Kao i svakog decembra, redakcija portala Balkanrock sumirala je utiske i odabrala izdanja sa regionalne scene koja zavređuju pažnju slušalaca. Pored izdanja renomiranih autora, na listi se nalaze i albumi mladih snaga čije vreme tek dolazi.
Pred vama je prikaz albuma regionalne scene koji su obeležili muzičko nebo godine koja je na izmaku.
Ana and The Changes – The differences (Pop Depresija)
Dok je debi album “Sketches of Belonging” (2016) objavljen pod imenom Ana Ćurčin, novi album, “Differences“, potpisuju Ana & The Changes. To nimalo ne čudi s obzirom na to da je uticaj benda veoma uočljiv, već pri prvom slušanju. Za razliku od debija, ovaj album nije tako akustičan, dosta je kompleksniji. Može se reći i da je veseliji, posebno naslovna numera koja, za razliku od Aninog uobičajenog rada, navodi na igranje. Ona, kako i sama Ana kaže, govori o različitostima između dvoje ljudi, ali i o različitostima uopšte, pa tako i između ljudi unutar samog benda. Oni su uspeli da slože te svoje razlike i da ih dobro uklope i pretoče u album “Differences”. Ipak, iako nešto drugačiji, album je i dalje vrlo prepoznatljiv. I dalje je tu Anin umirujuć, ali snažan vokal, iskrenost i čista emocija. A dobro je što te razlike postoje jer, ko bi želeo da sluša dva gotovo ista albuma?
Video: I Turned 30 Yesterday
Bas i Stega – Negde daleko (samostalno izdanje)
Dab? Post rok? Dab/post rok? Ni dab, ni post rok? Sve to i ništa od toga je “Negde daleko“, novi album jednog od interesantnijih domaćih sastava – Bas i stega. Porediti ovaj album sa njegovim prethodnikom “Nova stvar” i nije baš zahvalno. Kada bi pričali u terminima tv serija, “Negde daleko” bi bio kao druga sezona koja je zadržala srž prve, ali je predstavljeno par novih glumaca, režisera i scenarista, koji su celu priču popeli na jedan viši nivo. Hipnotišuće dab linije na basu i psihodelične solaže na gitari utapaju se u neki koncept elektronske muzike i na taj način se slušaocu veoma lako uvlače pod kožu. Posebna preporuka: slušati uživo.
Video: Negde daleko
Bella Technika – Section (Odličan hrčak)
Nedavno sam čuo priču o nilskom konju koji nije bio zadovoljan time što je nilski konj, pa je mazao boje po sebi: maskirao se u zebru, tigra, leoparda – ali uvek bi svi primetili da je ispod tih boja zapravo on. Kada je to shvatio, naučio je da prihvati to što zapravo. Tek je onda doživeo sklad i uspeo da oseti život. I dok na društvenim mrežama kruži jedno od najvećih vekovnih otkrića – kako se pravilno otvara Mančmelou – u senci su druga, a možda čak i veća otkrića. Recimo, veličanstveno otkriće tehnike slušanja Belle technike, koju apsolutno možete savladati ukoliko imate baš takav sklad (opisan u uvodu) – pripadate sebi samom. Ukoliko nemate, ovo velelepno zdanje zvukova može vas apsolutno odvesti do te destinacije. Popularni “ex darkwood” dopušta Vam da život počne u tridesetoj, da gledate sa terase užurbane ljude, da zapremina tela nikad nije dovoljna.
