fbpx

-

Naslovna Autorski članci Šta umetnici slušaju Šta umetnici slušaju: Miloš Petrik

Šta umetnici slušaju: Miloš Petrik

foto: Stevan Antonijević

Miloš Petrik je pisac kratkih priča rođen u Beogradu 1985 godine. Osim pisanjem, bavio se i radom u medijima i produkcijom kompjuterskih igara. 2016. godine objavio je zbirku priča “Siva hronika” (Udruženje ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”), a 2019, takođe zbirku priča “Mlad si da se proslaviš” koja je, posle svog ćiriličnog izdanja, 2020. godine dobila i svoj latinični oblik.

Miloš se nada da će svoj omiljeni rad tek napisati. Misli i da bi bilo malo arogantno da jedan pisac kratkih priča smatra bilo koju svoju priču “nenadmašnom”, ali kao svoje trenutno omiljene radove izdvaja one objavljene u internet-časopisu Libartes:

“Monstrum” i “Tribun” kao i “Prva priča” iz zbirke “Mlad si da se proslaviš“. Što se tiče prevodilačkog rada, ostaje mi najdraži prevod romana “Trinaest meseci” i stripa “Snowpiercer”. I dalje patim što mi nisu dali da ga naslovim “Vlak u snijegu.”

Svoje knjige zasad uglavnom prodaje sam i mogu se naručiti od njega putem društvenih mreža. Nešto priča objavljeno je u internet-časopisima Libartes i Helly Cherry, kao i na sajtu Izvrsni Blogeri koji vodi sa Matejom Vidakovićem, inače bubnjarom benda Revolt X.

foto: Andrej Bjelaković

Muzika je za njega najčešće način da se prijemčivo plasira poezija, ali ume da bude i pozadinska buka, i umetnost po sebi. Ne zna koliko se može reći da voli muziku, ali zna da mrzi tišinu. Najranija sećanje na muziku su mu Bajaga i Riblja Čorba u očevom moskviču:

To je bio period “Prodavnice tajni” i “Osmog nervnog sloma”. Bajagu i dalje volim i puštam svom sinu, koji zasad ne konstatuje muziku uopšte, osim špice za omiljeni crtać. Kao tinejdžer sam bio metalac, sa posebnim osvrtom na novi talas britanskog metala iz osamdesetih. Omiljeni album iz tog perioda mi je “Seventh Son of a Seventh Son“, a dosta se slušao i “Operation: Mindcrime“. Mislim da su mi oni skrenuli pažnju na koncept, na “radnju” u pop-poeziji. I dan danas volim kada je pesma “o nečemu”.

Kako kaže svirao je gitaru (loše) i pevao (gore) u nekoliko bendova dok je išao u srednju školu:

Nijedan od tih bendova nije ništa postigao, većina nikada nije ni nastupala, ali neki od ljudi sa kojima sam svirao pre dvadeset godina i sada se bave muzikom, kao producenti, montažeri i muzičari. 

Takođe, za svadbu sam, posle desetogodišnje pauze, uzeo gitaru u ruke i odsvirao “Because the Night” od Patti Smith sa bendom. Prošlo je dobro, publika je imala veoma niska očekivanja, a moji muzički saradnici bili su na visini zadatka.

Kroz svoj život je jako malo sarađivao s muzičarima u periodu dok je radio u proizvodnji kompjuterskih igara. Napisao je nekoliko tekstova za bendove koji su se davno raspali i za jednu od njih smatra da nije loša.

Upitan da izdvoji koncerte bendova koji će mu ostati u sećanju Miloš je odgovorio:

foto: Mateja Vidaković

Od domaćih bih izdvojio VIS Limunadu i apsolutno, ali apsolutno bilo koji njihov nastup na kojem nije bila prevelika gužva, a bio sam na nekoliko. Takođe i jedan skorašnjiji nastup benda Revolt X, gde bubnjeve lupa moj drugar Mateja. A strani muzičari… Računa li se Hladno Pivo u Hali sportova recimo 2010? 

Kada čuje neku dobru pesmu uvek ga prvo kupi glas:

Ne mora da bude lep glas, ali glas. Mnogo pažljivije slušam tekst nego muziku, a glas mi proda poeziju.

Kada je reč o muzici koja ga pokreće kreativno, Miloš se principijelno protivi optimizmu:

Ipak, od veselije muzike najradije slušam Pomplamoose i Lake Street Dive. Volim i obrade kakve radi Postmodern Jukebox. Kada treba da pišem, slušam nešto što znam dobro ili što nema reči; nešto što davi tišinu, ali ne odvlači pažnju. To može biti praktično bilo šta, od mračnijih albuma Brucea Springsteena, preko nekog čestitog hevi metala (Saxon, Motorhead), do nonsens-proga Magme, recimo. 

Za sami kraj smo ga upitali šta je ono što ga niko nije upitao o muzici, a ima jaku želju da to kaže:

Da li mi je žao što sam prestao da se bavim muzikom. Mislim da bi ljubiteljima muzike bilo žalije da sam nastavio.