-

NaslovnaAutorski članciSpecijalna izdanjaBalkanrock odabrao najbolje u 2020: Top 50 albuma

Balkanrock odabrao najbolje u 2020: Top 50 albuma

Balkanrock Top 50 albuma godine albums of the year

Odabrati najbolja ostvarenja svetskih muzičara nikada nije lak zadatak. Ipak, zanimljivo je podsetiti se muzike koja se vrtela u našim plejerima tokom prethodnih 366 dana, muzike koja nas je terela na razmišljanje, uz koju smo pevali, plesali, opuštali se ili plakali.

Pred vama je lista najboljih izdanja inostranih muzičkih autora za 2020. godinu po izboru redakcije portala Balkanrock.


1000mods – Youth of Dissent (Ouga Booga And The Mighty Oug Recordings)

1000mods - Youth of DissentGrčki stoner bend 1000mods nam se na novom izdanju “Youth of Dissent” predstavljaju u novom odelu koje su odenuli kroz radu u studijima u Londonu i Sijetlu (gde je i miksan album). Upravo taj Sijetl miriše u svakom kutu ovog izdanja. Modsi su uspeli da uteknu od stoner estetike i da se znatno prbliže grandžu kakav je 90-ih godina cvetao u ovom gradu. Tako srećemo numeru “Young” koja kao da je izletela sa “Jar of Flies” Alice in Chains, ali i “Warped” i “Blister” koje mirišu na Nirvanin debi album. Ipak, koliko god ove pesme podsećale, jako je teško reći da u Grci pokušavali nekoga da iskopiraju, jer su pesme, pogotovo vokalno-melodijski zadržale dušu i energiju specifičnu za ovaj sastav. Za one koji su, pak, željni stoner zvuka ovog benda na albumu se nalaze “Mirrors” i “So Many Days“. Sve u svemu, ovaj album predstavlja jedan sjajan spoj starog zvuka benda i njihove sposobnosti da muziku iz jednog razdoblja koje je iza nas potpuno pretoče u svoj novi fazon. Da uzmu najbolje od 90-ih, ali da i dalje ostanu autentični.

Video: Young


A.A.Williams – Forever Blue (Bella Union)

A.A.Williams - Forever BlueU jeku pandemije nam se prvim albumom obratila multitalentovana A.A. Williams, koja na ovogodišnjoj listi nosi titulu princeze tame. Iako naslov “Forever Blue” ne asocira na nešto što može pomoći da se u sred haosa koji nam je 2020. priredila osetimo bolje, na ovom izdanju kroz osam pesama ona peva o otuđenosti, osećanjima usamljenosti i odbačenosti. Međutim, njeno, iako emotivno, pevanje nijednog trenutka ne zvuči patetično, a slušaoca pri tom atmosferičnom muzikom dodatno uvlači u svoj svet. Dramatični preokreti tokom albuma, nekad i tokom jedne pesme drže pažnju, ali i otvaraju mesto za izbacivanje neprijatnih osećanja, pri tom koristeći njihovu pokretačku energiju i pretvarajući baš taj trenutak u polaznu tačku za nešto vedrije i bolje što neminovno dolazi. Ovo se najlakše oseti u pesmi “Fearless” u kojoj je prateći vokal Johannes Personn iz Cult of Luna, koji svojim gotovo demonskim pevanjem stvara snažan kontrast njenom, pogotovo u ovoj numeri, nežnom glasu. Ukoliko ste fan Chelsea Wolfe ona da ste našli jednog od svojih favorita na ovoj listi.

Video: Melt


AC/DC – Power Up (Columbia Records, Sony Music Australia)

AC/DC – Power UpUzmemo li u obzir šta je sve bend snašlo protekli pet ili šest godina, pravo je čudo da danas slušamo novi album australijskih veterana. “Power Up” je svojevrsan “Back In Black” samo četvrdeset godina kasnije. Trideset sedam godina nakon odlaska Bona Scotta, motor ove hard rock mašine prestao je raditi, Malcom Young je preminuo. Tu tragediju pratilo je i prethodilo gubljenje sluha pevača Briana Johnsona, odlazak u penziju basiste Cliffa Williamsa i Phil Ruddovo suočavanje sa optužbama za nekoliko krivičnih dela, između ostalih i naručivanje ubistva. Logičan sled bi bio objavljivanje kraja. Međutim, ne. Nezaustavljivi Angus Young je prebirao po pesmama koje je sa pokojnim bratom napisao, obradio ih, okupio momke, staru ekipu i rekao: “Za mnom, ovim pesmama treba snage”. To su i uradili. Po dobrom starom AC/DC receptu s puno petlje, ovih dvanaest pesama zvuče moćno i obavezuju na glasno slušanje. Nema lamenta nad prošlošću, samo pogled napred. Tu su klasične AC/DC stvari “Shot In The Dark“, prljava igra reči u “Money Shot” i pesma koja otvara izdanje “Realize“. Shvatili smo da AC/DC može dva puta u razmaku od četrdeset godina da se izvuče iz nemogućeg, ništa na više ne sme iznenaditi.

Video: Shot In The Dark


Algiers – There Is No Year (Matador)

Algiers - There is No YearMešavina gospela i punka preplavljena elektronikom odlikuje “There Is No Year“. Brži i slobodniji od njihova prva dva izdanja, ovaj album je od početka do kraja planina nepredvidljivog.  Otvara ga istoimena pesma nakon koje sledi još deset, a među njima je bukvalno sve. Prljavi punk? Tu je. Mračni doom? Tu je. Pop nalik nečemu što bi Michael Jackson objavio? Tu je. Nešto za slušanje dok čitamo ili radimo? Tu je. Ipak, sve je to spojenu u jednu prelepu, ali mračnu i pomalo mističnu celinu. Od “There Is No Year“, preko “Chaka” do “Void” svaki sekund ovog albuma vredi da mu damo šansu.

Video: We Can’t Be Found


All Them Witches – Nothing as the Ideal (New West Records)

All Them Witches - Nothing as the IdealAll Them Witches su definitivno rok bend 21. veka. Njihovo vreme je zaista došlo. Kao gosti na turnejama Mastodona i Ghosta, savršeno su gradili probranu publiku koju nastavljaju da iznenađuju sa svojim muzičkih koketiranja raznih žanrova. Njihov šesti po redu album “Nothing as the Ideal” donosi 44 minuta gotik atmosfere i ogorčenosti na današnji svet. Momci su se ovog puta opredelili na siroviji zvuk i bez klavijature jako dobro funkcionišu kao trojka (bubanj, gitara i bas). Siroviji u smislu fokusiraniji, precizni tako da je svaki ton sa smislom odsviran. Na albumu ima svega, od bubnjarskih vratolomija, preko lepršavih ambijentalnih, ali i post metal gitara, do sumornih tonova basa. Ovo je zaista kompletan album i tako mu se treba i posvetiti, a ne slušanjem pojedinačnih pesama. Upamtite, All Them Witches su putovanje, a ne odredište.

Video: Saturnine and Iron Jaw


Blue Öyster Cult – The Symbol Remains (Frontier Records)

Blue Öyster Cult – The Symbol RemainsTokom 2017. godine, jedan od dvojice preostalih originalnih članova, Buck Dharma je u jednom intervjuu rekao: Bend je toliko dobar, šteta bi bila da ne snimimo album. Tri godine nakon toga “The Symbol Remains” je objavljen u celosti, sastavljen od 14 pesama. Istinski Blue Öyster Cult mrak i fantastiku predstavljaju pesme otpevane od strane Erica Blooma. Eric u svojim pesmama kroz tekst, muziku i vokal donosi i provodi mračne tonove, horor elemente i mistiku, što je dobrim delom obeležilo BÖC stvaralaštvo.

U “Edge of the World” Eric Bloom postavlja slušaocu direktna pitanja o lažima, obećanjima i kotroli kojoj je podvrgnut. Apokaliptični tekst pesme i standardan hard rok izražaj uz, opet jako dobre, preteće vokale ostavlja utisak sveta koji nestaje, razara se, a vi svedočite tome i znate da nema povratka. Ipak najzanimljivija Bloomova stvar, koja zbog klavirskih delova nosi dozu horora je “The Alchemist“. Gitarske peripetije na izlasku iz ove pesme, ispresecane solo deonicom, jako dobro uvode u finalnu strofu i refren u kojem klavir daje poseban osećaj drame koja se naglo završava dok zvuk ostaje da bruji.

Video: That Was Me


Bob Dylan – Rough and Rowdy Ways (Columbia Records)

Rough and Rowdy Ways” prvi je album originalnog Dylanovog materijala u poslednjih osam godina. Ne treba pomisliti da je stari mistifikator pokušao da se na bilo koji način razotkriva, brani, niti da pravda poziciju dobitnika najveće nagrade iz oblasti književnosti. U načelu, ne. Ipak, već prvom pesmom, “I Contain Multitudes“, on šalje otvoreni mig slušaocima. Naslovom aludirajući na čuvene stihove Volta Vitmana iz “Pesme o meni”: Protivrečim li ja sebi? / Dobro onda, protivrečim sebi / (Ja sam velik, sadržim mnoštva), Dylan vešto razrešava dilemu o mogućnosti da se ujedno bude i roker i pesnik.

