Pri kraju svake godine najteže nam pada izabrati albume koji su na neki način obeležili godinu na izmaku. Iako iscrpno i uglavnom nezahvalno (jer se uvek neko nađe oštećenim što nije na listi), pravo je zadovoljstvo raditi na ovakvoj listi i prisetiti se šta je sve to prijalo našim bubnim opnama i pokažemo koliko raznovrstan muzički ukus imaju članovi naše redakcije.
Artan Lili – Artan Lili
Počevši sa pesmom “Džoni” ovaj bend je postepeno dokazivao da ona krilatica “less is more” itekako ima smisla. Album je sklopljen od 12 pesama, koje je bend izbacivao kao zasebne singlove, što se dobro odrazilo na njihovu popularnost i bazu fanova. Pomenuta “Džoni” pleni svojim low rock vajbom, “Vreme protiv čoveka” je čitava filozofija kompresovana u nešto manje od tri minuta, a “Novi zvuk u gradu” se može posmatrati kao himna moderne generacije. Bučan i energičan, kratak i jasan, album prvenac benda Artan Lili surfuje na talasima garažnog i noise rocka, i to radi prokleto dobro.
Video: Srce
Bjesovi – Svetla Svetlosti (Nocturne Media)
Nakon par godina, tokom kojih je najavljivan singlovima, album „Svetla svetlosti“ Bjesova, iznedrio je petnaest obrada, od kojih su dve dostupne samo u video formatu. „Svetla svetlosti“ bacaju zrake na neke opskurne naslove iz bogate riznice domaće muzike, poput naslovne numere, originalno u izvedbi Asima Savrama, „Probudi se“ grupe Tako, ili „Odvedi me do reke“ novosadskih Imperium of Jazz: Album daje omaž i klasicima poput „Zemlje“ EKV-a, „Neba“ Električnog Orgazma, ili „Nemo“ Idola, ali i mlađim bendovima, sa pesmom „Sjaj“ grupe By-Pass, ili „Ustaj majko zemljo“ black metalaca The Stone. Ono što je karakteristično za sve obrade je novo čitanje svih pesama u izvedbi benda, koji je dodao svoj autorski pečat i integrisao u sopstveni repertoar kao njegov nerazdvojiv deo.
Video: Probudi se
Bolesna Štenad – Desiće se lepe stvari (Rock Svirke records)
Bolesna Štenad su početkom 2015. objavili jedno od najinteresantnijih izdanja na domaćoj sceni, pod nazivom „Desiće se lepe stvari“. Da li će se zaista desiti lepe stvari saznaćete na nekih 38 sekundi od početka albuma, upravo u istoimenoj pesmi. I verujte, Štenad nimalo ne lažu kad to izjave. Od tog trenuta pa sve do kraja albuma se provlače realne, pa samim tim i surove teme – ubistva, zlostavljanja, sahrane kao i različiti socijalni i kulturološki problemi današnjice. Naravno, kao što se i očekivalo, ove teme su predstavljene na jedan komičan (koliko god one mogu da budu komične), ali ni malo naivan način. Štenad vrlo sažeto i precizno analiziraju i objašnjavaju ove probleme, pa se na taj način odvajaju od ’’zabavljačkih“ bendova koji se bave angažovanim tekstovima. Za produkciju je, kao i na njihovom prvencu, zadužen Nikola Vranjković čiji se uticaj i učešće itekako čuju i koji je doprineo sumornoj atmosferi koju same pesme stvaraju. Ovaj album je pomak u odnosu na prethodni, a sada se postavlja pitanje: Koji je sledeći korak koji će Bolesna Štenad napraviti?
Video: Život je lep
Cardinal Point – Spit On Trust And Reliance (Nocturne Media)
Bivši GodDamn, a sada pod novim imenom Cardinal Point je konačno objavio svoje, po mnogima najbolje debi izdanje u 2015. „Spit On Trust And Reliance“ sadrži jedanaest numera plus jednu bonus pesmu. Ako moramo o žanrovima, bend koketira sa metalom, grandžom, ali i southern rockom koji im je postao zaštitni znak. Momci iz Vranja su uz Mud Factory vratili jug na muzičku mapu Srbije. Za odličnu produkciju albuma bili su zaduženi Stefan Gaćeša i Vladimir Zdravković (By-Pass). Moramo pohvaliti i jako kvalitetno i inovativno fizičko izdanje albuma sa bukletom i posterom, koje je u današnje vreme retkost.
