Gitarista benda Jarboli, Daniel Kovač, za čitaoce portala Balkanrock otkriva nekolicinu albuma koje je najviše slušao ovog leta.

Arnold Shoenberg – Preobražena noć (1899)

Rana kompozicija tvorca dodekafonije. Prija da slušam ovih dana. Volim modernizam i rani dvadeseti vek, šta ću. To je u meni. Preobraženu noć sam kao tinejdžer slušao sa gramofonske ploče, a sad eto nam na internetu kad god poželimo.

Fat White Family – Songs for Our Mothers (2016)

Retka zanimljiva nova rok muzika. Bez odnosa prema fašizmu i totalitarizmu rok nema smisla, a članovi ove grupe to vrlo dobro razumeju.

Buč Kesidi – Posesivno-Ospulsivni Hospul (2016)

Autentične pesme koje se ne trude da oponašaju, po cenu da se nama dopadne da vama bude neprijatno. To je onda sveže i ima smisla gde god da vodi. Otvoren put.

Ivan Čkonjević – Bardo. Vertep. (2010)

Zvučni pejzaži. Upoznao sam Ivana davno, a preko njega društvo improvizatora iz novosadskog Improstora. Snimili smo album „Folklor“ jedne večeri, snimamo i sviramo i dalje. Uranjanje pesama u skulpture zvuka ima puno smisla. Za početak, ne možete da pretpostavite gde ćete i da li uopšte isplivati.

John Coltrane – A Love Supreme (1965)

Uveo bih obavezu slušanja ovog albuma za zaposlene u državnoj upravi. Onako, pade mi sad na pamet, bilo bi interesantno da se to sprovede. Možda bi se stvari malo popravile.

PIL – This is PiL (2012)

Zvuk albuma mi jako prija, i pesme i glas Lidona Rotena. Naročito pesma „Deeper water“ čiji karakteristični rif ne izbija već mesecima iz glave.