Završna “Murder Most Foul” je numera koja ima posebno mesto na ovom albumu, a i u Dylanovom opusu uopšte. Naime, ova skoro sedamnaest minuta duga balada se na fizičkom izdanju ovog albuma nalazi na posebnom disku, i najduža je pesma koju je ovaj autor objavio. Pesma započinje u Dalasu, 1963, na dan ubistva Džona Kenedija. Poznavaoci Dylanovog privatnog života kažu da je ovaj atentat tema koju je on pomno istraživao i o kojoj je vodio detaljne beleške. Atentat na Kenedija nije njena jedina tema. On je ovde upotrebljen kao polazna tačka za razvijanje slike čitave epohe nastale posle njega. Apokaliptične vizije, prouzrokovane pomenutim ubistvom prepliću se sa motivima popularne kulture.

U podtekstu ovog albuma se nalazi priča o uvođenju popularne kulture i subkulture pod okvire oficijelne kulture. Ovom pločom njen autor još jednom potvrđuje da važnu ulogu u tom procesu ima upravo njegovo stvaralaštvo. Otuda se može zaključiti da je naslov uvodne numere u potpunosti opravdan. Dylan je veliki, sadrži mnoštva.

Video: Murder Most Foul


Bombay Bicycle Club – Everything Else Has Gone Wrong (MMM… Records)

Bombay Bicycle Club - Everything Else Has Gone WrongIako više nisu oni klinci iz Londona koji sviraju hitični indie rock Bombay Bicycle Club početkom ove godine priredio nam je pravu muzičku poslasticu. Nakon pauze od 3 godine stiže nam jedan sličan, ali u mnogome drugačiji album. Kako bend sazreva, u njihovom zvuku pojavljuje se sve više elemenata, ali smo i dalje u prilici da čujemo prljave bass linije koje vode celu pesmu i ulaze u uši, kao i upečatljivi vokal i proste gitarske linije koje čine ovaj bend. Definitivno se izdvajaju prva dva singla “Eat, Sleep, Wake (Nothing but You)” i “Everything Else Has Gone Wrong“, kojima su i najavili ovu ploču, dok ostatak numera lepo leži i čini ovo jednom zaokruženom celinom. Iako se dosta razlikuje od korena, i po mnogima legendarnog debi albuma “I Had the Blues But I Shook Them Loose”, definitivna je preporuka za preslušavanje početkom proleća.

Video: Everything Else Has Gone Wrong


Bruce Springsteen – Letter to You (Columbia)

Bruce Springsteen Letter to YouAtmosferu ovog Spingsteenovog albuma je obeležila nedavna smrt Georgea Theissa, Bruceovog prijatelja i muzičkog saradnika u Springsteenovom prvom bendu The Castiles. Bend je bio aktivan tokom dinamičnih godina druge polovine šezdesetih i snažno je uticao na formiranje tada mladog Brucea. Iako se kroz svih dvanaest numera provlače mračnije teme u par navrata tokom i na samom kraju ploče, Bruce prolači motiv nade, koji je savršeno muzički ispraćen, čime fleksibilnost benda dolazi do izražaja. Ovde nema velikih novina u muzičkom izrazu savršeno naštimovanog instrumenta. On zvuči moćno i raskošno. Teme su ovaj album obeležile, one nisu prijatne, ali su jako prijatno prenete, uverljivo dočarane da svaku emociju možete proživeti iako imate različita iskustava u odnosu na autora. Iako suočen sa ličnim gubicima i činjenicom da ima mnogo više proživljenog nego onoga što tek treba da proživi, potreba za komunikacijom neće prestati, s toga novo Pismo možemo očekivati čim pre.

Video: Letter To You


Elvis Costello – Hey Clockface (Concord Records)

Elvis Costello - Hey ClockfaceNepresušni Costello je imao tu nesreću da mu turneju ne prekine pandemija virusa već ozbiljni zdravstveni problemi. Odstranivši mali, veoma agresivan tumor i povrativnši snagu Elvis se upušta u novo studijsko ostvarenje. Možda su tragovi borbe za zdravlje vidljivi na autorovom licu, možda su protok vremena i zamor materijala očigledni te je svoje poslednje, jako zanimljivo izdanje zbog toga nazvao Hey Clockface. Muzički, izražajno Clockface je jako šaren. Otvaraju ga orijentali zvukovi koji prave uvertiru za jedan od dva spoken worda (recitacije) “Revolution #49“. Između se mogu pronaći dobro poznata Costello vokalna izdanja koje prati moderan aranžman, zanimljivi gitarski rifovi divljeg zvuka kao u “No Flag“. No, ima i mirnijih, klasičnijih tonova poput naslovne numere koja se lako izdvaja kao najdopadljivija uz “They’re Not Laughing At Me Now“. Od pesme do pesme je različit izražaj, različito iskustvo koje vam ne da da jednostavno opišete album kao celinu, već da poželite sve to čuti skupa uživo za šta je potrebno Elvisa da posluži zdravlje, dok će pandemija, sasvim izvesno, uskoro postati prošlost.

Video: No Flag


Deftones – Ohms (Reprise Records)

Deftones - OhmsEtablirani giganti alternativnog metala ovu godinu začinili su svojim devetim studijskim albumom pod nazivom Ohms. Svi uobičajeni činioci su tu i ova jednačina nema nepoznatih, ali i dalje uspeva da iznenadi. Već nekoliko albuma unazad deluje kao da Stephen Carpenter na svakom novom izdanju dodaje po još jednu žicu na gitari, dok količine distorzije ne oduzima. Ono što je drugačije jeste činjenica da su ovaj put distorzirani i duboki riffovi dosta melodičniji i jasniji u odnosu na prethodne radove. Ovo se posebno može primetiti na naslovnoj numeri “Omhs“, kao i na trećoj pesmi na albumu “Urantia“, koja će verovatno biti i najdraža starim fanovima ovog benda. Uobičajena tenzija i sirova emocija prisutna je na ovom albumu, ali uz malo jasnije i direktnije aranžmane i produkciju, tako da je Omhs topla preporuka svim fanovima Deftonesa, ali i onima koji to do sada nisu bili.

Video: Genesis


DMA’s – The Glow (I OH YOU)

DMA's - The GlowAko bismo tražili neku žanrovsku odrednicu mogli bismo ih nazovemo neo-britpop. Na novom, trećem po redu,  albumu “The Glow” momci su ipak otišli jedan korak dalje i pokazali kojom putanjom će se dalje kretati. Ako su u prošlosti bili jednom nogom u prošlosti, a drugom u sadašnjosti, na trećem albumu se definitivno kreću ka budućnosti. DMA’s na ovom albumu istražuju žanrove poput elektronike i rejva dok je baza pesama i dalje duboko ukorenjena u dobrom indie roku. Tekstovi su ozbiljniji i emotivniji i ceo album lepo teče iz pesme u pesmu.

Dok pozajmljuju elemete psihodelije Primal Screama i panka Iggy Popa od prve pesme “Never Before” i dalje ka naslovnoj numeri “The Glow” u kojoj se nazire pripovedanje o običnim životnim stvarima u stilu Arctic Monkeysa, do “Round and Round” gde je glavna hipnotička, ritmična i moćna tema u stilu The Chemical Brothersa, DMA’s ipak uspevaju da iznedre svoj sopstveni stil. Sve u svemu, imamo jedan lagani letnji album koji je ispunio sva očekivanja i koga ćete puštati na repeat i uživati u na melodijskom putovanju kroz koje će vas voditi glas frontmena Tommya O’Della.

Video: Criminals


Doves – The Universal Want (Heavenly)

Doves - The Universal WantMančester kao grad ima taj luksuz da može da se pohvali bendovima iz druge lige koji komotno mogu da upadnu u Ligu šampiona i čak namuče pojedine favorite. Doves su svakako jedan od takvih džokera. Majstori severozapadne melanholije, kako vole da ih zovu ostrvski mediji skloni pompeznim epitetima i hroničnim preuveličavanjima, ušetali su u britansku indie kulturu tiho i efikasno 2000. godine. Vrlo brzo trio je izgradio poverenje publike i kritike koje je poprilično opravdao na narednih 4 albuma. Nakon toga je usledila jedanaestogodišnja tišina koja je prekinuta izdanjem koje je pred nama. Možda jeste kliše ali prvo što pomislite kada preslušate je album je “kao da nisu ni odlazili”. I zaista, verovatnije deluje da je između poslednjih izdanja prošlo 11 meseci, a ne godina. Da li je to loša stvar? Može biti… Naročito ako ste u fazonu da bendovi moraju konstantno da evoluiraju. Ako ste pak bili iskreni fan Dovesa onda ste samo presretni jer čujete ponovo glas Jimi Goodwina koji vam vraća spokoj. Jer iako su stomaci malo veći, a glas malo hrapaviji, to je ipak onaj isti bend koji vam poručuje: “Ne brini, će si bude. Kad tad će ponovo da se smire stvari. Na poslu nije toliko strašno a imaćeš i opušteno da platiš račune”. Nešto kao Elbow samo sa manje orkestrascija…

Čoveče, koliko je ovo gore opisano zapravo dad rock za nas koji smo se lagali da život počinje u tridesetoj. Nema veze: “Ooooooh, I’m gonna take you dooown / Back to the old fairgrounds”.

Video: Carousels


Elder – Omens (Armageddon Label)

elder - omensKako smo i navikli, Elder se na petom albumu “Omens” ponovo okrenuo za 180 stepeni u odnosu na prethodno izdanje. Dok je “Reflections of a Floating World” jasnije plivao u stonerski i psihodeličnim vodama, novi album nam donosi sastav više okrenut ka alternativnom i progresivnom zvuk s jako melodičnim, gotovo pop vokalima. Iako sve ima taj neki popastičan vajb (u smislu pitkih i pamtljivih momenata, nikako aranžmana) čini se da Elder nikada više i zajebanije nije svirao nego na ovom albumu i nikada jasnije nismo mogli čuti čitavu paletu žanrova koji utiču na ovaj sastav – od klasik roka, preko šugejza i post-rocka i nekih gotovo jazz elemenata, pa sve do usporenih ritmova stonera, prošaranog psihodeličnim rokom. Zvuk albuma je ono što ga definitivno čini dosta drugačijim od prethodnika, jer je sve dosta svetlije i jasno se može čuti svaki odsvirani detalj (a verujte nam da ih ima baš baš mnogo), mada je ta jasnoća malo unazadila vokal, koji je iskočio iz celog miksa i bukvalno vam na momente stoji ispred face i možete čuti svaku sitnu grešku. Ipak, znamo da se ovaj sastav uvek više oslanjao na svoje sviranje, a ono je u ovom slučaju maestralno, kako svojim zvukom, karakterom, kreativnošu i emotivnošu tako i neverovatnim sviračkim sposobnostima pomoću kojih Elder lagano jezdi kroz sve pomenute žanrove i stilove.

Video: Embers


Emma Ruth Rundle & Thou – May Our Chambers Be Full (Sacred Bones Records)

Emma Ruth Rundle & Thou – May Our Chambers Be FullWalter Hoeijmakers, organizator Roadburn Festivala, je samo za ovu jednu stvar zaslužio nagradu za životno delo. Naime, na njegov predlog, kalifornijska muzičarka koja godinama uspešno kombinuje post rock i američki folk Emma Ruth Rundle i sludge/doom bend Thou iz Luizijane su prvo nekoliko puta nastupili zajedno, da bi danas pred nama bilo i zvaničan studijski rezultat njihove kolaboracije. Emmin vokal je u prvom planu tokom većeg dela albuma, dok se snaga ove saradnje najbolje oseća kada ona i Bryan Funck, pevač benda Thou, zapravo zapevaju u isto vreme. Emma nas svojim poprilično smirenim glasom  vodi kroz mentalne traumame i egzistencijalne krize, dok Bryanovi scream vokali donose dimenziju onog mračnog, demonskog glasa iz glave. Četiri električne gitare, od kojih jednu svira i Emma, savršeno oslikavaju tekstove samih pesama svojim dubokim, hladnim sludge i doom rifovima. Emma je poznata po saradnji sa brojnim bendovima, ali za dobrobit čovečanstva nadamo se da će ova saradnja potrajati duže od ovog jednog albuma.

Video: May Our Chambers Be Full


EOB – Earth (Capitol Records)

EOB EarthDebi album Eda O’Briena sa pravom je nosio epitet jednog od iščekivanijih albuma ove godine. Nakon skoro tri decenije na mestu gitariste i back vokala Radioheada uplivao je u solo vode sa albumom “Earth“. Ako ste ušli u proces slušanja albuma sa namerom da izvlačite poveznice sa Radioheadom odmah možete odustati. To je važno u startu naglasiti, pre bilo kakve dublje analize. Paralela skoro i da nema, a one koje se čuju su marginalne, te više služe kontekstu pesme nego kao referenca.

“Olympik” je upravo ono što se očekivalo od O’Briena – teksturalne gradacije u izobilju, repeticija i beat koji neodoljivo podseća na The Stone Roses, a koji podjednako može poslužiti kao podloga bendu ili DJ-u čiji su setovi orijentisani ka balearic zvuku. Zašto “Olympik” nije izabrana kao prvi singl, već je to mesto pripalo pesmi “Brasil”, je pitanje na koje samo EOB i njegov menadžment znaju odgovor. Da je ceo album bio više orijentisan ka ovakvim pesmama finalni produkt bi bio daleko bolji.

Ostaje nada da će “Earth” ostati kao nauk i kao album koji je probio led uspešne solo karijere jer Ed O’Brien ne ostavlja utisak čoveka koji će se zadovoljiti nečim lošijim od toga.

Video: Olympik


Fontaines D.C. – A Hero’s Death (Partisan Records)

Fontaines D.C. A Hero's DeathDablinska petorka, Fontaines D.C. je bila vredna tokom perioda izolacije i obradovala nas novim albumom “A Hero’s Death“. Ovaj bend je najbolje predstaviti kao jedan savremeni koktel koji u sebi sadrži muzičke gene Iana Curtisa, Morisseya, Johnnya Rottena, Liama Gallaghera i sve to začinjeno sa poezijom beat generacije. Momci pišu odlične tekstove, zapravo poeziju, na koju nadograđuju muziku. Nakon debi albuma nastavili su da unapređuju svoj stil i uspeli su da zvuče kao da se post punk reinkarnirao. Na trenutke dok slušate niste sigurni da li je ovo album iz osamdesetih ili iz 2020. godine. Prvo što može da se primeti je odsustvo takozvane natrpane produkcije koja je postala must have kod današnjih bendova. Kada pustite live nastup i uporedite sa studijskim izdanjem razlike su veoma male.

Prvi singl “A Hero’s Death” je bio odličan nastavak stila sa prethodnog albuma, ali nam drugi singl “I Don’t Belong ” pokazuje i drugu stranu benda kroz baladu koja može da stoji rame uz rame sa Morisseyevim. Treći singl i poslednji sa albuma “Televised Mind” je kritika današnjeg društva opterećenog tehnikom i sveopštem drogiranju masa televizijskim sadržajima. Sve u svemu, Fontaines D.C. su pravo osveženje na sceni u svakom smislu i sasvim neočekivanog zvuka na koji smo inače navikli da dolazi iz Irske.

Video: Televised Mind


Ghostpoet – I Grow Tired But Dare Not Fall Asleep (PIAS Recordings)

Ghostpoet - I Grow Tired But Dare Not Fall AsleepIza superherojskog imena Ghostpoet krije se Obaro Ejimiwe, doista mračni pesnik iz južnog Londona koji, evo, već na 5 albuma propoveda mrak kapitalizma i digitalizacije. Nešto kao muzički Black Mirror uvaljan u jazz, trip-hop, rap i spoken-word. Ne znamo šta je tačno imao na umu kada je pravio ovaj album ali svakako deluje kao da je mogao da vidi u budućnost (sa sve koronom i BLM demonstracijama). Jer kada već u prvoj pesmi “Breaking Cover” zavapi nekako nesnađeno i tužno: “It’s getting kinda complex these days”, nemate izbora sem da mu verujete do poslednjeg tona i reči. Ghostpoet je sa ovim albumom definitivno nastavio seriju kvalitetnih izdanja ali i izgradnju nekog svog univerzuma satkanog od pijanih noćnih bauljanja po praznim londonskim hipermarketima. Možr se i dodati  da bi fanovi Tricky-ja bili oduševljeni ovim engleskim autorom, ali nećemo jer bi se to moglo protumačiti da Ghostpoet kopira trip-hop velikana što uopšte nije istina. A već smo to rekli u stvari? Pa dobro, nema veze…

Video: Concrete Pony


Gorillaz – Song Machine, Season One: Strange Timez (Parlophone, Warner)

gorillaz Song Machine, Season One: Strange Timez“Song Machine” projekat je skoncentrisan na avanture virtuelnog benda Gorillaz i događaje koji se odvijaju u njihovom ukletom sedištu u nedavno preuređenom i preseljenom studiju Kong. To je studio koji ima razne portale preko kojih bend posećuje goste i prevozi ih nazad kako bi snimili muziku za njihov novi projekat Song Machine. Svaku epizodu projekta prate uvodni segmenti nazvani Machine Bitez, serije skečeva koji sadrže isečke razgovora i intervjua sa gostima na Song Machineu. Ovaj koncept je sačinjen od 11 epizoda u kojima su u svakoj numeri različiti gostujući muzičari. Možemo da kažemo da je ovo jedna od boljih mućkalica koja je izašla iz kazana Damona Albarna s obzirom na izbor gostiju na numerama (Slowthai, Slaves, Fatoumata Diawara,Peter Hook, Tony Allen, Scepta, Octavian,Robert Smith (the Cure), Elton John, 6lack, St. Vincent, Beck). Žanrovski je nemoguće sve podvesti pod jedan i tako kroz ceo album imamo priliku da uživamo na talasima punk rocka, bossanove, mnoštva sintisajzera i elektronike.

Iako možda niste upoznati sa radom ostalih gostiju na numerama, najtoplije preporučujemo da uvrstite ovaj album kao jedno od najsvetlijih izdanja ove godine i da uživate u njegovoj raznovrsnosti. Sasvim smo sigurni da će se za svakoga pronaći po nešto.

Video: The Valley of the Pagans


Hum – Inlet (Earth Analog Records)

Hum - InletIznenada i bez najave možda jeste stih iz iritantne (ali legendarne) Cukićeve drame koja priziva kišu, ali je ujedno i način na koji je bend Hum rešio da objavi svoj novi album. To i ne bi bilo toliko čudno da oni kao većina bendova objavljuju izdanja regularno na dve godine. Međutim, kad ti objavljuješ novi album nakon 22 (slovima: dvadesetdve) godine, nekako je ljudski da se pohvališ malo. Ne i ako si svemirski alternativni fantom kakav je Matt Talbott! Hum u suštini nisu neke zvezde. Najbliži mainstream uspehu bili su daleke 1995. godine kada je njihovu pesmu “Stars” u reklami iskoristio Kadilak. Ono što jeste njihov adut je to što su oni “omiljeni bend vašeg omiljenog benda”. Muzički novinarski gurui maltene su jednoglasni da recimo “White Pony” ne bi postojao bez Huma. Zatim tu je i onaj tribute album iz 2011. (“Songs of Farewell and Departure”) na kome smo mogli da vidimo imena poput Junius, City of Ships, Constants, pa čak i Funeral For A Friend kako odaju počast ovom uticajnom space rock bendu iz Ilinoisa. Spisak post-rock bendova je verovatno predugačak za uopšte počinjati.

Zbog svega navedenog i ne čudi da je objavljivanje novog albuma dočekano kao praznik. I da polako dođemo do poente – taj praznik je apsolutno ispunio očekivanja. Verovatnoća za tako nešto je bila upitna imajući u vidu status benda i vremenski okvir, ali Talbott i ekipa su uspeli da isporuče jedno izuzetno kvalitetno izdanje koje donekle nastavlja njihovu svemirsku odiseju sa kraja prošlog veka ali ipak vodi računa o novim naučnim dostignućima. Album sjajno funkcioniše kao celina ali ako bismo morali da tražimo vrhunac onda bi to bila sama sredina sa pesmama “Step into you” i “The Summoning“. Prva je najbolji materijal za singl, umerena i pitka, dok je druga sušta suprotnost vođena monolitnim space-sludge rifom koji će vas lansirati u orbitu gde ćete plivati do poslednje “Shapeshifter“. Za kraj imamo samo da vam poručimo samo: See you space cowboys!

Video: Step Into You


Idles – Ultra Mono (Partisan Records)

Idles - Ultra Mono“That’s the sound of the sword going in” je prvi stih koji čujete na trećem studijskom albumu bristolskih post-punkera. I zaista, količina muzičke i produkcijske oštrine koja krene da kulja u prvim sekundama uvodne pesme “War” teško da se može bolje opisati. Idles ne samo da ovde ne spuštaju loptu već vas istom gađaju direktno u glavu (uostalom vidite omot). Haotični kako u pojavi tako i u zvuku, ne čudi da je i tematika na ovom albumu poprilično šarenolika. Ipak, nećemo pogrešiti ako je generalno podvedemo pod “stanje u društvu”. Najplastičniji primer verovatno bi bila pesma “Model village” gde Joe Talbot prilično strpljivo secira bauljanje postbregzitovske britanske svakodnevice. Homofobi, rasisti, šljakeri, gutači tabloida…svi imaju svoju nezahvalnu ulogu. A ako nisu sigurni koja je ona tačno, pojasniće im gospodin Talbot. Jer ispod sve te silne dernjave, besa, parola i zajedljivih opaski, Talbot i momci su tipovi na mestu. Čak i “goodguys” ako hoćete. Njihovi stavovi su odmereni i zdravorazumski, ali slojevito maskirani u haos koji može da vam pomuti vid. Ako biste se našli u nekoj škakljivoj situaciji, poput raskida na primer, možda bi vas iznenadilo to što će najbolji savet koji možete čuti doći od ovog brkatog istetoviranog čudaka koji vam se dere na uvo. Uostalom, i ova lopta sa omota je roze zar ne?

Video: War


JARV IS… – Beyond the Pale (Rough Trade Records)

JARV IS... - Beyond the PaleNakon velikog uspeha sa Pulpom i solo projektima, Jarvis Cocker je okupio nove ljude koji su 2017.godine počeli sa nastupima iako nisu prethodno snimili album. JARV IS je naziv benda i njihov debi album smo napokon dočekali ove godine. Osima Cockera u bendu su i Serafina Steer na harfi i klavijaturama, Andrew McKinney na basu, Jason Buckle i Adam Betts na bubnjevima. Najnoviji Cockerov projekat je zamišljen kao bend koji isključivo nastupa uživo. Međutim, nakon dobrih reakcija publike ispred koje su nastupali, pala je odluka da se album ipak snimi. Kritičari su toplo pozdravili ovo ostvarenje za koje kažu da je nešto najbolje što je Cocker napravio još od slavnih vremena Pulpa tokom devedesetih godina prošlog veka. Ceo album je sniman na nastupima ali su u studiju dodati efekti i dosnimane vokalne deonice. Sve ovo daje poseban šmek i pokazuje Cockera u jednom drugom ruhu koje je veoma prijatno za slušanje. Album su ispratila tri singla, Must I Evolve, House Music All Night Long i Save the Whale. 

Video: House Music All Night Long


King Dude – Full Virgo Moon (Van Records)

King Dude - Full Virgo MoonKoncert neo-folk kantautora King Dudea u Domu omladine je samo jedan u nizu događaja koji je zbog epidemije koronavirusa odložen. Ipak, dok se nadamo novom datumu, možemo prekratiti vreme preslušavajući njegov novi album “Full Virgo Moon“. Ovo izdanje je još jedna kolekcija poezije ovog izvođača u kojoj je religija centralni motiv i u kojoj se, u njegovom stilu, sve vreme prepliću Bog i Satana, a prilično mračni i mistični tekstovi, otpevani njegovim dubokim glasom, u pratnji akustične gitare, postaju još jeziviji. Iako se čini da King Dude želi da preplaši svoje slušaoce, na one kojima tama nije strana i koji joj se rado prepuštaju ovaj album neće imati takav efekat, već im može poslužiti kao savršena uspavanka. U nekim trenucima, ovaj album se može učiniti i veoma nežnim, kao kada u refrenu naslovne numere peva I’m just like you / Full Virgo moon / Stripped to the bone / Never alone. Ukoliko ste među onima koji uživaju u melanholiji i noć vam je uvek bila draža od dana, onda je ovo pravi album za vas.

Video: Full Virgo Moon


King Krule – Man Alive! (Matador, True Panther, XL)

King Krule Man AliveU današnje vreme svet muzike je preplavljen najrazličitijim mešavinama žanrova. Svako je danas pomalo indie, pomalo funk, pomalo grunge i post-punk a o svim mogućim oblicima popa da i ne govorimo. Taman pomislite da su se sve moguće kombinacije do sada izvrtele i onda se pojavi neko kao King Krule. Mladi momak iz Velike Britanije, Archy Ivan Marshall prisvojio je ovo scensko ime i iza sebe sada već ima 4 albuma i nekoliko EP izdanja. Kada pustite album Man Alive! Od samog početka vam neće biti jasno o čemu se radi. Nećete biti sigurni da li slušate džez, noise, rep, trap ili post punk. Jednostavan odgovor u ovom slučaju bi bio – slušate sve to istovremeno. Kada prođe taj prvi šok sa susretom zvuka ovog albuma, shvatićete da segmenti nisu nasumično pobacani i spajani već zajedno sa tekstovima čine jednu smislenu celinu. Možda nećete postati najveći fanovi rada ovog mladog momka ali će slušanje ovog albuma svakako biti jedna velika avantura.

Video: Comet Face


Marilyn Manson – We Are Chaos (Loma Vista)

Marilyn Manson - We Are ChaosPostoje muzičari koji nikada ne prestaju da iznenađuju, a jedan od njih je sasvim sigurno Marilyn Manson. Nekadašnjeg besnog pionira industrial zvuka i čoveka koji ga je na velika vrata uveo u mainstream vode, danas slušamo u dosta pitomijem i iskusnijem izdanju, ali daleko lirički mračnijem i iskrenijem. Manson se ovoga puta odpredelio za smirene minimalističke aranžmane u kojima tek u ponekim momentima izbija njegova nemirna priroda i oštri distorzirani zvuk. Tematski, album se događa na dva polja. Jedna tema je slika ljudskog roda i njegova nemogućnost da se izleči koja se najdirektnije oslikava u “We are Chaos“. Druga tema je daleko ličnija i predstavlja Mansona koji se ogoljava pred slušaocima i pokazuje sve svoje rane kroz pesme “Solve Coagula” u kojoj se nalazi jedan od najiskrenijih stihova koji odjekuje i između redova ostalih pesama I’m not special i’m just broken i užasno bolnu ispovest “Broken Needle“. Reklo bi se da Marilyn nije nikada bio jači na rečima, ali ranjiviji u svojoj prirodi. U ovaj album uspeo je da utka sve svoje strahove, ali tako da odstupi od opštih mesta i grotesknosti i na taj način album učini veoma prijatnim za slušanje iako obiluje tonom sumornosti, melanholije i osećaja nemoći pred izvesnošću.

