Mladen Tatljak je gitarista i jedan od osnivača beogradskog metal benda Orest, koji je 2014. godine prezentovao debi album „Iza ogledala“. Bend je veoma zauzet vredno radeći na pesmama za drugi album, ali Mladen izdvaja vremena za Balkanrock kako bi odgovorio na pitanje koje postavljamo mnogima – kojih pet albuma su vam promenili život?
The Beatles – Sgt. Pepper’s lonely hearts club band (1967)
Imao sam tu sreću da me je otac još u ranom detinjstvu usmerio ka rock muzici, od koje sam se najviše vezao za legendarnu četvorku iz Liverpula. U početku sam samo slušao kompilacije hitova, ali mi je već kada sam imao deset godina došao pod ruku moj prvi mp3 disk diskografije nekog benda, a to su bili The Beatles. Od svih albuma sam se najviše oduševio inovativnim „Pepperom“. Prožet ekstravagantnom instrumentacijom, pamtljivim melodijama i povremenim moćnim rifovima, „Pepper“ me je u tako ranom životnom razdoblju edukovao važnoj odlici benda: da je u redu eksperimentisati, upuštati se u različite žanrove i biti raznolik. Da nije tako, „Pepper“ verovatno ne bi bio prema mnogima najbolji album svih vremena.
Slipknot – Vol. 3: (The Subliminal verses) (2004)
Uticaj roditelja na dobar muzički ukus je morao tokom odrastanja da oslabi, budući da sam kao i svi drugi bio izložen popularnoj muzici koja se u to vreme vrtela na TVu. Početkom ovog milenijuma sam pratio domaću pop scenu kako bih 2004. prešao na MTV. U moru hitova prilagođenih širokim masama istakao se spot za pesmu „Duality“. Ovo mi je bio prvi susret sa distorziranim gitarama, agresivnim vokalima i besnom muzikom. Za mirnog i introvertnog pojedinca, ovo je bila revolucija. Nakon što se pojavila pesma „Vermilion“, bilo mi je jasno da moram da se prepustim misteriji i kupio sam treći album benda. Više od deset godina kasnije, i dalje mislim da je ovaj album maestralan.
Iron Maiden – Powerslave (1984)
Nakon upuštanja u moderni metal zvuk, morao sam da se pozabavim istorijom i posvetim starijim uticajnim metal sastavima. Iron Maiden mi nije bio prvi oldschool metal bend (Helloween i Metallica su im prethodili), ali mi je „Powerslave“ odigrao mnogo veću ulogu u slušalačkom životu. Gitarske harmonije, visoki operski vokali, epski poetični tekstovi i brzi upečatljivi bubnjevi nikada nisu zvučali bolje. Sledeći album od Maidena mi je bio jednako čuveni „Piece of Mind“, ali sam tek sa „A Matter of Life and Death“ došao do zaključka da sam pronašao svoj omiljeni bend. I dalje niko nije uspeo da ih pretekne na toj listi, i čisto sumnjam da će iko ikada biti u stanju.
Pink Floyd – Animals (1977)
Kao što mi je „Sgt. Pepper“ bio važan za opšte razumevanje rock muzike a „Subliminal Verses“ za ulazak u metal svet, „Animals“ od Pink Floyda mi je bio ključni album za ulazak u veličanstveni prog svet. Ovo je bilo izdanje koje me je upoznalo sa idejom konceptualnog albuma, dužih pesama, ekspanzivnih gitarskih solaža i kompleksnih aranžmana. Tekstualno dubokouman, Roger Waters me je naučio da je moguće biti ljut i buntovnički nastrojen ali pritom posedovati izvesnu metaforičnost, poetičnost i apstrakciju. Pink Floyd mi je zbog ovog albuma postao jedan od najdražih bendova i istovremeno su me uputili ka drugim sjajnim prog sastavima kao što su Rush, Dream Theater, Yes i Spock’s Beard, da navedem samo nekoliko.
Radiohead – OK Computer (1997)
Većinu omiljenih bendova sam počeo da slušam tokom gimnazijskih dana. Međutim, ako bih morao da izdvojim samo jedan album koji je u velikoj meri uticao na mene u kasnijem periodu, odlučio bih se za „OK Computer“ benda Radiohead. Odluka je teška ali logična budući da me je „OK Computer“ zainteresovao za alternativnu, indie i Brit-pop scenu, kao i sve što se svrstava pod art rock. Kod ovog albuma su me najviše fascinirale inovativne progresije akorada, povremeni bučni haotični momenti, ali i težina atmosfere koja doprinosi suptilnom rok aspektu. Kasnije albume Radioheada, pored toga što su zabavni i muzički izuzetni, još više odlikuju hrabrost i beskompromisnost, što mene kao slušaoca beskrajno fascinira.