Video: Perhaps
Belo u boji – Stvarnost koju stvaramo (Take It Or Leave It RECORDS)
Milanovačka (Gornji Milanovac) scena izrodila je još jedan bend specifičnog zvuka koji odiše psihodeličnim elementima, nesvakidašnjim aranžmanima i definitivno izbija iz sivila trenutno dominantnog garažnog izraza. Reč je o albumu “Stvarnost koju stvaramo” i bendu Belo u boji, koji neki u rodnom gradu već počinju da nazivaju naslednicima velikih Bjesova, mada u muzici imaju samo malo ili ama baš nikakve sličnosti, osim tih psihodeličnih elemenata koji ovde ipak kao da idu u nekom drugom smeru. Osećaju se uticaji EKV-a koji na ovom albumu najviše izbija iz vokala (ne iz boje, već iz samih melodija), čak poseduje i jednu pozajmicu (ili ako želite zovite je krađu) u pesmi “Voli me”. Album je poprilično univerzalna i kroz njega će slušalac doživeti sve osećaje počev od neke naivne radosti u prvoj pesmi “Kraj tajne osvanem” do razočaranja, nemoći i besa koju nosi pesma “Kuda ako smem”. Ono što će možda biti prepreka ovog albuma ka njegovom većem komercijalnom uspehu jesu sama trajanja pesama koje u proseku traju oko 6 minuta. Ipak, ljudima koji su spremni da se potpune užive i prepuste ovom zvuku i pesmama od 9 minuta svaka biće prekratka.
Video: Kuda ako smem
Bernays Propaganda – Vtora mladost, treta svetska vojna (Moonlee Records/ Geenger Records/ Pop Depresija/ Ill in the Head Records/ Balkan Veliki)
Bernays propaganda kako smo navikli retko omane. Bend svesno pravi muziku visokog kvaliteta koja bez problema cirkuliše među fanovima najrazličitijih muzičkih ukusa. Slušaocu, u zavisnosti od njegovog raspoloženja, “Vtora mladost, treta svetska vojna” omogućiće ili da mirno đuska ili da neometano odmara. Ovo je muzika koja leči i osvešćuje spajajući angažovane političke teme s plesnim bitovima i razigranim melodijama.
Video: Retki bilki
Bohemija – Nasmeši se i reši se? (Pop Depresija/Kišobran)
Nišlije su skrenuli pažnju na sebe još sa svojim prvim albumom “Sve naopako”. Iako su odmah nagovestili potencijal, sve je ipak prihvatano sa dozom rezerve. Skok u kvalitetu je skoro pa nerealan. Taman vas oduševi jedna stvar, a već se saplićete o drugu. Muzički, nakon nekog nedovoljno definisanog psihodeličnog popa sa prvog albuma, “Nasmeši se i reši se?” donosi dosta topliji, folk rock zvuk, ali nekako specifičan, daleko od indie muzike, daleko i od amerikane. Na trenutke se mogu osetiti i uticaji medieval, odnosno srednjovekovne muzike. Jedna pesma je čak moderni country, dok u drugoj Dina preuzima mesto glavnog vokala i odvodi bend u shoegaze vode. Ali sve je nekako mnogo ozbiljnije i iskusnije zaokruženo nego na prvom albumu, na kome je Bohemija još uvek tražila svoj identitet. Najveći napredak se ipak oseća na vokalu. Janko je ovim albumom uspeo da izabere šta mu najviše leži (pevanje je poprilično variralo od pesme do pesme na prvom albumu) i da na najbolji mogući način uklopi sa ostatkom benda i ovim novim poglavljem njihove karijere.
Video: Pomozi si sebi
Buč Kesidi – Euforija (Kontra)
Muzika „Euforije“ je u svim svojim nivoima i slojevima potpuno podređena pesmama. Ova novinarska floskula zapravo znači da nema nepotrebnog takta nigde u čitavih 28 minuta albuma. Da, album ne traje duže. U tih zamalo pola sata, Luka i Zoran uz pomoć par pajtaša iz Pančeva prođu od indie gitare kao kod The Strokesa preko „Bajagastih“ balada (u pozitivnom smislu) pa sve do elektronskih bržih („Nema ljubavi u klubu“) i sporijih („Nedelja ujutru“). Očekivano, dvojac asimetrično deli vokalne dužnosti, a sve odiše iskrenom izvedbom odličnih tekstova.
Skok u bogatstvu muzike u odnosu na prvi album bi ovde primetio i gluv čovek. Sintovi, matrice, efekti na vokalima i aranžmani koji gađaju isti sentiment kao i tekstovi pesama čine da ovo bude jedan od muzički najkompletnijih albuma u srpskoj alternativnoj muzici u poslednjih nekoliko godina. Barem kada su u pitanju bendovi nastali u ovom veku.
Video: Đuskanje ne pomaže
Consecration – Plava Laguna (Geenger Records)
Ovaj (uslovno i delimično rečeno) novi projekat donosi interesantnu i pre svega novu priču, malo drugačije melodije, ali prepoznatljiv stil benda. Na prvo slušanje deluje dosta blaže i naivnije u odnosu na ono što smo mogli slušati na prethodnim pločama. Ali to je samo površni, latentni sloj koji samo obavija materiju koja nije nimalo jednostavna, komercijalna i prosta. Na albumu „Plava laguna“ sadržano je šest pesama, među kojima su se našla i dva već objavljena singla. U pitanju su numere „Tvin Piks“ i „U Karkosi“, dok su preostale četiri – „Vizita“, „Kabriolet“, „Plava laguna“ i „Rafinerija“.
Treba svakako izdvojiti poslednju i najdužu stvar “Rafinerija”, koja bi se mogla opisati i kao rezime dosadašnjeg stvaralaštva benda Consecration. Konceptualno sastavljena iz delova, gotovo u istoj ravni sa kompleksnim numerama Tula ili Pink Flojda, ova dvanaestominutna kompozicija prikazala je sve emocije, simbole i ritmičku slikovitost na doslovno izvanredan način. Pesma je grubo podeljena na dve sfere, jedna mirna i skladna sa gradacijskim uzletom u dramatično i druga besna, ljuta, oštra, gotovo osuđujuća. Ova poslednja numera u sebi je sažela oba pola ovog albuma. Uzev u obzir i tekst, odnosno konstantnu simboliku crnila koja se provlači kroz reči katran, smola, dim, blato i konačno rafinerija, kao zajednički sadržalac svega prethodnog i nosilac naslova pesme, može se reći da je ovo nešto najbolje i najzrelije što je do sada izneo Consecration.
Video: Plava Laguna
Crvi – Šta si to uradio? (Više manje zauvijek)
“Šta si to uradio?” predstavlja savršenog naslednika njihovog prvog albuma “Piše nam se dobro”. Bend je nastavio da radi tačno tamo gde je stao. Za ovako iskusne muzičare teško je reći da su napredovali, iako zapravo jesu. Radili su na zvuku, unapredili ga i dve godine nakon prvog albuma odradili update koji je ispravio sve greške i bagove koje su uspeli da nađu. Najveća promena se može osetiti u samom kvalitetu zvuka, koji je, za razliku od prvog albuma, dosta, dosta utegnutiji i čistiji. Bes u pesmama je i dalje tu, ali više nije onako razuzdan i razbacan na sve strane, već je bend naučio kako da se nosi sa njim i kako da ga kontroliše. Da, kontrolisani bes. To bi mogao da bude savršeni opis albuma “Šta si to uradio?”.
Čini se da su sa ovim albumom Crvi našli zvuk koji su tražili. Možda ga nisu tražili u bukvalnom smislu te reči, ali im svakako pristaje više od onog nešto sirovijeg zvuka sa prvog albuma i konstantne lomljave od početka do kraja. Bubanj i bas imaju drugačiju, nešto izraženiju ulogu, čemu je umnogome doprinela i sama produkcija albuma. Energične završnice i prljava alternativa i dalje nose i predstavljaju srž benda, ali su ti duži i nešto mirniji uvodi doneli savršenu vrstu osveženja njihovom zvuku.
Video:Šta si to uradio?
