Dešavalo se da, dok sam još gledala TV, okrećući kanale naletim na scenu koja me pratećom pesmom hipnotiše i navede da ostavim daljinac prikovana za ekran. Nekad jako poznate pesme zauvek povežem sa filmom u kom su se mnogo godina nakon objavljivanja pojavile, ili me čak prosečne numere dirnu i zavolim ih zbog načina na koji ih je neki režiser uklopio u svoje delo. Nakon gledanja takvih filmova skinem saundtrek i slušam ga kao vrhunski usklađen album na kome se suptilno temelji atmosfera priče.
Postoji nešto što povezuje filmove u kojima je muzika birana tako da čini esencijalni udeo ugođaja – mogu se uvek iznova gledati, ili čak pustiti samo scenu što bez izuzetka izaziva katarzičan osećaj protkan poentom. Ove scene nam, umesto pukih informacija, prenose emocije, kojih smo večno gladni.
Stavite slušalice ili povežite dobre zvučnike, ušuškajte se i izdvojite vremena da vas ovih deset snimaka prošeta od betonskog Berlina do indijske džungle pružajući samu srž umetnosti – šansu da silno i iskreno proživite trenutke potpuno drugačije od Vaše stvarnosti.
10. Apocalypse Now – The End (The Doors)
Slušanje fascinantnih The Doorsa je neizostavno dirljiva avantura i zaklopljenih očiju, te pomisao na scenu u kojoj padaju bombe dok Morison peva o kraju više deluje kao lako, nego kao kreativno rešenje. Situacija se menja kad shvatite da se radi o samom početku – svetla se gase, film kreće i prvo što ugledamo su razdor i oči kapetana Vilarda, a prvo što čujemo „The End“. Priča u koju nas uvodi ludilo rata je zaista vredna pažnje, zar ne?
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=CIrvSJwwJUE]
9. I’m Not There – Ballad of a Thin Man (Bob Dylan)
U nesumnjivo jednom od najboljih filmova o muzičarima prikazano je šest različitih likova koji zajednički predstavljaju genijalnog Boba Dilana. Još na samom početku ga nazvavši pesnikom, prorokom, izgnanikom, varalicom i električnom zvezdom, „Nema me“ obećava alegorijski pristup biografskom filmu, te je do samog kraja dostojan legende o kojoj govori. Muzika, uglavnom sačinjena od obrada Dilanovih pesama, upotpunjuje prisutnost ovog umetnika, a scena koja prati neobičnu „Ballad of a Thin Man“ je divno nadrealno iskustvo.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=zYgZUoaIhxA]
8. Tacones Lejanos – Un Ano De Amor (Luz Casal)
Pedro Almodovar je majstor kreiranja složenih odnosa među protagonistima i obrađivanja tabu tema. U ovoj priči o komplikovanom odnosu između majke i ćerke je, uz pomoć odličnih glumica, okrutno učinio pitkim, pa i zavodljivim, upakovavši ga u glamur, visoku modu i jarke boje. Režiserov poznati osećaj za detalje i zavodljiva muzika španske dive Luz Kasal zaslužni su za nenapadnu senzualnost ovog provokativnog momenta.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=B7idF6ielno]
7. Pulp Fiction – Girl, You’ll Be a Woman Soon (Urge Overkill)
Najbolji film kultnog i možda precenjenog Tarantina obiluje scenama koje vredi iznova puštati, ali samostalan ples seksipilne Ume Turman u prevelikom kaputu, praćen strahotnim predoziranjem, dok istovremeno gledamo Travoltu kako sa svojim odrazom iz ogledala rešava dileme ne znajući šta ga u susednoj sobi očekuje je toliko fenomenalno snimljen da ne zahteva nikakvo dodatno objašnjenje.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=cdMEMGLr9xE]
6. Wir Kinder vom Bahnhof Zoo – Heroes (David Bowie)
Najpoznatija priča o heroinskim zavisnicima počinje baš poput zavisnosti – romantično, mladalački i slobodno. Naizgled bezbrižno veselje nekolicine tinejdžera je početak teskobnog vrtloga problema i mučenja kroz koje nas ovaj film vodi, a koji je zaista svakodnevnica mnogih. Na taj put nas ispraća hit neprikosnovenog Dejvida Bouvija, koji sada, znajući šta nas čeka, vidimo u mračnijem svetlu. Sam Bouvi se pojavljuje kasnije u filmu, nakon čijeg koncerta glavna junakinja prvi put proba heroin.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=u5u1CcCNwaQ]
5. The Jungle Book – The Bare Necessities (Phil Harris and Bruce Reitherman)
Većina nas je još u ranom detinjstvu naučila sve o Moglijevom sukobu sa Šir Kanom. Ipak, šarmantni i duhoviti sporedni likovi su pojedinost koja je Diznijeve crtaće načinila višeslojnim i zanimljivim. „Knjiga o Džungli“ ima toliko zanimljivih likova da ih je teško sve nabrojati – počevši od Bagire, preko zmije Kae, lešinara i slonova, do Balua, raspevanog medveda koji teži opuštenosti i zabavi. Numera „The Bare Necessities“ je prava oda hedonizmu i važna lekcija kojom Balu uči čovekovo mladunče. Dobro ju je i u gradskom okruženju ponekad pustiti ne bismo li se podsetili koliko je važno uživati u sitnicama i da je život lep koliko ga sami takvim učinimo.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=9ogQ0uge06o]
4. A Clockwork Orange – Singing in the Rain (Doris Eaton Travis)
Gledajući izvanredno ostvarenje Stenlija Kjubrika svedoci smo perverznog sveta iz Aleksove glave, toliko izražajnog zahvaljujući scenografiji, kostimima, neobičnim ljubimcima, pa čak i izmišljenim rečima. Film koji govori o nasilju mora sadržati neprijatne scene, ali u ovom slučaju su snimljene na tako pronicljiv način da će i oni koji obično pokrivaju oči kada na ekranu nastupe žestoki kadrovi ostati opčinjeni kvalitetom toga što vide. Da tokom najmučnijeg momenta u filmu Aleks ne peva i ne igra, ne samo da ne bismo bili do kraja upoznati sa njegovom euforičnom izopačenošću, već bi i sama scena umnogome izgubila na vrednosti. Pitanje je da li je glavni glumac improvizujući na snimanju bio svestan kakvo remek-delo stvara ironično otpevavši ovaj klasik.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=pP4lWzlO894]
3. Lock, Stock and Two Smoking Barrels – I Wanna Be Your Dog (The Stooges)
„Dve čađave dvocevke“ je film u kome nema heroja ni raspleta koji nas natera da preispitamo sve što smo znali. Niko nije natprosečno pametan, zgodan ili duhovit, i baš te neusiljene nesavršenosti prave ravnotežu sa neverovatnim situacijama kakve Gaj Riči preferira stvarajući autentičan film koji ni posle mnogo gledanja ne dosadi. Uvek majstorski odabrana muzika u radovima ovog režisera je u „Dvocevkama“ savršeno uklopljena. Svako proživljavanje trenutka u kom Edi izgubi na pokeru i upadne u dugove kojih ne može da se reši, a kamera počne da se vrtoglavo talasa uz uvod pesme „I Wanna Be Your Dog“ izaziva jezu kakvu nijedne reči nikad ne bi mogle prouzrokovati.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=56jekYL2h7k]
2. Fight Club – Where Is My Mind? (Pixies)
Priča o bezimenom prosečnom čoveku nesrećnom u svetu u koji svojski pokušava da se uklopi, sve dok se ne probudi njegova iskonska priroda i natera ga na prosvetljenje je bajka koju bi objašnjavanje samo pokvarilo. „Borilački klub“ je san o oslobođenju na čijem kraju nas čeka nešto naizgled devijantno, a zaista pravo i jedino odgovarajuće, to je san o pronalaženju sebe samog, i zato je završetak u kom narator hvata Marlu za ruku dok kroz prozor posmatraju nebodere koji se ruše jedna od najromantičnijih scena ikad snimljenih, a na čijem doživljaju je snažno učestvovala pesma Pixiesa.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=PamLPnXk2ic]
1. Trainspotting – Perfect Day (Lou Reed)
Film koji nam je pružio priliku da iz fotelje uočimo život narkomana zauzima prvo mesto ove liste. Pomalo precenjen, „Trejnspoting“ ipak sadrži neke neverovatne momente, a trenutak Rentonovog predoziranja zbog kog vreme staje, da bismo ga zatim gledali na ivici smrti dok u kontrastu slušamo Lu Rida je najsavršenija scena koja se može zamisliti i vanserijski pokazitelj da je za pričanje kompleksne priče dovoljna muzika.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=v6uBkJSbQO0]
