Današnji slavljenik je Jerry Cantrell, gitarista i vokal benda Alice in Chains, koji danas puni 55 godina. U njegovu čast, kao jednog od najvećih i najmaštovitijih grandžera, sastavili smo top 10, ali ne brutalnih, jakih i mračnih rifova koje svi dobro poznajemo, već listu balada. U njegovom opusu ih ima dosta koje odišu neverovatnim kvalitetom, ali smo se mi ograničili na one koje pripadaju samo peru glavnog kauboja grandža.

Neka uživaju oni koji već znaju pesme ovog plavokosog gospodina tako što će još jednom prošetati alejom sećanja, a oni koji do sada nisu slušali muziku Alice in Chains, braćo i sestre, vreme je da počnete.

Alice in Chains (Layne Staley era)

Alice in Chains – Brother (Sap EP)

„Brother“ je jedna od najličnijih pesama koje je Cantrell napisao i posvećena je njegovom mlađem bratu Davidu. Vreme koje su proveli živeći odvojeno i praznina koja je ostala u Cantrellu su glavna tema. Da li je slučajno ili namerno to ne znamo zasigurno, ali Alice in Chains je svoje najbolje balade i akustična ostvarenja izdavao u obliku EP.

Jedna od zanimljivosti vezanih za ovu pesmu, ali naravno ne i jedina, je ta da prateće vokale ne peva Staley već frontmenka benda Heart, Ann Wilson. Vokali su toliko sjedinjeni i otpevani sa merom da samo ukoliko dobro odvrnete ovu stvar na zvučnicima možete da čujete da je u pitanju ženski vokal.

Alice in Chains – Down in A Hole (Dirt)

Ako je iko ikada opevao problematiku zavisnosti od heroina i opojnih sredstava uopšte, niko to nije uradio iskrenije i bolnije od Alice in Chains. Album „Dirt“ iz 1992. godine opisuje skoro svaki aspekt i osećanja jednog zavisnika. Ova pesma je i više nego metafora, to je otelotvorenje čoveka koji je dostigao dno svog života, barem kako je Cantrell to doživeo. U pesmu je upleten i Cantrellov ljubavni život koji je bio i više nego teško održiv zbog načina života. Moćna balada koja zamalo da nije ugledala svetlost dana.

Pored pesama na albumu kao što su „Them Bones“, „Would?“ i „Sickman“ Cantrell je bio neodlučan da li je pesma možda previše mlaka za pravac u kome je album išao. Na sreću svih nas, ostalima se svidela i danas ova pesma stoji kao monolit u diskografiji Alice in Chains. Znate da je pesma velika i nesalomiva kada ne možete da se odlučite koja je verzija bolja, albumska ili akustična.

Alice in Chains – Don’t Follow (Jar of Flies)

Za bend koji tematski naginje ka pretežno mračnijim tonovima i motivima, ova pesma je pravo osveženje i dolazi nam sa EP ostvarenja „Jar of Flies“ iz 1994. godine. Detalj koji najviše krasi ovu pesmu je podeljenost vokalnih deonica između Cantrella i Staleya. To svakako nije novost kada su u pitanju Alice in Chains, ali ovde je Cantrell zvezda na strofama, a Staley samo ukrašava dodavanjem vokalnih poluimprovizovanih deonica.

Pesma je prava kantri uspavanka gde možemo da čujemo usnu harmoniku i veoma slikovito zamislimo kako sedimo na tremu neke kuće u preriji u samom srcu Amerike. Tekst je pomalo mračan, distopijski i potpuna suprotnost od melodije koja nosi pesmu. Simbioza vokala prožima celu pesmu i podiže je na jedan viši nivo.

Alice in Chains (Wiliam DuVall era)

Bendovi koji u toku svoje karijere izgube jednog od ključnih članova imaju samo dve opcije – da prestanu sa radom ili da nađu odgovarajuću zamenu. Najveći problem nastaje kada je osoba koja je napustila ovaj svet frontmen koji je toliko karakterističan vokalno da je prosto nemoguće zameniti ga. Velika je verovatnoća da će taj pokušaj biti potpuni promašaj i sav gnev fanova će se obrušiti na preživele članove.

Potrebna je velika hrabrost i ljubav prema muzici latiti se tako nečega. Nakon 14 godina pauze, Alice in Chains su odlučili da izbace album bez svog frontmena Layne Staleya, koji je zauzeo simbol božanstva među fanovima, a kog je zamenio Wiliam DuVall.

Alice in Chains – Your Decision (Black Gives Way to Blue)

„Black Gives Way to Blue“ je dočekan sa naoštrenim noževima. Cantrell je preuzeo mesto glavnog vokala u ovoj pesmi ostavljajući DuValla, novog frontmena, na pratećim. Kada pustite ovu pesmu, jedino što možete da osetite je jeza niz kičmu od toga koliko je dobra i emocionalna. Pustićete je još deset puta pre nego što krenete na drugu. Cantrell ovde samo pokazuje koliko je i njegov vokal snažan i s koliko emocije može da vas uz pomoć njega „napadne“.

Alice in Chains – Black Gives Way To Blue

Čitajući tekst ove pesme ne možete a da ne vidite da je ova pesma oproštajno pismo Cantrella pokojnom Staleyu. Haunted by your ghost. Konačno se opraštajući od svog prijatelja, Cantrell još jednom preuzima ulogu glavnog vokala i poručuje da će da nastavi sve ono što Layne nije mogao. Klavir, delay i tihe gitare uz jedva vidljive DuVallove prateće vokale, ova pesma je poput ceremonije.

Poput mnogih pesama koje su postale sinonim sa pesmama koje bi ljudi želeli da čuju na svojim pokopima, jedina slika koja se javlja dok slušate ovu pesmu je Cantrell koji stoji iznad groba svog najboljeg prijatelja i oprašta se.

Alice in Chains – Private Hell

Za razliku od pesama „Black gives way to blue“ i „Your Decision“, gazda benda i naš današnji slavljenik u ovoj maestralnoj, moćnoj baladi prepušta glavni vokal Wiliamu Duvallu, koji na pravi način iznosi sav bol koji je Jerry osećao zbog nemogućnosti da funkcioniše sa svojom tadašnjom devojkom zbog navike da bude „sam u svojoj ćeliji“.

I excuse my self i am used to my little cell
I abuse myself in my very own private hell

Mnogi su ovu pesmu interpretirali kao Jerryjev osećaj zbog gubitka dugogodišnjeg bendovskog saborca Laynea Staleya, ali je sam Jerry u jednom intervjuu demantovao ovu informaciju i odao nam koja je prava priroda njegovog bola i nezadovoljstva zbog kog je stvorio ovu numeru.

Alice in Chains – Choke (Devil Put Dinosaurs Here)

Iako je album „Devil Put Dinosaurs Here“ pretežno nabrijan jakim i tromim stoner rifovima i mračnim melodijama, za sami kraj ostavljena je jedna numera o rastanku obojena tonom melanholije. U nju su upakovani razni uticaji koje možemo primetiti u autorskom pečatu Cantrella, kao što su country pevanje, jednostavni akordi koji, takođe, priliče ovom žanru, ali i velika sposobnost ovog umetnika da stvori pamtljive refrene i predrefrene na kojima mu mogu pozavideti iskusni kompozitori hitičnih pop numera.

Oba dela pesme (refren i predrefren) zvuče podjednako moćno i upečatljivo i oba bi mogla stajati zasebno i imati jak efekat kao integralni deo pesme, ali ono što se desi kad se slože jedan na drugi izaziva da vam ta celina dugo dugo odzvanja u glavi i donese potpuni užitak.

Alice in Chains – All I Am (Rainier Fog)

Temelj albuma „Rainier Fog” u tekstualno-konceptualnom smislu najjasnije predstavlja poslednja pesma „All I Am„. Razlog vraćanja u Sijetl, na mesto gde je sve počelo, biva potpuno jasan kad se pročitaju ovi stihovi. Jerry se vraća da bi ponovo sagledao svoj životni put, preispitao sve i sad kroz sećanja ponovo traga za svojim identitetom.

Outside the window of your eyes
Clinging to the memory of your prime
After many years the road you wandered
Left you here alone, deprived of others

Pesma je kao album sa fotografijama. Sećanja naviru sa svih strana: pomoću njih Jerry crpi snagu iz mlađeg sebe, priseća se onoga što je nekad bio, setno razmišlja o tome da li je mogao više od onoga što je uradio. Sve to je kroz muziku, stihove i sjajne, prepoznatljive, Alice in Chains harmonije spakovano u ovu gigantsku odjavnu numeru od 7 minuta.

Solo rad

1995. dolazi do razmirica unutar grupe, Layne snima album s bendom Mad Season i sve dublje tone u zavisnost, Alice in Chains ne uspevaju da održe promociju “Tripoda”, snimaju live album MTV Unplugged (koji je bio prvi koncert u dve i po godine) i sviraju samo nekoliko koncerata na povratničkoj turneji benda Kiss, a uspostaviće sa da će onaj održan 3. jula 1996. u Kansas Cityju biti i poslednji nastup grupe s Laynom.

Jerry Cantrell – Settling Down (Boggy Depot)

Jerry, nakon svih ovih nedaća, počinje rad na solističkom materijalu, a za snimanje prvog albuma „Boggy Depot“ pridružuju mu se i članovi AiC, bubnjar Sean Kinney i basista Mike Inez, a Cantrell sa strane angažuje i Lesa Claypoola (Primus), Rexa Browna (Pantera), Angela Moorea (Fishbone) i Johna Norwooda Fishera (Fishbone).

„Settling Down“ je jedna od najmirnijih numera koje je Jerry ikada napravio. Odiše ogromnom tugom, ali u isto vreme ima pomirljiv ton i izuzetno dobro smiruje živce. Sasvim je jasno o čemu je pesma, Jerry je ovde ogoljen sto posto i iskreno i direktno se obraća osobi o kojoj je sanjao da će biti njegova žena. Posebnu draž ovoj pesmi daje klavir, koji svira niko drugi do Jerry, ali i deonice Johna Norwooda Fishera, koji maestralno slajduje svojim basom i uljuljkuje vas da i vi poželite da prilegnete i malo se odmorite uz ove tonove.

Jerry Cantrell – Solitude (Degradation Trip)

„Solitude“ opisuje stanje u kom se Jerry nalazio u toku svoje najteže borbe protiv zavisnosti od droge i alkohola i savršeno sumira ceo album „Degradation Trip„, čak se u njoj i nalazi stih It’s just how, when it’s time, on a degradation trip. Koliko je njegova borba bila užasna i naporna, toliko je pesma koja govori o njegovoj usamljenosti prelepa.

Neke reči u ovoj pesmi Jerry jedva i izgovara, čak su ostavljeni i određeni delovi koji su u blagom falšu, kako bi se najbolje oslikalo stanje u kom se umetnik u toku pisanja ovih redova nalazio. Kako je on sam rekao u tom periodu se retko kupao, radio je kokain po ceo dan, nije gotovo nikada izlazio napolje i ludeo je, i u periodima kad je bio urađen, ali i još više u onima kad nije.

Autori teksta: Andrea Ambruš i Mladen Milošević