Video: My Lament
Atheist Rap – Überlauf (Lampshade Media)
Treba istaći da je Atheist rap ostao veran pank principima. Pevljivi i melodični refreni sa jasnim porukama, koje dotiču sve strukture društva, propraćeni žestokim gitarskim rifovima, čine proverenu dugogodišnju kombinaciju koja svuda ima prolaz. Njihovi fanovi su zadovoljni pre svega besplatnim downloadom albuma koji im bend poklanja za dugogodišnje neraskidivo prijateljstvo. Nadamo se da na sledeće izdanje nećemo čekati pola decenije. Momci nema čekanja, kačite se u vaše trabante, varburge i pravac Evropa u promociju novog albuma i novosadske pank rok scene.
Video: Ha-Pu!
Damir Avdić – Manjina
„Bosanski psiho“ još jednom nije razočarao, i pored činjenice da gotovo svake godine obraduje fanove novim studijskim izdanjem. Avdić na „Manjini“ nastavlja tamo gde je stao sa „Mein Kapitalom“ i „Human Reichom“, što se da zapaziti i po još jednoj varijaciji omota albuma, ali ovog puta dosta ciničnijeg dizajna, i još jednom ne štedeći nikoga – ni većinu, ni manjinu, ni patriote, ni politički korektne, ni kapitaliste, ni antikapitaliste. Značajan deo albuma Avdić je posvetio bavljenju roditeljskim, religioznim i ljubavnim temama, što je posebno pohvalno, s obzirom na činjenjicu da je Avdić najpoznatiji kao „angažovani“ autor, a nadamo se da će u tom pravcu nastaviti i na narednim izdanjima.
Video: Kapitalizam Macht Frei
Disciplin A Kitschme – Opet. (Mascom Records)
Na koncu godine stiže nam i novo izdanje jednog od najoriginalnijih bendova sa ex-Yu prostora. Jedanaest numera (deset, ukoliko izuzmemo uvod) donose prepoznatljivi drum’n’bass zvuk Koje i kompanije, ali oni koji prate Disciplinu dovoljno dugo istovremeno znaju da niti jedan album ovog benda nije isti. Ovo takođe važi i za „Opet.“ koji je zvučno djeluje kao mutant diskografskih zahvata iz londonske faze benda i najmelodičnih radova sa „Nova iznenađenja…“. Tu su i numere koje smo već ranije čuli, „Samo Disciplina!“, „Ovisnik o moći“ i najsvježija (kao singl) „Zaboravili rokenrol!?!“, dok je onaj dance moment na koji smo navikli kod Kitschme ovoga puta debelo podvučen blues pasažima, koji su najizraženiji u Kojinim solažama i, očekivano, kada se začuje usna harmonika. Ukoliko volite Disciplinu, vjerovatno ćete se složiti da ovaj album ide korak dalje od prethodnih izdanja. Sa druge strane, ako niste baš neki ljubitelj minimalističkog pristupa lirici, razuzdane kombinacije basa, bubnja, usne harmonike i glasa, ni ovaj album vam baš neće pomoći da zavolite Disciplinu. Opet.
Video: Zaboravili Rokenrol?!?
Drvored – Arhelino
Drvored je sastavljen od devet članova od kojih svaki pridonosi tome da njihova muzika zvuči vrlo osebujno. Stoga su oblikovali i naziv za stil koji sviraju: balkankan. Na albumu prvencu predstavili su petnaest pesama, od kojih je jedan deo otpevan na hrvatskom, a jedan na francuskom jeziku. Harmonika, flauta, truba, saksofon, trombon… sve to ujedinjeno donosi uglavnom plesnu muziku, praćenu tekstom koji nije opterećen velikim pitanjima i odgovorima, nego je isto tako dopadljiv kao i muzika. Upravo zbog koketiranja s raznim žanrovima moguće je da će na „Arhelinu“ svako pronaći nešto za sebe.
