Nick Cave, koji danas proslavlja svoj 63. rođendan, prepoznatljiv je po svojim kompleksnim, često narativnim tekstovima, a u pričama koje priča kroz svoje pesme može se naići na mnogo interesantnih likova. Ovde je izdvojeno njih deset, poređanih od onih najranijih do junaka iz pesama sa poslednjih albuma. Neki od njih su ljudi iz Caveovog života, neki likovi iz legendi, neki su ubice, neki žrtve, neki uopšte nisu ljudi već životinje. Ali, nećemo otkrivati previše odmah na početku. Uživajte!

Sorrow (The Carny)

Sorrow je jedini lik koji zapravo nije čovek – u pitanju je konj. U numeri „The Carney„, Cave govori o karnevalskom radniku koji je napustio svoju družinu, a za sobom ostavio samo leš svog konja. Konj je premršav, sama kost i koža, a ostali radnici karnevala ga sahranjuju ostavljajući ga da bude mamac za vrane. Iako kroz celu pesmu mrtav, Sorrow na upečatljiv način simbolizuje patnju – odatle i njegovo ime.

Deanna (Deanna)

Deanna je zaista postojala u Kejvovom životu, međutim, u različitim izvorima se mogu naći različite informacije o njoj. Po nekim, ona je devojka koju je znao iz detinjstva i sa kojom je pljačkao tuđe domove pre nego što su ga poslali u srednju školu u Melburnu, po drugim je ona bila sa njim kasnih 80ih, a ubrzo nakon toga i sa njegovim prijateljem i saradnikom Andrewom Dominikom. Koja od ovih priča je istinita možda nikada nećemo saznati, ali to nije ni važno. Deanna, kakva je prikazana u istoimenoj pesmi, predstavlja mladost i njenu divlju prirodu, što ovu numeru i čini tako uzbudljivom.

Alice (Watching Alice)

Junski (verovatno topao) dan, Alice se presvlači u svojoj sobi, a narator pažljivo posmatra, pitajući se zna li ona da je on gleda. Njegova zapažanja su zapisana tako jednostavno, sa pojedinim stihovima koji mogu zazvučati i banalno („She is naked and it is June“), ali upravo to doprinosi lepoti ove pesme i potpunoj, ogoljenoj iskrenosti. Kroz lik Alice savršeno je prikazana erotika, na tako suptilan i nežan način i, s druge strane, čežnja naratora („Watching Alice dressing in her room / It’s so depressing, it’s cruel“).

Jangling Jack (Jangling Jack)

Kroz ovog lika na tragikomičan i, naravno, preteran način prikazano je kako se ljudi ne uklapaju u sredinu u kojoj su stranci. Jangling Jack je u pesmi posetio „dom hrabrih“ (home of the brave) i odlučio da sedne u bar pod nazivom Rinky Dink. Međutim, kako to obično biva sa strancima, on previše odskače u odnosu na one koji su tu domaći. Na veoma duhovit način je opisana trapavost ovog nesrećnog junaka, njegova preterana euforija sa kojom ulazi u bar, kako se skljokao na stolicu, kako željan slavlja nazdravlja svim stanovnicima zemlje, i gubitnicima i dobitnicima, kako uzvraća osmehom na podsmeh jednog od prisutnih. Kao što je to često slučaj u Caveovim pesmama, nasilje i humor su i ovde usko povezani: kasnije u pesmi, osoba koja mu se podsmevala u sirotog Jacka ispaljuje metak.

Stagger Lee (Stagger Lee)

Komotno bi svih deset likova za ovaj članak moglo da bude samo sa albuma „Murder Ballads„, međutim izabrana su samo dva. Iako su Elisa Day i Henry Lee najpoznatiji, ovde je prednost ipak data ubicama, a ne žrtvama.

Stagger Lee, nakon što ga je žena izbacila iz kuće po zimi, nailazi na bar The Bucket of Blood (kofa krvi), gde sebe predstavlja kao veoma nezgodnog lika, a da je takav ubrzo dokazuje tako što ubija vlasnika – puca iz pištolja i pravi mu četiri rupe u glavi. Kasnije, on ubija i muža žene sa kojom je završio u krevetu, nateravši ga pre toga da ga oralno zadovolji. Drugim ubistvom se studijska verzija završava, ali u live izvođenju Cave je dodao još jednu strofu u kojoj đavo dolazi po njega. Međutim, izgleda da je Stagger Lee veći đavo i od samog đavola, kome, kao i ostalima, bez ikakvih poteškoća, ispaljuje četiri metka u glavu.