Damir Avdić – Radikalno šik (samostalno izdanje)
Ako kažemo da se „Radikalno šik“ ne razlikuje od prethodnih albuma Damira Avdića nećemo pogrešiti, ali ni aludirati da je „ništa novo“. Ako tu, kao bazi koncepta, neizbežno prisustvuju Bosanski Psiho, njegova gitara i pažljivo probrani i izuzetno dozirani efekti, govorimo o svim sličnostima koje krase izvođače na glasu potpune nepromenljivosti. Deset novih pesama su, ipak, deset novih pesama, novih tema, priča i pouka proroka ugnjetene mase na Balkanu; infiltriraće se jednako lako u repertoar kao i svi prethodnici, ako ne i lakše. „Radikalno šik“ je još jedan u nizu dokaza kojim potvrđujemo sud Damira Avdića kao hroničara jednog vremena i mentaliteta i borca protiv nadolazećih promena koje okreću čovečanstvo u pogrešnom smeru. Njegove teme i stavovi više nisu toliki tabu i kontraverza, mada izgleda porazno kada shvatimo da u našem okruženju i dalje bivstvuju osobe koje ne dele i, svakako, ne reaguju blagonaklono na ove stavove. „Radikalno šik“ nam pomaže da i takav paradoks razumemo i, pre svega, naučimo da poštujemo različitosti između nas samih, ma ko stajao sa druge strane teze.
Video: Radikalno šik
Del Arno Band – Ako ne znaš šta da radiš (Mascom Records)
Novo muzičko izdanje ovog poznatog rege sastava Del Arno Band ugledalo je svetlost dana nakon čitavih trinaest godina. Album je pušten u slobodnu prodaju 25. januara ove godine za izdavačku kuću “Mascom records” i na njemu se nalazi deset pesama. Iako je reč o staroj priči i dobro poznatom rege zvuku koji ovaj bend donosi već više od trideset godina na scenu, “Ako ne znaš šta da radiš” skupina je ozbiljnog materijala sa odličnim instrumentalnim rešenjima i podmlađenom ekipom, koja sobom nosi polet i duh koji je ovom sastavu bio neophodan kako bi se digli iz pepela. Iako je trajanje albuma čitavih 45 minuta, svaka numera je priča za sebe i otvara nove prostore i pruža priliku daljim improvizacijama. Filozofska pitanja o životu, prihvatanju stvari i prolaznosti istog pobuđena su u pesmama “Meni se okreni”, “Opsesija sobom”, “Sudbina je svih da prođu”, a jedna od najvećih hitova izdvojila se “Još uvek ima nade” u kolaboraciji sa Hornsmen Kojotom, koji je svoju muzičku priču i započeo u ovom bendu. Vera, pozitivan stav prema životu i ljubav mantra je “ovog sastava bez broja” koja godinama šalje svojim slušaocima snagu da se nose sa problemima savremenog društva.
Video: Opsesija sobom
Hali Gali kompilacija (Kišobran/Pop Depresija/Hali Gali)
Bili fan ovih bendova ili ne, bili ljubitelj ovog zvuka ili ne, bili boomer ili ne, nije bitno. Ovo je projekat mladih ljudi koji pomere stvari sa mrtve tačke, i da, to im itekako uspeva. Hali Gali koncerti u Dragstoru privlače pretežno mlađu publiku koja dolazi u zavidno velikom broju, broju na koji u poslednjih 5-10 godina i nismo baš navikli kada su u pitanju nastupi mladih bendovi sa domaće scene. Na ovim koncertima nema hedlajnera, kao ni na ovoj kompilaciji, već je to samo grupa entuzijastičnih klinaca koja je odlučila da udruži snage i napravi nešto veliko.
Hali Gali pokazuje da ima ljudi željnih da čuju nešto novo, ljudi željnih nove muzike. Možda ovih devet bendova nisu creme de la creme, možda nisu nešto najkvalitetnije što imamo da ponudimo, ali su ipak oni ti koji iz prikrajka održavaju neke stvari u životu. Oni su ti koji bude plamen u većini nas i teraju nas da ne odustajemo od ovoga što imamo. Ne treba zaboraviti činjenicu da velika većina njih nema više od jednog izdanja, ali oni su tu, našli su način da nam svima stave do znanja da postoje, da pokažu da su glasni i da imaju stav. Hteli vi to da priznate ili ne, Hali gali je jedan jako, jako bitan “događaj”. Otvorite oči.
Video: Tundra
Kanda Kodža i Nebojša – Uskoro (Mascom Records)
Učmalom društvu, u kome su beznađe, mržnja i prostakluk daleko ispred nade, ljubavi i kulture, potreban je onaj ko podstiče pozitivno razmišljanje, ko savetuje „Misli dobro“. Poveruj, osećaj i ponavljaj: sve će biti u redu. Misli šta možes dobro uraditi. Oliver svojim tekstovima ohrabruje i potvrđuje ono što je ranije rekao, potrebno je imati veru, nadu, ljubav i stav.
Kanda Kodža i Nebojša zvuči veoma moćno. Verovatno su samo prve tri pesme dovoljne za takav sud. Gitare se savršeno kapiraju, prožimaju i jako dobro popunjavaju zvučni prostor. Ritam sekcija uvodi u pesme, izvodi iz njih i predstavlja čvrstu osnovu na kojoj se gradi zvuk benda. Na sve to Oliver karakterističnim tonom prenosi poruke koje su uglavnom slične. Razmišljajte, osećajte i činite dobro, volite se, radite ono što vas ispunjava, imajte stav i budite puni nade jer će „Uskoro“ biti dobro.
Video: Misli dobro
Kandžija – Plafon (Zlatne Žbice)
Na samom kraju godine novim albumom nas je obradovao i osiječki reper Kandžija koji je još jednom dokazao da se bolje snalazi sa Golim ženama nego solo. Dobro to je možda zvučalo malo pogrešno… Naravno u pitanju je njegov bend koji kao da mu iznova pruža širinu i prostor u koji on uleti nakon pritisnutog trougla na džojstiku i zabije gol svakim zajedničkim albumom. Novi album obiluje šarenolikim temama i vrlo duhovito i satirično secira našu svakodnevicu lišen bilo kakvih modernih hip-hop/trap lažnih klišea. Singlovi su uglavnom bili pun pogodak, što i nije teško kada imate album ovako ujednačenog kvaliteta. Izdanje zatvara emotivna balada o nedavno preminulom ocu koja, poput “Pištolja” sa prethodnog albuma, daje naznake da je Kandžija možda najjači tamo gde to najmanje očekujemo.
Video: Državna sisa
Killed A Fox – Crown Shyness (Dostava zvuka)
Zagrebačka četvorka Killed A Fox objavili su svoje treće čeljade. Reč je o jako zrelom i zasigurno njihovom najkompletnijem albumu naziva “Crown Shyness“. Slušalac ovih 10 savršenih numera se totalno izmešta iz postojanja na planeti zemlji i seli direktno u kosmos. U zvuku dominiraju gitare koje sve vreme vode borbu rifova Brent Hindsa iz Mastodona i Jerry Cantrella iz Alice In Chainsa. Chris Ian je vokalne deonice odradio perfektno. Na prvo slušanje niti jedna numera ne isplivava na površinu, već dobijamo utisak da sve pesme koegzistiraju ponaosob što je za svaku pohvalu. Ako baš moramo da biramo, to su naslovna numera, “Submission“, “Still Life Mirror” i “Afterglow“.
Video: Still Life Mirror
Kojoti – Sve je pod kontrolom? (Dancing Bear)
Pre dve godine ponovo su se okupili Kojoti, poznati hrvatski rokenrol bend koji je bio aktivan tokom onih najgorih godina. Ove godine izdali su album pod nazivom “Sve je pod kontrolom?” koji stilski izrazito varira i tek na momente deluje na one stare rokenrol Kojote. I kao takvi, Kojoti sviraju kao da im je karijera doživela restart. Ceo album na prvu loptu i sećanje na stare, ali personalno iste Kojote ne uliva mnogo simpatije dok se vidik malo ne proširi. Kojoti su stari, ali potpuno remontovan bend, sa mnoštvom novih ideja i dobrih stihova. Na samom startu “Sram” koji manifestuje moderni zvuk ovog albuma, “Ljubav u kvaru” i “Mi ne pripadamo tu” tabaju istim putem, a novi gruv Kojota prožet kroz sve pesme postaje jako simpatičan. Diverzitet albuma održavaju balada “Oprosti što te volim“, te “Evolucija ide u pogrešnom smjeru” za koju je snimljen i spot plus dve stvari sa Kandžijom i Lukom iz The Beat Fleet. Kompletno, album ispada zanimljiviji nego što se dalo očekivati, definitivno zvukom veoma iznenađujuće na momente, ritam gazi dok ne spustiš gard, kvota 1.20 na nokaut nakon deset rundi ovog albuma. Doista i više nego dovoljno za toplu preporuku, nebitno jeste li fan Kojota ili nikad ranije niste čuli za njih.
Video: Evolucija ide u pogrešnom smjeru
Larska – Can’t Steal It (Dom omladine Kragujevac)
Raspoloženje dok slušate ovo izdanje varira od toga da bi odlučno gađali pesnicom u betonski zid uz agresivne bubnjeve, rifove i Lukine vriskove, s osećajem da ćete ga sto posto razbiti, do potpune uronjenosti u samog sebe i kontemplacije uz svo šarenilo efekata i psihodeličnih melodija u mirnim delovima. Dinamična i nepredvidiva vožnja je zagarantovana, ali pustite svog vođu Larska da vas vodi i stižete do kraja puta nepovređeni i prepuni utisaka.
Album je daleko iznad većine izdanja koja smo mogli čuti ove godine, što debija, što albuma već iskusnih domaćih muzičara. Larska ima neverovatan potencijal koji se, pre svega, ogleda u snažnoj hemiji članova, Lukinom specifičnom vokalu, šarenolikosti izraza, gruvu koji raspamećuje i sposobnosti da s dva basa i bubnjevima stvore tako široku paletu zvukova. Larska ima oštricu, ima iskrenost, volja za stvaranjem izbija iz svih pora albuma, a to što su negde pucali ćorke na ovom albumu je možda i dobro, pa nas čeka pesnica u čelu na drugom albumu, koji je kako svi znamo, najteži korak za svaki bend.
Video: Can’t Steal It
MORA – Otih zove (samostalno izdanje=)
Gotovo po pravilu, izdanja za koja je zadužen Nenad Tasić pronađu svoj put do liste najboljih regionalnih albuma. Ovog puta reč je o projektu kojem je poseban pečat dao glas Zorane Ignjatović. Neobičan spoj etno elemenata i elektronske muzike izdvajaju se u prvi plan. Međutim, to je samo opšta smernica, jer ispod semplova i probojnog glasa koji daju glavnu direkciju, pripovedanje prate viola, violončelo, flauta, kontrabas, perkusije, gitara, te sint, upotpunjujući mističnost i atmosferičnost čitavog izdanja, a ujedno i spajaju dva kontrasta: izvorni način pevanja i kompjuterom indukovane deonice. Iako dominiraju motivi karakteristični za pravoslavnu tradiciju, obrada norveškog Ulvera, te „Mother Tounge“ i deo „Previda“ koji su na engleskom, kao i „Sozdania“ na ruskom jeziku, uspešno su spakovane u kompaktnu celinu.
