fbpx

-

Naslovna Autorski članci TOP 10 Džegeru Miče, usnjak ti kliče: Top 10 deonica Micka Jaggera na usnoj harmonici

Džegeru Miče, usnjak ti kliče: Top 10 deonica Micka Jaggera na usnoj harmonici

foto: Stanislav Milojković

Sir Michael Philip Jagger, svetu poznatiji kao Mick Jagger danas slavi svoj sedamdeset sedmi (77) rođendan. Nemojte guglati, nismo pogrešili. Ona čupava, izvajana čigra što vrišti, skače, trči, svira, peva, smeje se i leprša na sceni se rodila na današnji dan. Lepuškasti klinac iz Dartforda je prevalio životni put koliko mnoge njegove kolege, nažalost, nisu. Stoji postojano, kano klisurina, i sa onim drugim klincem iz Dartforda, nešto manje lepim, ali više kul sprema novi album benda The Rolling Stones.

Jagger je nezaustavljiv i harizmatičan frontmen, ne benda, već frontmen rokenrola, popa, glema, čovek kome bi prirodno bilo da se istovremeno nađe na modnoj pisti, rok sceni i na mestu centarfora engleske fudbalske reprezentacije i sve bi podjednako sjajno uradio i na svakom mestu bi podjednako dobro izgledao, mamio poglede, izazivao osmehe i divljenje. Da stvar bude uvrnutija, sve to bi vrlo verovatno podjednako kvalitetno radio i u ovim godinama. Čikamo vas da oko sebe pogledate ljude koji imaju 77 godina, a onda neki friški Jaggerov lajv snimak. Utisci?

Šta više reći o tom čoveku? Prežvakati stare priče, tragati za novim (izmišljati) ili dati nekakav okvir i pustiti ga da kroz svoj rad sam ispriča nešto o sebi. Balkanrock je odabrao treću opciju. Iako postoji Jaggerov opus i van Stonesa, njegovo stvaralaštvo gotovo isključivo vezujemo za bend čiji je logo verovatno najprepoznatljivi logo nekog benda. Taj isplažen jezik između nabujalih usana delo je Johna Paschea, a kada ga je napravio početkom sedamdesetih po uzoru na velika usta i usne našeg današnjeg slavljenika (mada inicijalna inspiracija nisu bila Jaggerova usta) nije ni slutio da će milioni majica širom sveta imati print tog logoa, a da će te usne i taj jezik pola veka kasnije i dalje svirati usnu harmoniku. E, tako smo došli do suštine.

Danas ćemo se fokusirati na deset Rolling Stones kompozicija koje je Mick Jagger ukrasio, oraspoložio i prodrmao svojim umećem na usnjaku. Usna harmonika je retko dominantan instrument. Jako mali i pogodan za nošenje, usnjak, uz ne mnogo muzičkih mogućnosti i raspona (u odnosu na druge instrumente), predstavlja jednostavnog proizvođač zvuka koji se često koristi u bluz muzici. Tu ga je upravo čuo i Jagger, razvijao osećaj za njega i konačno naučio da ga svira. Poslušajmo kako to zvuči.

Spider To A Fly (Out Of Our Heads, 1965)

Počnimo polako, počnimo otpočetka, od korena, od bluza. “Spider To A Fly” je pesma koju su Stonesi jako retko izvodili uživo. Nastala je na početku njihovog stvaralaštva kada Jaggerov posao nije bilo sviranje, već isključivo pevanje. Međutim, nije se libio da se oproba na usnoj harmonici i to je izgledao baš ovako kako je zabeležio na traci – sigurno, virtuozno, bluzasto. Između linija teksta u kojima stihotvorac razmišlja šta će raditi kada završi svirku prostor zauzima harmonika i naleže na spor ritam onako kako su to radili stari bluz majstori poput Sonny Boy Williamsona.

Parachute Woman (Beggars Banquet, 1968)

Stonesi su imali tu sreću da imaju dva člana benda koji se sjajno služe usnom harmonikom. Pored Jaggera to je bio svestrani Brian Jones. Nedugo nakon prvog velikog Stones albuma “Beggars Banqueta“, Brian je tragično okončao život, a Stonesi ostali samo sa jednim vrsnim poznavaocem instrumenta. Numera pred vama na neki način dočarava kako je Brianovo usnuće otvorilo prostor Jaggeru za njegove deonice na usnjaku i možda ga nateralo da usavrši sviranje na harmonici. Sve vreme trajanja pesme, tiho u miksu prisutna je jedna harmonika koja svira ritam. Nju svira Brian. Pri kraju pesme ona gasne, a na nju se nastavlja dosta glasnija i dominantnija usna harmonika koja izvodi iz pesme pretrpane seksualnim aluzijama. Nju svira Jagger i najavljuje ono što će uslediti godinu kasnije – drugi veliki Stones album – “Let It Bleed“.

Midnight Rambler (Let It Bleed, 1969)

Let It Bleed” nosi u sebi pesmu koja potvrđuje Jaggerovu virtuoznost na usnjaku. Harmonika je sve vreme pristna, sve vreme dominantna, upada zajedno sa bubnjem i tu je do poslednjeg takta. “Midnight Rambler” je jedna od neizostavnih Stones pesama na turnejama prethodnih godina, a upravo na živim nastupima može se videti koliko je Mick dominantan sa usnjakom u rukama. Iako ispod ovog teksta ostavljamo studijsku verziju, ne budite lenji, pustite da vas oduva usnjak sa snimka nekog živog nastupa.

