Dok još jedna godina polako odbrojava svoje dane, pravo je vreme da se podsetimo muzičkih ostvarenja čiji su tonovi obojili ovaj krug oko Sunca.

Pred vama je 30 albuma koji su, prema mišljenju članova Balkanrock redakcije, obeležili svetsku muzičku scenu 2022. godine.

A Place to Bury Strangers – See Through You (Dedstrange)

Od svog nastanka u Njujorku ranih 2000-ih, A Place to Bury Strangers je stvorio određena očekivanja kada je u pitanju njihov post-pank zvuk. Čak i bez ikakvog znanja o njihovoj muzici, ime benda dovoljno govori što se tiče saopštavanja mraka koji imaju tendenciju da izazovu. “See Through You” je album bogat detaljima koji istražuje mogućnosti i granice post-panka, sa elementima elektronske muzike koji su vidljivo utkani u njih. Iako njegovi atributi prepisuju i odbacuju zvučne ideje sa prethodnih izdanja benda, svaka pesma na ovom albumu zvuči sasvim drugačije od sledeće. A Place to Bury Strangers se potrudio da ovaj album učini eklektičnim i raznolikim rasponom zvukova u okviru specifičnog stila, ostavljajući prostora za inovacije i nagrađivanje nepredvidljivosti, a tome smo bili u prilici i da posvedočimo na njihovom ovogodišnjem koncertu održanom u Beogradu.

Video: Nice Of You To Be There For Me

Brutus – Unison Life (Sargent House/Hassle Records)

Kod nas su na listama debitovali 2019. godine sa izdanjem “Nest”, a ništa manje vrednim albumom “Unison Life”, ova trojika predvođena energičnom Stefanie Mannaerts, vraća se među najbolja izdanja u ovoj godini. Singlovima “Dust” i “Liar”, najavili su novo izdanje, a nakon poslednjeg tizera u vidu “Victoria” jasno je bilo da će i ovo izdanje obilovati hitovima, čiji pamtljivi refreni čine da ih prepoznate na prvu. Tematika albuma uglavnom se bazira na prelazu iz detinjstva u odraslo doba, a kontrasti u muzici dodatno tome idu u prilog, te ima prelaza iz režanja u anđeosko pevanje, potpunog haosa koji se pretapa u šaputanje, nakon kog vas zakuca snažan urlik. Potpuno jedinstvo sva tri instrumenta provodi kroz najdublja osećanja i bez zadrške prenosi se na slušaoca, a ukoliko samo na tren ne obratite dovoljno pažnje, rizikujete da propustite tako mnogo. Kada bi trebalo žanrovski odrediti, najpoštenije bi bilo reći da su oni metal koji nije samo za metalce. Uostalom, Lars Urlich je rekao da ih slušate, ko smo mi da tome protivurečimo.

Video: Liar

Black Country, New Road – Ants From Up There (Ninja Tune)

Kombinacija rocka i kamerne muzike nije totalni novitet. Dokazavši zašto su na čelu nove art rock/punk britanske scene BCNR su smelo triput preskočili najstrmiji stepenik propratnog albuma, koji predstavlja strah i trepet svakog rock benda u usponu.

Ovog puta, kantrijevci su „spustili loptu“, odbacujući klezmer motive, u korist intimnijih, spiralnih post-rockerskih gitara, klavira i skromnog duvačko-gudačkog aranžmana. Lirika Isaaca Wooda, koji je nažalost zbog mentalnih problema morao da napusti bend neposredno pred izlazak albuma, retka je, ne samo po tome s kakvim patosom govori o čežnji, nostalgiji i ljudskoj istrajnosti, već i načinu na koji njegov izmučeni glas nosi teret ovih iscrpljujućih figuracija svakodnevice. Osma po redu, „The Place Where He Inserted the Blade“ posebno efektivno označava onaj neuhvatljivi momenat prelamanja pop-kulture u nešto zaista transcendentno, kada pesma ne ostavlja žig samo na karijeri benda, već i u srcima miliona slušalaca širom sveta. Takvo nešto može da postignu samo dobri, iskreni i autentični muzičari, kojima je ovaj album krcat.

