Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na ime Keith Richards? Ukoliko vam muzika nije u prvom planu, verovatno će vam pasti na pamet kako ušmrkava pepeo iz urne pokojnog oca, kako je kul dok to radi, kako je kul uopšte ili kako je kul dok sa bubašvabom spokojno preživljava atomsku bombu jer zna da je neuništiv. Ali ako vam je muzika u prvom planu, što bi fakat trebalo bit’, slobodnom procenom, možda pogrešnom, ću se drznuti i reći da je većini pala na pamet neka Stones pesma, preciznije neki Keithov rif, neki Satisfaction. Takva asocijacija je skroz na mestu u odnosu na nekog ko ima nadimak riff master (mada ima još nekih koji se kite ovim perjem). Međutim, hajdemo danas da se podsetimo pesama gde je Keith u centru pažnje, ne samo zato što je napisao i odsvirao,  ne zato što je napisao tekst pesme, nego zato što je taj tekst i otpevao. Bilo da ga slušamo sa bendom The Rolling Stones ili X-Pensive Winos, Keith je vokalno prisutan, ali nije uvek u fokusu, zato sad, slavljeniče, pevaj, tvoj je današnji dan.

Something Happend To Me Yesterday (Between the Buttons, 1967)

Verovatno niste navikli da slušate Keitha kao glavnog vokala zato ćemo listu otvoriti sa pesmom koju Keith izvodi uz pomoć svog svetlucavog brata blizanca (The Glimmer Twins – producentsko ime Jaggera i Richardsa) Micka Jaggera. Pesma nasluh naivna, lagana, raspevana, čak komična, a zapravo govori o elesdi iskustvu ovog fantastično kreativnog dua. Klavir, duvači, akustare i dva vesela glasa, da li je stvarno takav elesdi trip? Ukoliko da, onda molim nadležne da usliše želju Marka Vidojkovića i odvrnu ovu stvar do kraja.

You Got The Silver (Let It Bleed, 1969)

Sporim proklizavanjem slajda nastavljamo listu i stižemo do prve pesme koju je Keith gotovo u potpunosti sam napisao, te je logično bilo da je sam i otpeva. Ljubavna, iskrena emocija Keefa preplavljuje prostor u kom se pojavljuje sve više instrumenata dok sve ne eksplodira u direktno izjavljivanje ljubavi – ti imaš moju dušu, imaš srebro, imaš zlato, ako je to tvoja ljubav, ona me je oslepela i ne marim za to. Ljubavne pesme su “po pravilu” univerzalne kako bi se svako mogao u njima pronaći. Gospodin Kul se ovde obraća Aniti Pallenberg, dami koju je preoteo ili, kako on misli, spasio od posledice života koja je došla glave njenom nekadašnjem momku, osnivaču The Rolling Stonesa – Brianu Jonesu. Srbija je one večeri na Ušću imala priliku da vidi današnjeg slavljenika kako bez gitare obešene o rame izvodi ovu magičnu numeru.

999 (Main Offender, 1992)

Keith Richards i garažni rok. Zvuči čudno? Ništa čudno, čak prirodno i jako moćno. Pesma anđeoskog broja otvara drugi Keefov solo album koji je uradio sa veoma zanimljivim sastavom imena X-Pensive Winos. Obrenovačkom čaršijom kruži priča da kada je izvesni gospodin prvi put čuo ovu stvar, sledio se i kratko izustio: „Čuj ti ovo, izmislili su nove droge!“. Reakcija na prvo slušanje dovoljno govori o ovoj pesmi zato brzo klik na link i pamtite svoju prvu impresiju.

Crosseyed Heart (Crosseyed Heart, 2015)

Naslovnom numerom istoimenog albuma dobijamo ono što Keith jeste – dečak sa akustičnom gitarom kojeg je deka Gus naučio muzičkim osnovama. Bluz pesma koja, ne samo zbog naglog kraja i konstatacije “To je sve što imam”, deluje nedovršeno otvara nam prozor u Keefovu kreativnu intimu. On sedi, svira, padaju mu stvari na pamet, peva i iz tog igranja ispliva remek delo. Ova pesma daleko je od remek dela, ali nam dozvoljava da spoznamo umetnika, njegov radni prostor i raspoloženje. Hvala Vam, Gus, svi smo Vaši dužnici.