Video: Zanzibar
ESC Life – Access All Areas (PDV Records)
Bez mnogo uvijanja, debitantsko ostvarenje sastava ESC Life je, rečnikom Ace Stojanovića, ne-ve-ro-va-tno! S druge strane, šta očekivati od muzičara koji su preiskusni kada je reč o hrvatskoj underground sceni i koji su bili prateći bend slavnog Granta Harta na evropskoj turneji prošle jeseni. “Access All Areas” pršti od zaraznih gitarskih rifova, pitkih melodija i pevljivih refrena. Za one koji pokušaju da definišu izraz kojim bi opisali zvuk na ovom albumu koji je kombinacija power popa i melodičnog punka, članovi benda su ih preduhitrili pa na njihovoj bandcamp stranici nude moguće odgovore u vidu bar core i billiard wave odrednica. Dok sam preslušavao ovaj album kroz glavu mi je prolazila misao kako su ESC Life hrvatski odgovor na Pixies. Ovo ponajviše zbog veoma vešto izbalansiranog odnosa u kome pesme levitiraju nad tananom linijom koja razdvaja underground i mainstream.
Video: Bad Influence
Consecration – Grob (Geenger Records)
Jedan od najkvalitetnijih beogradskih sastava ove godine je objavio poslednji deo svoje triologije, čime zaokružuju celinu zajedno sa „Univerzum Zna“ i „Cimet“. Njihov ukupno peti po redu album „Grob“ predstavlja njihovu najmračniju fazu. Jako kvalitetno i zrelo izdanje benda potvrđuju i James Plotkin i Aaron Harris koji su bili zaduženi za mastering, odnosno za konačan miks. Albumu se posvećuje pažnja kao knjizi i od početka do kraja, a ako bi morali da izlačimo iz kontesta numere, to bi bile „Debeli Leptir“ i naslovna „Grob“.
Video: Ejmi
Fića Pijani – Tužan život
O fenomenu Fiće Pijanog, kultnog požarevačkog kantautora, možete pogledati i nedavno snimljeni dokumentarni film „Život i muzika“, snimljen u cilju afirmacije i promocije ovog skrivenog talenta, koji nije uspeo da plasira svoj rad dalje od nivo lokalne atrakcije. U gotovo filmskoj priči, Fića je načinio demo snimke sa vokalima za prvi album, ali ubrzo je napustio Požarevac, pa je njegov prijatelj iz benda desetak godina kasnije spasio od zaborava. „Tužan život“ je zanimljiva fuzija reggae zvuka sa mentaliteom i pogledom na svet tipičnim za ovo podneblje, što ovaj album čini originalnim i kvalitetnijim od pukih reggae kopija kakve možemo naći na domaćoj sceni. Štaviše, sami tekstovi na srpskom jeziku, inspirisani svakodnevicom i sročeni na jedinstven način, kroz prizmu talentovanog Fiće, dovoljan su razlog da ovaj album postane jedan od kultnih domaćih reggae izdanja.
Video: Tužan život
Fluid Underground – Amanet (Rock svirke records)
Fuzz ratnici sa juga Srbije su, po mnogim kritičarima, ove godine objavili su jedan od boljih regionalnih albuma. Sazrevanje benda u svakom pogledu je bilo neminovno. Specifičnost ovih momaka je što u Srbiji jednostavno nemaju konkurenciju. „Amanet“ zvuči sveže i pre svega svetski. Otvara ga „Njen Bluz“ kulminira sa vanvremenskom „Prištinom“ i odlazi u veliko finale naslovnom numerom „Amanet“ i „Tuđa krv“. Jačina i kvalitet benda se jasno vidi na njihovim koncertima gde nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Video: Amanet
Garage in July – Imaš li strasti?! (Dirty Mojo Records)