Video: Dana Tremor
Paper Animals – Rock Paper Scissors (Kontra)
Paper Animals su beogradski indie/alternativni rok bend koji od 2016. godine stidljivim koracima korača po domaćoj sceni. Devet pesama u nepunih dvadeset osam minuta. Ovo je njihov prvi album i zaista nije bilo potrebe da se bilo šta više na silu ubacuje s obzirom da je ovo njihovo prvo predstavljanje svetu. To je to, ovo su oni, uzduž i popreko, kratko i jasno. U album nas uvodi “Intro” koji je ukratko prošao kroz skoro sve stilove koji će se kasnije provlačiti kroz ostale pesme. Kao i većina, i ovaj intro verovatno ima tužnu priču – nastao je kao kul rif koji nikad nije uspeo da postane pesma.
Pesma “Mothers and Fathers” je jedna od retkih na albumu koja na pravi način prikazuje srž ovog benda i sirovu snagu njihovih nastupa. Na trenutke će vam se možda album učiniti pomalo monotonim, ili ravnim, ali je samo potrebno da zažmurite i prepustite se catchy bas linijama iz pesme “Fox”, ili rifu u ulozi refrena iz pesme “Walking on the Moon”.
Video: Red Dots
Porto Morto – Portofon (JeboTon)
Ako je prvi album benda Porto Morto prošao, kako i sami kažu, uspešno, “Portofon” će svakako ostaviti još dublji trag i definitivno pomoći da ime Porto Morto nastavi da raste. Zagreb je pao, Hrvatska je na kolenima, na redu je region. Ovoj neobičnoj osmorci je veoma teško staviti neku etiketu, jer je sve što rade poprilično autentično. Ukoliko ste željni novih bendova, novog zvuka i nečega što je drugačije, ovo je bend za vas. Dok su na prvom albumu samo bojažljivo koketirali sa eksperimentisanjem, na novom albumu su se potpuno prepustili i dozvolili muzici da vodi glavnu reč. Iako je prosto nemoguće svrstati ih u neki žanr, ili naći na koji vas bend podsećaju u više od jedne pesme, u njihovoj muzici mogu se čuti svakakvi uticaji kojima se na najnovijem albumu priključuje i nešto više igranja sa elektronikom. Bend je baziran na konceptu free jazz-a, gde se brojni stilovi, koji uglavnom nisu povezani ni na koji način i zvuče kao čista improvizacija, poprilično uspešno sležu jedan preko drugog i prave ovu jedinstvenu celinu nazvanu Porto Morto.
Video: Portofon
Pseća plaža – Povratak u lagunu br. 07 (Više manje zauvijek)
Pseća plaža je, suprotno mnogim beogradskim bendovima koji su pokušali, ali poklekli uticaju ovdašnje alternative, amerikane ili dorćolskog otezanja slogova, uspeo minimalizovati svoje unutarnje lokalne porive i pretvoriti ih u nešto univerzalno. Prethodnica albuma je “Preko”, objavljena još početkom prošle godine, kada se stekao utisak da su momci otišli u drugu krajnost izbacivši pesmu od jedva minut u odnosu na debi skladbu “Honolulu” punu (možda) predugačkih pesama. Ipak, konačan završetak i objava albuma donela je deset jednako finih stvari radijskog intervala, idealnih za višestruku namenu – spuštanje tenzije u jutarnjem špicu, bilo da ste vozač u svom privatnom automobilu ili se, stojeći na jednoj nozi i obešeni o šipku autobusa sa kablovima u ušima, klackate do posla/škole/pijace; ubijanje teškog i napornog dana na svom radnom mestu/stolu; opuštanje na terasi svoje kuće/stana u nedeljno popodne sa sve četiri uvis… Da ne dužimo dalje, zainteresovani će pronaći sopstvenu idealnu namenu slušajući “Povratak u lagunu br. 07”.
Video: Nešto drugo
Reflection – Different Paths (samostalno izdanje)
Hard core scena je (da kucnemo u drvo) trenutno poprilično vitalna u Srbiji. Međutim, ako zaronimo dublje nameće se zaključak da nisu baš sve podvrste žanra zastupljene u istoj meri. Bendovi post-hardcore i screamo orijentacije su i dalje retkost na sceni. Čak i ako se osvrnemo 20 godina unazad, nabrojaćemo tek po nekoliko primeraka od oba pomenuta žanra. Zato je pojavljivanje gornjomilanovačkog Reflectiona, maltene niotkuda, izuzetno bitna stvar za ovu našu malu scenu. Momci na svom debi albumu spajaju najbolje iz ova dva sveta i bez problema mogu da “izađu na crtu” svojim poznatijim evropskim kolegama. Namerno je rečeno “evropskim” jer čini se da je uticaj te škole na “Different paths” dominantniji od američkog. Sad još ostaje da obiđu sve podrume u Srbiji i da se nadamo da ćemo uspeti da ih uhvatimo negde lajv jer se ovakvi bendovi kod nas zaista ne viđaju često.
Video: Never Care
Seine – 22 (Moonlee Records)
Snimanje drugog albuma pod nazivom “22” dogodilo se krajem 2018. godine i početkom 2019, a kako Seine kažu “Ovaj album je pokušaj skidanja vela s lica, paučine, nečeg što je toliko blizu zjena da se više i ne vidi.”. Sam početak kojeg zauzima pesma “Nebo”, nekako se čini kao da je ostatak prvog albuma kojim su se i probili na scenu. Te nije čudno to što je ona baš ta koja je dobila najviše popularnosti. Kako album odmiče zvuk iz više-alternativnog prelazi na stranu elektronike i eksperimentalnog, što je možda i stvorilo neku vrstu odbojnosti fanova. Razlika se najbolje može osetiti između prve i poslednje pesme “El Zlo”, koje kad se stave jedna pored druge ne samo da ne liče da su sa istog albuma, već ni od istog autora. Međutim, sa svirke u KC Gradu može se videti kako taj zid odbojnosti polako opada i da ovo predstavlja samo početak i prelazak na novo i nepoznato. To što se sastoji od samo sedam pesama ne treba nikog da razočara, jer ovde ima preko pola sata materijala koji se polako krčka. Dok mi slušatelji samo ne treba da se opiremo, već prepustimo i utopimo u izmene.
Video: Nebo
Virvel – Žena sa bradom, patuljak, idiot (Ammonite Records)
Jako je lepo kada vidite da bend koji volite nakon dvadeset godina postojanja uspe da izbaci novi album i pesme od kojih će vam srce podjednako zaigrati kao od onih starih. Par pesama sa „Žena sa bradom, patuljak, idiot“ se već duže vreme pevaju po svirkama i konačno smo dočekali da ih Virvel zajedno sa nekim novim spakuje na jedno izdanje koje zaslužuje da se nađe na svakoj top listi ove godine. Posebna ljubav za pesmu „Da li sad shvataš“ u kojoj se ovaj beogradski shoegaze sastav osvrnuo na neke od najvažnijih pesama koje su napravili tokom dosadašnjeg dela karijere i koja na zaista odličan način zatvara i zaokružuje ovaj album.
Video: Da li sad shvataš
Wooden Ambulance – Redville (Pop Depresija/Kišobran)
Subotički amerikana “orkestar” letos nas je obradovao svojim četvrtim albumom po redu. Cela stvar ušuškava slušaoce u prijatnu čauru bogatog zvuka koju predvodi duboki baršunasti glas. Iako je taj folk fazon poprilično ograničen, ova ekipa nalazi načine da ga učini interesantnim i pomalo nepredvidivim. Akustične gitare, violine i slide deonice su svakako prisutne ali u numerama kao što je “Like Bon Jovi in the Movies” odlaze više u pravcu nekih indie rock himni iz dvehiljaditih godina. Numera “Redville” publici pruža baš ono što bi mogla očekivati od ovog sastava pa je zato valjda i izabrana za naslovnu. Velikom broju publike koja samo želi da čuje “nešto novo” (čitaj izmišljanje tople vode) ovo neće biti preterano interesantno, ali za one koji žele opuštajuć ali istovremeno napet album, ovo je prava poslastica.
Video: Man I Supposed To Be