Video: Solve Coagula


Mammock – Itch (Mind The Cat Recordings)

Mammock - ItchKao novogodišnji poklon, bend Mammock iz Grčke slušaocima je podario debi album “Itch“. Iako se na prvu moglo očekivati da će ovo biti još jedan heladski stoner rock bend, ova četvoročlana ekipa donosi pravu svežinu na jaku, ali dosta jednoličnu, scenu južnog Balkana. Mammock nema ograničenja i prepušta se bučnom i neobuzdanom sviranju na svakom deliću ovog izdanja, koje će vas zapljuskivati ogromnim i nemilosrdnim talasima, retko vam dozvoljavajući da uzmete vazduh. U pesmama se igraju sa svim žanrovima, a posebno je zanimljiv odabir ritmova bubnjeva i njihovog uklapanja s ostatkom, pa tako možemo čuti đuskave pank i funk delove, isprepletane masnim i sporim gruvovima, dok će gitara i bass kroz sve to napadati oštrim i sirovim tonovima i deonicama van ustaljenih skala koje su ritmički suprotstavljene bubnjevima. Pevač benda Andreas K, na sav haos koji se iza njega događa, iz duše izbacuje svaki ton u vokalnom maniru koji je kombinacija hardcora i punka, ali se u mirnijim delovima prebacuje u duboke registre i podseća na kalifornijske stonere. Sve pesme na albumu su stilski dosta slične, osim poslednje “This Letter“, koja pruža delom drugačiju sliku benda kombinacijom alternativnog rock, noise rocka, ali i iznenađenjima u vidu jazz i emo punk delova. Sve u svemu, dobili smo jedan bend koga nije briga za bilo kakve forme i fraze. Sviraju iz duše, pevaju iz duše, njihov zvuk je jezivo sirov i to se sve, na prvu, oseća na debi albumu “Itch”.

Video: This Letter


Mastodon – Medium Rarities (Reprise Records)

Mastodon - Medium RaritiesPovodom dvadesetogodišnjice svog postojanja, Mastodon je objavio veoma interesantnu kompilaciju. Nakon sedam objavljenih albuma, gomile singlova i mnogih drugih izdanja, ovaj četvoročlani sastav konačno je rešio da svojoj publici podari i jedan šarenoliki zbornik pesama. Na ovom albumu našli su se instrumentali, numere sa živih nastupa, delovi sauntraka, kaveri i retko svirane pesme, sveukupno šesnaest pesama. Ono što je posebno zanimljivo jeste da su sve te numere nasumično poređane, te za slušaoca predstavljaju svojevrstan ugođaj.

Mastodon je za vreme svog aktivnog rada stigao među najinteresantnije i najuspešnije metal bendove u svetu i ovaj album predstavlja sažetak njihove celokupne karijere. Ipak, nakon slušanja ove kompilacije, osim što je prikazana retrospekcija i osvrt na prošlost, neizostavno je primetan i korak prema budućnosti.

Video: A Commotion


Molchat Doma – Monument (Sacred Bones Records)

Molchat Doma – MonumentAko imate majicu Joy Divisiona u svom ormanu ili ste nekad pomisli da to toga dođe, postoji velika verovatnoća da će vam se svideti albumMonument” beloruskog benda Molchat Doma. O njihovom žanru post-punku ne mora ništa mnogo ni da se kaže, to čak nije ni žanr već više poput nekog pokreta introverta koji nose svoje crne dresove. Belorusi s ovim albumom kao da preživljavaju sudbinu Joy Divisona, jer zrači istim tonom kojim je zračio New Order prvencom “Movement” nakon smrti Iana Curtisa. Bez obzira na to, album je vrh i defintivno je pljusnuo vodom u facu čitavu post-punk scenu. Na albumu kojeg otvara “Utonut” nalazi se 9 pesama i sve su na njihovom maternjem jeziku, to ne bi trebalo da vas zaustavi ili demotiviše da date ovom albumu šansu jer to zaista zaslužuje.

Video: Utonut’


Mr. Bungle – The Raging Wrath Of The Easter Bunny Demo (Ipecac Recordings)

Mr. Bungle - The Raging Wrath Of The Easter Bunny DemoKalifornijski sastav Mr. Bungle je izdao album posle više od dvadeset godina. Tačnije, objavili su reizdanje svog demo EP-a “The Raging Wrath Of The Easter Bunny Demo“. Na novom izdanju albuma su se još jednom okupili izvorni članovi Mike Patton, Trey Spruance i Trevor Dunn. Osim njih tu su i Scott Ian (Anthrax) i Dave Lombardo (Slayer), pa se od početka moglo pretpostaviti kakav će zvuk nositi novi EP. Iako je materijal sa reizdanja tehnički kvalitetniji (jer je, ovaj put, snimljen u studiju) i izveden iskusnije, bez tinejdžerskog gneva i mutirajućih vokala, EP iz 2020. nudi manje žanrovske raznovrsnosti nego većina njihovog materijala. Štaviše, pesme “Hypocrites” i “Evil Satan“, koje su na prvobitnom demo snimku donekle i varirale u odnosu na ostatak plejliste, sad su prerađene da bi se uklopile u stilski šablon ostalih numera s albuma.

Izdanje je verovatno nastalo kao proizvod nostalgije svojih tvoraca, koji su se osvrnuli na period života kada su kukovi manje boleli i mamurluci se lakše podnosili. Ovaj EP će se dopasti pre ljubiteljima žanra i najvećim (ili najstarijim) fanovima benda, koji su čeznuli za podsetnikom na debitantski materijal od pre više od trideset godina, nego slušaocima koji su iščekivali eksperimentalno osveženje pesama koje su davno nastale u nečijoj garaži.

Video: Raping Your Mind


My Dying Bride – The Ghost of Orion (Nuclear Blast)

My Dying Bride – The Ghost of OrionDžinovska zvezda na nebu doom scene My Dying Bride posle 30 godina postojanja i rada nudi nam sjajnu iskonsku doom priču “The Ghost of Orion“, nastalu u veoma mračnom periodu za članove, te odiše dodatnom dozom sete i melanholije. Naime, legendarni pevač Aaron Stainthorpe našao se u teškoj porodičnoj situaciji, kada je par godina posle prethodnog albuma benda, njegovoj petogodišnjoj kćerkici dijagnostifikovan kancer. Na sreću, devojčica se oporavila, ali je sam Aaron jako teško podneo celu situaciju, koja je za svakog roditelja verovatno najgora noćna mora. Pod utiskom težine problema čak je izjavio i da je u međuvremenu „zaboravio kako da bendu omogući standardni kvalitet vokala“, a čitav posao oko pisanja tekstova i komponovanja za najnoviji album pao je na gitaristu benda Andrew Craighana. Pored toga, ovo je prvi studijski album na kome bubnjeve svira Jeff Singer (između ostalih, bivši član takođe kultnog doom sastava Paradise Lost) , koji se pridružio bendu 2018.godine.

Bez obzira na količinu “malera” koji je pratio stvaranje i snimanje ovog albuma, kritike su mahom pozitivne. “Your Broken Shore“, koja je izbačena kao singl januara ove godine, izgleda da je omiljena među fanovima. Album se lako sluša kao celina, zvuk je standardno kvalitetan za ovakvu gromadu od benda. Njihov dugogodišnji “potpis” je svakako prepoznatljivi zvuk violine koji se probija kroz masne, lepljive zvuke gitare i teške udarce bubnja. U nešto više od 56 minuta stalo je 8 pesama, puno melodije i još više stare dobre doom melanholije. Kao i uvek, preporućeno ljubiteljima sete, mraka i kišnih nedeljnih popodneva. Vi znate ko ste, a zna i My Dying Bride.

Video: Your Broken Shore


MYRKUR – Folkesange (Relapse Records)

MYRKUR - FolkesangeDanska multitalentovana umetnica Amalie Bruun, poznatija pod umetničkim imenom Myrkur, svojim novim ostvarenjem otišla je u tradicionalne skandinavske folk vode, ostavivši avangardni blek metal po strani, makar za sada. “Folkesange”, čiji je producent, nimalo čudno, bio Christopher Juul (Heilung, ko je ispratio ovo čudo od benda, jasno mu je šta može da očekuje od ovog albuma), nam nudi 12 folk numera, i to starih skandinavskih u Myrkur aranžmanu, kao i potpuno novih autorskih. Dankinja nikada nije krila muzički uticaj koji su skandinavsko poreklo, narodna muzika i mitologija ostavili na njeno stvaralaštvo, ali je po prvi put kao Myrkur izbacila potpuno folk album. Ovaj masterpiece od 47 minuta je pravi odmor za uši i mozak za sve one koji vole lagani, bajkovit glas, harfu, klavir i stare vikinške instrumente. S obzirom na situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, ovakva muzika pruža savršen izlet u neku potpuno drugu dimenziju, i vremensku i prostornu, u kojoj se peva i svira uz vatru, u olistaloj šumi, na nekoj planini bogu iza tregera, gde niko nema pojma šta je koronavirus i izolacija. Savršen album za beg iz realnosti, topla preporuka svima vama koje ova situacija pritiska jače od ostalih. Odmoriće vam vijuge.

Video: Ella


Nothing but Thiefs – Moral Panic (Sony Music UK)

Nothing But Thiefs - Moral PanicMlađana britanska petorka je emocionalne nedaće koje je sa sobom donela 2020. godina pretočila u jedanaest numera svog trećeg studijskog albuma, Moral Panic. Donekle iznenađujuće, svih (čak) pet singlova njegove su ubedljivo najsvetlije tačke, uz dodatak provokativne i uznemirijuće “Can You Afford to be an Individual“. Krajnje histerična gradacija i više no aktuelna tematika ove pesme mogu lako da se previde, tako nepravedno smeštene u relativno zanemarljivo društvo poslednje trećine albuma. Iako je pun žanrovskog eksperimentisanja, izvorni zvuk sastava Nothing but Thieves je uglavnom prisutan, prošaran prividno veselim i melodramatičnim uplivima, a koje ipak na kraju obuzima rastuća klaustrofobija karantinskog uma.

Video: Phobia


Oranssi Pazuzu – Mestarin kynsi (Nuclear Blast)

Oranssi Pazuzu - Mestarin kynsiIako su shoegaze i black metal idejno-muzički dosta bliski žanrovi (oba su sazdana od mnoštva efekata na sve strane, atmosfera je glavni aspekt muzičke podloge) ovo što radi finski bend Oranssi Pazuzu na albumu “Mestarin kynsi” je jedan potpuno drugi nivo sinteze tih stilova. Haotičnost i nemir cure iz svih pora albuma, ali se slušalac susreće i sa puno elemenata koji kao da su “dopuzali” iz neke fioke za filmsku muziku, ali i onih inspirisanih finskim etno nasleđem. Vokal je umiksan na dosta interesantan način, tako da ne para uši, kako je često slučaj kod agresivnih metal žanrova, već se potpuno šugejzerski lepi za mračnu atmosferu iz pozadine, pa samim tim postaje prijatniji za uho, ali dodatno jeziviji i strašniji. Bend povremeno potpuno odlazi od svoje psihodelično-blekerske atmosfere i uleća u neku vrstu tromog stonera prošaranog symphonic klavijaturama. Ima tu svega, ali je album definitivno samo za one koji su spremni da sve to oberučke prihvate i teško da će se fanovi pojedinačnih žanrova koji su ovde pomešani pronaći. Ovaj album je za one koji tragaju za uzbuđenjem i koji obožavaju nepredvidivost.

Video: Tyhjyyden sacramentti


Ozzy Osbourne – Ordinary Man (Epic Records)

Ordinary Man_Ozzy OsbournePočetkom ove godine “Princ tame” nas je častio sa novim solo albumom, objavljenim nakon deset godina pauze. Pošto je definitivno završio sa Sabbatima i oprostio se sa velikom svetskom turnejom, aktivirao se u solo vodama, sa jako zanimljivim spiskom gostujućih muzičara. Tu su od Elton John, Slash, Tom Morello, Duff McKagan, Chad Smith, a tu je i veliko iznenađenje i fan Ozija, Post Malone koji se jako lepo ukopio u svom zadatku. Uprkos svim zdravstvenim problemima koje ga je zadesilo, Ozzy-jevo bolno i iskreno pevanje je na svim numerama snažno i pre svega razgovetno. Dobro uz malu pomoć Muziciranje na albumu je takođe vrhunsko, svako od muzičara blista u svom majstorstvu. Od numera se vidno izdvajaju “Straight to Hell”, “Under the Graveyard” i naravno naslovna “Ordinary Man”. Ozi je sve samo nikako “Ordinary Man”. Usudićemo se da ga proglasimo možda i najboljim i najkompletnijim solo ostvarenjem Ozzy Ozborna iako je dvanaesti po redu. Nakon nekoliko zdravstvenih problema i odlaganja promotivne turneje “No More Tours” ostaje da sačekamo da se legenda oporavi da ga vidimo na bini, nadam se u punom svetlu u 2021.

Video: Under the Graveyard


Pallbearer – Forgotten Days (Nuclear Blast)

pallbearer forgotten daysPallbearer je jedan od mnogobrojnih kvalitetnih bendova koji definitivno ne dobija pažnju koliku zaslužuje, makar izvan krugova zagriženih ljubitelja doom-a.  Porodica, gubici, rasplitanje uma i sećanja, tematika naslovne numere albuma “The Quicksand of Existing“, zajedno sa umerenom dinamikom definitivno su glavna obeležja Pallbearera. As long as I’m alive, the darker days will always multiply. Ad nauseam, until I’ve sunken down – and down” – sve vam je jasno, prava dumčina. Produkcija na prethodnim albumima nije trpela, ali sa Randall Dunn-om (Sunn O))) / Earth) za miksetom, ovo studijsko izdanje nosi određeni specifični šmek.

Video: The Quicksand of Existing


Paradise Lost – Obsidian (Nuclear Blast)

Paradise Lost - ObsidianUz kolaps života kakav nam je donela 2020., tu i tamo “prosek vade” ovakve stvari – izuzetno kvalitetni albumi. Šesnaesti studijski album velikog Paradise Losta nam donosi 9 sjajnih numera, plus 2 na deluxe verziji, besprekornu produkciju kao i uvek, uz prepoznatljiv zvuk, vrlo lagano uočljiv u moru sličnih. Kada album započne sa ovakvim numerama kao što su “Darker Thoughts” i “Fall from Grace“, apsolutno nema dileme da će biti fantastičan. Standardna Paradise Lost melanholija i melodični rifovi plove kroz pesme, a vocal Nicka Holmesa je kao i uvek wet dream svih mlađanih i starijih gotičara kugle zemaljske. Paradise godinama šeta kroz podžanrove i pravi čudnjikave mikseve svega i svačega, ostajući pritom značajna figura na doom-goth sceni. Ovog puta sveže iznenađenje je “Ghosts“, koja je totalno u oldschool goth fazonu – zvuči kao tvrđi Sisters Of Mercy i sjajna je za mračne goth žurke po zadimnjenim underground mestima (ali tek 2021, ako preživimo ovu godinu). Zvuk ima primese i prethodnog izdanja “Medusa” iz 2017, ali i onog pre toga – “The Plague Within”, koji je vanvremenski masterpiece benda. Rečju – spojili su najbolje od najboljeg i upakovali u prelepo crno sjajno pakovanje idealno nazvano po kamenu Obsidian (prirodno vulkansko staklo, najćešće crne boje, gladak i sjajan).

Album “Medusa” je bio obožavan po izlasku, ali je “Obsidian” uspeo kud i kamo da ga premaši. Sve je ponovo podignuto na viši nivo, kao da su momci još jednom prešli na sledeći nivo igrice koju toliko prokleto dobro igraju godinama, da zaista zaslužuju da se nazovu masterima (pod)žanra. Ako još uvek niste poslušali album, sada je savršeno vreme za to. Temperatura počinje lagano da pada i dan se skraćuje. Za sve ljubitelje jesenje melanholije ova albumčina nije ni šlag na torti, nego višnjica preko šlaga!

Video: Fall From Grace


Paul Weller – On Sunset (Polydor)

Paul Weller - On SunsetWellera kao ostarelog, ali neumornog autora ništa nije moglo da zaustavi. Čak ni pandemija koronavirusa koja je pogodila ceo svet. Kako jedva čeka da prione na posao oko novog izdanja i novog daška inspiracije, odlučio je pošto-poto da izbaci album što je pre moguće. A razlog je vrlo jednostavan: ako se “On Sunset” popne na prvo mesto top liste u Ujedinjenom Kraljevstvu, Weller će se pridružiti veoma uskom krugu izvođača čiji su albumi završavali na vrhovima top liste tokom pet uzastopnih dekada. Zapravo, postaće broj tri, jer su takav poduhvat ostvarili samo Lennon i McCartney. Profesionalni aranžmani učinili su od albuma da bude izrazito prilagodljiv u različitim momentima i prostorima.

Tri različite ličnosti se bore za prevlast nad Wellerom: Koenovski pristup i večita kočnica na bilo kakav dašak haotičnosti, suprotno očekivanjima auditorijuma da će baš on postati sledeći buntovni guru. Druga je neupitna težnja za modernošću, uticaj i primena mnogih savremenih produkcijskih solucija, neprestani četrdesetogodišnji hod u korak sa vremenom što prezentuje Wellerov prirodni talenat i želja za savršenstvom. Treće je iskustvo starih kajli i prezasićenost svime preživljenim što ih navodi ka snimanju evergreen albuma.  Objavljena tri singla ukratko zaokružuju album, gde svaki od njih predstavlja po jedan iz opisanog spektra triličnosti Paula Wellera. Prvoobjavljena, inovativna electrobeat numera “Earth Beat“, melanholična “Village” i trilerozan soul “More“. Ipak, najtoplija je preporuka sada, u cvatu Spotify-ja, je jednostavno preslušati ceo album u jedno mirno vikend-popodne. E, i pogodite šta? Uspeo je već da se popne na broj jedan UK liste!

Video: On Sunset


Pearl Jam – Gigaton (Republic Records)

Pearl Jam - GigatonProšlo je skoro trideset godina od famoznog debi izdanja sastava Pearl Jam pod nazivom “Ten“, koji je nesumnjivo bio jedan od katalizatora grunge pokreta i album koji je obeležio jednu eru koja je davno iza nas. Na kraju tridesetogodišnje senke stižemo do najnovije iskre koja se pojavila ove godine, nakon 7 godina pauze – albuma “Gigaton“. Ono što je interesantno kod “Gigatona” je činjenica da je nastao spajanjem snimaka sa raznih jam sessiona tokom godina. Ne poseduje poseban koncept, već je jedan skup ideja koji je povezan tekstovima Eddieja Veddera. To zvuči pomalo rasejano i nekonzistentno, ali tokom slušanja, pesme sasvim lepo prijanjaju jedna na drugu.

Za “Gigaton” nećemo reći da je najbolji album koji je Pearl Jam ikada izbacio ali ćemo reći da je album koji nam je trebao u ovom trenutku. Čak i kada govori o teškim temama, kada je pun besa i očajanja u tekstovima, muzika vam to nikako neće pokazati. Momci su uspeli da naprave atmosferu koja podstiče nadu jer dok preslušavate album nema onog grča u stomaku koji tinja. Melodije su te koje će vas voditi kroz svemir na oblaku i ne morate čak ni da obraćate pažnju na tekstove. Možete jednostavno da uživate slušajući orgulje na “River Cross”, lagane gitare na “Alright”, “Comes then Goes” i “Buckle Up” a možete i da zađuskate na “Dance of the Clairvoyants”, “Who Ever Said” i “Never Destination”.

Video: Seven O’Clock


Pineapple Thief – Versions of the Truth (Kscope)

Pineapple Thief - Versions of the TruthAko tražite album koji vas neće opterećivati svojim zavrnutim rifovima i komplikovanim aražmanima već nešto pitko i melodično, novi album benda Pineapple Thief je prava stvar za vas. Glavno oružje ovog albuma su vokalne melodije osmišljene do detalja i tekstovi koji predstavljaju kritiku modernog sveta koji je prepun informacija od kojih vam retko koje zaista trebaju. Naravno, kao glavnog krivca za to vide medije koji se trkaju kako bi predstavili svoju ultimativnu istinu. Lepota izdanja se ogleda upravo u suprotnosti takvom pristupu – sve je tako nenametljivo, a opet tako upečatljivo, sve neometano teče, a opet vas zakucava svojom konkretnošću i silinom. Kao glavne tačke albuma istakli bismo naslovnu numeru “Versions of the Truth“, nešto progresivnije “Our Mire” i “Break It All“, ali i potpuno pop pesme poput “Leave Me Be” i “Demons“. Mnogi će reći da ovaj album previše liči na radove Stevena Wilsona, ali bismo mi pre rekli da ja ovo muzika koju bi on voleo da može danas da stvori – kvalitetan pop album na prog osnovama.

Video: Demons


Biffy Clyro – A Celebration of Endings (14th Floor, Warner Brod)

Biffy Clyro - A Celebration of EndingsPriču o novom Biffy Clyro albumu je podjednako teško početi kao i priču o samom bendu. Možda je opravdanije ići naširoko i govoriti o nekakvoj evoluciji i njenim pravcima kao i o konstantnoj studijskoj i lajv eklektičnosti…ili jednostavno reći da je sve poprilično “šizofreno”. Već na prvoj pesmi “North of no South” kada Simon Neil kaže: Have you ever been a place/ From which you couldn’t leave?/But of course you couldn’t stay? kao da vas upozorava da krećete na putovanje iz ustajalosti. A na pitanje gde idete, odgovor bi verovatno bio: svuda!

Biffy Clyro već godinama nekako žanrovski neuhvatljivo sklapaju svoje albume. Paralelno sa tim uspevaju da krajnje dostojanstveno koketiraju sa mainstreamom i da, tu i tamo, naprave pometnju na top-listama a sve bez da naljute ozbiljniji deo old school fanova kojima je i dalje najdraža ona haotična faza sa nepravilnim ritmovima i vrištanjem. Što apsolutno ne znači da toga nema i ovde, baš naprotiv. Pored ušećerenih singlova kao što su “Tiny Indoor Fireworks” i “Instant History” koja kao da je ispala iz podvezice neke Lady Gage ili Sie, po ostatku albuma krije se nekoliko slojeva gitarskih i ritmičkih zavrzlama koje toliko volimo kod ovog benda.

Video: End Of


Rope Sect – The Great Flood (Iron Bonehead Productions)

Rope Sect - The Great FloodNemački Rope Sect vrlo brzo skrenuo pažnju javnosti na sebe samim tim jer su krenuli da “ispadaju” iz žanrovski jako različitih medija. Sve to vas normalno navodi da udovoljite svojoj znatiželji i vidite o čemu se tu, kog đavola, radi.

Ovde konkretno u pitanju je misteriozni nemački projekat koji sebe najkraće opisuje kao “death rock”, poprilično jednostavna konstrukcija koja se ipak ne sreće tako često. Sa druge strane, taj hibrid vrlo dobro objašnjava različitost njihove publike. “The Great Flood” je album koji bi se mogao dopasti black i doom metalcima isto koliko i tipičnom post-punkeru. Sama ikonografija oko omota i naziva pesama više puca na ove sa dugom kosom preko lica, dok gitarski aranžmani i vokalna rešenja korespondiraju sa onim likom što fura “Unknown Pleasures” majicu. Atmosfera u totalu je, pak, negde između. I da ne bude zabune, nisu ovo prvi pokušaju takvog kalemljenja. Možda najpoznatije ime u tom nevelikom žanru jesu finski Grave Pleasures čiji frontmen i gostuje na ovom albumu nemačkih kolega. Ipak, deluje kao da bi Rope Sect mogli da dobace čak dalje od pomenute konkurencije. Kao prvo, ukupni utisak je suštinski mračniji, a kao drugo, koliko god to čudno zvučalo, Rope Sect su iz cuga snimili hitičan album.

Video: Hiraeth


Sepultura – Quadra (Nuclear Blast)

Sepultura QuadraKoncept albuma Quadra se vrti oko broja 4, a gitarista Andreas Kisser objasnio je njegovo skriveno značenje: “Između ostalog, Quadra je portugalski sportski teren, to je po definiciji ograničeno područje s jasnim granicama na kojem se, prema pravilima, odvija igra.” Quadra je, dakle, pobuna protiv unapred postavljenih granica, podela i pravila u životu. Sepultura koristi snagu muzike da uzbudi um, izazove misli i na taj način se približi slobodi.

Album “Quadra” će nesumnjivo ostaviti u šoku i ekstazi verne fanove Sepulture. Kisser je izrazio zadivljujući nivo kreativne slobode, a Greenove čiste vokalne deonice su podigle ekperimentalnost benda na viši nivo. Oni koji su smatrali da će novim albumom Sepultura još više izgubiti na kvalitetu, grdno su se ogrešili.

Video: Isolation


Smashing Pumpkins – CYR (Sumerian Records)

Smashing Pumpkins – CYRZa svoje jedanaesto izdanje, Pumpkinsi su odlučili da svoju publiku obraduju jednim duplim albumom koji broji čak dvadeset pesama – Cyr. Ponovo ujedinjen sa svojim originalnim članovima Jimmy Chamberlinom i James Ihaom, Billy Corgan se vraća proverenoj formuli svog benda – promišljene pesme, autentični tekstovi. Sve ovo je obavijeno savremenim zvukom ili bolje reći korišćenjem tekuće tehnologije koja je dostupna bendovima i izvođačima čija se karijera rađa ovog trenutka. Ako ste zbog ponovnog okupljanja originalnih članova pomislili da će se pred vama naći osavremenjeno čedo devedessetih kao što je to bio Siamese Dreams, moraćemo da vam razbijemo iluzije. Corgan se ovog puta okreće synth popu, zvuk koji je najprimetniji na ovom albumu ali to nije jedina karakteristika koja je upečatljiva. Ispod svih tih slojeva klavijatura itekako se čuje tipični The Smashing Pumpkins zvuk. Album i njegove singlove je ispratila serija animiranih spotova čiji je zajednički naziv In Ashes – The Colour of Love, Confessions of a Dopamine Addict, Anno Satana, Wyttch i Purple Blood.

Video: CYR


Sólstafir – Endless Twilight of Codependent Love (Season of Mist)

Sólstafir – Endless Twilight of Codependent LoveSólstafir je još jednom uspeo da svojim dugačkim epopejama ponovo uzdrma srca slušalaca. “Endless Twilight of Codependent Love” donosi nam sve ono na šta smo navikli od ovog benda. Tu su meditativni momenti usled fenomenalnog gitarskog rada, kombinovanje omamljujućih i režućih vokal i numere koje su pretežno sporijeg tempa. Ipak, i ovaj album ima i svoje izlete iz onoga na šta prvo pomislimo kad se spomene ovaj bend. Tako na u ovaj album ulazimo sa “Akkeri” koja pokazuje da ovaj bend može i valjano da izroka u bržem tempu. U sredini nailazimo na “Dionysus” koja nam pokazuje Solstafir u svom najmračnijem izdanju s vokalom koji neobuzdano besno urla dok se u pozadini čuje stampedo gitara i bubnjeva. Za one koji pak ne žele iznenađenja i žele dobiti ono na šta su navikli od Solstafira najpre preporučujemo numere “Drýsill“, “Ör” i završnu “Úlfur“.

Video: Drýsill


Tame Impala – The Slow Rush (Modular Recordings)

Tame Impala - Slow RushDugo se čekao novi album australijskog projekta Kevina Parkera pod imenom Tame Impala. U međuvremenu su se pojedine gotove pesme pojavile kao singlovi dok je izlazak albuma odlagan i dok je Kevin verovatno prepravljao svaki bit. Zajedno sa albumom objavljen je i peti singl, “Breathe Deeper“, a kuriozitet je taj da su svih 12 pesama nakon izlaska dospeli u top 20 US Rock liste. Da li ta činjenica ukazuje da nas očekuje jedan fantastičan rok album? Fantastičan – možda; rok – ne baš. Svakako ne onaj psihodelični rok sa S/T EP-a ili albuma “Innerspeaker”. Jasan je put Tame Impala još od prethodnog albuma “Currents” i želja Parkera da napravi pop ploču. Iako je, pretpostavljamo, sve ovo  relativno izvodljivo uživo, sve je manje gitare i sve je više elektronike i taj kurs se očigledno ne menja. Mnogima se “The Slow Rush“ neće činiti mnogo različitim od “Currents”, neki neće možda ni pretpostaviti hit kako je to bilo iole moguće ranije, ali novi album nudi pregršt pop hitova spremnih da zatresu podijum za ples, pesama punih atmosferičnih utisaka od kućne stoner žurke, preko tame disko kluba, do jutarnjeg afterpartija na plaži, pa kome je šta draže. A kada smo već kod plaže, pesak je na omotu ploče pretrpao inače prepoznatljivi vizuelni pečat Tame Impala, ali i daleko jasniji prateći godine i sazrevanje Parkera u svemuzičkom smislu. Više nema kaleidoskopskih slika, pogleda iz trećeg lica, nestao je swirl i nagrizajuće boje i uz pomoć sunčevog zraka sve je jasno kao dan. Tame Impala nije više bend koji je vratio rokenrol na top-liste i sa vrha drži baklju rokenrola. Ne, mnogo više od toga je u pitanju i ako pitate Parkera, odgovor se nalazi u svakom malom bitu i zvučnom talasu koji je mesecima polirao.

Video: Lost in Yesterday


The Psychedelic Furs – Made of Rain (Cooking Vinyl Limited)

The Psychedelic Furs - Made of RainObrišite paučinu sa vaše muzičke memorije i setite se velikana post punk/new wave scene The Psychedelic Furs koji su i dalje veoma aktivni. Ono što je najveće iznenađenje je činjenica da smo poslednje studijsko izdanje ovog benda mogli da čujemo 1991. godine – da, skoro pre 30 godina! Iako su Fursi bili koncertno aktivni poslednjih dekada, novih pesama nije bilo. Slušaoci koji nikada nisu čuli za ovaj bend, mogu bez ikakvih problema da postave album rame uz rame sa novijim bendovima. Glas frontmena Butlera je isti kao sa snimaka iz osamdesetih godina prošlog veka, a produkcija je veoma savremena ali verno prati pesme i stil benda.

Album počinje snažno uz numeru “The Boy That Invented Rock & Roll” koja je dinamična, aranžmanski sonična i izuzetno inventivna za bilo koji savremeni rok bend a kamoli za bend koji se posle 30 godina vraća na scenu novim studijskim ostvarenjem. Ono što je veoma primetno je to da pesme uplivavaju jedna u drugu i prate slične zvučne teme što nije nužno loše jer kako samo ime benda i govori, mi klizimo kroz psihodelično krzno. Na osnovu maestralne simfonijske numere “Ash Wednesday“, preko čežnjive folk-rock “Wrong Train” i industrijskog psihodeličnog kolaža u “Come All Ye Faithful” možemo da kažemo da su se The Psychedelic Furs vratili na velika vrata u jednom veoma svežem paketu koji će se zaluženo naći na policama ploča i plejlistama.

Video: Come All Ye Faithful


The Strokes – The New Abnormal (RCA Records)

The Strokes The New AbnormalProšlo je devetnaest godina otkada su se, tada kao klinci prvi put kolektivno obratili svetu albumom “Is this it” i medijski bili ošamareni etiketom – bogati klinici koji drljaju gitare. Nekoliko albumskih obraćanja je bilo između prvog i ovog poslednjeg, šestog o kojem danas govorimo – “The New Abnormal“. Klinci su u međuvremenu porasli. Evo ih opet, šta sad hoće, šta kažu?

Deluje da se na početku svog friškog albuma sastav The Strokes priseća medijskog osporavanja i već pomenutih zamerki. Momci verovatno jesu bili bolje socijalno situirani od ostalih muzičara, ali da li ih to čini manje muzičarima od ostalih, verovatno ne, a da li ih to sprečava da rade ono što vole, sigurno ne.

Politika, ljubav, dance ritmovi, energija, briga, sintovi, refleksija, melanholija i oproštaj, sve je tu. Pojedine pesme će Strokes fanove odvratiti, druge numere će privući ljubitelje muzike. Julianovi stihovi se kreću od prostih, banalnih, pa i slučajnih, do veoma emotivnih, dirljivih i ličnih, sve to u jednoj pesmi i tako devet puta. Motiv vrata je prisutan kroz ceo album. Julian ih verovatno traži, traži izlaz, utehu i pronalazi je iza vrata na kojima piše Muzika.

Video: At The Door


Thurston Moore – By The Fire (Daydream Library)

Thurston Moore – By The FireGitarista i vokal kultnog sastava Sonic Youth je odlučio da nas ove godine počasti novim solo albumom. “By The Fire” sadrži numere koje kao da su direktno došle sa albuma “Goo” poput “Cantaloupe” i “Hasish“, ali ako ipak trebamo uporediti ovaj album s nekim od izdanja benda iz kog Thurston potiče to bi ipak morao biti “Daydream Nation“, zbog sjajnih gitarskih igrarija koje neodoljivo podsećaju na njega. U tom pogledu Moore je ovde na vrhu zadatka, dok vokal i ritam sekcija ostaju zapostavljeni (čak nepostojeći) u mnogim numerama. Poznati gitarista se na ovom albumu kreće u svim pravcima pa tako čujemo i potpuno umirujuće zvukove, ali i one bučne i pomahnitale koji se njima suprotstavljaju gradeći jednu prelepu tenziju. Svaki korak ovog albuma je jezivo neizvesan, kao da koračate kroz mračnu šumu i znate samo ono što vam se nalazi pred nosom, dok mrak skriva sva ostala iznenađenja. Nekada lepa, a nekada zastrašujuća. “By The Fire” je prava poslastica za one koji uživaju u kilometarskim gitarskim pasažima poput onih u pesmama “Siren“, “Breath” i “Dreamers Work“, ali će u njemu uživati i ljubitelji nešto konvencionalnijih aranžmana i formi poput onih u numerama koje otvaraju izdanje.

Video: Cantaloupe


Viagra Boys – Common Sense (YEAR0001)

Viagra Boys - Common SenseViagra Boys nastali su 2015. u Švedskoj i za tri godine sklopili album “Street Worms”. Prljavo, brzo i zarazno kao da je Tom Waits poželeo da svira punk. Vokali razoreni od alkohola, nekontrolisano škripanje gitare, saksofon kao da je pod vodom, sve u vezi ovog benda na prvu loptu deluje na jednu grupu raspalih bitangi.

Njihovo novo izdanje “Common Sense” ima četiri pesme i malo ih vraća na zemlju (ali samo malo), pa s prvom pesmom koja nosi ime albuma pokazuju i nešto mirniji zvuk. Sporije, čistije, razumnije ali i dalje stvara male đavole u ušima koji ti govore “pusti ponovo, pusti ponovo, pusti ponovo”. Viagra Boys se drugom pesmom “Lick a Bag“, pak,  vraćaju zvuku prvog albuma kojeg nam nije bilo dosta, a momci iz Stokholma prosto ispunjavaju želje svojih fanova. Treća pesma “Sentinel Island” predstavlja neki vid pripreme pred poslednju. Zatvaranje ovog puta od četiri pesme pripada pesmi “Blue” koja je tek svet za sebe, usporena je maksimalno i idealna za slušanje u ćošku mračne sobe. Depresivno i pomalo jezivo, gotovo kao scena u Eraserhead-u i devojkom iz radijatora sa rečenicom “in heaven everything is fine….”. Na kraju šta god da izbacili, bilo to sporo ili brzo, jedno je sigurno, Viagra Boys čine da želiš da ih slušaš iznova i iznova.

Video: Lick The Bag


Viva Belgrado – Bellavista (Aloud Music Ltd.)

Okej narode, svi vi koji ste gledali Kasandru kao klinci vadite elementarno poznavanje španskog iz malog mozga jer imamo album godine sa tog podneblja. Viva Belgrado je screamo/post hardcore bend iz Kordobe (pitaj boga zašto tako nazvan) koji već godinama važi za jedan od najvećih bendova pomenutog žanra na tlu čitave Evrope. Poređenja radi: otprilike kao što su njihovi sunarodnici Toundra u post-rocku. Na svom aktuelnom izdanju, međutim, “Beograđani” skidaju nekoliko slojeva buke koja ih je proslavila i ostavljaju više mesta pitkim melodijama i lirici koja po svom kosturu ipak jeste žanrovski njima bliska, ali osvetljena drugačijim reflektorima. Rezultat je sjajan album koji svakako predstavlja bitnu prekretnicu u zvuku benda, možda manje agresivan od prethodnika ali ništa manje ubojit. Iako je istoimena pesma sa albuma verovatno najkvalitetniji predstavnik čitavog izdanja, ne bi čudilo da najveći odjek napravi numera “Mas triste que Shinji Ikari” koja je u suštini jedan lo-fi chill hop eksperiment inspirisan Evangelion animeom.

Video: Bellavista