Dragan Đurđević je vizuelni umetnik rođen u Šapcu 1979. godine. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, ali se tokom života dosta selio i živeo u mnogo različitih gradova.

Od malena je voleo da crta i slika, a već u osnovnoj školi je počeo da stvara stripove, za koje je dobijao i veoma priznate nagrade za taj uzrast. Interesovanje se nastavilo i kroz srednju školu i kasnije kroz fakultet. Svaki njegov kreativni proces počinje iz mašte – Dragan se opusti, prati svoje misli i srce, i tako nastaju prve skice.

Na Draganovom Behance nalogu možete naći sve linkove ka raznim magazinima iz celog sveta u kojima je objavljivao radove, galerije u kojima je izlagao, kao i crteže u malo većim rezolucijama: https://www.behance.net/dragan-artway
tu je i Instagram https://www.instagram.com/dragan.dj79/
kao i facebook https://www.facebook.com/dragan.dj79 

Sebe vidi kao velikog mizantropa koji voli životinje, opčinjenog belgijskim i starijim američkim stripovima. Za sada, nema svoj nenadmašan rad. Retko je zadovoljan svojim crtežima i veoma sarkastičan, jer teži ka perfekcionizmu. Trenutno radi na prvoj grafičkoj noveli:

Jako sporo ide i veoma je zahtevno, ali se trudim da bude na izuzetno visokom nivou. Nadam se da ću je završiti do kraja godine, al’ ne dajem sebi rok. Ne žurim….

Muzika je za Dragana nezaobilazni deo u stvaranja njegovih crteža. Sluša je gotovo neprestano, pa čak i kad je napolju često nosi slušalice. Kad je reč o formiranju njegovog muzičkog ukusa sve je počelo sa Black Sabbathom:

Prvi album iz 1970. je bukvalno prva muzika koju sam kao dete slušao, pa se to nastavilo kroz stoner, surf, alt rock i muziku u garaž maniru, sve do dana današnjeg.  Mada, slušam svašta. Volim i country folk blues autore poput Towniesa Vana Zandta, Nicka Drakea, Johnnyja Casha, Franka C. Jacksona… Od novijih tu su Bill Callahan, a od bendova 16 Horsepower, Wovenhand, Slim Cessna, Ride, Nine Inch Nails… Volim i filmsku klasiku, ma svašta nešto. Sve to pomalo utiče na istrajnost i vožnju linija na mojim crtežima. U zadnje vreme mi prija da slušam All them witches live i Uncle Acid and The Deadbeats. Prilično mi prijaju dok crtam… 

Kroz svoju karijeru je puno sarađivao s muzičarima. Crtao je poster za bend Moon, cover za album Barka Dilo unplugged – Salty Memories, plakate za koncerte bendova Bluzice i Dobro Polje, kao i covere omota za diskove mnogim drugarima koji su iz raznih muzičkih svetova:

Recimo, iz klasične muzike sam dizajnirao cover za Nemanju Bogunovića koji svira klasičnu gitaru, a trenutno dizajniram cover i pišem tekstove za alternativni rok bend Eho-ton, što je prvi put da nešto tako radim. 

Poslednji koncert na kom je bio je svirka instrumentalnog space stoner benda Moon, a kao nastupe bendova koji su mu ostali duboko u sećanju izdvaja:

Od domaćih mi se baš svidela Katarza iz Novog Sada, fenomenalan industrial sa sjajnim nastupima, kao i sastav Ništa ali Logopedi. U oni su bili baš odlični i imali su originalne nastupe. Ne postoje oni odavno, možda su mi baš zato i ostali u divnom sećanju. Od stranih recimo, baš mi se dopao koncert Wovenhand i Marriages 2015. u Domu omladine Beograda, jer nisam očekivao iskreno da će tako dobro zvučati uživo. Izdvoji bih i Depeche Mode i Placebo 2006. u Budimpešti, kao i Faith No More na Ušću, njih sam baš dugo čekao da gledam…

Kada smo ga pitali šta je ono što ga niko nije pitao o muzici, a ima jaku želju da to kaže, Dragan se opredelio za nešto drugačiji odgovor od očekivanog:

Drago mi je da postoje ljudi koji se bave muzikom isključivo zbog ljubavi. Hvala vam za to. Verujem da će nekom prijati da čuje to, iako zvuči otrcano. Iskreno bez muzike koju volim, pitam se na šta bi moja umetnost ličila.