Putrid Blood je bend iz Šida, o kome se od njihovog prvog izdanja neprestano priča i čije su kritike na album veoma pozitivne. Njihov gitarista Srđan Ranisavljević izdvojio je nekoliko njemu omiljenih albuma: „Veoma mi je teško napraviti ovakvu listu, zato što slušam dosta različite muzike, ali ću ovde izdvojiti par metal albuma koji su najviše uticali na moje sviračko umeće i muziku koju pravim.“
Slayer – Reign In Blood (1986)
Pola sata beskompromisnog thrash metala. Jedan od najagresivnijih i najenergičnijih albuma u metalu i lektira za buduće death, thrash i hardcore bendove. Vokal Toma Araye je jedan od najoriginalnijih u metalu, a brzim izgovorom reči i vriskovima prilikom pevanja ovom albumu još dodaje na oštrini i tenziji. Dave Lombardo je sa svirkom bio ispred svog vremena i odsvirao neke od najbržih bitova koje je iko čuo do 1986. Jeff Hannemann i Kerry King su me na Reign in Blood-u oduševili sa genijalnim riffovima i aranžmanima. Skoro sve pesme su pod jakim uticajem panka, nepredvidivih su struktura i sa jako malo ponavljanja. Na sve ovo dolazi i fenomenalna produkcija za ono vreme, a posebno zvuk gitare, koji je veoma uticao na definisanje mog zvuka. Učeći da sviram pesme sa ovog i ostalih Slayerovih albuma sam značajno unapredio brzinu i tehniku desne ruke.
Dissection – Storm Of The Light’s Bane (1995)
Remek delo death/black metala! Nema pesme kojoj nedostaje originalnost ili intenzitet. Iako sam već bio naslušan black metala, Dissection mi je relativno kasno pao pod ruke i kada sam čuo Storm, mom oduševljenju nije bilo kraja. Najviše su mi se svidele gitarske harmonije i aranžmani u kojima se smenjuju atmosferične melodije sa demonskim/zlim rifovima koji izazivaju jezu svaki put kad ih čujete.
Sepultura – Beneath The Remains (1989)
Ovaj album ne skidam sa playlista i uvek ga imam na mp3 playeru/telefonu. Prvo što primetite kad čujete ovaj album je jak, „vozački“ i precizan bubnjarski bit. Iako nisu toliko tehnički, gitarski riffovi su catchy, pamtljivi i odlično iskombinovani i aranžirani. Dobar primer za to je pesma Inner Self. Prvi riff ove pesme ne može biti jednostavniji, a pogađa pravo u centar. Ovde bih izdvojio i kratke ali efektivne solo deonice Andreasa Kissera, i isto tako karakterističan vokal Maxa Cavalere.
Biohazard – Urban Discipline (1992)
Među prvim kasetama koje sam nabavio bio je i Urban Discipline. Odmah mi je skrenuo pažnju zato što je bio malo drugačiji od ostatka metala koji sam tada slušao – po vokalima, stilu, ritmu itd. Preko ovog albuma sam se zainteresovao za hardcore i otkrio bendove kao što su Cro Mags, Agnostic Front, Pro Pain itd.
Metallica – Kill ‘Em All (1983)
Sećam se da kad sam prvi put slušao Kill ’Em All nisam mogao da verujem da postoji tako dobra muzika. Ovaj album po meni nema loše pesme – svaki riff, solo lick i udarac bubnja su na svom mestu. Predstavlja savršen blend hard rocka, metala i punka. Pesme imaju bes, srčanost i atmosferu metala, ali opet su nabijene pozitivnom energijom koju crpe iz pentatonike i panka. Smatram da je James Hatfield jedan on najboljih ritam gitarista u metalu. Ovaj, a i ostali albumi Metallice su odsvirani sa skoro robotskom preciznošću sa njegove strane. Kod Kirkovih lead deonica mi se sviđa što je na Kill ‘Em Аll-u uglavnom koristio prilično jednostavne blues/rock fore, odsvirao ih ultra brzo i aranžirao ih u pamtljive i upečatljive melodije. Kirk je definitivno u prvih 5 na mojoj top listi shreddera.
Pantera – Vulgar Display Of Power (1992)
Kao i kod ostalih bendova teško mi je bilo da se odlučim za samo jedan od njihovih albuma. Mislim da neću puno pogrešiti ako kažem da je Pantera od svoje pojave sa svojim zvukom i stilom uticala na razvoj kompletne metal scene. Sve je perfektno na ovom albumu, ali bih posebno izdvojio Dimebagove solaže i stil sviranja.
Death – Symbolic (1995)
Progresivan i tehnički napredan death metal. Odlučio sam se da izdvojim ovaj bend i ovaj album zato što mislim da su Death direktno ili indirektno uticali na svaki death metal bend do danas. Svirački, ovaj album je besprekoran. Stavio bih naglasak na riffove i solaže Chucka Schuldinera, koji su veoma maštoviti, detaljni, na momente veoma „teški“ a na momente veoma melodični. Veoma mi se sviđaju i tekstovi – filozofske i socijalne teme, a i reči koje Chuck bira da naglasi pojedine delove pesama. Po meni, Symbolic predstavlja izuzetno muzičko dostignuće, i uticao je i na to kako ja stvaram svoju muziku.