Osječki Garage in July stvara muziku koja je spoj bluesa, rock’n’rolla i folka, a sami članovi benda taj spoj opisuju kao swamp’n’roll. Slušajući drugi studijski album naziva “Imaš li strasti!?“ kročili ste u vremensku mašinu koja vas vraća u šezdesete godine prošlog veka i vreme kada su stvarale istinske r’n’r legende poput Čaka Berija ili Madija Votersa. Pored njih, autorii čiji se uticaj na albumu nedvosmileno oseća jesu Iggy and the Stooges, Rolling Stones, David Bowie, VU. Pesme su bučne, žestoke i divlje i pružaju priliku svakom članu grupe da podjednako iskaže svoje sposobnosti, te gitara, ritam sekcija i usna harmonika zvuče besprekorno. Sve to je začinjeno šarmantnim (Goran Bare nalik) vokalom Bojana Đurđevića. U odnosu na debi izdanje, veliki napredak ostvaren je u kvalitetu produkcije, a pohvale za to idu na adresu Filipa Sertića. Pesma “Velika duša“ na jedan neposredan način objašnjava suštinu ovog benda, dok refrenom u “Imam srce“ naglašavaju šta im je pokretačka snaga. Tu su i “swamp’n’punk“ numere “Let za P.K.G“. i “Imam svoj hod“, dok iz stvari “Za Iggyja“ zaista izbija sirova moć. Vrhunac albuma je “Sebe ugasiti blues“, sedmoipominutni blues manifest. Članovi mladog sastava su puni energije, životne radosti i strasti. Oni žele da znaju “A vi?“
Video: Svemirski igrači
Grate – Ne mogu, neću, ne znam i ne želim
Grate su imali nezgodan zadatak da nadmaše prethodno izdanje (“Volim da hodam”) što nije nimalo laka rabota. Da li su uspeli diskutabilno je, ali je sigurno da ova dva albuma stoje makar rame uz rame. Ponovo se vidi jedan od aduta Novosađana, a to je da društveno angažovanu pesmu i bacanje sistemskog hejta upakuju tako da ne zvuči “u kosku” kao kod pankera, ali i da ne bude zakomplikovano nebuloznim metaforama. Sve je taman kako treba: jasno, poletno i moćno.
Video: Kad odem ostaviću trag
Denis Katanec – Pejotl
Drhtavi vokal Denisa Kataneca imali smo prilike prvi put da čujemo 2011. kada je Felon izbacio svoj prvenac “Jasno, nečujno, a suviše glasno”. Da li taj bend i dalje postoji pitanje je, ali je Denis od tada objavio čak tri albuma u serijalu “Sveska bijednih”. “Pejotl” donosi konceptualni zaokret i 7 ubitačnih pesama za rezanje vena uzduž i popreko. Sve je i dalje tu, ogoljena akustika i lomljivi vokal, ali je to na ovom izdanju kliknulo nebeski. Potencijalna bomba: ”Cvijećeće”.
Video: Topot
Hladno Pivo – Dani zatvorenih vrata (Gajba Records)
Najveći utisak ostavljaju Kekinovi stihovi; pronicljiv, duhovit, originalnih rima, i – što je neobično važno – odličan interpretator, Kekin uspeva da u svojoj – da, možemo slobodno upotrebiti tu reč – poeziji preplete lično i kolektivno, postižući dobru razmeru emotivnosti i besa, ispovednog (u tom pogledu najvrednija pažnje je izvrsna „Žena“) i društvenokritičkog. Žaoka uperena ka krupnim parolama iza kojih malo šta stoji („Mojoj majici“, na kojoj gostuju pevač Kawasaki 3pa Tomislav Vukelić Tonfa i pevač Goblina Branko Golubović Golub i čije ime predstavlja jasnu aluziju na pesmu koja je svojevremeno doživljena kao nacionalna budnica), medijima večito gladnim senzacija („Udarna vijest“), kulturi straha („Dibidus“), te – što bi Rusi rekli – prihvatizacijama („Firma“) i nacionalizmu („Zombi Party“) upotpunjuju paletu tema kojima se Kekin bavio u dosadašnjim angažovanim pesmama.
