-

NaslovnaAutorski članciSpecijalna izdanjaBalkanrock izabrao najbolje u 2021: Top 30 albuma

Balkanrock izabrao najbolje u 2021: Top 30 albuma

Top 30 strani albumi 2021

Nakon Top 25 regionalnih izdanja, Liste najboljih singlova i Liste mladih snaga regiona, vreme je da zaokružimo priču listom najboljih svetskih albuma. Sastavljanje ove liste nikada nije jednostavno, ali je uvek zanimljivo podsetiti se izdanja koja su obojila prethodnih 365 dana.

Pred vama je 30 albuma koji su, prema mišljenju članova Balkanrock redakcije, obeležili svetsku muzičku scenu 2021. godine. Pored njih, na kraju teksta čeka vas i kratak pregled albuma koji su ušli u uži izbor, ali se nisu našli u finalnih 30 ostvarenja.

Altin Gün – Yol (ATO Records)

Altin Gün - YolZamislite da Videosex obradi Šabanovu „Dođi da ostarimo zajedno“ ili da Svemirko i Moussaka naprave zajednički album. Donekle je to osećaj koji pruža novi album amsterdamskog benda Altin Gün. Domaći folk preplavljen synthom i teškim basom, samo umesto Šabana tj. našeg folka tu je turska izvorna muzika, što mu maltene dođe na isto. Za razliku od prethodnih izdanja, kada je izvorna muzika bila dominantna, sada preovladava synth. Uz album „Yol„, što u prevodu znači put, i 12 pesama koji se nalaze na njemu lagano se može izaći na podijume klubova. Pa nek gruva. Upoznavanje sa novim putem započinje sa „Bahçada Yeşil Çınar“ koja traje samo 32 sekunde, ali nakon toga dolazi synth iznenađenje „Ordunun Dereleri“ sa kojom Altin Gün započinje avanturu mešajući pop 80ih sa korenima svoje narodne muzike. I dalje se čuje folk, samo je sada modernizovan toliko da ako bi se ove pesme našle na radio stanicama GTA Vice City-a niko ne bi primetio razilku. Nastavak tog puta od „Bulunur Mu“ do „Esmerim Güzelim“ su potvrde da ovaj bend iznova i iznova može da vas zarazi i oduševi svojom muzikom.

Video: Ordunun Dereleri


Black Country, New Road – For the First Time (Ninja Tune Ltd)

Black Country, New Road - For the First TimeDebi album sastava „Black Country, New Road“ je prosto i jednostavno rečeno jedna jako neobična smesa u kojoj se konstantno bore haotičnost i agresija sa melodikom i spokojem. Jako je teško ne pomisliti na sastav Slint i njihov kultni album “Spiderand” dok se sluša album “For The First Time”, ali to nikako nije loša stvar. Ovaj londonski sastav nikako ne kopira svoje američke uzora sjajno obogaćujući svoj zvuk jazz elementima i ne tako svakidašnjim instrumentima za bend koji se svrstava u post-punk, kao što su saksofon i violina. Ali ono što je glavno kod ovog albuma je neverovatna sloboda koju njeni tvorci imaju da šetaju iz emocije u emociju iz jednog žanra u drugi i time vas konstantno drže u iščekivanju svakog narednog iznenađenja. Takođe, ritmičke igrarije na izdanju su priča za sebe, jer ništa što ova ekipa odsvira nije rešenje na prvu, već se trude da izgrade ritam tako da uvek imate osećaj da se nalazite u klinču instrumenata, ali da sve ipak lagano teče i pusti vas iz kandži tačno onda kad ta tenzija počne da vam smeta. Sjajan album, koji se definitivno svojom eksperimentalnošću i kreativnošću ističe među mnoštvom izdanja ove godine.

Video: Science Fair


Billie Eilish – Happier Than Ever (Interscope Records)

Billie Eilish - Happier Than EverŠta se tačno dešava sa tinejdžerima koji preko noći postanu svetske zvezde za koje čak i ljudi od preko šezdestet godina znaju? Kako napraviti follow up albuma koji je toliko popularan i koji je ušao u svaku poru milona ljudi? Čak i da ste prekaljeni superstar koji iza sebe ima na desetine albuma to bi bio težak zadatak. Ceo svet je zadržao dah i željno iščekivao da čuje šta to Bille Eilish i njen brat Finneas imaju da ponude. Lestvica se podgila toliko visoko da su zli jezici samo čekali da svojim otrovnim perima stave tačku i ekser na kovčeg karijere ovih mladih ljudi. Na njihovu žalost a našu sreću – jer iskreno posmatrano – ovaj dvojac itekako ima šta da ponudi bez obzira na komercijalnost koju je njihovo stvaralaštvo dostiglo. Drugi dugo očekivani album „Happier Than Ever“ je jedan ozbiljan, temeljan i izuzetno dobro promišljen album. Od početka do kraja. Sa svojih šestnaest pesama, on je u jednu ruku stilski sveden ali sa druge strane nosi veoma važne i aktuelne poruke. Pošto se kaže da na mladima svet ostaje, u ovom slučaju je dobro što su mladi osvešćeni problemima koji se tiču ne samo njih već i svakog od nas. Billie Eilish kaže da nijedna pesma sa ovog albuma nije srećna, da retko koja ima hepi end. Čak i kada ih peva najnežnijim glasom, skoro šapatom gotovo da može da se oseti teskoba koju tekstovi nose. Album odiše raznoraznim uticajima od bosanove preko kantrija do režanja gitara na naslovnoj numeri. Pesme su laganijeg tempa, instrumenti su čistiji a produkcija je svedena i solidno upakovana stavljajući Billie i njene poruke i iskustva u prvi plan. Sedam singlova je najavilo ovaj album – “My future”, “ Therefore I am”, “Your power”, “Lost cause”, “NDA”, “Happier Than Ever” i “Male fantasy”. Nemojte se zaustaviti na njima jer album ima mnogo toga da ponudi a sigurno ćete od preostalih devet pesama naći nešto za sebe i konačno ući u magični svet koji Billie i Finneas prave za sve nas.

