fbpx

-

Naslovna Autorski članci TOP 10 Top 10 aktivističkih izjava Zacka de La Roche

Top 10 aktivističkih izjava Zacka de La Roche

Rage Against The Machine
foto: Christie Goodwin/Redferns

Politički aktivizam duboko seže u život Zachariasa Manuela de la Roche,  poznatijeg kao Zack de La Rocha, frontmena grupe RATM. Njegov deda po ocu, Isaac, bio je meksički revolucionar i zemljoradnik u SAD-u, što je De la Rochu ispratilo kroz ustanak Zapatističke vojske nacionalnog oslobođenja (EZLN). Teskobe zapatističkih farmera bile su i glavni motiv murala njegovog oca, zbog čijeg je ekstremnog religijskog asketizma otišao da živi sa majkom u jednom od tada etnički najbeljih mesta u Kaliforniji. Ako si bio Meksikanac u Irvinu, tamo si bio jer u levoj ruci držiš ili metlu ili čekić. Sav svoj gnev, kako kaže, kanalisao je kroz svoj srednjoškolski bend Inside Out, kada se preokupacija buntom prema sistemu počela kristalisati. Muzika i politika su pojmovi za koje je priznao da ih lično doživljava suštinski neodvojivim, što je intenzivno rezoniralo kroz čitavu njegovu karijeru, kako sa bendom, tako i solo. Rage Against the Machine je jedan od politički najmotivisanijih bendova ikada koji je dugoročno osvojio frekvencije radio-stanica i MTV-ja. Projekat je koji se rodio kada su se De la Rocha i Tom Morello prepoznali kao srodnici u kreativnom i ideološkom pogledu. RATM je nesumnjivo bio glavna i najuspešnija platforma pomoću koje je De la Rocha nastojao da skrene pažnju na socijalnu nepravdu, ali nije teško primetiti da je katalizator svakog njihovog političkog performansa bio on sam.

Podrška EZLN-u

EZLN je najprisutnija tematika, kako u vizuelnom identitetu benda, tako i u pesamama poput “People of the Sun“, “Wind Below“, “Without a Face” i “War Within a Breath“, koje su sve inspirisane De la Rochinim iskustvom u Čijapasu. Od svoje izdavačke kuće, Epic Records, tražio je da EZLN-u donira 30,000 dolara. Bitno mi je, kao popularnom izvođaču, da stavim do znanja Vladi SAD-a i Meksika da uprkos strategiji zastrašivanja stranaca, uprkos njihovom oružju, uprkos njihovim zakonima o imigraciji i vojnim rezervama, nikad neće moći da izoluju zapatističke zajednice od naroda Sjedinjenih Država… Putem koncerata, videa, intervjua i tekstova naših pesama, pružili smo uvid mladim ljudima, našoj publici, u iskustva Zapatista. Olakšali smo im pristup načinima na koji mogu da učestvuju i spojili smo ih sa organizacijom i sa zajednicama podrške Zapatistima u Sjedinjenim Državama.

Protestni marš protiv šerifa Džoa Arpaja

Između tri i četiri hiljade ljudi sa De la Rochom na čelu, učestvovalo je u protestnom maršu februara 2009. protiv šerifa koji se koristio rasnim profilisanjem u postupku masovnog privođenja imigranata u Feniksu, u Arizoni. Paradiranjem ljudskih bića okovanih u osuđeničke lance u nastranom pokušaju da kolektivno ponizi i teroriše celu populaciju, on je ponovo otvorio rane od kojih svi patimo, vraćajući bolna sećanja na ropstvo i segregaciju… Učinivši to, on ne samo da je osramotio državu Arizonu, već je osramotio i celu naciju. Istorija neće biti ljubazna prema njemu. Ostaće upamćen kao drugi neslavni šerifi, poput Bula Konora. Nadam se da ćete me svi podržati u protestu protiv Džoa Arpaja.

Uvod Petti Smith u Rokenrol kuću slavnih

Čast da legendarnoj Peti Smit saopšti zvaničnu dobrodošlicu tokom 22. po redu Indukcije u Rokenrol kuću slavnih, pripala je, prikladno, De la Rochi. Nije štedeo na rečima poštovanja i hvale prema njenom muzičkom opusu, ali je ceo govor pratila nota počasti njenom aktivizmu i hrabrosti da se suprotstavi režimu. Pokret čije je definisanje potpomogla objašnjava zašto su se ljudi poput mene više pronalazili u delu Bad Brains-a nego Eagles-a. Zašto smo veličali The Clash, a mrzeli Regana. Proširivši granice roka, Peti Smit, pesnikinja, otkrivala je istinu uprkos političkim i socijalnim posledicama. Jednom je rekla “Stojim pred mikrofonom i nije me strah.” i ostala je upravo to – Neustrašiva. Neustrašiva kroz svoje gubitke, neustrašiva kao majka, neustrašiva kada je Bušov kabinet izvela u domet nišana i okinula svoj pesnički okidač.

Fox News kontroverza o “atentatu”

Citirajući Noama Čomskog o Nirnberškim procesima na Coachelli 2007, usred izvedbe pesme Wake Up, De la Rocha je svojim izjavama privukao pažnju Fox News emisije, Hannity & Colmes. Naime, naslov priloga je glasio “Rok grupa Rage Against the Machine smatra da Bušov kabinet treba biti odstreljen”. Na festivalu Rock the Bells, De la Rocha je ponovo tokom izvedbe Wake Up iskoristio priliku da se obrati povodom optužbi o atentatu. Ono što smo rekli jeste da Bušu treba da se sudi kao ratnom zločincu i da zbog toga bude vešan i upucan. Ne odstupamo od tog stava jer je pravi atentator Buš i ceo njegov kabinet zvog života koje su uništili ovde i u Iraku. Ono što su odbili da emituju i šta je daleko provokativnije u mom umu i umu svih članova benda jeste ovo: Ovaj sistem je postao toliko brutalan i okrutan da mora da započinje ratove i da profitira od uništenja po celom svetu da bi opstao kao svetska sila.

Intervju u Japanu 1997.

Život u SAD-u je život u jednom od najbrutalnijih društava u istoriji sveta. Zemlja koja je nasledila genocid starosedelačkih naroda Amerike. Zemlja koja je praktikovala robovlasništvo. Jedina zemlja na svetu da upotrebi atomsku bombu nad drugom zemljom, društvom. Zemlja koja je pobila i porobila milione u jugoistočnoj Aziji tokom Vijetnamskog rata. Mi smo inspiraciju crpeli od ljudi koji su pružali otpor jer smatramo da bilo koje društvo ili vlada ili sistem koji je stvoren da od njega isključivo profitira visoka klasa, dok većina ljudi kuluči i pati i prodaje svoju radnu snagu – Dok god je jedini pravi motiv tog sistema profit i interes, a ne podrška i pomoć populaciji da podmiri ljudske potrebe, onda taj sistem ne treba da postoji. Treba da bude izazvan i preispitan i srušen.

Pravda za Abu-Džamala

Novinar Mumia Abu-Džamal, u Filadelfiji poznat kao Glas obezglašenih jer se u svojim radio-emisijama bavio problemima siromašnih i marginalizovanih zajednica, optužen je 1981. za ubistvo policajca i osuđen na smrtnu kaznu, koja je 2001. opovrgnuta. The Voice of the Voiceless, posvećena Abu-Džamalu i koncerti podrške su podstakli proteste policije. De la Rocha je čak lično svedočio pred Komisijom za ljudska prava Ujedinjenih nacija, protiv SAD-a i presude Abu-Džamalu. Da odmah razjasnimo, večerašnji koncert podrške ne podržava ubice policajaca ili bilo koju drugu vrstu ubica. Da nema sumnje o krivici Mumie Abu-Džamala, ovaj koncert ne bismo ni održavali.

Prekid nastupa zbog seksualnog uznemiravanja

Dakako nije revolucionarno da muzičari prekidaju nastup i javno prozivaju nasilje ili seksualno uznemiravanje. Pored Kurta Kobejna, Edija Vedera, Dejva Grola, De la Rocha možda nije prvi, ali nipošto ne sme biti poslednji, niti takvi postupci treba da budu išta manje relevantni nego što su bili tada. Gotovo da smo morali da prekidamo nastupe po celoj zemlji i reći ću vam i zašto. Zato što neki ljudi smatraju za shodno da ako su na koncertu i ako ima žena koje plešu i žele da se provedu, da im to daje za pravo da im strgnu odeću. To je je*eno sranje! Žene su primorane da žive u strahu u svojim školama i u svojim zajednicama i ne treba da dođu na naš koncert i da ih i ovde prati taj strah! Ako se dogodi ponovo, prekinućemo koncert.

Demokratska nacionalna konvencija 2000.

U znak protesta protiv dvopartijskog političkog sistema, RATM su odžali besplatan koncert na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji. Isprva su od grada Los Anđelesa dobili dozvolu da nastupaju na lokaciji koja je bila znatno udaljena od konvencije, ali je sudija Okružnog suda Sjedinjenih država doneo odluku da je to previše restriktivno. Lokalna policija je zbog toga drastično povećala mere bezbednosti. Nakon nastupa je izbio incident, koji je De la Rocha oštro osudio zbog političkog nasilja. Nikad nisam video toliko prokletih policajaca u životu. Jedina stvar zbog koje smo bili tamo jeste da iskažemo koliko podjednako preziremo i demokrate i repubikance jer su ovu zemlju rasprodali. U iskazivanju našeg prava da se pružimo otpor, šta su oni uradili? Otvorili su vatru na publiku!

Republikanska nacionalna konvencija 2008.

U Mineapolisu, međutim, nije bilo konačne presude u korist benda. Na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji, 2. septembra 2008, RATM su imali zakazan besplatni koncert u znak protesta, po rečima De la Roche, protiv partije koja zloupotrebljava moć. Čim su pristigli, okružila ih je policija i saopštila im je da će ih uhapsiti ako se upute ka bini. Uprkos dozvoli za nastup koju su priložili, policija ih je fizički sprečavala da priđu. Rage Against the Machine je bend koji se nikada nije zalagao za nasilje. Uvek smo se zalagali za direktno suprotstavljanje nepravednim ratovima, poput onih koje je započeo Džon Makejn i Bušovi republikanci! Zato smo ovde danas – Mirno pružamo otpor!

Intervju sa Noamom Čomskim

Inicijalno ga oslovivši rečima naš dobar prijatelj, De la Rocha nije samo citirao Čomskog, već je i bio u prilici da sa njim razgovara o NAFTA sporazumu koji je urođeničkim zajednicima u Meksiku oduzeo prava na zemljište koje im pripada. Noam Čomski je najcitiraniji intelektualac savremenog doba. Njegove knjige su mi pomogle da shvatim prirodu globalizacije i njen uticaj na ljude i društva širom sveta. Po mom mišljenju, jedan od aktuelnih mitova o Severnoameričkom sporazumu u slobodnoj trgovini je da će njegovo stupanje na snagu doneti svima umešanima prosperitet. Da će protok jeftinih proizvoda iz Meksika u SAD uštedeti novac potrošača i tako povećati njihove standarde života. Da će priliv kapitala u Meksiko stvoriti nova radna mesta i tako koristiti obema državama. Ali sada se čini prilično jasno da se događa suprotno.

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe