Balkanrock odabrao najbolje u 2018: Top 50 albuma

Nakon što smo odabrali najbolje albume iz regije u 2018. godini, došao je red da pretresemo i ostatak svijeta pa smo tako odabrali 50 albuma koji zaslužuju pažnju i po kojima ćemo, bar muzički, pamtiti proteklu godinu.

101-5

Alejandro Escovedo – The Crossing (Yep Roc Records)

Alejandro Eskovedo je rođeni Teksašanin, potomak meksičkih migranata. Kovanica tex-mex ponajbolje opisuje kulturno-geografski areal iz kog potiče. Otuda je sumanuta Trampova odluka o podizanju zida između SAD i Meksika, te ujedno i ugrožavanju jednog od muzički najplodotvornijih i najinteresantnijih područja tog kontinenta, naišla na snažnu reakciju ovog rokera, što je rezultiralo konceptualnim albumom The Crossing.

Pri stvaranju ove ploče pomogli su mu mnogi prominentni muzičari, među kojima su najzvučnija imena Vejn Kremer (MC5), Džejms Vilijamson (The Stooges) i Džo Ilaj. Dugogodišnji Eskovedov saradnik, Antonio Gramentijeri, sa svojim bendom Don Antonio, potpisan je kao koautor. Stoga je u osnove koncepta ovog albuma utkana priča o dva mladića migranta, Meksikanca Dijega i Italijana Salva, koji, poneseni slikom SAD koju su stvorili slušajući rok muziku, gledajući noar filmove i čitajući bitničku književnost, dolaze na teritoriju ove države. Rascep između ideala i zbilje je ono na čemu se njihovo iskustvo razvija, što se najočiglednije uočava na jednoj od nosećih pesama albuma, “Sonica USA”.

Međutim, ne treba pomisliti da političke teme i konceptualna priroda ovog ostvarenja predstavljaju amove koji slušaoca primoravaju na samo jednu vrstu tumačenja numera koje se na njemu nalaze. Van okvira političke angažovanosti, i dalje su u centru Eskovedovih napeva priče o običnim, malim ljudima i njihovim borbama sa životnim nedaćama. Proglašen, po mišljenju časopisa No Depression, za najvećeg umetnika poslednje decenije dvadesetog veka, Alehandro Eskovedo i u novom milenijumu, uprkos brojnim golgotama kroz koje je prošao, svira vrhunski rokenrol, a muzika sa albuma The Crossing najnovija je potvrda te činjenice.

Video: Sonica USA


Alice in Chains – Rainier Fog (BMG Rights Management)

Velikani Sijetl grandž scene 90-ih Alice In Chains vratili su se na mesto zločina kako bi nas počastili svojim šestim studijskim albumom “Rainier Fog“. Ovo je njihov treći s Williamom DuVallom, a dobio je naziv po planini Rejnir, jednom od najopasnijih vulkana na svetu, koji se nalazi u blizini Sijetla.

Što se tiče gruvačkih pesama s masnim gitarskim rifovima na albumu se ističu sludge/stoner stvar s jednom od najboljih bas deonica Mikea Ineza,  “Drone“, i Duvalova kompozicija na kojoj on svira i solo, “So Far Under“. Ovaj stonerski prizvuk koji nose su pokazatelj sposobnosti da Alice In Chains i dalje iznenadi nekim aranžmanskim i kompozitorskim rešenjima koja do sada nismo čuli od njih.

Na ovaj album se može gledati kao na album sa fotografijama. Sećanja naviru sa svih strana: pomoću njih muzičari crpe snagu iz mlađih sebe, pričaju priče o ljudima koji nisu više s nama, ali žive u nama, prisećaju se onoga što su nekad bili i setno razmišljaju o tome da li su mogli više od onoga što su uradili.

Video:Never Fade


All Them Witches – ATW (New West Records)

Psihodelični bluz stoner rock bend iz Kalifornije All Them Witches ima novi album koji kao naziv nosi skraćenicu imena benda. Album je preplavljen žanrovski različitim pesmama. Početak albuma ima pretežno bluz-rok zvuk pun fuzz efekata i korišćenja whammy pedale koji se takođe sreće u svirci benda Wolfmother i njemu srodnih.

