Lista bendova i albuma koji su uticali na Marka Todorovića, pevača i basistu progressive thrash metal benda Alitor, ogromna je. Ipak, pokušao je da izdvoji pet najznačajnijih albuma koji su na svojevrstan način promenili i unapredili njegovo poimanje muzike i samog života. Albumi su hronološki poređani i prate vremenski period od njegove 15. do 22. godine koju trenutno proživljava.

Metallica – Ride The Lightning (1984)

Moj omiljeni Metallica album je „…And Justice For All“, ali kada pričamo o albumima koji su me zadivili, promenili moje poglede na muziku itd., onda je nemoguće ne spomenuti „Ride The Lighting“. Ja sam u intenzivno slušanje benda Metallica krenuo njihovim prvim albumom, o kojem nije potrebno previše pričati, a onda se desio „Ride The Lightning“. To je bio prvi put u mom životu, da sam stvarno shvatio šta to znači „ići jedan korak napred“. Taj album apsolutno nikakve veze nije imao sa svojim prethodnikom, ali je i dalje bio Metallica i u istom žanru. Tada je moje zaljubljivanje u ovaj bend krenulo astronomskom brzinom, jer su svakim svojim albumom išli korak dalje, definisali žanr i isto tako proširivali granice istog. Definitivno je moje viđenje muzike tim albumom promenjeno. To je uostalom ono što ja i dan danas tražim u svakom bendu koji slušam i to je ono što ja sa svojom muzikom želim da postignem – konstantno napredovanje i  proširivanje.

Testament – The Legacy (1987)

Sećam se trenutka kada sam prvi put u životu čuo „Over The Wall“ – istog trenutka sam postao zaljubljen u ovaj bend. „The Legacy“ je esencija old school thrash metala. Vrhunski album, od početka do kraja. Testament je za mene predstavljao definiciju thrash metal riffa u mojim sviračkim počecima, tako da slobodno mogu reći da je gitarski tandem Scholnick-Petterson jako puno doprineo mom stilu pisanja riffova. Prema mom mišljenju, „The Legacy“ je jedan od najboljih debi albuma u metalu i sjajna uvertira u ono što je Testament uradio na „The New Order“, što lično smatram najboljim Testament albumom ikad.

Forbidden – Forbidden Evil (1988)

Ovaj album je možda i najbitniji album u mom životu. Mogu slobodno da kažem da je ovaj album za 180 stepeni okrenuo moje poimanje muzike i heavy metala. Prvi put kada sam čuo Forbidden, nisam mislio da ću ikad moći da svarim ovaj bend, ali posle samo par meseci, ponovo sam pokušao da slušam Foribdden i tada je sve kliknulo (sećam se i prve pesme koju sam čuo, koja me je kupila – „Feel No Pain“), nisam prestajao mesecima da slušam njihov prvi album. „Forbidden Evil“ mi je otvorio vrata jednog totalno novog i za mene nepoznatog sveta, ovaj album i bend me je uveo u ceo svet tehničkog/progresivnog metala. Sjajan album, od početka do kraja, četrdeset minuta thrash metal genijalnosti. „Forbidden Evil“ smatram jednim od najboljih thrash metal albuma ikad.

Death – Human (1991)

„Human“ i „Individual Thought Patterns“ su moji omiljeni Death albumi. Human sam naveo ovde, jer sam kroz taj album zapravo upoznao celu atmosferu i na adekvatan način krenuo da razumem Death muziku. U slušanje ovog albuma sam krenuo totalno slepo, nisam znao šta da očekujem, a već od prvih taktova „Flattering of Emotions“ ja sam bio očaran genijalnošću ovog benda i albuma. Definicija savršenstva upakovana u svega nešto više od pola sata, sjajan album. Bez loše pesme. Ekipa muzičara koja je učestvovala u realizaciji albuma „Human“ je prema mom mišljenju najbolja postava Deatha ikad. Death je bend koji je svakim albumom pomerao granice muzike, bend (čovek) koji je po mom mišljenju potrefio suštinu muziciranja i pisanja muzike. Zato je Death i moj omiljeni bend.

At the Gates – At War With Reality (2014)

„At War With Reality“, najbolji metal album 2014. godine. Mislim da At The Gates nije mogao grandioznije da se vrati na scenu. Vrhunski album, definitivno najbolje Tompino izdanje do sad. Ja sam očaran ovim albumom krenuo da jako, jako, jako detaljno istražujem At The Gates muziku. I mogu slobodno da kažem da sam ja tek nakon izlaska ovog albuma na adekvatan način uspeo da razumem At The Gates. Njihovo najbolje ostvarenje je bez dileme „Slaughter of the Soul“, ali poslednji album za mene ima posebno značenje. Na novom albumu se čuje da je to i dalje taj ATG koji je bio pre, samo 20 godina stariji. I to je ono što daje posebnu notu ovom albumu. Bili smo uskraćeni za ATG, a onda su se vratili jači nego ikad i pokazali nam gde se to sad tvorci onih genijalnih albuma iz devedesetih sada nalaze i kako razmišljaju. „At War With Reality“ je definitivno najbolje isproduciran, maksimalno muzički iskontrolisan i najzreliji At The Gates album do sad. Vrhunsko izdanje!

At The Gates je poslednji bend koji je uspeo da me očara, poslednji bend u koji sam se zaljubio. „Terminal Spirit Disease“ je prvi album koji sam od početka do kraja čuo od ATG i ono što me je tad zadivilo jeste aranžmanska jednostavnost, apsolutno pogođena poenta, savršen izražaj – jedan kompletan metal bend koji na adekvatan i sebi svojstven način plasira svoju muziku. At The Gates je bend čija se muzika ogleda u perfektno iskontrolisanoj agresivnosti i melodičnim riffovima koji su ispraćeni jako inteligentnim i dubokim tekstovima. At The Gates je bend koji je definisao reč „FORMA“ i to je samo jedan od razloga zašto se ovaj bend popeo u sam vrh meni omiljenih bendova posle svega par meseci slušanja… Jedva čekam da čujem ovaj bend uživo.