Video: Na ovim prostorima
Lira Vega – Duhovi (Lampshade Media)
Lira Vega su napravili prilično dugačku diskografsku pauzu, s obzirom na to da su „Duhovi“ prvi album koji su objavili još od „Sreće i ljubavi“ iz 2009. godine. Ali kada se uzme u obzir kakav je finalni rezultat, tih 6 godina je potpuno opravdano. Već od prve pesme, „Ničiji mesec“, postavljaju putanju kojom će se pesme nizati do kraja albuma. Lira Vega su sada napravili potpunu redefiniciju svog zvuka i maltene su se potpuno odrekli prirodnih instrumenata i svoj novi album skrojili iz eteričnih i distorziranih gitara, ritam mašine i melodičnih sintisajzera na koje jedinstven i šarmantan vokal Zoje Borovčanin savršeno prijanja i ne prestaje da bude interesantan ni na njihovom trećem albumu. Ovo je vrlo prijemčivo izdanje; pesme na njemu su izuzetno pevljive i strukturno jednostavne, ali zvučno vrlo slojevite. Samo u jednom segmentu pesme, strofi ili refrenu, se mogu čuti različite zarazne melodije i zvučni efekti, od kojih se neki otkrivaju tek nakon više slušanja. Ovo sve je izvedeno prilično nepretenciozno i primećuje se da bend nije imao ambicije da pravi nekakvo remek delo, već je samo čekao da napiše najbolje pesme što ume i da ih skupi i uokviri u vidu albuma, a upravo tako albumi i treba da se prave. “Duhovi” je bitno ostvarenje, kako u diskografiji benda, tako i na sceni uopšteno jer predstavlja osveženje na alternativnoj srpskoj sceni kojoj fali više ovakve, zabavne, ali kvalitetne, nimalo plitke muzike.
Video: Ničiji mesec
Lovely Quinces – Meet me in Moscow (Part One) (LAA)
Jedna od malobrojnih kvalitetnih kantautorskih kometa na “mršavom“ balkanskom indie nebu, ne prestaje da zrači, a danas isijava novom svetlošću – odličnim EP izdanjem “Meet me in Moscow (Part One)”. Mešavina folk i indie roka, posuta prstohvatom dream popa i klasične alternative, biće odličan desert na vašem moskovskom sastanku sa ovom muzičarkom. Zavodljivim pevanjem na tragu Lane Del Ray, uz senzibilitet njenih tekstova i melanholiju njene akustične gitare, Dunja Ercegović aka Lovely Quinces osvojiće vas agresivno, bez pardona.
Video: M
Manntra – Venera (Croatia Records)
Stilski raznovrstan, drugi Manntrin album definitivno se može opisati nazivom koji je sam bend ponudio – balkanski rok – opisujući tako etno uplive u rock i metal zvuk. Za razliku od njihovog prvog albuma, na „Veneri“ je to „balkansko“ još više došlo do izražaja, a tome su doprinela i dva gostovanja: klapa Neverin na „Vili“, te vokalisti Salone u „Mornaru“. Kad smo već kod gostovanja, posebno je zanimljiva pesma „Crni čovjek“ koju odlično upotpunjuju dečji vokali. Tekstovi su neujednačeni, neki ozbiljni, neki zafrkantski, no to ne umanjuje dobar doživljaj albuma.
Video: Mornar
Partibrejkers – Sirotinjsko carstvo (Odličan hrčak)
“A ti sjajiš dok krvariš”, kaže glas u pesmi “Ljubav ne zaboravlja”, na njihovom novom studijskom izdanju “Sirotinjsko carstvo”. Partibrejkersi – kada je najgore, oni su najbolji! Instrumentalno, Brejkersi ovde nastavljaju u starom ruhu: proverena trza Antonove “custom” gitare i reč legendarne njuške Zorana Kostića Caneta. “Sitna lova”, “Sirotinjsko carstvo”, “I to malo”, “Svakog dana”… U njihovom carstvu, rokenrol će vas zaposednuti vrlo brzo i naći ćete se u “nebranom grožđu”, jer nećete znati koja je vaša omiljena stvar.
Video: Sirotinjsko carstvo
Miki Solus – Muzika za djecu i penzionere (YAMMAT FM)
Nakon prvijenca “Muzika sumnjive kvalitete” i dva EP-a na red je došla i “Muzika za djecu i penzionere”, muzika koju su stvorili Miki i njegova trojka. Ovaj gangster jazz kauntautor u pjesmama nasumično nabraja riječi, gdje na primjer od Johnnya Deepa preko Nikole Tesle dolazi do Dipsy, Po i Lale (“Mrtav je Johnny”), a ipak uspijeva napraviti da kompletna pjesma zvuči i više nego dobro. Upravo ono što vas tjera da preslušate cijeli album je znatiželja što ili tko će se sve spomenuti, a nazivi pjesama vas dodatno mame da saznate o čemu će se sve raditi. