-

NaslovnaAutorski članciTOP 10Od crvene, crne i bele do modro plave: Jack White u deset pesama

Od crvene, crne i bele do modro plave: Jack White u deset pesama

jack white

John Anthony Gillis juče je proslavio svoj 46. rođendan. Neumorni stvaralac i vlasnik produkcijske kuće Third Man Records, Gillis je danas jedan od najeminentnijih američkih muzičara, širokog žanrovskog raspona, neiscrpnog talenta i karakterističnog tanušnog vokala. Gospodin u odelu sa šeširom, ali i dečak u kratkoj majici raščupane kose. Zvanični Bondov stihotvorac i jedna od ključnih figura garažne renesanse početkom novog milenijuma. Član preko 5 muzičkih sastava i jedan od najpoznatijih i najcenjenijih solo umetnika na američkoj muzičkoj sceni. Rođen i odgajan u Detroitu, živi u Nešvilu. Dragi čitaoci, veliki Jack White.

Oko Jacka White nema podele, svi ljubitelji muzike ga cene i bar jednu njegovu pesmu imaju među svojim omiljenima. Jack je kantri boj garažnog roka, svira bluz i vrišti. Raščupanu kosu mu pokriva cilindar natkrivajući ramena glanc novog sakoa upečatljive boje, čije se paralelne linije spuštaju do kraja nogavica ispod kojih se kriju bele čarape zaronjene u crne cipele.

Međutim, Jacka White su ljubitelji muzike upoznali prilično skladno upakovanog u crvenu, crnu i belu boju. Tvrd, prljav zvuk gitare i bubnjarska podrška njegove Meg White. Kako su informacije slabije bile dostupne pre dvadesetak godina, isprva u ljudi mislili da su Jack i Meg brat i sestra. Nakon toga su čuli da su se razveli. I pored razvoda, White dvojac je nastavio da svira i stvara, te je postao verovatno najpoznatiji rok dvojac današnjice. Sa šest studijskih albuma obeležili su prvu deceniju novog milenijuma i u garažnom maniru vratili kantri, bluz i rok standard u mejnstrim. Zato odmah slušamo dve numere sa prva dva albuma sastava the White Stripes, “Astro” (obratiti pažnju na tekst) i “Apple Blossom“.

Na ovom podneblju Stripesu su samo jednom bili. U toj poseti svirali su u Zagrebu i u Novom Sadu. Izlaz iz Novog Sada iskoristili su kao priliku da skoknu do Beograda u kojem su hteli da posete muzej Nikole Tesle. Po nezvaničnoj priči Jack je više znao o Tesli od kustosa muzeja. Kako bi iskazali poštovanje prema svetskom naučniku, Stripesi su na unutrašnjoj strani omota albuma “Elephant” postavili sliku Tesline ruke koja drži upaljenu sijalicu bez provodnika, prototip florescentnog svetla. Sa albuma „Elephant“ slušamo bluz numeru “Ball and Biscuit“. U njoj se može prepoznati gitarska bluz tehnika slična onoj koju koristi Jackov uzor Jimmy Page.

Iako se White Stripes faza u Jackovom život približavala kraju, mesta za prazan hod nije bilo. Pre zvaničnog (muzičkog) razlaza sa Meg, Jack je sa Brendanom Bensonom oformio sastav Raconteurs. Prvi album Raconteursa “Broken Boy Soldiers” (2006) izašao je pre poslednjeg albuma White Stripesa (Icky Thump, 2007), a drugi “Consolers of the Lonley” (2008) godinu nakon njega. Izgleda da je u Raconteursima Jack pronašao svoj muzički mir i sigurnu luku kojoj uvek može da se vrati, kao što je to uradio u deset godina razmaka kada je bend objavio svoj poslednji album “Help Us Stranger“. U bendu ima muzičku podršku jer pored njega, njegove gitare i vokala, Jack na raspolaganju ima bubanj Patricka Keelera, bas Jacka Lawrencea, vokal i gitaru Brendana Bensona sa kojim čini kreativni deo ovog nedovoljno priznatog sastava. Sa njihovog drugog albuma slušamo priču o krvavom sukobu kojem je svedočio mali dečak imena Bili u pesmi “Carolina Drama“. Naracija i dramatična muzika rok benda u dilanovskom maniru.

Promene u Jackovom oblačenju vidljive su od albuma “Get Behind Me, Satan“, pretposlednji album Stripesa. Jak otkriva odela, cilindar, cipele, međutim, boje ostaju tamne, crna i crvena. Nekoliko godina stilskog profilisanja (ili možda odrastanja) i potraživanja uz neupitan muzički dar spojilo ga je sa Aliciaom Keys. S obzirom na to da mu je rad u paru bio poznat, lako su Alicia i Jack kliknuli, te stvorili numeru “Another Way to Die” za potrebe James Bond filma “Quantum of Solace“. Bio je ovo prvi i, za sad, jedini duet koji je radio glavnu pesmu za Bond film. Pesma je jako dobro primljena kod publike i bila je, zajedno sa spotom, nominovana za nekoliko nagrada.