Video: Your Power


Cannibal Corpse – Violence Unimagined (Metal Blade)

Cannibal Corpse - Violence UnimaginedVeterani death metal zvuka Cannibal Corpse objavili su svoj petnaesti studijski album „Violence Unimagined„. Umesto Pat O’Briena, nakon 22 godine, Erik Rutan dolazi na mesto lead gitariste, ali i producenta. Sa 11 numera i nepuna 43 minuta, ekipa sa Floride nastavlja da igra na šok faktor, po kojem je i ozloglašena – krv, leševi, mučenje, blast beatovi, teški riffovi i veoma prepoznatljiv growl Corpsegrindera. Dok je muzički stil ostao relativno nepromenjen, produkcija je svakako napredovala. Svaka pesma je maksimalno utegnuta i svaki instrument zajedno sa vokalom uspeva da se probije kroz miks. Međutim, da li nakon 33 godine možemo reći da je Cannibal Corpse i dalje podjednako kontroverzan i unikatan? Fanovi ovog benda su fanovi sa razlogom i verovatno će ovaj album dočekati kao i prethodne, sa ograničenim, i nakon slušanja, verovatno zadovoljenim očekivanjima, dok ostatak metal zajednice verovatno neće biti preterano oduševljen. Sa druge strane, i na ovo izdanje možemo gledati kao na još jedno iz opusa jednog od najprepoznatljivijih death metal bendova. Old school death metal sigurica.

Video: Necrogenic Resurrection


Dinosaur Jr – Sweep It Into Space (Jagjaguwar)

Dinosaur Jr - Sweep It Into SpaceDvanaesti studijski album američkih rok veterana Dinosaur Jr je ugledao svetlost dana. Iako je „Sweep It Into Space“ snimljen još na jesen 2019. tek se sada pojavljuje. Zlobnici bi rekli još jedna klasična ploča Dinosaur Jr, ali zapravo ovaj bend još jednom uspeva da svira svoj nepromenljiv fazon i od toga da napravi čistu umetnost. Ovaj bend od svojih mana pravi prednost. Kao koproducent albuma potpisuje se J Mascisov učenik, Kurt Ville, (kog smo 2019. godine gledali na Arsenal festu u Kragujevcu) koji je melanholičnom atmosferom začinio album. Zanimljivo je da su dve možda najupečatljivije pesme, od kojih je jedna i prvi singl „I Ran Away“, komponovane od strane gospodina basiste Loua Barlowa koji sve više briljira u bendu. Pesme su zarobljene u nadi za boljitkom, ali i sada već standardno slomljenog Mascisovog srca. Još jedna ploča koja će fanove obradovati, a nove slušaoce kupiti da se posvete sada već bogatoj palati gitarskog boga i prelepog Dinosaur Jr stvaralaštva.

Video: I Ran Away


Dry Cleaning – New Long Leg (4AD)

Zli jezici kažu da vam za dobar bend treba kvalitetan pevač ili makar neko ko ume muzikalno da se dernja. Da citiramo popularnog domaćeg voditelja: Budale! Dry Cleaning su relativno novi bend iz južnog Londona koji je vrlo brzo skrenuo pažnju na sebe uprkos tome što Florence Shaw kao glavni vokal jednostavno rečeno: ne peva uopšte.
Da da, spokenword umetnici nisu neka preterana novina ali su, na žalost, tradicionalno osuđeni da se motaju po marginama popularne kulture. Florence i ekipa muzički vuku inspiraciju iz bogatog engleskog post-punk nasleđa ali im očigledno nisu strani ni prekookeanski izvođači poput Sonic Youtha. „New Long Leg“ je njihov prvi album i donosi primetne produkcijske zaokrete u odnosu na prethodna dva EP-ja. Zvuk je svedeniji, ispoliraniji i u globalu melanholičniji, ali se energija nije u potpunosti izgubila. Sa pripovedačke strane, Florence se ne oslanja na poeziju kako bi se možda očekivalo. Njena naracija je svojevrsni storytelling svakodnevice koji više podeća na kombinaciju beleški iz dnevnika i pripitog čavrljanja sa najboljom drugaricom. Teme su šarenolike a poređenja dosta uvrnuta što celom albumu daje vajb nekakve čudne knjige za decu. Tako da nije sramota priznati da uglavnom nemamo pojma o čemu se u pesmama radi. Ipak, Dry Cleaning su svakako jedan jako interesantan dodatak britanskoj alternativnoj sceni koju predvode IDLES i Fontaines D.C.

Video: Scratchcart Lanyard


Deafheaven – Infinite Granite (Sargent House)

Deafheaven - Infinite GraniteAko ste čuli za čudni miks Šugejza i Black Metala pod nazivom Blackgaze sigurno ste naleteli na ovaj bend. Iako su možda najpoznatiji i najprisutniji bend ovog žanra ovaj album u velikoj meri odstupa od toga. Prvo iznenađenje jeste nedostatak karakteričnih scream vokala, koji su bili dominantni na prethodnim izadnjima. Vokalne linije su pretežno čiste i melanholične što ih utapa u more ambijentalnih gitara. To je ispraćeno i instrumentalno, tako da se intenzivnije deonice kreću mnogo više u pravcu post rocka nego black metala. Bez obzira što ovo može biti drastično prijatnije za slušanje onima koji nisu navikli na taj zvuk, identitet ovog benda gubi se na ovom izdanju. Najkarakterističnija i najzanimljivija stvar u muzici ovog benda jeste bio kontrapunk melodičnih, eteričnih deonica sa mračnim zvukom black metala izvedenog na njihov način. Ukoliko zanemarimo tu činjenicu i album preslušamo bez predrasuda i poređenja sa dosadašnjim radom imaćemo priliku da poslušamo jedno kvalitetno izdanje. Zvuk Emo muzike, na koji su se i ranije naslanjali, ovde je drastično prisutniji tako da imamo utisak da slušamo agresivniju verziju trećeg studijskog izdanja „Amercan Footablla“ iz 2019. Iako se ni jedna numera ne izdvaja deluje kao da je ceo album napisan kao celina koju bi trebalo slušati od početka do kraja. Odlične gitarske deonice i maestralno baratanje efektima i prostorima čine ovo jedno prijatno iskustvo za ljubitelje neprijatne muzike.