Lottie (The Curse of Millhaven)

Lottie je petnaestogodišnja zelenooka i žutokosa devojčica koja u početku pesme govori o raznim strašnim ubistvima koja su se dogodila u njenom gradu Millhaven. Dobar deo pesme, ona izgleda kao potpuno nevin narator, a tek na pola pesme priznaje da je ona počinitelj tih zlodela. Tada postaje jasno da je ova zelenooka i žutokosa devojčica (a kako kaže nakon svog priznanja, pre su joj oči bile žute, a kosa zelena) zapravo psihopata. Na kraju pesme kada je pitaju da li oseća krivicu, ona hladnokrvno priznaje da ne oseća ništa i da bi svašta još učinila samo kada bi joj dozvolili. Kroz celu pesmu se provlači njena „simpatična“, maltene dečija pesmica: „La la la la La la la lie / All God’s children they all gotta die“.

Lazarus / Larry (Dig, Lazarus, Dig!!!)

Lazarus je zapravo Lazar iz Biblije kog je Isus izbavio iz mrtvih, a Cave mu je dao nadimak Larry. Radnja pesme prati šta se dešava sa Lazarusom nakon što je ustao iz mrtvih, a kako bi priča bila savremenija, ona se dešava u Njujorku, pa se zatim Larry seli u San Francisko, pa i u Los Anđeles. Svoj drugi život Larry provodi u slavi, okružen ženama, međutim, slava ga na kraju udara u glavu, pa on završava u zatvoru, zatim u ludnici, na kraju ponovo u grobu. Ova pesma inspirisana je neugodnošću koju je kod Cavea od malena izazivala priča o Lazaru, budući da se on uvek pitao da li je Lazar uopšte želeo da se vrati iz mrtvih. Ovde prikazuje kako se to nije pokazalo kao dobra ideja pa u refrenu Cave savetuje Lazara da se zakopa nazad u svoju rupu, odnosno grob.

Bee (Jubilee Street)

Bee je prostitutka koja radi u ulici Jubilee Street, koju je Cave u intervjuu opisao kao ne baš tako lepo mesto. U pesmi ova devojka je opisana kao neko ko je imao istoriju, ali je bez prošlosti, što može da znači da je, iako mlada, prošla kroz razne stvari, odnosno da iako je njena prošlost kratka njena istorija je i te kako burna. Zrelost ove mlade devojke je pokazana i u njenoj konstataciji: „All those good people down on Jubilee Street / They ought to practice what they preach“. Ovo se verovatno odnosi na njene klijente koji se javnosti prikazuju kao veoma pristojni ljudi za koje niko ne bi pomislio da posećuju javnu kuću. I sam narator je jedan od njenih klijenata, a i on se uklapa u ovu njenu konstataciju: pred kraj pesme on ide kroz grad doteran, u odelu, uz reči: „I got a foetus on a leash“ na osnovu čega se može zaključiti da je mlada Bee sa njim zatrudnela.

Girl in Amber (Girl in Amber)

Ideja za ovu pesmu Caveu se javila još 2014. godine kada je na stolu u Warrenovoj (najbliži saradnik Cavea i njegov prijatelj) kući video teg za papir u kom je bio zarobljen pauk. Tada mu je pao na pamet naslov za pesmu „Girl in Amber“ (devojka u ćilibaru). On je, kako objašnjava u jednom od tekstova na The Red Hand Files, tada imao na umu sve ljude koje je poznavao koji su bili zarobljeni u svojoj prošlosti, ali nikada nije imao na umu određenu osobu. Godinu dana kasnije, Caveu je poginuo sin i, preslušavajući ovu pesmu ponovo, shvatio je ko je zapravo Girl in Amber – to je bila njegova žena zarobljena u sopstvenoj patnji, kao što je taj pauk bio zarobljen u tegu za papir.

Kisa (Hollywood)

Kisa Gotami je lik iz budističke priče koja je ispričana na kraju pesme „Hollywood„. Nakon što joj se dete razbolelo i umrlo, Kisa je zatražila pomoć od Bude, a on joj je rekao da će, ako pronađe kuću u kojoj niko nije umro i odatle donese jedno seme slačice, njeno dete vratiti iz mrtvih. Ona nije pronašla nijednu takvu kuću, te nije pronašla ni seme, ali je tada shvatila da je svako izgubio nekog dragog, da je smrt neizbežna, pomirila se sa onim što se dogodilo i sahranila dete. Ova priča ima posebnu težinu kada se uzme u obzir Caveova životna priča. Ipak, ona donosi i neku vrstu mira: dok u prethodnoj pesmi Cave opisuje ženu zarobljenu u prošlosti koja dobija lik njegove žene, u ovoj pesmi, izdatoj tri godine kasnije, Cave se miri sa tragedijom.