Do kraja tridesetih godina prošlog veka primarna funkcija omota ploče bila je da zaštiti vinil; sekundarna je bila da kupce obavesti o muzičkom sadržaju. Da bi omoti mogli pokazivati nekakve artističke tendencije malo ko je pomišljao. A onda je dizajner Alex Steinwess, prvi umetnički direktor Columbia Recordsa, uspeo da ubedi nadređene da mu dozvole da dizajnira nekoliko omota. Ostalo je istorija.
U decenijama koje slede omot albuma je, sve vreme funkcionišući kao marketinški mamac i predstavljajući svojevrsni odraz vremena u kojem je nastao, prerastao u vizuelni okvir muzičkog materijala, modnu, kulturnu i političku izjavu, i, naposletku, u artistički simbol podjednake snage kao umetnička dela antike ili renesanse. Pojava kompakt diskova nužno je oduzela omotima albuma nešto od efektnosti, ali takmičenje u osmišljavanju što originalnijeg pakovanja nije izgubilo na intenzitetu.
Iako se album kao format na jugoslovenskoj rock sceni pojavio sa zakašnjenjem, svest o važnosti vizuelnih okvira i težnja za originalnošću bili su prisutni od prvog jugoslovenskog rock albuma, Naših dana Grupe 220. Jedan od prvih dizajera koji je težio ne samo originalnosti, već i artizmu bio je Dragan S. Stefanović. „Kada čoveku dođe u ruke omot ploče neke grupe ili pevača, koji su mu nepoznati, presudan je utisak: koliko je taj omot efektan, koliko dobro izgleda, odnosno koliko pruža osnova da se nasluti kakva se muzika iza njega krije. Ukoliko omot može sve to da kaže, ili da zaintrigira na jedan poseban način, on je uspeo“, govorio je on.
Pa ipak, Stefanović je u ponečemu grešio; verovao je da je „najbolje ako omot odražava duh i misao jednog vremena, jednog trenutka“. „Omot nije neka dugovečna, duboko pametnovana, stvar“, govorio je. Četvrt veka nakon godine koja se najčešće uzima za poslednju u kojoj je jugoslovenska rock scena postojala pokazaće se da omoti ploča jugoslovenskih rock izvođala nisu izgubili na snazi – naprotiv. Ne samo da oni danas, poput omota albuma inostranih izvođača, ilustruju duh jednog vremena i nose ogroman simbolički potencijal, već su prerasli u simbole zemlje koje više nema, a pojedini su, poput omota za albume Sunce sja! Jure Stublića i Filma, Ćiribiribela Bijelog Dugmeta, Napred u Prošlost istoimene grupe ili Nešto lijepo treba da se desi Merlina, nakon onoga što se dešavalo u godinama koje su usledile, dobili na snazi. Za nekog rođenog van „Jugosfere“, vizuelna snaga ovih omota ostaće skrivena, kakav će biti slučaj i sa omotima za Bijelo Dugme Bijelog Dugmeta, Das Ist Walter Zabranjenog Pušenja, Istinu Riblje Čorbe, Teško meni sa tobom… Merlina i Između krajnosti Azre, čija upečatljivost potiče od upotrebe vizuelnih simbola koji punu snagu imaju samo za stanovnike ovih prostora.
25 godina nakon što je jugoslovenska rock scena odigrala poslednji šampionat, nudimo vam izbor od stotinu najlepših, najoriginalnijih, najraskošnijih, jednom rečju – najboljih omota jugoslovenskih rock albuma, ograničen na „dugosvirajuće“ albume objavljene pre raspada SFRJ. Razume se, lista sto najboljih domaćih rock omota izgleda BAŠ ovako samo po mišljenju njenog sastavljača. Njome će biti nezadovoljnji prvenstveno oni čiji se ljubimci na njoj nisu pojavili. „Zar mesto na ovakvoj listi ne zavređuje i omot za Pruži mi ruku ljubavi Pro Artea, Pjesme s planine i Pomaknuto Draga Mlinareca, Put ka suncu Pop Mašine, Volite se, ljudožderi Tome Bebića, Svijet po kojem gazim Nepočina, Tako grupe Tako, Od šanka do šanka i Nove pravljice Andreja Šifrera, Na svom talasu Grupe I, Begnagrad Begnagrada, Napokon ploča Poslednje Igre Leptira, Apatija javnosti Propagande, Nove godine grupe U Škripcu, Vidov ples Kladiva, Konja in Vode, Naya Naye, Da bog da crk’o rock ‘n’ roll Elvisa J. Kurtovića, Brez zavor Tomaža Domicelja, O Jesenjinu Bolera, Osmeh letnje noći Pilota, Marija pomagaj Sokola, Opusti se i uživaj Tutti Frutti Banda, Daleka Obala Daleke Obale, Crni ples Oktobra 1864. ili Sexy magazin Psihomodo Popa?“, pitaće oni.
No, cilj ove liste nije da predstavlja nekakav definitivan izbor najboljih yu rock omota, već da podseti na maštovitost i talenat Dragana Stefanovića, Kostje Gatnika, Jugoslava Vlahovića, Igora Kordeja, Mirka Ilića, Ivana-Pika Stančića i drugih delatnika koji su olovkom, kičicom i fotoaparatom tako vešto hvatali duh ploče. Istina je da se poneki od albuma na ovoj listi nezasluženo diči veoma lepim omotom, no verujemo da ćete primetiti da je većina omota u skladu sa zvukom i poetikom albuma koje krase.