Video: In Blur


Duran Duran – Future Past (BMG)

Duran Duran Future pastAktuelno izdanje birmingemske „bande“  koja je pre tačno četrdeset godina izvanrednim debitantskim vinilom označila dominaciju novog romantizma  prvom polovinom osamdesetih, zvuči i optimistično i setno. Ali, pre svega – „duranovski“. Na prethodnom studijskom albumu, „Paper Gods“ (objavljenom 2015. godine), mnoštvo gostujućih kolega potisnulo je njihov lični pečat u drugi plan. Mada saradnji ni ovoga puta ne manjka, efekat je suprotan, a prepoznatljivost izrazita od prve do poslednje trake. Ako bi, prema kakvom nepisanom pravilu, zaista kompletna ploča trebalo da sadrži makar jednu baladu (ovde postoje tri), „Future Past“ taj uslov ispunjava na najbolji mogući način: bez rasplinute patetike, tekstom koji jasnoćom svejedno podstiče na razmišljanje.

Ne znamo šta donosi budućnost, ali sigurno je da u njoj uvek ima mesta za nove poduhvate najsjajnijih markera prošlosti. Duran Duran su se ponovili upadljivijim vraćanjem proverenoj formuli, ali ostavivši mesta onome za šta su uvek imali mnogo sluha i osećaja – mod(ernost)i, sa očekivanim stilom, šarmom i suštinom ispod šminke.

Video: Invisible


Emma Ruth Rundle – Engine of Hell (Sargent House)

Emma Ruth Rundle - Engine of HellU jeku hiperprodukcije nastale tokom pandemije, prosto je nemoguće se snaći u moru izbora i odabrati dobar album koji je nastao baš u ovom periodu. Čini se kao da je sve već rečeno, svaka introspekcija ispevana i svaka globalna problematika melodijski ispraćena. Nešto najlepše što je proisteklo iz vremena izolacije je upoznavanje sa “novim” autorima za koje nikada niste čuli. Sigurni smo da ste na Emmu Ruth Rundle svakako naišli kroz neke njene ranije uratke u okviru sastava Red Sparowes, Nocturnes ili Marriages ali sada je vreme da vas upoznamo sa njenim solističkim stvaralaštvom.

„Engine of Hell“ je veoma specifičan album, a kada to kažemo ne mislimo na nešto nedvakidašnje već sasvim suprotno – nešto poznato i blisko. Emma je na ovom albumu ogoljenija nego ikada, čak i kada govori kroz svoju kriptičnu liriku, možemo da osetimo da je ovo jedan intiman album koji nam govori o njenim unutrašnjim bitkama nastalim tokom životne borbe sa zavisnošću. Ceo album je snimljen live, uz pratnju gitare i klavira na kome nam Emma pripoveda o demonima koji je prate ceo život, ali sve to lepo upakovano u njen lepršavi kontra alt vokal. Dok slušate album, imate osećaj da sedite sa prijateljicom koja vam govori o svojim iskustvima obojenim bajkovitim tekstova i muzikom koja je jednostavna ali ubada u pravo u centar. Ukoliko već niste, smestite ovaj album na svoje liste i sledite ga bez ikakve dublje analize – njen glas i muzika će vam sve sami reći.

Video: The Company


God Is An Astronaut – Ghost Tapes #10 (Napalm Records)

God Is An Astronaut - Ghost Tapes #10Veliki irski post-rock bend God Is An Astronaut na albumu „Ghost Tapes“ nam donosi nešto mračniji i agresivniji ton od onog na koji prvo pomislimo kad se pomene ovaj bend. Melanholija i omamljujuće post-rock vožnje su ostavljene po strani dok se bend strmoglavo obrušava u neobuzdane noise zvučne sudare. Kada je objavljena pesma „Burial„, izgledalo je da će GIA objaviti još jedan atmosferično-meditativni album bez previše kulminacija, ali je to izgleda bio samo jedan način da se zavara trag, kako bi se slušalac kasnije dodatno iznenadio izdanjem. Najveći adut ovog albuma je tenzija koju ćete osećati dok vam struji kroz uši. Ovaj efekat postignut je konstantnim rešenjima u ritam sekciji koja nikako nisu prvoloptaška, već vas neprekidno iznenađuju i drže vam pažnju – najbolji primer za ovo su pesme „Fade„, „In Flux“ i uvodna „Adrift„. Onima koji, ipak, više žele da se zavale i uživaju bolje će leći dve pesme koje zatvaraju izdanje „Barren Trees“ i „Luminous Waves“. God is An Astronaut na ovom, desetom albumu, i dalje uspeva da iznenadi novim idejama i rešenjima, a da ni na koji način ne izgubi ono po čemu ga prepoznajemo.

Video: Fade


Gojira – Fortitude (Roadrunner Records)

Gojira-FortitudeFrancuski progresivci Gojira vratili su se na metal scenu sedmim po redu studijskim albumom “Fortitude”. Ovaj kvartet ostao je dosledan svom ekološkom aktivizmu i na ovom albumu. Tako je pesma “Amazonia” njihov protest protiv krčenja šuma Amazona i razornih efekata koje ovaj proces ostavlja. Gojirin protest ne ogleda se samo u pravljenju pesama, već se bend angažovao donirajući prihode od svoje pesme organizaciji Articulation of Indigenous Peoples of Brazil, koja se zalaže za kulturna i ekološka prava autohtonih plemena Amazona. “Amazonia” nije jadikovanje nad uništenjem koje je napravio čovek već prilika da se potraži pomoć. Oni to čine uz pomoć očaravajućeg rifa i vokalnih efekata koji povećavaju duhovni element Amazonove nevolje.