Can’t Be Seen (Steel Wheels, 1989)

Pesmom o zabranjenoj ljubavi koja se pretvara u pesmu o raskidu nastavljamo listu Keefovih vokalnih izdanja. Ova stvar bi se mogla izdvojiti, iako slavljenik nije neki pevač, ali to radi tako lepo, s emocijom, kao jedno od njegovih kvalitetnijih vokalnih izdanja. Prateći vokali odlično upotpunjuju težinu situacije u kojoj se pesnik nalazi, a gitara reže pa cvili, gde i kako treba, čime odlično prenosi ekspresiju tekstopisca.

Little T&A (Tattoo You, 1981)

Prepoznatljiva keefijana žustro otvara pesmu o “brzom” životu. Izlazak, cuga, opijati umeju rezultirati da savršenu noć provedete sa devojkom u krevetu, devojkom koju ćete videti samo tad i nikad više, a verovatno joj se ni imena nećete sećati jer vam je samo stalo do njenih “T” i “A” (tits and ass). Ime pesme postaje relevantno na drugačiji način tek četiri godine kasnije. Tada su na svet došle Theodora i Alexandra, Keefove kćerke. Njihovo postojanje, a još manje njihova vlastita imena Richards nije mogao da pretpostavi dok je pisao o malim “T” i “A”.

Slipping Away (Steel Wheels, 1989)

Iako nisu u rođendanskom duhu, moramo se prisetiti balada. Mirne, spore, a teške pesme su veoma značajni deo Stones opusa. Baladu koja zatvara Steel Wheels, poslednji album sa nezamanjivim bas gitaristom Billom Wymanom, otpevao je rođendanac. Ceo bend, bubanj, ah taj ulaz, Charlieja Wattsa, bas, prateći vokali, klavir, gitare važan su deo ove neverovatne balade koja klizi od tromih ka dramatičnim delovima i u čijem središnjem delu čujemo glas neukrotivog Micka Jaggera. Uloge su se s vremenom menjale.

The Worst (Voodoo Lounge, 1994)

U osnovi akustična, u srcu iskrena pesma “Najgori” upozorava i opominje, da li prijatelja ili ljubavnika, ne zna se, ali neko će se opeći ukoliko ostane blizu izvora toplote. Osim reči koje su direktno upućene i jasne, čini se da su i muziku učinili direktnom, jasnom i iskrenom. Zvonka gitara Keefa, pedal-steel gitara Ronnieja Wooda i violina Frankieja Gavina, kad se sve sabere dobija se savršena muzička podrška koja amortizuje dramatično prihvatanje loših vesti.

Happy (Exile on Main Street, 1972)

Približavamo se samom kraju ove rođendanske liste. Neke od najboljih Stones pesama je otpevao On. “Happy” je napisana na jugu Francuske gde su Stonesi proveli neko vreme bežeći od britanskih poreskih nameta. Daleko od kuće, lošeg raspoloženja, ali zaokupljen nedavnim otkrovenjem – otvorenim “G” štimom, Keef je skinuo E6 žicu, opalio otvoreni akord i napravio svoj trejdmark. Rasuti zvuk telecastera koji pršti bila je dovoljna inspiracija da pesma nastane za samo nekoliko sati uz konstatovanje da neće da radi dan-noć za šefa kao njegov tata i da mu samo treba ljubav da bi ga održala srećnim.

Before They Make Me Run (Some Girls, 1978)

Isti štim, isti gitarista samo okolnosti drugačije. Kandaske vlasti su uhapsile Keitha zbog posedovanja heroina, ali i kokaina i optužile ga za trgovinu narkoticima. Uhapsile su ga februara 1977. godine tako što su mu upali u hotelsku sobu i jedva ga probudili, otreznili – moraš biti u svesnom stanju da bi bio uhapšen.  Pretila mu je dugačka zatvorska kazna. Kraj Rolling Stonesa? Ipak, ne. Odlični saveti advokata uz Keefovo izjašnjavanje krivim za posedovanje heroina, uz još važnu činjenicu da je poznat i bogat – što bi trebalo da bude dovoljan dokaz da nema potrebe da se bavi kriminalom, već je samo heroinski zavisnik, bili su dovoljni pokazatelji kanadskim sudijama da nema potrebe za zatvor već za lečenje na koje je Keith pristao. Stonesi su se morali prihvatiti i društevno korisnog rada te su u Ošavi odsvirali dobrotvorni koncert za slepe. Celokupnu situaciju Keith je opevao u numeri kojom zatvaramo ovu listu. Iako Keith ne peva baš razgovetno, obratite pažnju na tekst. Ovo je vapaj iz srca i stvar koju ćemo pamtiti kao himu odmetništva. Hodajte pre nego što vas nateraju da trčite. Živeli, Keef!