Album ipak postaje zanimljiviji i psihodeličniji kad se njegov tempo spusti s pesmom „Half Tongue“, iza koje ide najatmosferičnija i najmračnija pesma „Diamond“, koja zaista i jeste dragulj izdanja pored poslednjih pesama „HJTC“ i „Rob’s Dream“.  „HJTC“ doneće vam omamljujuću plemensku energiju, dok će vas sjajna poslastica za stonere „Rob’s Dream“ na jedan seksi način maestralno uljuljkati i opustiti, ali i oduvati svojim bučnijim rifovima i instrumentalnim završetkom.

Video: Diamond


Anna von Hausswolff – Dead Magic (City Slang)

“Dead Magic” se sastoji od svega pet pesama, što ga čini najkraćim u njenoj karijeri. Upakovati ovakvo izdanje u svega pet pesama nije ni malo lak zadatak. Ujedno, na albumu se nalaze i dve najduže pesme u njenoj karijeri “The Truth, The Glow, The Fall” i “Ugly and Vengeful”.

Svaka pesma je prožeta pravom merom detalja, a sve je jako lepo zapakovano u wall of sound čime je projektovana slika odbijanja zvukova o zidove i konstantnog kruženja zvuka oko slušaoca. Ti detalji i atmosfere kojima su pesme ispunjene, kao i daleko kompletnija instrumentacija, ono su što ovaj album izdvaja od njegovih prethodnika I zbog čega se njena karijera penje stepenik iznad. Tu svakako treba napomenuti i perfektan izbor producenta za ovaj album. Randall Dunn do sada je, kao producent, sarađivao sa raznim eksperimentalnim umetnicima, uglavnom orijentisanim ka opskurnijim muzičkim formama, od kojih se izdvajaju Sunn O))), Earth i Black Mountain.

Anna von Hausswolff sazrela je kao kompozitor i to se neminovno čuje kroz ceo album. Instrumentali, iako ne komplikovani, stoje čvrsto na svom mestu. Nema preterivanja, ni u repeticiji, ni u natrpavanju zvučnim pasažima. Takođe, bilo bi nepravedno ne spomenuti njene vokalne sposobnosti koje su i ranije dolazile do izražaju. Na nekoliko mesta na albumu Anna pokazuje do koje mere je ovladala upotrebom vokala kao još jednog instrumenta kojim se služi.

Video: The Mysterious Vanishing of Electra


A Perfect Circle – Eat The Elephant (BMG)

Jedan od najznačajnijih Mejnardovih projekta je iznenada dobio novo čedo. U pauzi sa Toolom i Puciferom, Mejnard nije gubio vreme već se našao sa Bilijem i za kratko vreme su završili kompletan autorski album još od 2003. Na prvo slušanje iskreno i ne leži baš, ali ako ga kojim slučajem obrnete još koji put ili ne daj bože zagrebete dublje, otkrićete jedno pravo blago u 2018. Atmosfersko savršenstvo albuma se ogleda i u tekstovima koji govore o intelektualizmu, religiji, borbi sa savremenim svetom. Prvi singl albuma Disillusioned” je mesto gde fanovi stvarno počinju da osećaju bogatstvo dinamike postavljene u albumu zajedno sa brojnim plimama i osekama i teških elemenata. “Contrarian”“By and Down the River” je sam vrhunac albuma gde se i naziru prvi ozbiljni gitarski rifovi. Postoje i nijanse Keenanovih tamnijih i bizarnijih sklonosti u čitavom Eat the Elephantu , što ga čini dobrom vežbom u divnom neskladu. Njegov anđeoski glas je realno svuda na albumu ravan, bez nekih iznenađenja. Svo iznenađenje nadomešćuje Bili koji je krunisao ovo audio ostvarenje. Tekstualna i filozofijska težina se ispoljava na singlovima “TalkTalk” i naravno “The Doomed”. “Hvala im na svim ribama”, i drago nam je da su se vratili.

Video: Disillusioned