Sweet Black Angel (Exile On Main St, 1972)

Sledeća numera je posvećena Anđeli Dejvis (Angela Davis). Ženi, političkoj aktivistikinji, komunistkinji i profesorki čiji je život obeležila, a obeležava i dalje, borba za socijalnu pravdu i građanska prava. Ona se u momentu kada je ova pesma pisana suočavala sa optužbama za ubistvo. Stonesi su joj posvetili pesmu – ona je slatki, crni anđeo, a Jagger joj je posvetu ukrasio jako finom deonicom na harmonici koja isplivava iz kantri, bluz pesme i odvodi je u fejd aut. Dok čekate usnu harmoniku na samom kraju pesme, nije loše ispred sebe imati tekst pesme i pratiti Mickov način pevanja i reči.

Sweet Virginia (Exile On Main Street, 1972)

Dve “slatke” pesme zaredom sa istog albuma. Najveća kantri Stones pesma je prepoznatljiva po jednoj stvari, po uvodu. Taj uvod je apsolutno savršeno delo današnjeg slavljenika. Iako se taj uvod na harmonici pojavljuje samo tad i do kraja pesme harmoniku ne čujemo, uvod je obeležio pesmu, dao joj obris, tonalitet i senzibilitet koji je kantri pratnja do kraja izvela bez greške, a umesto harmonike, na pojedinim mestima ukrasio saksofon Bobbyja Keysa.

Feel On Baby (Undercover, 1983)

Pesma pred vama je sa malo poznatog Stones albuma “Undercover“. I sami Stonesi kao da su zvuk u nekim numerama prerušili, a da nije vokala u nekim stvarima ne biste prepoznali autore. “Feel On Baby” je atipična, gotovo rege stvar. Pravo je čudo kako je Jagger ovde uklopio svoju usnjak deonicu. Jednostavno ukoliko je uhu prepoznatljiv zvuk harmonike, ono očekuje harmoniku čuti u određenom kantri, bluz ili klasičnom rok okruženju. Međutim, Jagger je pokazao da se snalazi u raznim okvirima, samo mu dajte harmoniku i koliko god da ja atipično okruženje, njegov usnjak će pronaći svoje mesto na traci.

Love Is Strong (Voodoo Lounge, 1994)

Neverovatno otvaranje albuma. Ovako samo Stonesi počinju pesmu, a iz ovog teškaškog početka, samo Jagger može da uklopi harmoniku koja cvili, vapi i plače istovremeno. Dovoljno smo rekli, odmah opcija play.

Sweet Neo Con (A Bigger Bang, 2005)

Još jednom pridev sladak na našoj listi. Ovaj put se odnosi na “slatke” neo konzervativce. Stihopisac ovde na umu ima predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džordža Buša mlađeg. Kritikuje njegovu vlast, stavove i ponašanje njegovih istomišljenika. Tekst je vrlo direktan, a harmonika otvara i zatvara stvar, dok svaki punch line dodatno potpiruje.

Back Of My Hand (Bigger Bang, 2005)

Napravili smo skoro krug i vraćamo se polako na početak, na bluz. U osnovi gotovo svake pesme Rolling Stonesa je bluz. Oni u osnovi i jesu jedan bluz bend koji je prošarao kroz muzičke izraze i video da u svakom mogu ostaviti značajan trag. “Back Of My Hand” je savršen primer onoga što Keith Richards misli o Jaggerovom umeću na usnjaku. Keith naime kaže: Za mene, Mick Jagger je jedan od najboljih bluz svirača usne harmonike. Kad njega čujete, čujete Malog Valtera. On svira džez na tom instrumentu. Gotovo izvesno je Little Walter, najpoznatiji po saradnji sa Muddyjem Watersom, bio prvi harmonikaš kojeg je Mick čuo i čije je tonove upijao. Zato i ne čudi ovakav sirov, težak bluz koji je Mick u stanju da proizvede.

Living In The Ghost Town (2020)

Stigosmo do kraja. Šta, “Miss You” nije na listi, nije u top 10 usnjaka? Polako. Ovo je samo Jaggerova lista, lista usnjaka koje je on odsvirao. “Miss You” je sigurno najpoznatiji odsvirani Stones usnjak, međutim njega nije odsvirao Jagger, niti bilo ko iz benda. Taj usnjak je iz neke druge priče. Elem, u sred vanrednog stanja, karantina i policijskih časova na svet je putem YouTube platoforme stigao vrlo prigodan tekst propraćen Stones gitarama i Jaggerovim pevanjem. “Ghost Town” je sniman 2019. godina i malkice tekstualno dorađen 2020. kako bi odgovarao svetskom lockdownu. Ulice su prazne, a domove je ispunio Stones zvuk. Savršena uteha za Svet koji se raspada.

Hej, Mick! Oduvaj te svećice kao što si oduvao solo u Gradu duhova. Živ bio!