fbpx

-

Naslovna Autorski članci Specijalna izdanja Balkanrock VS Oblakoder: Top 5 stranih albuma u 2019. godini

Balkanrock VS Oblakoder: Top 5 stranih albuma u 2019. godini

Nastavljamo sa godišnjim listama portala Balkanrock i Oblakoder, a ovaj put su na red došla strana izdanja. Redakcije ovaj put ponovo imaju 20% preklapanja na listama. Na kraju teksta možete glasati za svoje favorite.

Iggy Pop – Free

Život je prilika i treba ga što više proživeti. Zato hvala Iggyju što se otrgao instrumentalnog, sirovog rok okvira i pokazao nam se u uzvišenijem i ekspresivnijem izdanju. Ruku na srce, zabrinuo nas je, ili nas je možda otrežnjujuće upozorio da stvaramo uspomene, kako na njega tako na ljude oko sebe, jer upravo one najduže traju. Možda tmurno i mračno poput ovog albuma, ali mi jesmo samo ljudi. Odigraćemo svoj deo u ovom svetu i produžiti dalje, neizvesno je gde i kako.

Fontaines D.C – Dogrel

Kroz istoriju smo videli da su britanski mediji majstori da od nekog naprave relevantno ime (što se narocito videlo u indie revoluciji od pre 10-15 godina) i jedan  od novih bendova na koje je pao pik su upravo Fontaines D.C iz good ol’ Dublin town-a. “Dogrel” je energetska bomba od nervoze koja figurira u podskupu post-punka, punka, indie-ja… pa i britpopa. Odiše iskrenošcu i pametnim (ali ne i napadnim) neskrivanjem irskih korena i brilijantnim tekstualnim minijaturama poput ove iz numere “Big”: Dublin in the rain is mine, a pregnant city with a Catholic mind.

Nick Cave & The Bad Seeds – Ghosteen

Kejvov glas u falsetu, manjak instrumenata, tekstovi o potrazi za mirom i optimizmom – sve to nekome može zvučati krajnje čudno. Medutim, upravo u tim šupljinama stvorenim “nedostatkom” instrumenata, u Kejvovom visokom pevanju koje zajedno sa pratećim vokalima doprinosi tome da ceo album zvuči kao jedna duga molitva, u tekstovima prožetim nadom koja predstavlja revolt, prkos patnji i tami, baš tu je skrivena suština, duša ovog albuma.

The Raconteurs – Help Us Stranger

U četrdesetominutnom, raznovrsnom, drugačijem i dugo čekanom albumu čujemo sastav za koji se ne bi moglo reći da ih skoro deceniju niko nije video zajedno.  Oni su pokazali da je vreme relativna kategorija. Raconteursi zvuče sveže i kad sviraju balade i kad rokaju. Sirovi elemetni rock ’n’ rolla koji čine osnovu, plus dva fantastična vokala omogućuju bendu da se izrazi u svakom stilu, te nas ne treba iznenaditi da na sledećem izdanju čujemo nešto potpuno neočekivano.

Tool – Fear Inoculum

Znatno „spiritualniji“ i ambijentalniji nego što bismo očekivali posle toliko godina, album je u isto vreme i stari dobri Tool i stariji bolji Tool. Posle 13 godina, Tool opravdava svoje kašnjenje. To opravdanje vam možda ne bude jasno odmah, niti je ovo album kojim nekoga treba uvoditi u priču o Toolu, ali da je album opravdao sva očekivanja, jeste. Novi Tool je čista krtina.

Nick Cave and The Bad Seeds – Ghosteen

“Ghosteen” je molitva, a Kejv njen propovednik. I sam je jednom prilikom rekao kako je izlazak svakog njegovog narednog albuma rizik za gubitak dotašanje publike, jer fanovi ne znaju šta mogu da očekuju od njega. Kejv je definitivno umetnik, koji je mešao različite stilove, ubacujući raličite žanrovske elemente, ipak stoji da su poslednja tri albuma znatno „smirenija” od prethodnih. Međutim, kroz „Skeleton Tree” i „Ghosteen” emocija tuge, bola i patnje je znatno izraženija nego ikada pre. Nik je ovog puta opet izazvao svoju publiku, stavljajući je pred možda i najteže iskušenje do sad.

The Underground Youth – Montage Images Of Lust and Fear

The Underground Youth su uvek nepogrešiva post pank poslastica, a mančestarsko-berlinska četvorka nije omašila ni ovog puta. Na njihovom poslednjem ostvarenju u gotovo podjedankoj meri su prisutne i psihodelija i proganjajući industrijski začinjen post pank.

FKA Twigs – Magdalene

FKA Twigs smo otkrili ove godine, kada nas je oduvala svojom iskrenošću u pesmama, kao i vrlo autentičnim video spotovima. Kao što je rekla Miranda Sojer: „izgleda kao vanzemaljac u svojoj muzici, performasnu i načinu na koji se predstavlja, da će vam biti oprošteno, ako pomislite da živi u krio komori uz hip hop robote.”

The National – I Am Easy To Find

Ove godine obradovao nas je i osmi album benda The National. Najduži album (traje 64minuta) nosi sa sobom posebnu nežnost, pokotovo uz vizuelni prikaz celog albuma, koji prati kratak film. Album je obojen motivom prolaznosti i zalazi duboko u ljudsku dušu. Atmosferi albuma doprinose i ženski vokali, zbog kojih Met Berninger ovog puta ne predstavlja centralnu tačku albuma. Kao i često pesme benda The National, ovaj album nosi sa sobom tu nežnost koja nam je neophodna, ali se istovremeno bavi temama smisla, koje baš nisu najlaganije štivo za početak nedelje.

Jessica Pratt – Quiet Signs

Džesika Prat će vas uvući u svoj sanjivi svet dok niste ni trepnuli. Ovo je treći, ali ujedno i najbolji album do sada američke kantautorke. Iako je njen prepoznatljiv zvuk akustična gitara uz vokal, ovaj album obiluje i klavirskim notama.

Izaberite Vaš omiljeni album:
66 votes · 66 answers