Imavši potrebu da se izrazi kao bubnjar i zanemari svoj osnovni instrument gitaru, White je sa Alison Mosshart iz sastava The Kills oformio bend The Dead Weather. Od 2009. do 2015. sastav je izbacio tri albuma, sva tri su snimljena za Jackovu produkcijsku kuću. Da bismo stekli bolji uvid u način Jackovog sviranja bubnja slušamo i gledamo izvođenje pesme “Blue Blood Blues” koja otvara njihov drugi album “Sea of Cowards” iz 2010. godine.

Prošlo je skoro petnaest godina od početka Jackove muzičke karijere do trenutka u kom se drznuo da nastupi samostalno pod svojim umetničkim imenom. Debitantski solo album “Blunderbuss” objavio je proleća 2012. godine. U ovoj prvoj solo ploči dobijamo blago drugačiji muzički izraz od onog na koji nas je Jack navikao. Dobijamo istrumentalnu raskoš i malo nežnije zvukove, skladno upakovane u bezgrešne pop forme. Međutim, sadržaj tih formi dolazi iz bluza, Whiteovog polazišta. Ne samo zato što je ovo prvo debitansko solo ostvarenje, već iz dva lična Jackova raloga ovaj album je poseban. Uoči stvaranja ovog albuma Jack i Meg su konačno objavili prestanak rada White Stripesa, a Jacka je dodatno potresao odnos sa suprugom Karen Elson, s kojom je stvorio porodicu, ali i od koje se rastao godinu dana kasnije. Sa “Blunderbuss” (proguglajte šta je blanderbas) slušamo numeru “Wheep Themselves to Sleep“. Ko jecajući tone u san?

Što se tiče Jackovog stajlinga, u potpunosti su bela, crna i crvena zamenjene dominantno plavom, modro plavom, bluz plavom bojom. Primetite da Jackov svaki solo album art obiluje plavom bojom. U svojim solo projektima naš današnji heroj je obradio duboko lične probleme, odnosne i sučeljavanja. Muzički je zadržao prljav zvuk gitare, suštinski je zadržao bluz osećaj, ali je aranžmanima zahvatio široku masu ljubitelja muzike. Hteo je da se njegovi strahovi, umetnički obrađeni čuju daleko, dopru do svakog slušaoca i podstaknu na razmišljanje ili pruže utehu. Zbog toga je odmah radio na novom albumu. Za manje od dve godine pojavilo se izdanje “Lazzareto“. Emotivni razlaz sa Karen i sporenje oko starateljstva čita se i u Jackovoj muzici. Ceo odnos i bol sa kojim se Jack součva, evidentan je u numeri “Would You Fight For My Love“.

Najmlađi od desetoro dece, uz majku Teresu Gillis, poljskog porekla, Jack je odgajan kao katolik. Često je sa svojom porodicom odlazio u crkvu u kojoj se upoznavao sa muzikom. Imao je u svoju ulogu u crki, bio je pomoćnik svešteniku pri oltaru. Svakom verujućem čoveku vera je uteha, pravac, objašnjenje. Zbog turblentnih dešavanja i nedavno proživljenog iskustva, Jack je imao potrebe za mirom. Potražio ga je u religiji. Snažan hrišćanski sentiment prisutan na Jackovom poslednjem solo projektu – “Boarding House Reach“. Najevidentniji primer prethodno opisanog je otvaranje pomenutog albuma sa pesmom “Connected By Love“, u kojoj se obraća ženi čija ljubav nas sve povezuje. Uzvišenost, ljubav, orgulje.

Ovaj obojeni program zatvorićemo pesmom sa poslednjeg albuma Raconteursa. Prošli smo od crvenih, belih linija, prožetih crninom, grubošću i instrumentalnom svedenošću. Kroz nekoliko životnih dešavanja našeg slavljenika, nekoliko albuma i nekoliko bendova, videli smo zašto se modro plava našla na odelu, omotu i srcu Jacka White.

Deset pesama je dovoljno samo da zavirimo u muzički svet Anthonyja Gillisa, ne i da ga razumemo u potpunosti. Njegov rad se ne svodi samo na petnaest (verovatno i više) studijskih albuma. Veliki broj kolaboracija, učešća u filmovima i producentskih veština, o kojima ovde nije bilo reči čine veliki deo Jackove ličnosti. U tom smeru treba dalje interesovanje za njegovo delo okrenuti. Mnogo o ličnom životu nećete pronaći u tekstovima, zato je sve u muzici.