Basista benda Popečitelji, Goran Furunović, za čitaoce portala Balkanrock otkriva koji su to albumi izvršili najveći uticaj na njega i njegovo muzičko sazrevanje.

Jimi Hendrix – Hendrix in the West (1972)

Jedna od ploča u kolekciji mojih roditelja… stotinama puta se vrtela. Hendrix je svojom vanvremenskom muzikom ubacio rock and roll ’’crva’’ u moj sistem, i taj ’’crv’’ je i dalje tu. I mada mu se ponekad opirem, on nema nameru da napusti teritoriju.

The Godfathers – More Songs About Love & Hate (1989)

Vežbajući bubanj po kućnom nameštaju, a zatim i kada sam prvi put seo za pravi bubanj na bini, na nastupu, svirao sam upravo pesmu dotičnog benda „She Gives Me Love“. To je bilo moje vatreno krštenje, i od tada traje… najpre kao bubnjar nekih pet godina, a zatim značajno duže kao bas gitarista!

Sonic Youth – Goo (1990)

Jednostavno su pričali i svirali sve ono što smo hteli čuti… Iako je njihov pristup bio potpuno nov, delovalo je sve savršeno jasno!

Obojeni Program – Najvažnije je biti zdrav (1990)

Jednostavno prava stvar! Podjednako kao i naredni album ’’Ovaj zid stoji krivo’’.

Disciplina Kičme – Nova iznenadjenja za nova pokolenja (1991)

Pravi ritam, u pravo vreme i na pravom mestu!

Primus – Suck on This (1989)

Kada sam prvi put čuo, nisu se sve kockice odmah posložile… ali onog trenutka kada sam shvatio, bas gitara je zauzela pol poziciju i u slušalačkom i u mom muzičkom izrazu.

Nomeansno – Why Do They Call Me Mr. Happy (1993)

Još jedan od primera kako je bas gitara moćno muzičko ’’oružje’’