-

Naslovna Autorski članci TOP 10 Top 10 najmoćnijih pesama Skota Vejlanda

Top 10 najmoćnijih pesama Skota Vejlanda

Scott Weiland

Prerano preminuli Scott Weiland ostaće upamćen kao jedan od najintenzivnijih frontmena u rokenrolu. Nikada zvaničan deo velike ekipe devedesetih koju čine Kobejn, Stejli, Veder i ostali, Skot je imao svoju tragičnu priču koja je uvek bila vezivana za njegove nedaće sa narkoticima. I pored ovog zlog poroka, u Vejlendovoj ličnosti postojalo je nešto tragično i previše ljudski što ga je činilo jedinstvenim pevačem i jednim od najinteresantnijih frontmena modernog rokenrola. U čast dana njegovog rođenja, pripremili smo vam listu od deset najmoćnijih Vejlendovih pesama iz karijere koja je uključivala solo rad, bendove Stone Temple Pilots i Velvet Revolver.

  1. Headspace (Velvet Revolver, „Contraband“, 2004)

Revolver su bili supergrupa u kojoj su Sleš i Daf MekKejgan provodili vreme dok je Eksl Rouz izvodio besne gliste i nosio kikice sa tadašnjom postavom „Novih Gansa“. Na sred njihovog debi albuma, Vejlend (na pauzi od STP-a) svojim neumornim vokalom punim besa poručuje „Don’t let any of those fuckers in my headspace“. Iskreno govoreći, ne postoji neki drugi pevač tih godina koji bi to mogao da otpeva a da pritom ne zvuči kao tinejdžer. „Headspace“ nije bio singl, Slešov i ekipa u pozadini ozbiljno prže, a Vejlend uspostavlja dominaciju u postavci. Takođe, ne zna se da li je „Dying with your face on a T-shirt isn’t all that original“ upućena popularnim savremenicima Vejlenda iz 90-ih koji više nisu među nama.

  1. Atlanta (Stone Temple Pilots, „No.4“, 1999)

Stone Temple Pilots su uvek nekako štrčali iz cele američke tvrđe scene 90-ih, a ako svoju jedinstvenost nisu pokazali sa „No.4“ onda je nisu ni imali. Ova balada sa moćnim refrenom pravi je pokazatelj kako muzičke raznovrsnosti Pilotsa tako i Vejlendovog moćnog vokala i artikulacije efektnih tekstova. Prezarazna melodija očišćenja od svakog kiča i glas pun gravitasa iskreno nisu neko iznenađenje kada je Skot u pitanju. Jedan od primera gde je svoju heroinsku adikciju personifikovao u ženskoj osobi.

  1. Interstate Love Song (Stone Temple Pilots, „Purple“, 1994)

Jedan od najvećih hitova Stone Temple Pilotsa i svakako pesma koja vam prva padne na pamet kada se pomene ovaj bend. Melanholičnu melodiju ove pesme niko nikada neće otpevati bolje. Bogme ni podjednako dobro. Ma… Čim Vejlend zapeva, niste više tu gde jeste, odvede vas na neki road trip po Amerikama u nekom dotrajalom Mustangu. Vetar je u kosi, naočare za sunce odbijaju zrake, a na suvozačevom sedištu sedi ljubav vašeg života (barem za to leto). Ako „Don’t Look Back in Anger“ predstavlja sve što je Ujedinjeno Kraljevstvo bilo devedesetih, „Interstate Love Song“ predstavlja zvezde i štrafte. Landmark song, rekli bi strani mediji, a mi bismo se složili.

  1. Divider (solo, „12 Bar Blues“, 1998)

Pored dva megauspešna benda, Vejlend je imao nekoliko izleta u solo muziciranje. Prvi taj izlet doneo je izvanredni „12 Bar Blues“ 1998. godine. Čovek se potrudio da sve svoje kvalitete iznese na 12 numera i u tome je potpuno uspeo. Ovaj solo izlet bio je odličan uvid u tragične delove Vejlendove ličnosti i njegovu borbu sa životnim porocima. Kao i većina pesama na albumu, „Divider“ se vrti oko poroka i heroina, sve uz nekakav polu glamerski sving u pozadini. Niko ovo ne bi povezao sa STP u tom trenutku, ali Vejlend, dokazujući svoju veličinu, zvuči podjednako iskreno.

  1. Transmissions From A Lonely Room (Stone Temple Pilots, „Shangri-La Dee Da“, 2001)

Gotovo u stonerskom maniru, Vejlend u transmisijama iz sobe samoće kanališe svu lažnost privida glamura koji donose narkotici. U miksu samokritike i uživanja u dope glamu, Skot zvuči iskreno upozoravajuće, opasno i ozbiljno. Sve to uvijeno u jedan od najboljih bass lineova STP-a i perfektnu pop formu. Još jedan dokaz koliko su Stone Temple Pilots u svom vrhuncu bili raznovrsniji od većine savremenika.

  1. Slither (Velvet Revolver, „Contraband“, 2004)

Prva pesma koja se pojavi kada ukucate negde Velvet Revolver, glavni singl sa „Contrabanda“ i pre svega pesma u kojoj se jasno vidi ko je gazda među egoima u Revolveru. Od trenutka kad pusti glas u pesmi, postaje jasno da je moćniji i jači i od MekKejgana i Sola Hadsona (onaj sa šeširom). Vokal koji pomera planine i u isto vreme biva bezobrazan dok prolazi kroz vrlo „grešnu“ tematiku fizičkog upražnjavanja romantičnih emocija svrstava Slither u top 5 na ovoj listi. Pesma je bila hit, ostala je hit. Moguće da je jedno od najboljih slaganja nečijeg vokala sa moćnim gitarskim radom izvesnog Sleša.

  1. You Got No Right (Velvet Revolver, „Contraband“, 2004)

Prvi put sam skapirao zrelost Vejlendovih tekstova kada sam čuo ovo „It never wins to lie“ u prvim stihovima ove pesme. Najbolja balada koju su Velvet Revolver snimili i izdali nije bila singl, ali na njoj naš tragični večno okovan krivicom (kao i svaki zavisnik) briljira! Personifikacija heroina u ženskoj osobi je opet tu, a broj slojeva ove metafore toliki je da bismo do sutra mogli o tome. Od komercijalnijih iskoraka u karijeri, ovaj najbolje pokazuje Skotovu svest o činjenici da su njegovi problemi ujedno i problemi okoline mu. Sve to upakovano u savršenu pop formu.

  1. Trippin’ on a hole in a paper heart (Stone Temple Pilots, „Tiny Music… Songs from the Vatican Gift Shop“, 1996)

Nirvana je imala „Teen Spirit“, STP imaju „Trippin’ on a hole“. Iako ova pesma nema onaj rif, ima refren koji je veći od života. Za razliku od većine Vejlendovih pesama, ovde poison of choice nije heroin, već LSD. I to vrlo loš trip na esidu. U svojoj autobiografiji „Not dead and not for sale“ (stih izvučen upravo iz ove pesme), Vejlend je objasnio da je tekst posvećen i njegovoj večitoj želji za svojevrsnim spasenjem od droga, što se nažalost nikada nije desilo. Na neki način, ova pesma ima sve elemente Stone Temple Pilotsa zgužvane u jednu kompoziciju, a Vejlendov vokal naprosto briljira.

  1. Barbarella (solo, „12 Bar Blues“, 1998)

Opet se vraćamo na Vejlendov prvi solo album. Ovo izdanje je ujedno i najličniji uradak gospodina Skota pa su i pesme nekako prezasićene iskrenim ispovestima jednog zavisnika kome život svako malo pada u provaliju. Ako ste gledali Netflixovu seriju „BoJack Horseman“, ovo bi bio pesnički ekvivalent toga. Bolno iskren, ciničan i prošaran crnim humorom, tekst će vas udariti na više mesta. „Barbarella“ je još jedna ženska personifikacija heroina, a Vejlend je moli da ga spase očaja, jer je očaj bolest. Pesma nikako nije veličanje ove opasne supstance već pesnički prikaz zavisničkog razmišljanja. A ako vas refren i Vejlendov glas u njemu ne dirnu, onda će deo kada se izjasni da je „selfish piece of shit“ uspeti da vas ubedi u veličinu ovog mučenog umetnika. Neverovatno koliko bola neko može da prenese pevanjem. Vejlend jedini nalazi snage da svoj izmučeni život prebaci.

  1. Where’s the man (solo, „12 Bar Blues“, 1998)

Na vrhu ove liste nalazi se možda najupečatljiviji solo rad Skota Vejlenda. „Where’s the man“ je pesma u kojoj se Skot Vejlend u čitavom svom narko mučeništvu predstavlja i kao krivac i moli za to pomenuto spasenje. Čežnja za ikakvom nadom da će se očistiti i srediti život izbija iz svakog stiha ove pesme, a utisku doprinosi i njegov glas koji sve vreme nosi poput nekog jecaja. Jedna od onih pesama gde je svaka reč jaka kao stena i sasvim sigurno najogoljenija verzija Skota Vejlenda. Ne pišu se ovakve pesme svaki dan, a čak i kada se pišu, niko ih ne peva ovako sirovo. Slava Skotu Vejlendu!

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe