One more thin gypsy thief: Leonard Cohen u 10 pesama

Pitati poštovaoca lika i dela Leonarda Koena da poređa top deset Koenovih pesama je kao pitati desetogodišnjaka “Koga voliš više, mamu ili tatu”. Iako je na ovo pitanje nemoguće odgovoriti, moguće je reći sa kim od roditelja više razgovaraš, ko je nežniji prema tebi, ko te grdi, ko je više zabrinut, ko više ceni tvoju samostalnost, ko te više podržava, sa kim možeš da pričaš o knjigama, a sa kim o sportu.

Isto tako je moguće poređati Koenove pesme po obilju i tipu emocija koje izazivaju i po stepenu “naježa” koji dobiješ čim čuješ taj poznati hrapavi glas. Ovo je naravno individualno, jer svaki “sledbenik” ovog suptilnog pesnika reaguje na njegove umotvorine i nenametljive tonove različito.

Na današnji dan, kada bi Koen napunio 84 godine da nije pre dve godine otplovio put večnosti, predstavljamo vam deset pesama koje su “podjednako najbolje” koliko i sve njegove druge skladne igre rečima.

10. Hallelujah, Various Positions (1984)

Nije da verzija Džefa Baklija nema svojih prednosti, ali postoji nešto u Koenovom smirenom glasu koji peva “Maybe there’s a God above but all I’ve ever learned from love was how to shoot at somebody who outdrew you”. Svaka obrada dala je ovoj pesmi drugačiji, malo tužniji smisao, ali Koenovo “aleluja” gurnula je sentimentalnost u stranu i zvučala pomirljivo, gotovo ravnodušno, ali ipak uz prepoznatljivu golu emociju – tako da – Koenovo “aleluja” pre svih drugih.

9. Everybody knows, I’m Your Man (1988)

Kad smo kod pomirljivosti. “Everybody knows” je jedna od najpesimističnijih Koenovih pesama. Reč je u suštini o nabrajanju svega što ne valja u ovom svetu, al i razloga zašto to niko ne može promeniti. Ipak, na slušanje ne izaziva pesimizam, više bes i želju za promenom, pa čak iako svi znaju da je rat gotov, da su dobri momci izgubili, da je bitka nameštena i da siromašni ostaju siromašni, a bogati ostaju bogati.

8. Going Home, Old Ideas (2012)

Koen se uvek voleo baviti temom religije i nekako je uspeo da protka ove motive kroz većinu pesama. U ovom slučaju, skromni slušalac nedostojan promišljanja maestra, može da zaključi da je pesma pisana iz lica višeg bića (Boga) koji govori o Koenu (lenjom kopiletu u odelu) kao o njegovom mesiji, koji radi sve što mu se kaže i govori reči mudrosti. Pesma koju je Koen, više nego mnoge druge, ispričao na momente zvuči kao da neko pokušava da ti šapne važnu tajnu.

7. Lover Lover Lover, New Skin for the Old Ceremony (1974)

Još jedna pesma sa religioznim motivima, samo sa obrnutim tokom razgovora, ovde se Koen obraća Bogu. Na slušanje, čini se da ovde postoje dve različite pesme, jedna je u refrenu, a druga je sve ostalo. U svakom slučaju, obe su čista genijalnost i obavezno se slušaju zatvorenih očiju.

6. So Long, Marianne, Songs of Leonard Cohen (1967)

Prvi Koenov album je jedan od najboljih debi albuma ikada. U prilog tome govori činjenica da na njemu nema loše pesme i da su sve podjednako emotivno i muzički zrele koliko i njegovi kasniji radovi. “So Long, Marianne” je naročito nostalgična stvar koju slušate kada razmišljate o nekadašnjim velikim ljubavima, o svemu što je bilo i što je moglo biti. Nekako se sve svodi na to da sada možete samo da se plačete i smejete svemu što se desilo. Inače, Merijen je bila Koenova velika ljubav koja je na direktan ili indirektan način inspirisala dobar deo njegovih pesama. Kada je preminula 2016. godine, napisao je “Znaj da sam toliko blizu iza tebe da kada bi samo ispružila ruku, mislim da bi mogla da me dosegneš. Zbogom stari prijatelju. Beskrajna ljubavi, vidimo se”. Tri meseca kasnije, ponovo su se sreli.

5. The Partisan, Songs from a Room (1969)

Obrada francuske pesme o francuskom pokretu otpora u II svetskom ratu, “Partisan” iz Koenovih usta zapravo zvuči kao da je peva neko ko je preživeo užase rata. Priče o njegovom ocu koji se borio u Prvom svetskom ratu imale su dubok uticaj na njega, pa je i sam često pokušavao da se približi tim slikama. Za nas koji ga slušamo sa ove strane zvučnika “Partisan” izaziva strahopoštovanje i tugu.

4. Avalanche, Songs of Love and Hate (1971)

“Avalanche” je doživela fantastičnu kolege pesnika, Nika Kejva, ali ipak je najbolje slušati je onako kako je i zamišljena. Kombinacija flamenko gitare i povremeno jezivog teksta (“It is your turn, beloved It is your flesh that I wear”) depresija je pretočena u reči i muziku.

3. Steer Your Way, You Want It Darker (2016)

Koenov poslednji album bio je pozdrav sa svetom dostojan njega. Sve, od naslovne numere i ubijanja plamena, pa do “Traveling Light”, “Treaty” i “Leaving the Table”. “Steer Your Way” vapaj je za hrabrošću u sučeljavanju sa tamom. Nežni zvuk violine i umirujuć glas pozivaju na čašu vina, mračnu sobu i poneku suzu.

2. The Stranger Song, Songs of Leonard Cohen (1967)

Najveće dvoumljenje u ovoj listi bilo je da li staviti “The Stranger Song” ili “Master Song”? Obe su podjednako dobre i ostavljaju snažan utisak. Ipak, “The Stranger Song” sa njenom čudnom, ali vrlo realnom, interpretacijom muško-ženskih odnosa, gde je ljubav opisana kao trgovina i o toj “zeznutoj” stvari koja je poverenje. Tako suptilno otpevana, tako vešto ispričana, “The Stranger Song” morala je biti pri samom vrhu.

1. Famous Blue Raincoat, Songs of Love and Hate (1971)

Pola 5 ujutru je. Sedite sa prijateljima u stanu. Na trećoj ste flaši vina. Nešto vam klikne u glavi i puštate “Famous Blue Raincoat”, slažući se da je to verovatno najbolja pesma ikada napisana. Da li ste ikad bili u ovakvoj situaciji? Koliko god da “Famous Blue Raincoat” priča o izdaji, toliko i govori o neverovatno velikoj ljubavi, jer narator se zahvaljuje prijatelju/bratu što je uklonio brigu/tugu iz očiju njegove žene, jer on to nikada nije pokušao. Da je neko spakovao tugu i melanholiju u instant proizvod i prodavao ih, u “kesici” bi se nalazila ova pesma.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.