fbpx

-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Stefan Stanojević

Šta umetnici slušaju: Stefan Stanojević

Stefan Stanojević Šta umetnici slušaju
foto: Tijana Mihajlović

Pesnik iz Pančeva Stefan Stanojević izdvojio je malo vremena za čitaoce Bakanrocka i podelio s nama deo svog muzičkog sveta za rubriku “Šta umetnici slušaju”.

Kako kaže on sebe ne bi još uvek nazvao pesnikom, već posmatračem koji sve što vidi zapiše. Svoju prvu zbirku poezije “Mladi Atlas” objavio je 2016. godine, od januara 2018. godine uređuje jedini pančevački književni serijal “Punchtown poetry u klubu Štab Pogon, a skoro je objavio svoju drugu zbirku “Napad panike” (Edicija Najbolja, Pančevo).

Muzika za njega predstavlja pauzu u razmišljanju, a prisutna je svakodnevno, od samog početka dana. Ranije je praktikovao da je sluša dok stvara, ali više ne. Koliko se seća to su većinski bili neki sporiji i mračniji tonovi, a nakon pisanja bi pustio nešto da proslavi, da ga malo razmrda. Nešto brzo i poletno.

Od prvih izvođača i albuma koji su uticali na njega Stefan izdvaja one koje je, kao mali, sluša u očevim kolima:

Otac je imao tri kasete u kolima, “Mutter” grupe Rammstein i kompilacije najboljih pesama grupa Duran Duran i Atomsko sklonište. Njih znam napamet i mogu reći da je to prva muzika koju sam čuo. Upijao sam televiziju tada i sećam se da su kanali “Metropolis” i “Palma” puštali dosta stranih i domaćih spotova. Pop, rok i rep.

Međutim uvek se rado vraćam Atomskom skloništu i koliko god mnogi osporavali kvalitet ex-yu roka, Atomci su potpuno potcenjeni, rekao bih i novi talas pre novog talasa. Proročki tekstovi Boška Obradovića koji se ostvaruju u sadašnjosti i cela borba koju je legendarni Serđo Blažić vodio između koncerata i Onkološkog instituta u Ljubljani, stvorili su kult koji ja volim kod omiljenog benda mog oca.

Nikada nije ni pokušao da svira neki instrument, ali je u srednjoj školi imao repkor bend u kom je pisao deo tekstova i bio jedan od vokala.

Od nastupa domaćih i stranih muzičara koji će mu ostati u sećanju izdvaja jedan koji je proizašao iz užasne večeri poezije 2014. u nekadašnjem klubu Peron:

Tek sam počeo da se pojavljujem na takvim večerima i već sam počeo da sumnjam u javno čitanje poezije, jer su mnogi bili neprijatni, preglasni, pijani i folirali se. Da stvar bude još gora, pančevački most je bio zatvoren od ponoći do 4 sata ujutru, zbog radova i morao sam da ostanem do kraja i posle se snađem za prenoćište. U pauzi je jedna devojka izašla na binu sa gitarom i loop mašinom, mislim. Sa par pesama spasila je i popravila celo prokleto veče. Kasnije sam saznao da je to bila Sara Renar i slušam je i pratim od tada. Ne posećujem mnogo većih koncerata ni festivale, prosto ne volim gužve. Manje nastupe i manje, lokalne i domaće grupe volim da posetim i slušam, mislim da je važno pružiti im pažnju.

Čovek je od reči pa je prvo što primeti i što ga kupi kod neke pesme sam tekst. Ukoliko ima smisla i dobar je, ponovo presluša i muziku. Nije sluhista uopšte, pa to da li će ga muzika kupiti zavisi od trenutnog raspoloženja. Stoga, preslušava neke pesme i muzičare u različitim trenucima.

Kao jednog od izvođača koji ga pokreću kreativno Stefan izdvaja nedavno preminulog velikana Billa Withersa:

On je jedan od mojih omiljenih muzičara, ako ne i omiljeni. Pravi pesnik, svaki tekst je kao minijaturni film, a muzika mi prija. Neke pesme su spore i dirljive, druge fanki. Imam širok dijapazon žanrova i muzičara koje slušam, ali uvek se vraćam grundge roku, Alice in Chains, Soundgarden, Pearl Jam, Temple of the dog, Stone temple pilots. Rekao bih da su njihove pesme najčešće na mojim dnevnim plejlistama.