Video: The Place Where He Inserted The Blade

Cult of Luna – The Long Road North (Metal Blade Records)

Ako se postavi pitanje da li je uvodnik „Cold Burn“ sa odličnog “The Long Road North”, dežurnih švedskih atmo-sludgera Cult of Luna zaslužio virtuelno odlikovanje od milionče preslušavanja na Spotifyju, odgovor može biti samo jedno rezolutno „da!“, iako je potreban određeni trud da se do tog zaključka dođe.

Ako se stupi u ovu gustu severnu močvaru otkriva se teksturalnost koja, u harmoniji s tegljivim gitarama, čini da cela stvar zvuči viskozno i žestoko, vukući se nešto jače od sat vremena. Ono što najviše raduje jeste da dugi put na Sever ne popušta celim trajanjem, bez obzira na to koliko ste ga puta već prošli, i otkriva uvek nove, prikrivene aspekte i detalje sa svakim sledećim obrtom. Sve u svemu, ako su i postojale neke sumnje, Cult of Luna su ovim longplejem definitivno dokazali da, zajedno sa Isis i Neurosis, pripadaju trojci najvažnijih predstavnika žanra. Shoutovi Johannesa Perssona i ekipe kao da nose svu bol ovog sveta.

Video: The Silver Arc

Dry Cleaning – Stumpwork (4AD Records)

Brilijantna, pritupljena izražajnost Florence Shaw, koja po drugi put luckasto odmerava svoje okruženje uz pomoć direktnih spoken word koketiranja, a ovaj put i retkog pevušenja, baš kao i na prošlogodišnjem debi albumu, može da zablista u pravom smislu samo ukoliko slušalac dozvoli vokalu da se oslobodi smislotvorne dužnosti, pusti ga da se giba u zanosu sopstvenog ritma, i uživa u afektu puke sposobnosti oglašavanja. Čini se da gotovo neprekidna naracija na Stumpwork nalazi zajednički jezik sa instrumentalnom pozadinom isključivo ako joj se pristupi na ovaj način.

Razvijajući se iz jedne prizemljene epizode u drugu, začinjeni Florenceinim opservacijama, neobavezni, „čupavi“ indie i post-punk jamovi vuku se srednjim tempom, kadrirani tako da odgovaraju živom ritmu stvarnog toka misli, koji ključa, beži, pa se opet pronalazi i leluja, dok ne uhvati trenutni fokus na još jednoj u beskonačnom nizu impresija. Muzika je ovde nuspojava nasumičnih, koloritnih, fluidnih misli, čineći da ceo projekat odlikuje atmosfera, srodna nekom prvoklasnom britanskom sitkomu, u kojem hladna lica vešto kriju svoje lakrdijaško naličje. Istinski ljubopitljiv i živ album poput ovog u današnje vreme predstavlja pravu retkost.

Video: No Decent Shoes For Rain

Elder – Innate Passage (Stickman Records)

Elder na albumu Innate Passage uzima sve ideje koje je izneo na Omens ali ih ovoga puta mnogo pakuje. Sa svojih pet pesama, trajanjem od 54 minuta, Inate Passage je idejama zgusnuto putovanje na kome vredi da se izgubite, ali koje će vam u toku svog punog trajanja držati pažnju. Ovim albumom Elder dodatno odbija da bude zatvoren u široki spektar stoner roka, koji je kasnije nadogradio psihodelijom, već sve to okreće naopačke ka progresivnim elementima i neverovatnoj posvećenosti melodiji. Može se reći da je ovim izdanjem Elder definitivno pokazao da je na dobrom putu da izgradi zvuk koji će biti jedinstven i moći samo da se opiše rečju Elder.

Video: The Purpose

Fontaines D.C. – Skinty Fia (Partisan Records)

Na najsvežijoj ploči benda Fontaines D.C. pod nazivom Skinty Fia, prizemljena irska romantika iskrojena je kroz sve numere u jednakoj meri, omogućavajući im ravnomeran, jednorodan rasplet. Ovo je jedna zrela ploča, najpre namenjena onima koji ne mogu da pronađu svoje mesto pod suncem, i osećaju se strano u sopstvenoj koži. Vrhunac inovacije na ovom izdanju je u pametnom korišćenju i kombinovanju dosta očiglednih i brojnih uticaja što, vredi naglasiti, retko ko na današnjoj sceni ume da izvede ovako dobro.

