Šabac je izrodio progresivnu metal muziku i Bite the Bullet je jedan od sastava koji polako „bruji“ unaokolo i uskoro će se mnogo više čuti o njima jer se priprema debitantski album, a nedavno su predstavili i svoje prve pesme. Ljubitelji virtuozne gitarske metal muzike se mogu upoznati sa Lukom Smiljanićem, gitaristom i pevačem benda sa kojim razmenjujemo mišljenja o njegovim najznačajnijim izdanjima.

Blues Saraceno – Never Look Back (Guitar Recordings, 1989)

Ako bih u jednoj pesmi trebao da opišem svoj život i svoje muzičko putovanje, bez razmišljanja kažem da je to pesma „Before The Storm“ sa ovog albuma. Ta pesma je imala ogroman uticaj na pronalaženje mog zvuka i, naravno, usmerila me, a i dalje me usmerava, na put kojim želim da idem. Ona sadrži sve, od laganih delova do brzih, ali ono što je meni čini interesantnom jeste to što je inovativna i za današnje standarde, a da ne pričam u periodu kada se pojavila. Blues Saraceno nije najbrži, najbolji, najprecizniji gitarista i ostale „smešne“ norme kojima se kategoriše muzika, ono što njega odvaja od mase jesu inovativnost i emotivnost u sviranju što možete i čuti u prvim notama pesme „Remember When“. Album „Never Look Back“ je ostavio jak pečat na moje shvatanje muzike, standard miks rock/bluza i progresivne inovativnosti – gde sam i pronašao ono što me je privuklo ka progresivnijem zvuku.

Dream Theater – Systematic Chaos (Roadrunner, 2007)

„Znači wow!“. Dream Theater… Bend koje je obeležio progresiv svet i… Da li stvarno treba da obrazložim zbog čega njih slušati i zašto? Čovek pogleda njihovu diskografiju i nasmeje se, ostavljen sa pitanjem: „Šta izabrati pre?“ Negde oko tog perioda kada je izašao album intenzivno sam počeo da sviram i stvaram muziku, zbog toga je na listi, možda i zato što je jedan od „tvrđih“ albuma Theatera. „In the Presence of Enemies“, „Forsaken“, „Constant Motion“, „The Dark Eternal Night!!!“. Album je bomba legendarnih pesama i nosi sa sobom monstruoznu težinu i energiju. Nijanse nenormalno dobrih, pamtljivih, rifova i epik momenata su jako dobro izbalansirane. Poznavati svaku notu na „Systematic Chaos“ is absolute must have za svakog progresiv metal fana!

Symphony X – Paradise Lost (Inside Out, 2007)

I onda dođu gospoda pa kažu: „Oculus Ex Inferni“! Uvodna pesma na albumu i znaš već da sledi „zbogom pameti“. Album ima sve: od balada („Paradise Lost“ – jedna od najlepših njihovih balada) preko „Domination“ (gde se svi basisti nasmeju kada je čuju) do „The Serpents Kiss“ (pesme vodilje)… „Paradise Lost“ je muzičko remek delo, od prve, do zadnje pesme. Symphony X nosi sa sobom jednu jako misterioznu muzičku notu još od „The Damnation Game“ albuma, tačno se vidi kako kroz albume polako izlaze iz klasičnog zvuka i postaju ono što danas jesu – zveri progresiv metala. Ono što mi se kod njih sviđa jesu priče koje kroje svaki album, bilo to sama tematika koja vodi album ili spajanje pesama da zvuče kao jedna ogromna kompozicija („V: The New Mythology Suite“ iz 2000. godine), uvedu te u svoj svet i prosto te nateraju da se izgubiš u njihovim pesmama, to zahteva da se njihove pesme slušaju po albumima, znači od početka do kraja bez prekida. Svaki put kad nađem vreme rado se vraćam njihovoj diskografiji i preslušavanju po hiljaditi put.

Circus Maximus – The 1st Chapter (Laser’s Edge/Sensory/Frontiers, 2005)

Ako vas smori „Pozorište snova“, kupite kartu za norveški cirkus! Progresiv metal u jednom od najlepših izdanja, Circus Maximus sa albumom prvencom, definitivno vredi da zauzme 100 Mb na kompu. Predivan album, pravo iznenađenje kad se čuje prvi put, pun terci i harmonija koliko duša poželi. Verujte mi: sate sam potrošio slušajući ove pesme, a ne znam koliko sam sati proveo samo da shvatim šta sviraju u „Biosfear“ instrumentalu. Ono što predstavlja „Fear of the Dark“ za svakog novopečenog Maiden fana, za mene predstavlja „Glory of the Empire“ sa ovog albuma – znači desetominutna HIMNA uspona i padova, agresije i tuge, stvarno promišljena i neverovatno uklopljena kompozicija. „The 1st Chapter“ je „šlag na tortu“ album vredan pažnje.

Redemption – The Fullness of Time (Sensory Records, 2005)

Bend koji sam zavoleo čim sam ga čuo. Jako je teško izabrati jedan album od njih i reći to je to, zato što po meni bend nema lošu pesmu i svaki album je pun pogodak.“The Origins of Ruin“ masterpiece album, „This Mortal Coil“ još veća pobeda. Međutim, ovde mi je privukla pažnju „The Fullness of Time“ pesma, odnosno pesme… kompozicija traje dvadeset minuta, podeljena je na četiri dela (Rage, Despair, Release, Transcendence) za mene označava piramidu komponovanja progresivne muzike. Redemption donosi neki novi spektar u progresiv zvuk koji meni neverovatno dobro prija.

Joseph Magazine – Night Of The Red Sky (Independent Digital, 2011)

Za njih je jako malo ljudi čulo, bend iz Poljske, ne znam kako sam ih iskopao i gde sam ih našao. Međutim, neverovatno je koliko meni ovaj album znači i kakve je kreativne ideje probudio u meni. Gitarista je dosta melodičan i prepoznatljiv što je jako veliki uspeh, imati svoj pečat u moru nove muzike što dolazi. Sviđa mi se isto što je u ulozi benda, solira samo kad je to potrebno i time daje akcenat na bend, a ne na sebe. Album je jedno veliko putovanje kroz ljudski um. Na kojim sam planetama bio i u koje univerzume sam proputovao slušajući njih… Ne pitajte me, ni sam ne znam odgovor, samo znam da je bilo genijalno.

Toliko albuma i bendova, vrednih spominjanja, koji kreiraju ličnost i usmeravaju nas na naš muzički put, ali na kraju samo mi sami znamo šta nas je dovelo do tačke gde smo sada i šta nas vodi dalje.