Sink je ovu godinu obeležio sa prvim studijskim izdanjem i postepenim napretkom. Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa basistom ovog sastava, Dejanom Bogdanovićem, o muzici koja ga je odavno podstakla da se bavi sviranjem, kao i neka novija izdanja koja ga podsećaju zašto ne treba da prestane.

Tool – Lateralus (2001)

Bend koji se sluša svaki dan, do iznemoglosti. Ovaj album izdvajam od ostalih samo zato što se na njemu nalazi pesma „Schism“, zbog koje sam i počeo da slusam Tool. Album predstavlja prekretnicu, iz nemogućeg u moguće.

Karnivool – Sound Awake (2009)

Bend koji slušam relativno kratak period, svideo mi se na prvo slušanje, mnoge podseća na Tool pa me je i to zaintrigiralo da ih preslušam, ali uopšte nije tako. Odličan bend koji fura svoj fazon i jedan od boljih bendova za koje sam čuo u poslednjih par godina.

Killswitch Engage – Disarm The Descent (2013)

Što se tiče ovog benda, odlučio sam se njih da izdvojim iz dva razloga: svojim prethodnim albumom su me, iskreno, malo i razočarali pa sam bio skeptičan što se tiče ovog albuma, ali sam se prevario. Drugi razlog je povratak Jesse Leacha na mesto lead vokala.

Korn – The Paradigm Shift (2013)

Album koji se i dalje preslušava, i sve mi se čini da se stari Korn vraća, što mi se iskreno i dopada. Izdvojio bih pesmu “Prey for me”, kao najubedljiviju. Ali treba sačekati da se sve slegne.

Bjesovi – Bjesovi (1994)

I naravno album koji ovih dana nikako ne može da me zaobiđe, a i ne treba. Ovaj album mogu opisati samo jednom rečju, jednostavan. Ali, ako neko na našim prostorima može napraviti nešto tako jednostavno, a tako dobro, onda su to bez ikakve konkurencije Bjesovi.