U početnoj „Born For One Thing“ divljački taktovi bubnjara Mario Duplantier-a dodaju agresivnost ovoj numeri o tome kako se suočavamo sa sopstvenom smrtnošću. Još jedan highlight na albumu je “The Chant” koja kao da je pravljena za live nastupe. Iako su u ovoj pesmi zadržali dosta od svog prog izraza, ipak tu ima dosta zaraznih deonica. Generalno, “Fortitude” bi bilo interesantno čuti uživo na nekom festivalu jer bi tu njegova masivnost najbolje došla do izražaja.

Video: Amazonia


Harakiri For The Sky – Mære (AOP Records)

Harakiri For The Sky MæreHarakiri for the Sky je iznenada pronašao sjajnu ritam podršku za svoje prelepe gitarske rifove i emotivne vokale u vidu Kerima Lechnera, bubnjara benda Septicflesh, i time iznedrio album „Mære“ . Iako se na prvu kada se pogleda dužina trajanja albuma i samih pesama može pomisliti da je jako teško ovo izdanje progutati u jednom zalogaju – to će se uspostaviti kao potpuna neistina. Bilo da vas ovaj bend nežno vode kroz talase gracioznih instrumenata ili bacaju u more divljeg haosa, sve je potpuno opravdano i spaja se kao delovi genijalno-sumanute slagalice koju ćete želiti da iznova i iznova razvalite i ponovo sklopite. Čini se da je svaki detalj „Mære“ pažljivo promišljen, a Harakiri for the Sky ne okleva da otvori sve registre žanrova kojima raspolaže. Prelepe, tužne melodije i opako nasilni ritmovi idu ruku pod ruku na ovoj ploči, pokazujući oblike revolucionarne kreativnosti. Kao da je očaj pretvoren u umetničku formu, uzdižući „Mære“ u status najboljeg dela benda do sada.

Video: I, Pallbearer


Helloween – Helloween (Nuclear Blast)

Polazeći od naslova i rešenja za omot, pa do sadržaja, svaki segment prezentacije albuma ističe ideju sačuvanog identiteta i postignutog kontinuiteta. Sabiranjem redova, grupa je pokazala kako se uz sva stilska meandriranja tokom godina ipak nije izgubila ključna, osobena energija izražavana kroz preplitanje dramatičnog i opuštenog, epske ozbiljnosti i humoristične, čak autoironijske pozicije. Zbog toga nam nepromenjeno izgleda kao da „bundevice“ svemu pristupaju nonšalantno, skoro pa usputno, ne uzimajući sebe za ozbiljno iako je neosporivo da iza svega stoji veliki, promišljen i dobro odmeravan rad.

Aktuelnim studijskim ostvarenjem pokazali su koliko im je stalo do kreativne solidarnosti unutar benda i šireg zajedništva, onog sa publikom. Pored toga, demonstrirali su kako se održava i razvija višedecenijska metal institucija, dostojanstveno obeležavajući pređeni put i zacrtavajući smernice prema budućnosti. Nema mnogo dvoumljenja oko činjenice da su napravili veliki pomak napred, adekvatan više nego uzbudljivoj (i, nadajmo se, dugotrajnoj) fazi kojoj upravo svedočimo.

Video: Out For The Glory


Idles – Crawler (Partisan Records)

Idles – CrawlerHiperprodukcije benda Idles se nastavlja, a za razliku od prethodnika „Ultra Mono“, njihov četvrti studijski album „Crawler“ donosi trunku manje haotičnosti, što će, na neki način, mnogima možda i prijati. Bes u Talbotovom glasu je i dalje tu, bez obzira šta je tematika pesme, kao i režanje gitara u većini pesama, ali samim tim spuštanjem lopte, povremenim odlaskom čak i u indie vode, one vam dozvoljavaju da im priđete i da ih čujete na jedan novi način. Bilo da besno cedite kroz zube ono The kids are not alright (iz pesme „When the Lights Come On“), ili mantrično ponavljate So medicate, meditate, medicate („Meds“) ili se jednostvno nekontrolisano bacakate uz „Car Crash“, potpuno haotičnu ludnicu u Death Grips fazonu, ono jedinstveno po čemu su Idles i poznati je i dalje tu i neće nigde otići. Za kraj, ostavićemo ovde „The Beachland Ballroom“, singl koji je i najavio album, a koja je možda i najbolji način dočarava kako su Talbot, Bouen i ekipa, potpuno ogoljeni, dozvolili da im priđete, da zavirite u njihove probleme i stvari koje ih muče, kako kroz tekst, tako i kroz samu muziku.

Video: The Beachland Ballroom


Iron Maiden – Senjutsu (Parlophone/Mascom)

Senjutsu Iron MaidenSenjutsu“ , čiji naslov u slobodnom prevodu sa japanskog označava taktiku ili strategiju, njihovo je sedamnaesto studijsko ostvarenje. Posle prethodnika, „The Book of Souls“, drugi je najduži i dvostruki album u njihovoj diskografiji. Mark Wilkinson omiljenu metal maskotu stilizuje u skladu sa naslovom, ali i tematskim težištem ploče koje uglavnom počiva na motivima junaštva i borbe, tako da se Eddie ovoga puta pojavio kao samuraj sa katanom u ruci, na tamnoj pozadini svedenog omota.

Album sadrži ukupno deset pesama i podeljen je na dve celine, što se pokazalo kao dobro i nužno rešenje usled njihove kompleksnosti, dužine i pažnje koju iziskuju. Uprkos zahtevnosti, ovo nije jedna od prenaglašeno ambicioznih, hermetičnih i monotonih ploča. Zahvaljujući brojnim, čestim i neočekivanim promenama tonaliteta, uzbudljivim pasažima, promišljeno postavljenom rasporedu i raznovrsnosti, zapravo se jedva primeti da nekoliko numera traje preko deset minuta. Posmatrana u celini, ploča tek iz ponovljenog slušanja otvara sve svoje aspekte i iznenađenja. Pred nama je delo iskusne, samouverene, uigrane i međusobno usaglašene ekipe koja još uživa u sviranju, ima šta da ponudi i oseća potrebu da sve to podeli sa slušaocima. „Senjutsu“ predstavlja uverljiv susret iskustva sa neumornom, večito svežom muzičkom energijom, sintezu odanosti tradiciji i otvorenosti za iskorak na drugačije tlo, prepoznatljivog zvuka i uzbudljivih osveženja.

