Nemanja Savić, frontmen grupe Atlantida, od nedavno i član Nevernih Beba za Balkanrock piše o albumima koje rado sluša.
„Još od detinjstva sam zavoleo muziku i sve njene čari, a otkrivajući svoj talenat pevao sam na svim školskim priredbama, pohađao časove klavira u nižoj muzičkoj školi, slušao sve moguće žanrove moje generacije i prolazio kroz razne faze. Baš kad sam prolazio kroz „rep fazu“ (i dan-danas mogu da odrepujem prve albume Montenigersa i Vudu Popaja, hahaha), iz jedne posete burazeru od tetke iz BG-a vratio sam se sa gomilom kaseta, a u čijem opusu su se našli Metallica, Sepultura, Nirvana, Biohazard, The Offspring… Naravno, pošto je za mog oca to bila „previše tvrda“ muzika, momentalno me je okrenuo svojoj bogatoj kolekciji ploča i korenima rokenrol muzike, na čemu sam mu beskrajno zahvalan. To me je naučilo da se žanrovski ne ograničavam, već se prepuštam muzici“.
Metallica – The Black Album (1991)
Mislim da sam ovu kasetu skoro „izlizao“ slušajući je u svom vokmenu. Svaka pesma sa ovog albuma predstavlja savršenstvo, a u kojima su se pored prepoznatljivih metalikinih rifova pojavile i melodije, na žalost okorelih trešera. Pored popularnog „Crnog albuma“ istakao bih i „ReLoad“ koji sam takođe obožavao.
The Doors – Waiting for the Sun (1968)
Nakon što sam prošao opuse Bitlsa, Roling Stonsa, Bič Bojsa, Led Cepelina, Flojda i mnogih drugih ranih rokenrol izvođača, „zakačio“ sam se za Dorse. Fascinirao me je taj poetski pristup Džima Morisona i njegov baršunast bariton, virtuoznost Reja Manzareka na organama i njihova muzika okarakterisana kao psihodelični rok. Volim sve njihove pesme, ali ovo mi je definitivno omiljen njihov album. Posebno bih izdvojio pesmu „Spanish Caravan“, koja je izazivala neka moja lucidna sanjanja.
Boston – Boston (1976)
Grupa Boston i njihov istoimeni prvi album isprva su me privukli zbog interesantne naslovne strane sa ploče: leteći tanjiri, za koje sam tek mnogo kasnije ukapirao da su u stvari gitare. Ovo je ujedno i njihov najbolji album koji im je zasenio ostatak karijere. Naslovna numera „More Than a Feeling“ jedna je od meni najlepših i najomiljenijih pesama.
The Who – Tommy, soundtrack (1975)
Iako je originalni album objavljen 1969-te, tek ekranizacijom u vidu filma „Tommy“ – prva rok opera – postaje planetarno popularna. Film sam odgledao mnogo godina kasnije, ali sam do tada uživao u omotu ovog duplog LP-a. O muzici grupe The Who i svih njihovih gostiju na ovom projektu je isuvišno pisati. Pesma „Pinball Wizard“ sa Elton Džonom mi je svakako najdraža. Oni koji vole konceptualne albume i rok opere svakako trebaju da odslušaju Tomija i po mogućnosti odgledaju film.
Ayreon – 01011001 (2008)
Ovaj album smatram remek-delom savremene muzike. Rađen konceptualno i u maniru progresivne rok opere, Arjen Anthony Lucassen uspeo je da okupi fenomenalnu ekipu na ovom projektu: Jorn Lande, Steve Lee, Bob Catley, Simone Simons…
Avantasia – The Scarecrow trilogy (2008, 2009, 2010)
Tobias Sammet, pevač i frontmen benda Edguy, napravio je super-grupu Avantasia, čiji sam najiskreniji fan. „The Metal Opera“ i „The Scarecrow“ trilogija su vanvremenski albumi, koje toplo preporučujem svima.
Europe – Last Look at Eden (2009)
Mnogi više vole ranije radove velikih bendova, ali je mene ovde Europe potpuno iznenadio svojim izletom van okvira svog dotadašnjeg zvuka. Prethodni album, „Secret Society“ je takođe odličan.
Gotthard – Need To Believe (2009)
Poslednji album sa fenomenalnim pevačem Steve Lee-jem, nakon čijeg objavljivanja je ubrzo preminuo. Gotthard su specijalisti za odlične hard rok rifove, a sve to obojeno Lijevim vokalom predstavlja dobitnu kombinaciju.