Video: I Love You

Lamb of God – Omens (Epic Records)

300 na sat bez zaštite pravo u čelični zid. Tako se u jednoj rečenici može objasniti kako će vas “Omens” sastava Lamb of God zakucati. Nema okolišanja, nema zajebancije, od prve “Nevermore” do poslednje “September Song”, bend nalazi načine da svojim prepoznatljivim stilom koji gotovo da nije menjan od samog početka tera slušaoce da traže 11. podeok na svojim uređajima za slušanje muzike. Kada ste mislili da je ovakva vrsta groove metala na izdisaju Jagnje Božje i neprikosnoveni vokal Randyja Blythe dolaze da vam u lice kažu da Now you can choke on it.

Video: Omens

Madrugada – Chimes At Midnight (Self-released)

Nakon 14 godina pauze, norveška Madrugada se vraća sa novim albumom. Sivert Høyem, najupečatljiviji rnr vokal i momci su nam podarili 12 prelepih pesama koje boje savršene vizualizacije u vidu spotova. Tmurna skandinavska hladnoća prati atmoferu kompletnog albuma. Prvi singl i njegov spot za pesmu „Nobody Loves You Like I Do“ predstavlja pravo malo remek delo. Album koji nam je itekako trebao i koji je definitivno obeležio 2022. godinu.

Video: Nobody Loves You Like I Do

Porcupine Tree – Closure/Continuation (Music For Nations)

Steven Wilson je briljantan solo umetnik, Gavin Harison je istaknuta snaga u The Pineapple Thief i King Crimson, a Richard Barbieri je odličan u svim drugim projektima koje preduzima. Međutim, postoji veoma posebna ekstra magija koja se dešava isključivo kada se ova tri muzičara okupe – magija koja se može opisati samo kao Porcupine Tree.

Konačno, tu magiju smo mogli ponovo da osetimo kroz album Closure/Continuation koji se sastoji od deset pesama ekstremnog kontrasta. Na izdanju su prisutni svi potrebni elementi muzike Porcupine Tree, ali postoji i dodatna oštrina na albumu, koja proglašava da je dvanaestogodišnja pauza bila odgovarajuća, a možda i neophodna. Težak kao tuč, a ipak sonično prijatan, album skoro da ima podeljenu ličnost, i to u najboljem mogućem smislu.

Video: Rats Return

Russian Circles – Gnosis (Sargent House)

Russsian Circles nam se ove godine predstavio sa verovatno najoštrijim i najopakijim albumom u svojoj karijeri “Gnosis”. Ovih sedam numera daje jedinstven osećaj jasnoće izraza jer je bend odstupio od pisanja pesama kroz jam sessione i odlučio se da svaki od članova bude individualni kreator svake pesme, da bi ih kasnije zajedno nadograđivali. Russian Circles uzima sumorne uglove istražene na izdanju Blood Year i ubrizgava im novu težinu i intenzitet. Posebno moćni momenti na izdanju su maksimalno utegnuta “Conduit”, zatim i blekersko-dumerska stvarčina “Betrayal” i naslovna kulminirajuća vožnja. Sve u svemu reč je o albumu kome ćete se rado vraćati i na njemu nanovo pronalaziti nove razloge za uzbuđenje.

Video: Gnosis

The Afghan Whigs – How Do You Burn? (Royal Cream/BMG)

Intrigirajući naziv albuma koji je isplivao u neobaveznoj konverzaciji između Grega Dullija i počivšeg Marka Lanegana po definiciji ne može biti vezan za slabu muziku. The Afghan Whigs su izbacili jedan od jačih longplejeva ove godine, zahvaljujući bogatim aranžmanima i katartičnoj, nagloj kompoziciji. Baršunasti Rhodes, pozadinske žice i produhovljen vokal, majstorski su upakovani su u klasičnu alternativu 2000-ih, bez da zvuče kao da koračaju već utabanim stazama.

Od bombastične „I’ll Make You See God“ koja se, rečima Dullija, bukvalno sama probila na mesto uvodnika, pa sve do tinjajućih „Please Baby, Please“ i najbolje na albumu, „Take Me There“, zaduženoj južnjačkom soulu i klasičnom Motown zvuku, albumu ne manjka raznovrsnosti i svežih ideja, održavajućih godine sazrevanja benda, ali i neizvesnost pandemijske usamljenosti. Jednostavno, ovo je savršena ploča za dugu noćnu vožnju autoputem, kad granice između realnosti, sna i prošlih žaljenja sagorevaju, baš kao sunce na visoko kontrasnom omotu.

Video: The Getaway

The Smile – A Light for Attracting Attention (XL Recordings)

Thom Yorke, Jonny Greenwood i Tom Skinner su formiranjem benda The Smile i objavom debi albuma “A Light for Attracting Attention” još jednom opravdali svoje mesto na oštrici middlebrow rok avangarde, poduprtu i očaravajućim živim izvođenjem.

Eklektični pristup, ne prezajući od prestupanja radio-friendly formatu, obezbedio je numerama na ovom izdanju dovoljno mesta za „disanje“, postepeni razvoj i otkrivanje suptilnih detalja, neki od kojih postaju evidentni tek posle nekoliko slušanja. Neverovatna je činjenica da ovi giganti alternativne muzike – već u godinama i u moru porodičnih obaveza – i dalje ispoljavaju ovakav kreativni elan. Ako je za svu trojicu ovo bio izlazak iz respektivnih muzičkih komfort-zona, ostaje samo da se nadamo da će u tome nastaviti još dalje.

Video: Pana-vision

Viagra Boys – Cave World (Year0001)

Petorka iz Švedske je objavila novu ploču koja ih je još više globalizovala. Ruku na srce pravi fanovi će reći album je slabiji od oba prethodna, ali upravo zbog veće popularnosti, album se morao naći na listi.  Sebastian se posvetio tekstovima pesama, uspešno izbegao dosadne tematike i klišee, i kao i do sada pucao na iskrenost, potpuno ogoljen, bez imalo foliranja. Saradnja sa Jasonom Williamsonom iz Sleaford Mods u pesmi „Big Boy“ je čisto da pokažu ko su im drugari, ali zato su tu odlične “Baby Criminal“ i „Ain’t No Thief“ da ih dignu na velike bine u 2023. pa i čak i na EXIT-u.

Video: Ain’t No Thief

Wovenhand – Silver Sash (Glitterhouse Records)

Silver Sash prikazuje Wovenhand u njihovoj najboljoj formi. Pesme su vidno stvarane za vreme pandemije, u kućnim uslovima, odnosno u Eugenovom toplom domu u Denveru. Album najviše podseća na njihovo remek delo „Refractory Obdurate“ koji i dan-danas iskače u njihovoj diskografiji. Tu je sve što se od Wovenhenda očekuje, od post-pank referenci, suptilne elektronike, do mešanja američkog folka i gotike i kada uz sve to dodate ubedljiv i sugestivan vokal dobijate album vredan pažnje.

Video: Tempel Timber

Na našoj top listi 30 najboljih albuma u svetu našli su se i:

A.A.Williams – As The Moon Rests
Arctic Monkeys, ‘The Car’
Black midi – Hellfire
Bruce Springsteen – Only the Strong Survive
Deaf Radio – Arsenal of Hope
Eddie Vedder – Earthling
Elvis Costello & The Imposters – The Boy Named If
Ghost – Impera
Imperial Triumphant – Spirit of Ecstasy
Jack White – Fear of The Dawn
Messa – Close
Nas – King’s Disease III
Rammstein – Zeit
Rolo Tomassi – Where Myth Becomes Memory
Suede – Autofiction

Autori: Nikita Šestak, Milena Gojković, Mladen Milošević, Nemanja Đorđević, Ivana Božić