Video: Days of Future Past


King Buffalo – The Burden of Restlessness (Self-released)

King Buffalo The Burden of RestlessnessKing Buffalo je psihodelični trio u klasičnom formatu, čija je ekspanzivna i gromoglasna muzika moćna mešavina teške psihodelije, bluza i stoner roka. Njhova muzika je tekstualno bogat i odiše psihodeličnom dobrotom, a je u isto vreme izuzetno izbrušena i spremna da vas „zavoza“ u sledećem treptaju oka. „The Burden of Restlessness“ pokazuje bend u zvučno najmoćnijem i najagresivnijem izdanju do sada – meditativni delovi svakako postoje, ali su u prvom planu svakako čvrst gruv i reski gitarski tonovi. Iako su pesme na izdanju poprilično dugačke King Buffalo ne preteruje sa nepredviđenim aranžmanskim poduhvatima već vas čvrsto drži iz pesme u pesmu, gotovo prirodno prebacujući iz jedne u drugu.

Video: Grifter


Kings of Convenience – Peace Or Love (EMI)

Kings of Convenience - Peace Or LoveDugo očekivani album norveškog indi folk-pop dua objavljen je pod nazivom Peace or Love. Nakon 12 godina pauze, uz primetne, suptilne promene u atmosferi zvuka koji naginje ka staloženoj melanholiji, četvrti studijski album KOC-a donosi zrela promišljanja univerzalno važnog osećanja ljubavi u muzički jednostavnom i pitkom ritmu. Melodičnost albuma nosi sa sobom samopouzdanje u sviračkom i liričnom aspektu. Ono što se ističe kao posebna karakteristika ove muzičke celine, naznačena kao isključivost i situacija ili-ili u nazivu albuma, jeste svest o ambivalentnoj prirodi ljubavi ili bolje rečeno, svest o sposobnosti savremenog čoveka da pojmi, doživi i iznese ljubav u skladu sa svojim ljudskim (ne)moćima.

Na albumu Love or Peace se mogu čuti i dve numere kojima se Erlendu (Øye) i Elriku (Glambek Bøe) pridružuje kanadska kantautorka Fajst (Feist), gde zajedničkim vokalnim harmonijama i svedenim značenjima stihova, dodatno ističu pomirenost savremenih ljubavnika sa različitim spektrom emocija koji sa sobom nosi ljubav, a koji često isključuje mir – i obrnuto.

Video: Rocky Trail


La femme – Paradigmes (Disque Pointu)

La femme - ParadigmesVerovatno su u ovom trenutku jedan od najtraženijih francuskih bendova, a početkom aprila su objavili novi album „Paradigmes„. Neobični i zarazni sastav La femme je daleko od svakog „normalnog“ benda. Bizarnost koja se ne sme propustiti vodi nas kroz brdo isprepletanih žanrova. Od jazza do punka, od countrya do funka, sve to pomešano sa psihodeličnim rockom natera vas da se prodrmate i oslobodite svoju uvrnutost. Od početka do kraja albuma non-stop se menja ritam i raspoloženje. Prosto rečeno, neki delovi su šaljivi, drugi ozbiljni, nekada spori i onda u sledećem trenutku brzi. Album otvara pesma „Paradigme“, preplavljena trubama i jedna od onih koje stavljamo u veseli koš. Za promenu odmah nakon nje dolazi „Le sang de mon prochain“ kao predstavnik shoegaze žanra u koji je La Femme ugradio svoj DNK. Na samoj sredini albuma je „Disconnexion“ koja zvuči kao da je Wes Andreson snimio cyberpunk verziju „The Good, the Bad and the Ugly“ i sve to sabio u 3 minuta i 21 sekundu. Sledeća pesma pod nazivom „Foreigner“ može lagano jedan na jedan u ring sa pop hitovima sa kraja 80ih. Bez obzira šta volite, album „Paradigmes“ će imati nešto za vas, a onda i iznenaditi i parkirati kraj uveta nedozvoljavajući vam da izbacite taj novi zvuk iz glave.

Video: Paradigme


Manic Street Preachers – The Ultra Vivid Lament (Columbia Records)

Manic Street Preachers - The Ultra Vivid Lament“I used to control, but now I just feel used” peva za nas James Dean Bradfield na novom albumu „The Ultra Vivid Lament“ po stihovima svog saborca Nicky Wirea. Tokom pandemije, Wire jr izgubio oba roditelja i taj događaj je uticao na liriku albuma. Bradfield je komponovao muziku mahom na klaviru sa melodijskim akcentom na blistavu melanholiju mukzike koju su članovi slušali u mlađim danima kao što su ABBA, Neil Diamond, The Carpenters i Echo and The Bunnymen. Album je prepun klavirskih i sint zvučnih okvira, svetlih gitara i velikih pop refrena. Ovog puta imam priliku i da čujemo i dobre stare duete sa Mark Laneganom na „Blank Diary Entry“ i Julia Cumming na „The Secret He Had Missed“. Celokupna produkcija ovog albuma vešto prekriva sve instrumente tankim velom i drži ih u reverbu i pozadini dok je vokal puniji i u prvom planu. Za razliku od prethodnih, „The Ultra Vivid Lament“ je intimniji sa izrazitom introspekcijom na prošla vremena i događaje koji su obeležili živote članova. Čak i kada se govori o teškim temama kao što su tuga, bol, anksioznost, otuđenje, melodije koju nam Manicsi donose trče vrtoglavo na drugu stranu i pokazuju nam pravu ulogu muzike – da nas uprkos strašnim okolnostima ona uvek može odvesti na neko srećnije mesto gde je tuga ispevana kroz osmeh i svetle melodije.

Video: Orwellian


Mastodon – Hushed and Grim (Reprise)

Hushed and Grim MastodonAlbum dug sat i po, prvi dupli album Mastodona i najduži njihov do sada, pravda svoju dužinu u potpunosti. „Hushed and Grim“ nosi čitav spektar emocija koje dolaze sa gubitkom voljene osobe i dopušta nam da te emocije postepeno obradimo i svarimo. Kao celina, nije žalopojka već proslava života, jedan topli omaž.

