Vladimir Popović, gitarista Figurative Theatrea i osnivač online izdavačke kuće Black Planet Records nije mogao ne navesti neke albume, a kako kaže, ovo je čak i skraćena verzija, jer je malo preterao prilikom pisanja. Ovo su albumi koje on pamti.

„Pošto je ovo za mene najteži posao na svetu jer bi mi lakše bilo da sastavim listu od top sto albuma u mojim očima, neću Vas potcenjivati i pisati klasične albume kao što su OK Computer, Nevermind i sl. (ok možda ću ubaciti par) već ću se zadržati na onima koji su ostavili snažan utisak i najviše se vrteli na mojim plejerima jedino su malo manje poznati a ništa manje vredni! Takođe, pisaću samo o albumima koji su dobri od početka do kraja, jer da pišem o polovično dobrim ili solidnim albumima ili one-hit-wonderima ova lista bi bila beskonačna! Uživajte!“

65 daysofstatic – One time for all time (2005.)

Pre nekolko godina, taman kad sam krenuo da budem zasićen klasičnom alternativnom muzikom i istraživao neke eksperimentalnije gitarske i elektronske vode u moj život je uleteo jedan bend koji je imao sve što sam oduvek želeo i postao jedan od mojih omiljenih bendova ikad. Sopstveni zvuk – fuzija raznih uticaja gitarske i elektronske muzike, nežne melanholične post-rock melodije a u isto vreme buku i kompleksne IDM ritmove i aranžmane, inteligentno uklopljene semplove i jak emotivni naboj. Do tada nikada nisam čuo nešto tako interesantno i što sam ih više slušao, postajao sam sve opčinjeniji njihovim pogledom na svet. Teško je bilo odlučiti se za jedan a ovaj album sam izabrao jer hvata esenciju ovog benda i savršen balans između gitara i elektronike i obeležava početak jedne nove ere muzike u kojoj više nema nikakvih granica. Što su im noviji albumi uticaji su im sve više elektronski a kada ga preslušate sigurno se nećete zaustaviti samo na njemu!
Moji favoriti: Drove Through Ghosts To Get Here, 65 Doesn’t Understand You

dEUS – Pocket Revolution (2005.)

Slučajno sam ih čuo na nekom festivalu prvi put dok su promovisali ovaj album i bukvalno su me oduvali. Kasnijim slušanjem sam video da su sredinom devedesetih izdali tri jako dobra albuma od kojih prva dva šizofreno skaču sa žanra na žanr a treći je njihovu maničnu ekscentričnost upakovao malo lepše. Sa „Pocket Revolution“ su nastavili tradiciju u peglanju zvuka, ideja i šarma i snimili jedno pravo malo remek delo koje ostavlja bez daha od početka do kraja. Nepredvidivi aranžmani – ni u jednom trenutku dosadni, puni zanimljivih uticaja, jako lepo osmišljeni hook-ovi i sjajni tekstovi lepo upakovani u celinu su odlike ovog albuma. Neverovatno potcenjen belgijski alt-rock sastav čije vas ni jedno izdanje neće ostaviti ravnodušnim a naročito ovo čiji original koji mi i šest godina kasnije stoji u plejeru od auta.

Moji favoriti: Bad Timing, Pocket Revolution, Sun Ra

The Cure – Disintegration (1989./remastered 2010.)

Nije samo da su Kjur u tom trenutku pravili sjajnu muziku, već su deceniju bili kultni bend, sa izgledom, senzibilnošću da su klinci u srednjim školama gradili svoje kompletne identitete. Ironično, pevač Robert Smit je, ulaskom u 30te nezadovoljan radom svoga benda potonuo u izolaciju i izašao sa ovim mračnim remek delom (koje je trebalo da obeleži dezintegraciju benda) a diglo ih je u nebesa. Jedan od retkih albuma koji po meni može da stoji rame uz rame sa najkultnijim albumima čovečanstva, čija je traka koja ga otvara toliko monumentalna da je iskoristila Sofija Kopola za saundtrek sahrane Luja XVI. Ovaj album ima reputaciju jako mračnog i depresivnog albuma koji će vas slomiti, što i nije daleko od istine (a opet – koja je umetnost nastala iz sreće). Ali otvoriće vam i neke druge vidike – kako je sve oko nas značajno bilo da je lepo ili ružno. Album za romantike sa velikim R, veoma emotivan, zanimljiv muzički a posebno tekstualno. Nije album za mrtve iznutra, samo krenite da ga slušate i garantujem da ćete osetiti nešto ..
Moji favoriti: Homesick, Fascination Street

My Bloody Valentine – Loveless (1991./remastered 2012.)

