogljeni momenat – „nije onako kako sam ja želeo da izgledaju naslednici rok muzike“. Jako je toksična transgeneracijska atmosfera u rok muzici i zato više i ne se možemo kao mlade generacije deklarisati kao rokenrol, zato što je ovo što sviramo sve i glupo je da nemaš sve. Pustim Spotify pa mi krene Tool, pa mi krene Ceca, pa mi krene Gazorpazorp…

Da bi neka muzika bila dobra, to je moje mišljenje, nikad ne može da bude 100% ozbiljna. Ti mi kao nešto objašnjavaš, nema šta da mi objašnjavaš, ti si entertejner, kao i ja ili bilo ko drugi. Objašnjavaju mi vesti, novine… Mora da se oseti taj nivo zajebancije. Vizelj je esecijalno zajebancija, pa se dalje gradi na tome.

Na pitanje kako razdvaja Aleksu Nedića Vizelj i Alesku Nedića Hali Gali, navodi da ih ne razdvaja, jer te stvari nisu razdvojive.

Ne možeš to da razdvojiš, a i što bih razdvajao? Imaš kolektivnu svest oko nečega i puno drugara koji ti tu sviraju i nema šta tu da se razdvaja. Svako juri neki individualni uspeh, ali esencijalno to ne može da se razlikuje. Mi možda jesmo pokretači toga, zato što smo organizovali i viđenja i konceptualizovali sve to, ali ja uopšte nemam nameru da napravim neku odluku u ime organizacije, bez da zovnem predstavnika svakog benda.

Zovem Iku KOIKOI, zovem Sibina iz Šajzera, zovem ih redom sve da vidimo da li smo svi na istom, pa da nastavimo dalje. Organizatori smo utoliko što smo rešili logistiku svega toga.  Najbolji organizatori su ljudi koji su u bendovima, jer tačno znaš šta je potrebno sa obe strane i tačno možeš da pomiriš te stvari koje su u sukobu.