Sentimentalnost se odmah oseti u stihovima i vokalnoj izvedbi Branna Dailora na prvoj pesmi „Pain with an Anchor„. Stilistički, ova bi se pesma (kao i većina pesama na ovom albumu) mogla pronaći na prethodnim albumima  „Emperor of Sand“ ili  „Once More ‘Round The Sun“ , ali opet ima elemente koji se izdvajaju na svoj poseban način. Pesme „The Crux„, „Pushing The Tides“ su modernije i stilski više pripadaju Mastodonovoj „Blood Mountain“ eri.

Teardrinker“ se posebno ističe i melodično oslikava koliko na nas mogu uticati smrt i rastanak s dragim ljudima. Leaving you behind is the hardest thing I’ve done. Album završava pesmom  „Gigantium“ , koja u isto vreme uspeva biti i teška i euforična.

„Hushed And Grim“ uspeva da obuhvati sve faze tuge, a u isto vreme i da se osvrne na putovanje duše posle smrti. Mastodon još jednom dokazuje svoju sposobnost da osvetli emotivni teret kroz kompozicije prožete jačinom, kreativnošću i surovom istinom.

Video: Teardrinker


Mogwai – As The Love Continues (Rock Action Records/Temporary Residence Limited)

Mogwai-As-The-Love-ContinuesMonumentalan zvuk sa setnim ehom kao prepoznatljiva konstanta zvuka škotskog post rok benda, prisutan je u posebnom intenzitetu na poslednjem albumu As The Love Continues. Muzičari su na sigurnom i poznatom muzičkom tlu, koriste tugu kao sastavni i aktivni element koji na surovo ekspresivan način gradi njihovu poetiku. Među instrumentalima prepoznatljive energije nalazi se i jedan volani raritet, pesma pod nazivom „Ritchie Sacramento” koji elegičnim vokalima odaje omaž izgubljenim prijateljima. Stiče se utisak da Mogwai mudro koristi domen tuge, sete i mraka kako bi se sa njima sukobio iznutra, unutar tužnih, setnih i mračnih kako univerzalnih, tako i ličnih (o)sećanja. Prema rečima kritičara, bend nastavlja da nas podseća svojim melahnoličnim himnama da se protiv beskrajne praznine vredi boriti.

Album je po izlasku bio na vrhu britanskih top lista, bio nominovan za Mercury Prize i osvojio Nagradu za škotski album godine (Scottish Album of the Year Award).

Video: Fuck Off Money


Nick Cave & Warren Ellis – Carnage (Goliath Enterprises Limited)

Nick Cave & Warren Ellis - CarnageAlbum je mračniji od prethodnog i u njemu je sve vreme prisutna neka tenzija. Međutim, tom verno dočaranom, nepredvidivom svetu punom potresa, suprotstavljeni su ljubav, nada, pa i humor, a upravo taj sukob stvara uzbuđenje koje je prisutno tokom slušanja albuma. U „Old Time„, prisutan je osećaj nestabilnosti i čežnje za nekim starim vremenima, potpaljen pulsirajućim instrumentalom koji jako podseća na zvuk Grindermana. Ipak, prisustvo druge osobe kojoj Cave daje do znanja da je uvek blizu nje gde god da je ona, čini ovu pesmu toplijom i na momente erotičnom. Ta druga osoba, zajedno sa laganom melodijom, takođe ublažava uznemirenost u „Albuquerque“ koja se, sa rečima poput And we won’t get to Amsterdam / Or that lake in Africa, darling / And we won’t get to anywhere / Anytime this year, darling, može komotno proglasiti korona pesmom.

Znate onaj zvuk u „Hand of God“ koji kao da nas upozorava na ulazak u neki drugi svet? Taj svet je verovatno upravo ovaj u koji smo ušli pre godinu dana, u kom je neizvesnost nova normalnost, gde tlo kao da podrhtava i puca nam pod nogama, rušeći sve ono na šta smo navikli. Svi mi smo, manje ili više, pogođeni tim potresima. Na ovom albumu se oseća prisustvo te, kako ju je sam Cave nazvao, „zajedničke katastrofe“. Ipak, izražena kroz lepe tonove i moćne stihove, lakše je podnošljiva, a i podseća da u njoj nismo sami. U poslednjem stihu na albumu Cave govori kako ono što nas ne ubije, učini nas luđima. Ovakvi albumi nam bar malo mogu pomoći da ne poludimo u potpunosti.

Video: Carnage


Parquet Courts – Sympathy for Life (Rough Trade)

Parquet Courts – Sympathy for LifeUkoliko je bend saradnjom sa Danger Mouseom hteo da izađe iz svoje komfor, pank, funk, zone, sa ovim albumom su otišli korak dalje. Pesma koja otvara ovo izdanje direktno se naslanja na naslovnu numeru sa prošlog albuma. Obratimo pažnju na intro, dok nas crvena gitarska sirena ne opomene da ulazimo u „Walking at a Downtown Pace“ . Dok pokušavamo da nađemo način za izlazak iz njujorške džungle u kojoj su haos i panika uobičajena stvar, samo su u ovom konkretnom slučaju haos i panika stavljeni u kontekst globalne pandemije, glavni vokal nam sugreriše šta on radi dok haos traje.

Njujorški pank, alternativa, uz pozajmljivanje ritmova, semplova i boja sa različitih strana, a sve to prožeto je dugačkom, neprekidnom bas linijom koja daje savršenu potporu za angažovane tekstove. Vidi se da bendu Parquet Courts bivstovanje u centru svetskih dešavanja, u centru generisanja svih pomaka i ponora čovečanstva stvara potrebu za izmeštanjem (nekad i fizički) iz konteksta i sagledavanjem tih stvari iz drugačije perspektive, zbog toga su njihovi tekstovi vazda zanimljivi, drugačiji, ponekad i neočekivani za bend koji svira rokenrol u Njujorku.

