Goran Grubišić član subotičkih bendova Wooden Ambulance i Ana Never na pitanje da navede svoje najdraže albume odgovara: „Oduvek preterujem kada je slušanje muzike u pitanju, a ovo su neki albumi koji su se u poslednje vreme zadržali u plejeru (voleo bih da kažem na gromofonu)“.
Hurray For The Riff Raff – Small Town Heroes (2014)
Volim male gradove i njihove heroje i nepoznate legende. Ovo je divna ploča koju tek treba da otkrijete ili iznova da je otkrivate. Poseduje toliko skrivenih dragulja. Hurray For The Riff Raff predvođeni Alyndom lee Segarr sa ovim albumom bez ijedne osrednje pesme na najlepši način prenose žensku emociju koristeći muzički komunikacijski kod toliko svojstven New Orleansu.
John Moreland – High on Tulsa Heat (2015)
Možda i jedina ploča iz ove godine koja me je ozbiljno uzdrmala. John Moreland, gorostas iz Oklahome na svoja poslednja dva albuma peva pesme o slomljenom srcu kao niko.
Swans – To Be Kind (2014)
Postoji gomila bendova i koncerata koje bih voleo da vidim, ali kada su te želje u pitanju na mojoj listi trenutno svi jedu prašinu Swansima. Njihov za sada poslednji album To Be Kind je zaista posebno muzičko delo, ali ne samo to on je i savršena vertikalna prečica za katarzu. Čujem da su nažalost najavili poslednji album i oproštajnu turneju, tim pre valjalo bi uhvatiti prvu sledeću zgodnu priliku za čuti pesmu ovih labudova.
American Aquarium – Wolves (2015)
Najdalje što mogu da odem kada je u pitanju miks mainstreama i alternative na današnjoj americana sceni. Ali ništa mi to ne smeta sve dok mi bend i pesme zvuče iskreno. Možda se može reći da pokušavaju pomalo da podilaze publici, možda pesme jesu nekako proste i catchy, ali su badass i onako pravo u centar. Nalik Bruce Springsteenu.
Lucero – Live in Atlanta (2014)
Kombinacija američke roots muzike i punka ovog benda najbolje se da osetiti na koncertu i ovaj dvostruki ili trostruki album (ne znam više ni sam) samo to potvrđuju.
