Bogdan Dobrota, gitarista bendova Plavo i The Bridge, inače višestruko kreativan umetnik (akademski vajar) za BalkanRock otkriva koji su mu omiljeni bendovi i šta ga inspiriše u radu.
Converge – You Fail Me (2004)
Definitivno za mene je na prvom mestu Converge i ovaj neprevaziđen album. Od ovog albuma pa na dalje je po mom mišljenju krenulo njihovo kristalno gitarsko peglanje. Kurt Ballou (gitarista) je ostavio na mene najveći uticaj kada je u pitanju tvrđi zvuk. Mračni, prljavi, konfuzni, disharmonični rifovi koji se non stop smenjuju, dizanje i spuštanje žica, mikrofonija na svakom stajanju je ono što on prenaglašava. Jedna opšta ludost. Vokal brutalan, bas distorziran, ritmovi samo pune masu. Jedna odlična i inovativna kombinacija sa tim hibridnim vintage zvukom i sve to u punk osnovi. Drogiram se njihovim albumima.
Battle Of Mice – A Day Of Nights (2006)
Jedan krajnje zanimljiv projekat od Julie Christmas (Made Out Of Babies). Meni je ovaj album prirastao za srce. Muzika je u nekom stoned fazonu, melodije jednostavne, a njen vokal tako zarazan. Nekako mi se u ovom albumu najemocionalnije izrazila. Kretenski se dere, vrišti melodije u kojima onako čudno falšira. Mislim da to radi čak i kada priča haha. Ona je za mene ženski Mike Patton.
Isis – In The Absence Of Truth (2006)
Album koji je jako uticao na mene u periodu kada sam počeo da eksperimentišem sa muzikom. Imaju odličnu dinamiku i taj dobar spoj klin i groul vokala, dok većina bendova to radi na najljigaviji mogući način. Sa tog albuma bih posebno izdvojio pesmu Holy Tears koja mi nikada neće dosaditi.
Tomahawk – Tomahawk (2001)
U suštini sve što je radio Mike Patton je dobro. Prašina se oko njega diže. Čovek je genijalac. Peva, ali bukvalno, šta hoćes. Kod vokala volim taj raspon. Najviše mi se svidja Tomahawk, tj. cela ekipa. Spoj muzičara je za čistu desetku. Šta da kažem za ovaj album, osim da je za mene remek delo.
Swans – The Seer (2012)
Za kraj fenomenalni Swans. Njih slušam uglavnom dok se bavim nekim kreativnim radom. Ja sam od onih praznoglavaca koji voli desetominutne pesme. Dugački uvodi prave atmosferu i sve se to završi u haosu. Ima tu dosta instrumenta, što nije ni čudo jer je muzika eksperimentalna. Njihov kasniji rad bih izdvojio, posebno album The Seer. Čiče razbijaju. Nema šta…