Video: Homo Sapien


Silk Sonic – An Evening with Silk Sonic (Aftermath Entertainment/Atlantic Records)

Silk-Sonic-An-Evening-With-Silk-SonicU moru moderne muzike koja pokušava da igra na kartu nostalgije i vrati neki retro zvuk u etar definitivno se izdvaja jedan dvojac. U pitanju su Bruno Mars i Andreson Paac, koji već neko vreme svojim solo karijerama postavljaju standard koji retko ko prati u poularnoj muzici. Od prvog singla “Leave the Door Open”, kojim su iznenadili javnost, bilo je jasno da će Silk Sonic biti nešto posebno. Samopouzdanje i stav koji iz njih izbija neophodan je da se ovakav album iznese. Ogromne količine senzualnosti, gruva i vokalnih harmonija upotpunili su odličnim spotovima i vrhunskom produkcijom celog albuma. Svaki detalj u aranžmanu, kadar u spotu ili efekat u miksu ukazuje na to da nisu ništa prepuštali slučaju pri pakovanju ovog proizvoda. Vrhunsko izvođaštvo i simpatični tekstovi, sa povremeno veoma duhovitim linijama, čine ovo celo iskustvo veoma zabavnim i prijatnim. Od već pomenutog singla, koji pleni senzualnošću, do numere “777”, zbog čijeg gruva se zapitate da li je možda James Brown ovim momcima iz zagrobnog života poslao novi hit, ceo album predstavlja putovanje kroz lektiru funka, soula i RnBa.

Iako se ništa u ovoj muzici ne može nazvati originalnim, i poslednja pesma na albumu “Blast off” predstavlja, u najmanju ruku, slabu završnicu opake skupine pesama ovo je neosporno maestralno izveden omaž velikanima pomenutih žanrova i predstavlja jedno od retkih mejnstrim izdanja koja će se još dugo slušati.

Video: Smokin Out The Window


The Stranglers – Dark Matters (Coursegood)

The Stranglers - Dark MattersDefinitivno jedan od najupečatljivijih pank bendova ikada ove godine nas je počastio sjajnim album “Dark Matters”. The Stranglers su još jednom pokazali da su nešto posebno i još servirali nam sjajnu fuziju panka i alternativnog roka ukrašenu njihovim zaštitnim znakom – toplim zvukom klavijatura Davea Greenfielda koji topi i najhladnija srca. Nažalost, ovo predstavlja i Daveov poslednji tonski zapis, s obzirom da je preminuo neposredno posle snimanja ove ploče. “Dark Matters” je jedna prelepa rekapitulacija 47 godina duge karijere ovog sastava. Samim tim Stranglersi nam vode kroz nežne balade, melodične post-punk kompozicije, ali i prave buntovničke himne. Sjajno je kako ovaj bend, uprkos tome što postoji toliko dugo, na ovom izdanju ne zvuči nikako zastarelo, dok ostaje veran svom zvuku s ne tako velikim uplivima modernijih muzičkih pravaca. Ovo samo potvrđuje onu krilaticu koja se izgovori za mnoge bendove u nekom trenutku da su bili ispred svog vremena.

Video: No Man’s Land


Tribulation – Where The Gloom Becomes Sound (Century Media)

Tribulation Where the gloom becomes soundAlbum “Where The Gloom Becomes Sound” zaokružuje konceptualni luk koji je bend započeo na “Children of the Night” i koji se proširio na “Down Below”. U osnovi “Where The Gloom Becomes Sound” zvuči kao skup gothic pesama koje izvodi death metal bend. Ipak metalni otrov i žestina ostaju u bubnjevima, vokalu i povremenoj brzoj gitari. Značajan naglasak je na ćudljivoj atmosferičnosti koja na momente podseća na ranije radove sastava Ghost. “Leviathans” je pravi primer tog “švedskog zvuka” – pesma koja se gradi i pada u slapovima poput voda severnog mora.

Spremnost Tribulation-a da svoj zvuk gura u različitim pravcima je ono što ovaj album čini zanimljivim od početka do kraja. “In Remembrance” samouvereno započinje priču kombinujći gitarske linije sa udarnom bas linijom. Ukoliko tragate za energijom sa ranijih albuma, onda obratite pažnju na “Funeral Pyre”, neumoljivi black/thrash sa gitarom koja podseća na muzičku testeru. Ostatak albuma je sporiji i bliži nekadašnjem zvuku benda.
Ono što Tribulation odvaja od drugih je što oni ne sviraju kako bi impresionirali bilo koga. Ne jure trendove već sviraju i stvaraju baš onako kako žele u tom trenutku.

Video: Hour Of The Wolf


Turnstile – Glow On (Roadrunner Records)

Turnstile-glow-onTurnstile su ponovo tu, ali ovog puta su pobegli daleko od hardkor pank zvuka, po kome su postali poznati i za koji ih pojedini još uvek vezuju. Nešto slično su nagovestili 2018. godine sa svojim drugim albumom „Time & Space“, ali su sada otišli pet koraka dalje i napravili jednu mešavinu svega i svačega, otvorenu za eksperimentisanje, u potpunosti border free. Pank baza je još uvek tu, prepoznatljiva na svakoj pesmi, ali aranžmani od pesme do pesme šetaju, pa ćete u jednoj pevušiti uz alt pop ritmove, a već u sledećoj ginuti uz klasičan hardkor brejk. U prevodu, Turnstile sa „Glow On“ donose jednu pitku, nešto komercijalniju verziju onoga što je nekada bilo poznato kao hardkor pank, prošarano brojnim pop, indie, šugejz i sličnim, uslovno rečeno, mekšim žanrovima. Aranžmani pesama, koliko god da blaže zvučali, ostavljaju prostora da uživo naprave prepoznatljivu ludnicu po kojoj je ovaj bend poznat.

Video: Turnstile Love Connection


Viagra Boys – Welfare Jazz (YEAR0001)

Welfare Jazz Viagra BoysNumere „Ain’t Nice“ i „Girls & Boys“ predstavljaju već poznatu garažu, ali sada i sa povremenim upletima agresivno smotanog saksofona, gde audio-vizuelni krajolik podseća na kafanske pohode Sala Paradajza, junaka Keruakove knjige „Na Putu. Ono što se može nazvati najvećom odstupnicom na albumu jeste numera „Creatures“ gde poznata uličarska histerija biva smenjena neonskim svetlima, staklenom arhitekturom, betonom i strancima. Ova numera je najveće pop ostvarenje benda i služi kao satirično svedočanstvo ljudskog licemerja naslikano na hladnom audio pejzažu. Frontmen Sebastian Murphy svojim tekstom dočarava sliku bolno neadekvatnog junaka koji prirodno obitava na margini, a čije se nepripadanje ogleda i u kontrastu sa soničnom paletom ove novotalasne pesme. Ostatak albuma je izrazito kantrijevski sa dozom samosvesnosti, ali i sa nekom prikrivenom poniznošću, možda jer je to sasvim i prikladno zbog dotične numere koja zatvara album. „In Spite Of Ourselves“ je pesma pokojnog Johna Primea koju je bend obradio na sebi svojstven način, ali evidentno i kao omaž velikom kantautoru.

Album kao celina će možda delovati čudno i neodređeno jer na trenutke zvuk seva poput Iggyja Popa i Stoogesa, a ponekad uvrnuto zapleše u nepoznatom pravcu poput sajkobili kantri alternativaca Butthole Surfersa. Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da bend još uvek nije izašao iz garaže i da u njihovom posve zelenom opusu ima dovoljno prostora za izdanje koje će sasvim odrediti ime Viagra Boys.

Video: Creatures


Wardruna – Kvitravn (Sony Music / Columbia Germany)

Wardruna KvitravnAlbumom “Kvitravn” Wardruna se okreće meditativnijoj strani modernog folka koji su dočarava posebnim tehnikama snimanja i upotrebom tradicionalnih instrumenata praistorijske Skandinavije. Mogu se čuti i tehnike tradicionalnog pevanja severnoevropskih Samija.

Melodije i harmonije na albumu su pažljivo planirane i izvedene, izbrušene do tačke u kojoj se čarolija nikada ne prekida. Putovanje započinje sa „Synkverv“ koja uvlači putnika u srce planine i postavlja nivo za dramu koja tek dolazi. Spajajući dva sveta – ovaj u kome živimo i onaj čije obrise naslućujemo u snovima, Wardruna nas vodi daleko preko norveških planina. Tako “Skugge” pokazuje da odgovori koje putnik traži verovatno leže u njemu samom, kao što, u poslovici, senka poznaje zlo koje vreba u čovekovom umu. “Grá”, vuk, nas podseća da su ljudi i stvorenja oduvek postojali rame uz rame u međusobnom, ali često opreznom odnosu. Bogovi se ritualno prizivaju u “Ni”, baladi keltskog prizvuka sa sjajnim harmonijskim pevanjem i snažnim slikama – tela se njišu i bacaju senke osvetljene vatrom na zid pećine.

Pesme su intenzivne i evokativne, dočaravaju slike neumoljivih pejzaža, gavrana i paganskih rituala. „Beli gavran“ je stvorenje sa kojim Einar oseća posebnu vezu i smatra ga svojim „umetničkim imenom“. Treći originalni član benda, Lindy-Fay Hella, dobila je više prostora na ovom ostvarenju. U naslovnoj „Kvitravn“ njen očaravajući vokal se besprekorno prepliće sa Einarovim pevanjem, a kombinacija njihovih glasova nikada nije zvučala bolje. Lirski, „Kvitravn” (Beli gavran) se bavi ezoteričnim oblastima čarobnjaštva, duhovnih životinja, prirode i odnosa između mudraca i pesme. Slušanje je pravo meditativno putovanje, kao i njihov prvi album, „Runaljod – gap var Ginnunga“ (2009).

Video: Kvitravn


Wolf Alice – Blue Weekend (Dirty Hit)

Wolf Alice - Blue WeekendWolf Alice, londonska četvorka koja već godinama uspešno praši po Evropi i svetu, vraća se sa dugo očekivanim trećim albumom. Blue Weekend je opravdao četvorogodišnje čekanje. Wolf Alice su odrasli, konačno našli svoj prostor na sceni i uokvirili svoj osobeni stil. Ovaj album vas čini srećnim, simple as that. Instrumentalna atmosfera koju ova četvorka gradi je poput putovanja kroz svemir iako se zapravo putuje kroz doživljaje jednog vikenda – plavog vikenda i osećaja koji ostaje za njim jer sećanja izjutra blede.

Glas Ellie Rowsell je kristalno čist, instrumenti se stapaju jedan sa drugim i sve to toliko odmereno da pesme prelaze jedna u drugu tako da se ne oseti da je ijedna od njih postavljena tu kao filler singlovima. Ne dajte se zavarati, Ellie i momci znaju i da zareže na momente u pesmi „Smile“, bace vas u indie trans kroz „Lipstick on the glass“, a nakon sanjive „How can I make it OK“ potpuno probude i odvuku na post punk žurku sa „Play the Greatest Hits“.

Ovo vanbračno dete folka i grandža, kako su ih muzički kritičari krstili nakon debi albuma, izbacilo je do sada najbolje delo iz svog opusa. Znate šta vam je činiti, slušalice na uši i uživajte u Blue Weekendu.

Video: Lipstick on the Glass


 

Honorable mentions:

Amenra – De Doorn
Billy Idol – The Roadside EP
Carcass – Torn Arteries
Cult of Luna – The Raging River
Damon Albarn – The Nearer the Fountain, More Pure the Stream Flows
Godspeed You! Black Emperor – G_d’s Pee AT STATE’S END!
Jerry Cantrell – Brighten
King Gizzard and the Lizard Wizard – L.W.
King Krule – You Heat Ме Up, You Cool Me Down
Low – Hey What
Modest Mouse – The Golden Casket
Paul Weller – Fat Pop Vol. 1
Red Fang – Arrows
St. Vincent – Daddy’s Home
The War on Drugs – I Don’t Live Here Anymore
Tomahawk – Tonic Immobility