Frontmen Discorda Nenad Živić otvara dušu i za Balkanrock pripoveda o omiljenim albumima koji su uticali na njega kao muzičara. 

Beogradski hc bend Discord nedavno je snimio svoj treći album po redu naziva „Ethics“.

The Cult – „Love“ (1985)

Prva ploča koju sam kupio svojim novcem u nekadašnjoj knjižari „Kultura“ preko puta bioskopa „Zvezda“ 1986. za 440 000 starih, tadašnjih dindži. Na radiju sam čuo „Nirvanu“ u „Paradi albuma“ i prosto se nisam smirio dok nisam kupio ploču. Ona je generalno odredila moj muzički ukus i odnos prema okolini. Ta mešavina neo hipija sa gotikom, vanzemaljski glas Astbury-a, grmljavina Duffy-evih gitara, mistika i revolt… Prosto muzički dragulj za sva vremena.

Dead Can Dance – „Within The Realm of a Dying Sun“ (1987)

Muzika koja te približi Kosmosu, 4AD su tada izdavali sjajne bendove ali ovaj album i ovaj bend pored Bauhausa su TO. Zvuk cele planete, srednji vek Evrope od Vizanta do Irske pa do Persije. Najdraže numere su „Xavier“, prepev srednjevekovne portugalske pesme i „Cantara“. Atmosfera za vođenje ljubavi i pogreb u jednom.

The Damned – „Machine Gun Etiquette“ (1979)

Punk album koji sam najviše slušao i koji najviše volim. Sjajan Vanian-ov glas, tekstovi koji niti levičare niti su treš, priča o realnim stvarima uz dozu otuđenosti i psihodelije. Omiljena pesma „Melody Lee“.

Integrity – „Those Who Fear Tomorrow“ (1992)

Kada sam čuo ovo imao sam isti osećaj ushićenja kao kada sam čuo „Love“ od The Cult. Ušlo mi je u uvo u tu je ostavo za vjek i vjekov. Ta priča o ljudskom dualizmu, nesvesna težnja za sakaćenjem svega u nama i oko nas me je potresla, naročito zato što sam naleteo na njih početkom 90ih kada se sve oko mene raspalo na sastavne delove. Taj album mi je pomogao, ali bukvalno da ne poludim u ta odvratna i turbulentna vremena.