fbpx

-

Naslovna Autorski članci TOP 10 Top 10 pesama s nezaboravnim bassom Petera Hooka

Top 10 pesama s nezaboravnim bassom Petera Hooka

Peter Hook
Foto: Duncan Cowley

Krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka, u središtu pank pokreta osnovana je grupa Warsaw koju su činili pevač Ian Curtis, gitarista Bernard Sumner, bubnjar Stephen Morris i naš današnji slavljenik Peter Hook. Grupa je imala svoj prvi nastup 1977.godine zajedno sa članovima bendova Buzzcocks, Penetration i John Coope Clarckeom. Ubrzo nakon toga, menjaju naziv u Joy Division i pod novim imenom nastupaju u Mančesteru. Muzika koju su pravili nije bila klasičan pank već mračna alternativa nalik na The Doors.

Ono što ih je odvajalo od svih ostalih je neobičan zvuk bas linije koja je bila u službi ritam gitare više nego samih bas deonica. Peter Hook je bio zaslužan za ovaj zvuk koji je bio jedinstven jer je svirao note u višim oktavama i na donjem delu vrata.

Do stvaranja njegovog karakterističnog zvuka došlo je mahom zbog kvaliteta pojačala koje je koristio, jer nije mogao da čuje šta svira kada je koristio niske oktave. Zbog takve jedne tehničke okolnosti dobili smo na poklon jedan od najzanimljivijih bas zvukova koji je prepoznatljiv na prvo slušanje. Na albumima Joy Divisiona “Unknown Pleasures” i “Closer“, Hook je stvorio neke od najzanimljivijih bas deonica koje su velika inspiracija mnogim muzičarima i dan danas.

Kako je pesma “Love will tear us apart” prva asocijacija na Joy Division, ovoga puta se neće naći na listi jer smo želeli da vas podsetimo da postoje i druge sjajne pesme ovog benda na kojima Peter Hook dominira. Krećemo od samog početka Hookove muzičke karijere, Joy Division, 1979. godine i nastavićemo sve do danas gde stižemo do njegovog najnovijeg projekta Peter Hook and The Light.

JOY DIVISION

New Dawn Fades – Unknown Pleasures (1979)

New Dawn Fades” je poslednja pesma prve strane debi albuma Joy Division. Ova pesma je zanimljiva zbog svoje instrumentalne strukture ali isto tako i zbog lirike Iana Curtisa. Gitarski rif Sumnera koji ide od nižih oktava ka višim, parira Hookovim basom koji ide u kontra smeru. Jednostavno korišćenje progresije koje kroz pesmu raste intenzitetom i kulminira Curtisovim krikom Me, seeing me this time, hoping for something else. Emotivni intenzitet pesme dolazi od Hookovog basa, koji je na nagovor Curtisa nastavio da svira u gornjim oktavama i preko kojih je Curtis pravio melodije.

Wilderness – Unknown Pleasures (1979)

Za ovu pesmu je Hook izjavio da je veoma interesantna za live izvođenje jer ima nekoliko bass deonica i različitih efekata koji se koriste. Osim toga, za nas neuke koji ne obraćaju pažnju na tehničke detalje, ova pesma nosi sa sobom zvuk velikog prostranstva, pohoda u divljinu. Producent Martin Hanett, koji je radio na abumu je genijalno postavio Curtisov vokal iznad instrumenata koji kao da peva sa visina. Hookov bas je i dalje glavni, sa distorziranim basom koji poput slona teškim koracima hoda kroz divljinu.

Passover – Closer (1980)

Passover” je odličan primer telepatije među muzičarima. Minimalistička sama po sebi, ova pesma predstavlja sve ono što je Joy Division – proganjajući bariton Curtisa, bubanj Stephena Morrisa tačan kao sat, Sumnerova povremena bogaćenja zvuka gitarom i kao sredina svega, bas Hooka koji reži kroz pesme. Teška, sumorna a opet sadrži u sebi groove.

NEW ORDER

Peter Hook je aktivan od 1977.godine sve do danas, sarađujući na mnogim projektima. Osim Joy Divisiona, koji je prestao sa radom 1980.godine nakon samoubistva frontmena Iana Curtisa, osnovao je bend New Order sa preostalim članovima. U New Orderu je otišao za korak dalje sa eksperimentisanjem i prihvatio je tehnologiju koja je bila dostupna osamdesetih godina 20. veka kako bi ukolpio zvuk sa elektro pop muzikom. Ponovo mu je uspelo da stvori nešto što niko do tada nije uspeo. U moru virtuoza na bas gitari, Peteru Hooku nije bilo potrebno da bude tehnički precizan, jer je imao tu genijalnost da unapredi svoj stil i zvuk instrumenta i učini ga unikatnim.

New Order je počeo sa radom ubrzo nakon raspada Joy Divisiona 1981. godine izdavanjem albuma “Movement“. Ovaj album je bio spona između onoga što je Joy Division bio i ono čemu će New Order stremiti.

Denial – Movement (1981)

Pesma koja zatvara album je ujedno i jedna od najjačih sa istog. New Order ovde najavljuje pravac u kome će se kretati u narednom periodu. Iako generalno zvuči kao pozitivna pesma, Hookov mračni i distorzirani bas daje atmosferu koju smo već dobro upoznali slušajući “Unknown Pleasures”. Širina i ambijent koji bas daje su jedinstveni.

Ceremony – New Order

Ceremony je jedna od poslednjih pesama koje je napisao Ian Curtis ali je nikada nije snimio. Bernard Sumner je preuzeo baklju glavnog vokala, a Hook pleni svojim basom dajući pesmi teksturu i pozitivnu meodičnost koja je se provlačiti kroz buduće albume New Ordera.

Iako su u elektronskoj muzici prisutne ritam mašine, Peter Hook je sebi zadao zadatak da ostane relevantan član i učini svoj instrument i svoj stil sviranja nezamenljivim. Kroz sve albume New Ordera možemo da čujemo rezak zvuk bas gitare koja je srce svake pesme. Ritam mašine i sempleri jednostavno nisu dorasli Hookovom zvuku.

Leave me alone – Power, Corruption and Lies (1983)

Da zvuk Joy Division nikada nije izašao iz Hookovih ušiju i duše, ne može da ostane neprimećen ni u pesmama New Ordera. Iako je “Blue Monday” jedna od najprepoznatljivijih pesama ovog sastava, album “Power, Corruption and Lies” iznderio je mnoge pesme koje su i dalje bile u prelaznom stilu između starog i novog benda. Hookov bas drži srce pesme i melodija podesća na mnoge druge radove ali se Sumnerova gitarska deonica savršeno uklapa.

KASNIJI PROJEKTI

Nakon prvog raspada benda New Order, Hook je sarađivao sa drugim muzičarima i prvi od projekata su bili sastavi Revenge i Monaco. Oba benda su zvučno bila veoma slična New Orderu, ali su bili kratkog veka.

Hook je prešao na druge projekte. Sledeći u nizu bilo je gostovanje u Satelite bendu na pesmama “Wish Upon a Dogstar” i “Kinky“. Čim čujete težak industrijski bas, znate da je prste umešao gospodin Hook.

Satelite – Wish upon a Dogstar (Ultra Payloaded, 2007)

Iako je gostovao samo na dve pesme, Hook je dao veliki doprinos zvuku pesme koja prosto eksplodira dok pliva po bas deonicama. Bas je glavna zvezda pesme koji baca u senku čak i vokal Perryja Farrela. Jednostavnost rifova i ritma i Hookov unikatni je ono što obogaćuje ovu pesmu koja bi bez toga u najmanju ruku bila prosečna.

Još jedna u nizu istaknutih saradnji je bila sa bendom Hybrid kojima je pozajmio svoje deonice na pesmama “True to Form” i “Higher than Skyscraper“. Hookov zvuk se u potpunosti uklapa sa svemirskom atmosferom i slojevima ostalih instrumenata u pesmi, kao da sonično proširuje prostor.

True Form – Hybrid (Morning Sci-Fi, 2003)

Hookov zvuk se u potpunosti uklapa sa svemirskom atmosferom i slojevima ostalih instrumenata u pesmi, kao da sonično proširuje prostor. Za one koji nikada nisu čuli bas Petera Hooka, kada bi pustili “True Form“, pomislili bi da je pozadina popunjena semplerima. Toliko dobro je boja basa uklopoljena u celinu. Ponekad i par nota učine pesmu da se uzdigne sa nivoa prosečnosti do savršenstva. Hook je majstor za ovakve saradnje. Čak i kada gostuje, njegov bas dolazi u prvi plan, nikada nije samo pozadina.

Freebass – Kill Switch pt. 141

Ostavljajući New Order iza sebe Hook je osnovao bend Freebass sa još dvojicom basista Gary “Mani” Mounfieldom (The Stone Roses) i Andy Rourkeom (The Smiths). Veran svojim korenima, Hook se vraća mančesterskom zvuku. Bend je izbacio studijski album pod nazivom “It’s a beautiful life“. Glavni basovi Mančestera su se odlično uklopili – Mani na dubokim bas tonovima, Rourke na srednjim a Hook, naravno, na visokim oktavama. Kroz ceo album može da se čuju delići Smithsa, Stone Rosesa i Joy Divisiona. Mančesterska bas trojka, neki bi rekli savršena kombinacija.

2011. godine osniva svoj bend Peter Hook & The Light koji je još uvek aktivan. Hook je glavni vokal benda, a osim njega u bendu je i njegov sin Jack koji je takođe basista. Bend je za sada izdao jedan EP pod nazivom “1102 2011“.

Peter Hook and the Light – Pictures in my mind

Dva Hooka na basu, double pleasure. Iako nije interesantan vokalista, Hook može da iznese pesme u pravom maniru. “Pictures in my Mind” su povratak u pank korene sa aromom Joy Divisiona. Na momente, vokal i stil pevanja podseća na Curtisa i čini se da Hook samo odaje počast prošlim vremenima i pokušava da se vrati korenima i napravi pun krug u svojim šezdesetim.

I’ve never liked to be hidden, and I don’t like to be patronized. I don’t buy into the idea that the bass player is the quiet one who drives the van…

Peter Hook je jedna od najsvestranijih ličnosti u svetu britanske muzike. Osim svog glavnog životnog poziva basiste, on je bio i osnivači vlasnik kluba Hacienda, kultnog rejv kluba u Mančesteru koji je bio centar kulturnog pokreta sa kraja osamdesetih i početkom devedesetih poznatiji kao Madshester. Takođe je svojevremeno bio producent bedova Inspiral Carpets i The Stone Roses. Svoja životna iskustva je opisao u tri knjige: The Hacienda: How Not to Run a Club (2010), Unknown Pleasures: Inside Joy Division (2012) i Substance: Inside New Order (2016).