Kao i svakog decembra, redakcija portala Balkanrock sumirala je utiske i odabrala izdanja sa regionalne scene koja zavređuju pažnju slušalaca. Pored izdanja renomiranih autora, na listi se nalaze i albumi mladih snaga čije vreme tek dolazi.

Pred vama je prikaz albuma regionalne scene koji su obeležili muzičko nebo godine koja je na izmaku.

Acid Hags – Acid Hags (Old Scratch Records)

Koprivnički trio Acid Hags donosi nam svoj drugi studijski album koji nosi naziv benda i predstavlja u pravom svetlu ono šta ovaj sastav istinski jeste. “Acid Hags“ je nepredvidiv, neobuzdan, na momente metalski, na momente psihodeličan, na momente funky, na momente jazzy, a pisan tako da pesme nisu podređene nijednom instrumentu, već svaki dobija svoje mesto u dinamičkom i zvučnom spektru. Svaka pesma donosi potpuno novu emociju i energiju, ali i poseduje iznenađenje, pa tako u drugoj numeri (koja takođe nosi naziv benda) od western/surf uvoda dolazimo do brze noise rokačine od koje bride uši. Ritmovi su često iščašeni i bubanj retko svira nešto što bi se moglo nazvati krutim ritmom, već je on često ispresecan prelazima, sinkopama i promenama tempa. Ovi Hrvatski dječki sviraju po osećaju, ali s dovoljno jasnoće da ne skliznu u dosadnu repetativnost ili se prepuste pukom džemovanju u kom ne postoji jasna ideja ili struktura. Posle slušanja ovog albuma imaćete zasigurno veliku želju da ih čujete uživo i gledate u to kako ovakva magija nastaje pred vama.

Video: Baked

Baobab – Sloboda neće sama doći (Pop Depresija)

Koliko puta je dozvoljeno da na jednom albumu, ili uopšte na vašoj diskografiji, pomenete reč draga? Ako ste vi bend Baobab, onda za vas to ograničenje ne postoji i svaki put kada otpevate draga u nekoj pesmi zvuči beskrajno simpatično i potpuno na mestu. EP „Sloboda neće sama doći“ nam pored brojnih dragih, donosi pet pesama od kojih su dve akustične u pratnji klavira, jedna instrumentalna, a ostale dve u dobro poznatoj Baobab formaciji. Izdvajati bilo koju pesmu sa ovog EP-ja je potpuno suvišno, jer one jako dobro funkcionišu kao celina, a sam redosled pesama dodatno pozitivno utiče na tu skladnost. Pred vama je veoma opuštajućih dvadesetak minuta i biće potrebni trenuci da im se u potpunosti prepustite.

Video: Ti me nećeš

Blankfile – Truth Be Sold (samostalno izdanje)

Jako su česti primeri kada bend prenapumpa najavu novog albuma, pa tako često ostanemo razočarani u finalno izdanje koje je u najboljem slučaju mlako. “Truth Be Sold“, novi EP beogradskog hardcore benda Blankfile sa prethodnom konstatacijom nema aposlutno ni jednu jedinu dodirnu tačku. Bilo je dosta priče oko toga ko je radio produkciju ovog EP-ja i kako će sve to zvučati, ali to ovog puta nećemo ponavljati jer smatramo da bi samo skrenulo pažnju sa jedinih likova koji u ovom trenutku zalužuju spotlight, a to su momci iz benda Blankfile. Dosta manje melodičan album od prethodnika, a sa druge strane napucan sirovom snagom i razbuktalim emocijama koje su se očigledno jako dugo taložile u njima i čekale da eksplodiraju. Kako i sami članovi benda kažu, bend je dugo tražio i eksperimentisao sa zvukom, a “Truth Be Sold” je mesto na kome su se svi poklopili i možemo reći da se posledice toga i te kako osećaju.

Video: Truth Be Sold

Brigand – Iza Crne Duge (Dallas Records)

Pančevačko-beogradski kultni sastav ovog puta svoj zvuk pakuje u izuzetno kompaktnu i zaraznu formu, pritom nekako ne gubeći ni miligram svog odveć čuvenog integriteta. Izjave da proleće 2020. ceo svet provodi u svojim domovima i da je Velibor Nikolić ostao hardkor, a pritom napisao hitične pesme, deluju neverovatno nama kao i vama.

Tekstualno, ovde dobijamo nešto zrelijeg Velibora nego na ranijim izdanjima, što samo doprinosi celokupnom utisku da se radi o izvrsnom albumu. Iza snažnog zvuka i čvrste produkcije nalazimo izuzetno sklopljene pesme – od glavnog singla, preko naslovne pa sve do stvari kao što su „Ugljenik“, „Assante“ ili „Ispod tvojih kolena„. Ovde nema rupa. Nema čak ni tzv. fillera. Ako je Brigand bend koji je tražio određeni vetar kako bi raširio svoja jedra i otplovio iza nekakve duge, otplovio je upravo iza ove crne.

Video: Milioneri Protiv Milijardera

Crni Dani CERN-a – Prazninama (Muzička produkcija BHRT)

Crni Dani CERN-a donose ono najbolje što imaju bendovi poput Mizara i Bjesova (najbliže stilu sa “Sve što vidim i sve što znam”) – maestralno višeglasno crkveno pevanje, sirove i moćne zidove zvuka, efektima prošarane gitare, sjajnu produkciju i aranžmane koji vas potpuno uvlače u atmosferu svake pesme. A sve to bez nekog prevelikog komplikovanja.

Strukture pesama su jednostavne i većinski bazirane na principu kulminacije. Sve je tako pitko i slušljivo, štaviše komercijalno, a opet u pozadini nosi ogromnu tekstualnu i emocionalnu težinu. Tama koja obavija ovaj album nije ona teška i sumorna, već je veoma lepo upakovana. Kjučnu ulogu u ovome ima pevanje Samira Zahirovića, koji je u stanju da iznese sve emocije od melanholije, preko besa, pa sve do prkosa i inata, ali članova koji učestvuju u višeglasju, čija šarenolikost boja i raspona pokazuje svo obilje emocija u koje je izdanje umočeno. Ovakav višeglas pružiće vam svežinu na pravim mestima ovog izdanja, jer kad god se on bude pojavio osećaćete se kao da vas je zrak Sunca upravo udario, pravo u glavu, dok ste šetali ispod tmurnog neba.

Video: Krila

Dimitrije Dimitrijević – Čar-pitanje (Menart)

Dimitrije Dimitrijević je solo projekat iza koga se krije Dimitrije Simović, poznat kao basista sastava Igralom. Krajem ove godine predstavio nam se prvim dugosvirajućim izdanjem. Njegovu muziku karakterišu tekstovi koji su neka vrsta ispovesti iz kojih saznajemo o najskivenijim mislima i osećanjima. Za razliku od EP izdanja, album je dosta zreliji, pogotovo u smislu odnosa Dimitrija i njegovog instrumenta. Naime, na prvom izdanju taj odnos je bio čak i prenaglašen, dok sad čujemo jasno i ostale instrumente, a bass samo sve to fino prati. Njegov glas i način pevanja dosta podsećaju na prvi album Igraloma „Pogrešna poznanstva“, pogotovo kada je reč o jasnoći otpevanog teksta i ubedljivosti sa kojom ga iznosi. Muzika, iako nenametljiva, lako je pamtljiva, a celokupan utisak je da se radi o jednom milozvučnom i prijatnom izdanju. Da ne kažemo i mi Keatona Hensona za trku imamo.

Video: More

Dingospo Dali – O nečemu lepom (Long Play)

Uobičajeno je da bendovi sakriju svoju najbolju pesmu negde tik pred kraj ili možda kao prvi singl. “Teheran” benda je to u svakom smislu. Kada potekne prvi akord iz zvučnika, odmah znate da je ova pesma iznad svih drugih sa albuma, čak iako niste odslušali ceo album. Ova pesma je po svim merilima za deset stepenika iznad svih ostalih. Cela stvar je kao jedno putovanje u karavanu koji ide kroz svemir. Neistražena mesta i neostvarene želje su glavna tema, ali svako može da nađe svoju priču u njoj.

Kada saberemo utiske, ispred sebe imamo jedan veoma zanimljiv album sastava Dingospo Dali na kojem se vidno veoma vredno radilo. Trud je maksimalno uložen u svaki aspekt pesama, iako je lirika ipak preuzela vođstvo nad instrumentima ovog puta. Prilično je ohrabrujuće čuti ovakvo jedno muzičko ostvarenje koje može da posluži kao inspiracija mnogim devojkama koje žele da se bave muzikom.

Video: Teheran

Gazorpazorp – Od vazduha i sunca (Moonlee Records)

Mladi beogradski bend Gazorpazorp je pred sam kraj ove godine obradovao svoje slušaoce EP-jem pod nazivom „Od vazduha i Sunca„. Svako ko prati trenutnu beogradsku scenu a i regionalnu scenu uopšte, prosto nije moguće da nije čuo za ovaj bend barem jednom. Bilo da ste prisustvovali svirkama ili čuli za njih sa sada već dobro poznate Hali Gali kompilacije, ovi momci su nešto što definitivno treba uvrstiti u najsvežija i najzanimljivija ostvarenja genaracije. Tokom prethodnih meseci smo imali prilike da čujemo nekoliko njihovih pesama koje su sada ovekovečene i studijskim izdanjem. EP broji 5 pesama od kojih tri imaju i svoje video prezentacije – „Ne bojim se„, „El Matador“ i „Tango„. Iako se njihov stil često opisuje kao post-punk, momci imaju i štošta drugo zanimljivo da nam predstave iz svog opusa. Delići psihodelije, garažnog roka i sve to začinjeno velikom količinom eksplozivne energije koja svakako pristaje njihovim godinama. Produkcija je uspela da uhvati esenciju ovog benda na EP-ju, međutim sve pesme se podižu na jedan mnogo intenzivniji nivo tokom izvođenja uživo. Ko je već imao priliku da prisustvuje nastupima ovih momaka će se složiti u potpunosti sa nama.

Video: Ne bojim se

Lednik – Celestial Monuments (samostalno izdanje)

Zašto bi uopšte neko slušao instrumentale? Od kada su krenuli sa izbacivanjem numera na svom Jutjub kanalu, vodeći komentari kritičara bili su tipa “slušajte Lednik čija muzika može otopiti vaša srca” i tome slično. Ali, suština njihovog albuma prvenca Celestial Monuments je mnogo ozbiljnija od toga. Ako volite duboke note, skladnu baroknu harmoniju, komplikovanu kosmičku emociju, a pre svega resku post-rock/metal svirku treba da prigrlite čedo ovih momaka jer su baš numere poput “Posthuman“, “New Frontiers“, a svakako i preostale četiri, koje će vas pre svega oduševiti, a zatim i sprovesti kroz mistično, slikovito i sinestetično putovanje. Bez sumnje treba poslušati ove kreativne Novosađane i pružiti im iskrenu podršku, ne samo zato što je instrumentalna muzika nepravedno zapostavljena na ovim prostorima, već zato što kroz svoju svirku Lednik nudi jedan novi vid doživljaja ambijentalne muzike kroz novi, savremeni žanr, koja približava slušaoca fantastici, univerzumskim širinama i svestranim kontemplacijama na aktuelne filozofske teme opstanka čovečanstva. Radujemo se njihovim budućim svirkama i promociji albuma, nadajući se da će nastupi uživo doprineti do još autentičnije spoznaje koncepta njihove specifične muzičke ideje.

Video: Primeval Dust

Lika Kolorado – Kontura (Classic Records)

Lika Kolorado najpre nas je još tokom prethodne godine obradovala pesmom “Gospođa“, koja je najavila novi materijal, ali i potvrdila da ce se bend kretati u proverenom smeru ne odskačući puno od indie staze koju su utabali sa “Smiješ zaurlat“. Par nedelja pred izlazak “Konture” po malo blesav i duhovit singl “Spasoje” zaintrigirao je slušaoce i ostavio otvorenim pitanje daljeg razvoja njihovog zvuka. No ipak, “Inat” koji je zreliji naslednik pesme “Sigurno“, uz mnoštvo kako lirskih, tako i instrumentalnih momenata na ostatku albuma ostaju u domenu onoga kako se Lika Kolorado najpre predstavila, kao simpatičan indie bend, sa ne uvek jasno dokučivim tekstovima nošenim mladalačkom energijom u hipsterskom pakovanju. Dok lagano prolazite kroz album koji obiluje veselim temama i melodijama, ne možete ni naslutiti kakav kraj vas očekuje. Otrpilike kao što odrastanje dočeka razmaženi večiti student, koji odjednom postaje “odrasli”, tako preko “Vraga” i “Slušaj ovde” dođemo do “Reci bilo što“, za koju se bez daljnjeg može reci da je najzrelija i najpotpunija kompozicija. Naime, sa malo reči i uz ponavljanje svega par tonova, neočekivano ozbiljno dotiče se pitanje prolaznosti, kako naše, tako i naših odnosa, ali i dela koja ostavljamo iza sebe. Baš kao što na početku poslednje pesme Filip Riđički prošapuće, nadamo se da ovo će trajat i da će ljubitelji ovog zvuka lako pronaći svoje favorite na ovom uradku.

Video: Spasoje

Mud Factory – The Sins Of Our Fathers (WormHoleDeath)

„The Sins Of Our Fathers“ je debi album kakav mnogi mogu samo da sanjaju, a stvorio ga je bend iz jednog malog Vranja. Ovo je izdanje sačinjeno od najsnažnijeg gruva, sirovih, iskrenih emocija i životinjski moćnog vokala koji zajedničkim snagama nemilosrdno gaze sve što im se nađe na putu i ne osvrću se. Ono što je važno spomenuti je zvuk izdanja. Ne zbog toga što je isproduciran besprekorno, već zbog odluke benda, snimatelja i producenta da se ritam sekcija nabije u facu slušaoca, dok će gitara ostati u pozadini da podrži ovu lavinu gruva i daju joj oštricu i melodičnost. Mud Factory ima sve što je potrebno da postane, ako treba, i svetsko ime na polju metala. Momci su uhvatili zalet ,sada je samo važno da ulože još više truda u razvijanje zvuka i naravno da nikako ne posustaju.

Video: As I Watch Them Fall

Prljave Sestre – Najgore tek dolazi (Pop Depresija)

Bend Prljave Sestre je dokazao da je prevalio veliki put od svog prethodnog izdanja i da je u stanju da razvija svoj zvuk u mnogim pravcima. Dokazao je i da je u stanju da napravi pesme koje imaju potencijal da postanu veliki hitovi (“Unazad”, “Nova Jutra”, “Naše Vreme”), ali i one kojima ćemo se vraćati kako bi nas nojzično-psihodelične kulminacije oduvale, ponovo i ponovo, kakav je slučaj s poslednjom pesmom na albumu. „Kiša“ je sjajna psihodelična vožnja s mantričnom bass deonicom i dodolskim tekstom. Ako je ovaj album grad u kom postoji puno građevina (pesama) koje su nalik jedna na drugu, a slične se nalaze u zajedničkim nizovima, ova stoji kao velika crkva na kraju grada, van svih redova.
U ovom sastavu ima mnogo potencijala i oseća se da će njihov zvuk u jednom trenutku eksplodirati.

Video: Unazad

Quasarborn – A Pill Hard To Swallow (samostalno izdanje)

Album „A Pill Hard to Swallow“ je potpuno dorastao svom prethodniku, ali su poslednje dve numera (i delići 4. i 6.) njegova Ahilova peta. Bend je još više eksperimentisao nego na debiju, što je donelo fantastične rezultate, koji se vide najviše u „A Pill Hard to Swallow“ i „Stalemate with Suicide„. Takođe, ovaj album poseduje dve pesme koje su najbliže hitu, što je ovaj bend ikada prišao, a to su „Bastion“ i „Atlas“ koje su bile sjajan izbor za singlove.

Quasarborn je otvorio mnogo novih vrata svog zvuka i sve slušaoce zaintrigirao time kroz koja će od njih proći. Ako smo na debi albumu imali jedan bend koji napada iz svih oružja, sada imamo jedan dosta proračunatiji pristup stvaranju koji donosi više plodova, samo je potrebno da bend dodatno iskristališe svoj izraz, da bismo na osnovu samo par tonova mogli reći da to je Quasarborn. 

Video: Atlas

Random – Random (Rock Svirke Records)

Random se na novom albumu odrekao većine pop punk elemenata koje su gajili na EP izdanjima i rokačkog stava s debi albuma stvorivši izdanje mirnijeg karaktera, ali zvučno i emotivno mnogo bogatijeg od prethodnika. Bend se u ovom slučaju opredelio više za alternativni i post-rock fazon baziran na sporijem tempu, atmosferičnim gitarama, jednostavnoj, ali čvrstoj ritam sekciji i vokalom obojenim u puno efekata i istaknutim u prvi plan. Pored većinski mirnih pesama, Random sebi na momente dozvoli i da se otkači i zakuca vas i dobrim, moćnim rifovima, čineći album primamljivim i za ljubitelje tvrđeg zvuka. Sve u svemu, veliki i hrabar iskorak benda koji je s ovim izdanjem, u kom se osećaju veoma jasna ideja, pravac i estetska ujednačenost, pronašao svoj zvuk ili je bar na pravom putu da ga nađe.

Video: Conjuring

Rebel Star – Demoni (Pop Depresija)

O da! Rebel Star ponovo sija na muzičkom nebu domaće scene. Na radost svih svih ljubitelja njihovog zvuka koji su te 2016. godine teško primili vest o prestanku rada benda, iz centra Sent Andreje javlja se Milan Glavaški sa novim albumom. “Demoni” su komplet snimljeni i izmiksovani za deset dana, a za ceo proces je zadužen sam Glavaški koji je i odsvirao sve instrumente. Nagoveštaj povratka je počelo u novembru na Huteneni festu u Amerikani, nastavio se u decembru na Spratu, a već u aprilu dobili smo deset novih pesama jednog od najvažnijih americana/country sastava sa ovih prostora. Album odlikuje nešto mirniji zvuk u odnosu na prethodne, tako da ovaj restart benda polazi iz niže brzine, ali je onaj dobri stari duh Rebel Stara itekako prisutan. Već vidimo nekoliko pesama sa ovog albuma koje će zasigurno postati standardne na svirkama koje jedva čekamo u nekom narednom periodu, iako ostaje nepoznanica u kom ćemo tačno sastavu imati prilike da gledamo ovaj novi Rebel Star.

Video: Dan na Tisi

Repetitor – Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji (Moonlee Records)

Da li je ostao još ko da do sada nije čuo za Repetitor? Teško je zamisliti. Ako nekim slučajem i jeste, evo sjajne prilike da uskoči u to dobro znano kolo upravo sa albumom „Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji„. Šta su dobili novi slušaoci ovim albumom? Dobili su album koji zrači sirovom ekstazom koja proizilazi kada se na istom mestu nađu Boris, Ana-Marija i Milena. Ogoljene, nebrušene emocije koje muče većinu svesnih bića ove planete proceđene kroz zube u obliku ovih osam pesama. A šta su dobili stari slušaoci? Pa oni su dobili ono na šta ih je ova ekipa i navikla prethodnih petnaestak godina, samo malo bolje izmiksovano i isproducirano, samim tim i dosta prijatnije za uvo, odnosno slušanje van koncerata.

Video: Kost i koža

Remedy – Ethiopian Mountains (Ammonite Records)

Dugoočekivani album prvenac beogradskog all-star tria Remedy, pod nazivom “Ethiopian Mountains“ objavljen je početkom februara. Krasi ga jedanaest odlično načinjenih i besprekorno produciranih pesama kojima Nemanja Kojić Kojot, Ivan Petrović i Igor Škoro ne samo da održavaju standard postavljen ranije tokom njihovih karijera, već i postavljaju nove. Prethodno objavljeni singlovi “Bigman“, “Everything is Possible“ i “Screams of Silence” se takođe nalaze na albumu i svakako su prethodno publici dočarali drajv koji ova trojka nosi sa sobom i kroz ostale numere poput “Feeding the Stone“, “Down Again“ i “Local Kids (of Rock ‘n’ Roll)“. Album je za kratko vreme pobrao mnoge pohvale, dok ga mnogi porede i doživljavaju ga, pre svega zbog Kojota, kao logičan nastavak njegovog prethodnog legendarnog benda Eyesburn. Ipak, muzika benda Remedy je malo drugačija fuzija, oslanjajući se ponajviše na stoner, desert i grunge elemente. Verovatno bi se najlakše uklopio u Eyesburn opus sa kraja prošlog veka sa malo sporijim ritmom i bez reggae vajba. Sa druge strane, da je rastafarijanstvo još uvek tu pokazuje i naziv albuma i naslovne pesme, kao i celokupni vizualni koncept omota albuma. Možda najubojitije oružje pesama su njihove kompozicije trajanja u radijskom rasponu do 5 minuta koje slušaoca voze i navode na klimanje glavom u ritmu pesme i pućenje usana uz svaki teški rif. “Ethiopian Mountains” će bez sumnje privući jako široku publiku i konkurisati za album godine na mnogim domaćim listama.

Video: Screams of Silence

Roza – Roza EP (Pop Depresija)

Jedna od najprijatnijih instrumentalnih vožnjica ove godine stiže nam od sastava Roza, sačinjenog od bivših članova sastava Mnjene i VVhile. Distorzije i teški tonovi su ostavljeni po strani, a srž izdanja čine tople harmonije koje stvaraju bass, klavijature i gitare prošarane mnoštvom prijatnih farbi, dok bubanj kao stari ribarski brodić lagano plovi kroz mirne talase ovog zvučnog mora. Savršena muzika za odmor mozga i svih mišića – samo je pustite, zavalite se i za ostalo će se pobrinuti Roza. Ipak, ne dajte da vas ovakav opis možda zavara i da pomislite da se radi o nekakvoj sterilnoj muzici. Naprotiv, aranžmani su veoma dinamični, a muzičke igrarije koje izvode članovi benda zabavne i slobodarske, lišene bilo kakavih krutih teorijskih ograničenja.

Video: MDMA & pljuge

Rundek & Ekipa – Brisani prostor (Long Play)

Iako je ovo teško vreme za muzičke stvaraoce, Rundeku polazi za rukom da objavi jako zanimljiv dvostruki EP. Nova saradnja sa Roko Crnićem (Porto Morto) zajedno sa iskusnim Pavlicom i ostalom „Ekipom“ je iznedrila sva diametralno suprotna EP-a. Mirniji i „rundekovski“ je prvi, sa kojeg se izdvajaju „Unutarnji glas“, „Mila“ i „Tko su svi ti ljudi“. Drugi EP je dosta zasnovan na džez improvizaciji. Skoro svaka numera kreće sa svedenijim aranžmanom, ali već od pola kreće da je obuzima nemirni duh i do kraja eksplodiraju u eksperimentisanju i kreativnoj buci koja na trenutke podseća na Rundekov nojzični projekat „Cul de Sac“. Album vas vodi na putovanja u nove predele uz trenutke meditacije. Tu su naravno i nove avanture da upotpune sjajan i zreo album za kraj ove tmurne 2020. godine.

Video: Mila

Samalas – MCCLVII (Pop Depresija)

Krautrok, psihodelija, world music, afro, jazz – samo neki od žanrova koje je Samalas iz Niša na veoma interesantan i jedinstven način ukombinovao u svoje studijsko izdanje „MCCLVII„. Nakon 65 dana hodočašća na indonežanskom ostrvu Lombok, materijalizovala se instrumentalna avantura od 15 minuta, koja uspeva da slušaoca provoza oko sveta, sa gruvom na pretek. Izuzetno prirodan flow, neočekivane improvizacije, ali konstantan kvalitet se provlače kroz tri numere i petnaest minuta albuma, koji se definitivno čini dužim. Otvorite nove receptore, zaplovite uz saksofon, zvečke, klavir, perkusije. Popnite se na planinu Samalas gde je vazduh čistiji i odakle se svet bolje vidi.

Video: MCCLVII EP

She Loves Pablo – Death Threats From Future Self (Dostava zvuka/ Dirty Old Label)

She Loves Pablo su već dobro poznato ime balkanskoj, a sve više i evropskoj javnosti koja pomno prati rok scenu. Reč je o grupi koja je počela kao dvojac (Šimek i Klaić), da bi izlaskom prvog albuma 2009. godine počeli da rade u punom sastavu. Album „Death Threats From Future Self“ zvuči kao kumulacija desetogodišnjeg aktivnog rada – na prvom su pokazali ko su, na drugom i trećem su to iskristalisali i potvrdili, te stekli širok krug poštovalaca, a na ovom četvrtom otvorili su se ka nekim novim stvarima i dodali ih proverenom receptu. Definitivno su tim potezom utabali svoje mesto na vrhu balkanske muzičke scene,

Video:Operator

Svemirko – Skalamerija (Više manje zauvijek)

Ove godine dobili smo i poslednje poglavlje „-ija“ trilogije benda Svemirko. Za razliku od prethodnih izdanja koja su upakovana u ujednačen ton, „Skalamerija“ donosi poprilično šarenolik i novi zvuk benda. Tako na ovom albumu šetamo od bjelodugmaške „Uvod u skalameriju„, preko klaberske „Još sam pri aparatu“ do dvornikovsko-madnićevskih „Dok ja spavam“ i „Rijeka suza stati neće„. Produkcijski bend odustaje od lo-fi fazona i ovoga puta uranja u mnogo dublji i ozbiljniji miks koji u svom konačnom obličju dosta podseća na albume Olivera Mandića rađene pod palicom Petera MacTaggarta.  Tematika u neku ruku ostaje slična kao na prethodnim albumima, i dalje ima dosta ljubavnih motiva, ali je sve znatno manje sentimentalno, štaviše, poseduje dozu prljavštine. Svemirko više nije neki zaljubljeni momak koji čeka „Ženu od Vanilije“ i nije više toliko „Odgovoran ljubavnik“, već se spreman da se upusti i u stokerske avanture i dozvoli sebi da bude prljavog uma.

Video: Dok ja spavam

The Father of Serpents – Years Lost In Darkness (samostalno izdanje)

Sjajan primer toga koliko jedan album u isto vreme može da bude prelep, mračan i zastrašujuć je “Years Lost in Darkness” benda The Father of Serpents koji nam je stigao gotovo pred sam kraj 2020. Savršen tajming za ovakav album, ovakvog naziva, koji odiše atmosferom izgubljenosti, melanholije, usamljenosti i priča o svetu koji je više iluzija nego stvarnost. Iako po svojoj suštini album pripada doom metalu na njemu se nalaze i mnogi uticaji post roka, šugejza, ali dosta zamiriše i na klasičnu muziku, ponajviše zbog odlika koje u mirnijim delovima poseduje vokal. Ovo se takođe oseća i zbog upliva klasike i kroz instumentalne delove koji se mogu uporedi s onima kod bendova poput My Dying Bride i Opeth (bliže prvopomenutom). Kao posebne pesme na albumu izdvajaju se dinamična “Spiral”, violinom oplemenjena “Winter Rhymes”, masna i teška “Swarm King”, ali i najmirnija numera (ne računajući outro “Into The Void”) “Solitude One” sačinjena samo od klavira i glasa.

Video: Winter Rhymes

Them Moose Rush – Dancing Maze (Dostava zvuka)

Bjelovarski univerzalci nastavljaju da štancaju albume. I to kakve! Samo dve godine nakon albuma “Don’t Pick Your Noise” koji je pobrao brutalno dobre kritike muzičkih magazina širom sveta, stiže nam “Dancing Maze” kome ista stvar polazi za rukom. Za ovaj album se donekle može reći i da je konceptualan, jer svaka pesma u imenu nosi ime jedne poznate ličnosti kojoj je, što direktno, što indirektno, ta pesma posvećena. Kada novi materijal uporedimo sa starim, tu nema značajnijih promena. TMR ostaju kao divlji konji – neobuzdani i slobodni. Ta neka slobodna, vanžanrovska, forma učinila je da ovaj bend stvori jako jedinstven zvuk i bude poprilično cenjen i van granica Hrvatske i regiona uopšte. Takođe je jako pohvalna i činjenica da kvalitet pesma ne opada ni trunku, iako su studijski veoma aktivni. “Dancing Maze” će se definitivno ponavljati na repeat u narednih godinu-dve do nekog novog izdanja ovog benda, a mi se potajno nadamo da će to biti odavno zaboravljeni treći deo “Three π” trilogije.

Video: Dolly’s Wedding Song

Valentino Bošković – Velika praska (samostalno izdanje)

Za one koji nisu upoznati sa radom muzičke grupe Valentino Bošković, na prvu loptu mogu da pomisle da se radi o solo projektu jednog od članova čuvene grupe Valentino iz osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, grdno bi se prevarili jer je ovde reč o hrvatskom dvojcu koji su svoje ime iznedrili iz ideje o prvom astronautu sa brača iz 17. veka koji plovi galaksijom i stvara muziku iz budućnosti. Ovaj konceptualni projekat je zanimljiv i zbog toga što je jezik na kome pevaju zapravo hrvatsko narečje kojim se govorilo na Braču sredinom 17.veka. Branko Dragičević i Josip Radić su radili na snimanju materijala još od 2018. godine i konačno objavili novi album, treći po redu, „Velika Praska“ koji nam donosi nove avanture iz svemira. Stil kojim se ovaj dvojac vodi, kako za sebe i kažu, je miks David Bowiea, Daft Punka, Syda Barretta i Novih Fosila. Izuzetno neobična kombinacija ispričana i odvirana kroz imaginarnog junaka Valentina. Ovaj album je odličan za upoznavanje rada ovih momaka ukoliko do sada to već niste – atmosferično sinth putovanje u svemirskoj letilici sa najyanimljivijim regionalnim astronautom.

Video: Velika Praska