Alogia je pre izvesnog vremena objavila spot za novu pesmu “Callis Ad Astra” (“Put do zvezda“) koja će se naći na njihovom novom albumu “Elegia Balcanica“ koji se očekuje na jesen. Iskoristili smo tu priliku da porazgovaramo sa gitarsitom ovog sastava Srđanom Brankovićem o njegovim omiljenim albumima.
Iron Maiden – Somewhere In Time (EMI, 1986)
Kada vidim njih, znam da možeš biti „običan“, a veliki. Bez šminke, bez razlogićenih riba, medijskih veza, cirkusa i svega onoga što privlači mediokritetske mase, ovaj bend je napravio armiju fanova isključivo kvalitetnim sviranjem, maštovitim i inteligentnim tekstovima, umetničkim pristupom buntovničkoj muzici. Bez religijskih podela. U Maiden armiji fanova smo svi isti. U ime Bruce-a i Adriana i svetoga Harisa!
Dream Theater – Scenes From A Memory (Metropolis pt. 2) (Elektra Records, 1999)
Bend koji je napravio prekretnicu u heavy metal muzici i koji je inspirisao čitav jedan pravac – „progressive metal“. Te 1999. godine, kada su svi skeptici već verovali da su Dream Theater nepovratno ostišli u „mekše“ vode, „magovi“ su se vratili sa genijalnim ostvarenjem, koje ih je još jednom zacementiralo na „progressive metal“ tronu. Fantastična priča, genijalne melodije i harmonije, heavy metal za inteligentne. I ogroman uspeh, kojeg još većim čini to što je napravljen isključivo preko umetničkih staza.
Symphony X – V (Inside Out Music, 2000)
Taman kada sam mislio da ne može bolje, nakon trećeg i četvrtog albuma, pojavio se i ovaj – peti, koji me je oduvao svojom inteligentnom virtuoznošću, harmonijskom progresijom koja spaja klasičnu muziku, antički misticizam, metal energiju protkanu filmskom atmosferom. Progresiv rock „spakovan“ u metal aranžman. I jedan od najboljih pevača u pravcu, Russel Allen. Još jednom, muzika za inteligentne. A, ako niste inteligentni, može vaš učiniti inteligentnijim, za razliku od mnogih drugih pravaca.
Helloween – Keeper Of The Seven Keys II ( Noise, 1988)
Još uvek se se jasno sećam izlizane piratske kasete marke „Takt“, koja je bila jedna od omiljenih u mojoj i bratovljevoj dečačkoj kolekciji. I nakon par decenija, pesme „Eagle fly free“, „I want out“, „March of time“, „Keeper of the seven keys“ zvuce još uvek podjednako magično kao i tada. Legendarani Michael Kiske i gitarski tandem Hansen/Weikath možda nisu mogli ni da pretpostave da zapravo stvaraju jedan od najuticajnijih heavy metal albuma svih vremena. Nekad je stvarno bilo potrebno malo za ogromnu sreću – na primer, videti Helloween spot u novosadskoj TV emisiji „Hard metal“.
Death – Individual Thought Patterns (Relativity, Relapse Records 1993)
Sankcije, inflacija, rat i depresija obeležile su tu 1993. godinu. Čak i kao deca, mogli smo da osetimo to. Ipak, ja sam tu godinu uvek pamtio po izlasku ovog čuvenog albuma i po kaseti kupljenoj ispred SKC-a od školskog džeparca koji je odvajan mesecima. Trpeli smo gladni da bismo dobili „parče heavy metal trake“, ali je vredelo. Mnogo više nego 30.000 mp3 download-a. Chuck Schuldiner je od te 1993. godine postao moj najveći idol i to je trajalo do kasnih tinejdžerskih dana. U kombinaciji sa Steve-om, Gene-om i (uvek prepoznatljivim) solo deonicama Mr. Andy-ja, Chuck je stvorio najbolje i još uvek neprevaziđeno death metal ostvarenje. King is dead, long live the king!
