Novi zvuk u gradu, sve popularniji beogradski sastav Artan Lili ustupio nam je Romanu na par minuta. Ženski vokal iliti frontmenica benda Romana Kasumović,  izdvojila je i predstavila nam je pet albuma koje sluša, koje upija i koji su glavni „krivci“ za ono čime se bavi u životu. 

Depeche Mode – Music for the masses (1987)

Ako su prethodni radovi Depeche Mode bili eksperimenti sa zvukom onda je na ovom albumu jasno stavljen akcenat na muziku. Na ovom albumu se može čuti više gitarskih deonica i to je po meni najbolji period ovog benda. Ujedno, album “Music for the masses” je i moj prvi susret sa DM-om. Kao klinka sam boravila kod babe i dede u Moskvi i 1988. čini mi se, prvi put sam čula „Behind The Wheel“ na državnoj televiziji. Sećam se da je u SSSR-u tada vladao virus zvani Depeche Mode.

Nirvana – Bleach (1989)
Obzirom da sam dete grungea, ne mogu da izostavim Nirvanu. Nirvana je za mene nešto mnogo više od nezdravog kulta smrti koja je zadesila Kurta Kobejna. Kontradikcije između njihove pank etike i masovne popularnosti, između melanholije i neverovatanog uspeha, učinile su Nirvanu glavnim rok fenomenom našeg vremena. Na prvo slušanje Nirvana je izgledala kao još jedan prljavi falš bend iz Sijetla, koja se ne razlikuje previše od svojih kolega Mudhoney i Tad. Ali pesme poput „About A Girl“ su pažljivijim slušaocima dale do znanja da je potencijal Nirvane sto puta veći. Volim Nirvanu i rado je se sećam.

Massive Atack – Mezzanine (1998)

Posle grunge faze na red je došao trip-hop i moje loženje na bristolsku scenu, koje ne jenjava ni dan danas. Oni su otkrili talenat Trickyja, a takođe su bili ti koji su pomirili pop i rock tabore. Zahvaljujući multietničkom sastavu i stalnom radu sa raznim muzičarima, Massive Attack su sačuvali svoju originalnost. U njihovom zvuku uvek možete naći nešto novo. Album „Mezzanine“ smatram jednim od boljih albuma 90-ih godina.

Sonic Youth – Dirty (1992)

Ovo je po meni naaaajbolji album ove andergraund bande i smatram ga prelomnim u njihovom radu. Objedinjuje sve što su do tad radili i sve što će posle napraviti. Uz neke stvari možete da dremnete i odmarate, dok uz druge poželite da skočite s prozora. Ona koju sam ja preslušavala na repeat je “On the strip”. Sonic Youth zauvek!

Television – Marquee Moon (1977)

Ovo je ono što slušam upravo sada i zaslužuje mesto na mojoj listi od 5 albuma koji su ostavili utisak na mene.