Posle prvog mini – albuma „Isn’t Anything“ ovaj fantastični sastav ušao je u jako ozbiljnu priču snimanja čuvenog drugog albuma koji će zauvek promeniti tok alternativne muzike – bar u mojim očima. Dve godine u studiju i četvrtina miliona funti samo pokazuju koliko je ustvari ovo bio ambiciozan projekat, za razliku od nepretencioznog zvuka koji sam album ima. Podigli su eksperimente sa zvucima fidbeka originalno notornog na nivo gde je primalno – stvar lepote. Sirov i nežan u isto vreme, jer jedno ne ide bez drugog; ceo album ima taj proganjajući osećaj. Ne moram da pričam da su oduvali savremenike shoegazere kao što su Slowdive i Ride, i da su aktuelni i danas – neki od njihovih direktnih muzičkih naslednika i danas furaju sličan shoegaze zvuk – kao npr. A Place To Bury Strangers. Za ploču gde je toliko truda uloženo u šminku njenih mrlja – upravo su one te koje je čine tako dragom. Reći da je MBV krenuo za perfekcijom je totalno nerazumevanje ovog izvanrednog benda. Upravo su njihove mane te koje ih čine tako uzvišenim: A must have!
Moji favoriti: Sometimes, Blown A Wish

Beastie Boys – Check Your Head (1992.)

Rekao sam da neću spominjati klasike ali ovaj mi je toliko drag da nisam mogao da odolim! Iako su momci i devojke iz ove generacije već odrasli od kojih se neki i vrte na TV ekranima činjenica je da nemaju predstavnika svoje generacije koji bi prismrdeo Bisti Bojsima. Kultni status koji ovaj bend ima nisu džabe zaslužili, pa neću mnogo dužiti o ovom remek delu koje spaja stilove od panka, daba, džez/fanka i hip hopa i daje domaći zadatak decenijama unapred, a da ne pominjem da im je sledeći album još kultniji – „Ill Communication“! „Oh my God that’s the funky shit“ je ustvari sempl iz jedne od njihovih traka ‘Root down’ a kad te Prodigy sempluje onda si stvarno faca!
Moji favoriti: Gratitude, So Whacha Want

Air – Moon Safari (1998.)

Ultimativni chill out album – loungy (a opet ne jeftino), jazzy (a opet bez suvišnih eksperimenata), totalno sexy, Intelligent – airy! Beastie boys su napravili jedan ovakav chill album a imaju i poster AIR u nekom spotu – nuff said! Idealno za privođenje ženske ili kontempliranje uz kojekakve opijate ako nikad niste bili na mesecu.
Moji favoriti: La femme d’argent, Le voyage de Penelope

The Stone Roses – The Stone Roses

Još jedno kultno ostvarenje kojem nisam mogao da odolim. Ovako iskuliran album nastao u prajm tajmu metala osamdesetih i začetku grandža mogu samo da poštujem! U stvari cela ta scena – takozvani „Madchester“ je na mene ostavio jako lep utisak, a pogotovo Stone Roses! Dodavši indie rock vajbu sa kraja 80tih kao što su bili The Smiths fanki bas linije i igrački ritam – spojio je dve vrlo relevantne snage alternativne publike – rejv – koji je bio u povoju i alternativni rok. Naravno kao rezultat nastao je pravi bum – a album zvuci kao da si uzeo Džimija Hendriksa, stavio u pajp i popušio u napuštenom skladištu na nekom rejvu! Još više poštujem što su se raspali posle dva albuma jer su rekli šta su hteli i nisu hteli da smaraju puno kao neki, tako da su i ostali legende.

Moji favoriti: Waterfall, I Am The Ressurection

Integral – The Past Is My Shadow (2011)

Dosta sam kopao po prošlosti, pa sam mislio da ubacim neki od aktuelnih albuma. Ovaj mi je prvi pao na pamet jer nikako ne mogu da ga isključim kad god ga pustim. Intelektualno putovanje kroz najintimnije delove duše, skoro pa autistično opisivanje modernog društva – toliko informacija da jedino što nam preostaje je da ih gledamo ako već ne možemo da ih obradimo – i sve to radimo nepomično (za kompom) kako ovaj album ukopava. Ambient, IDM, Post-Industrial at its finest. Elektronska muzika za nas ostale koji nemamo mira.

Moji favoriti: No Peace, Pop Realta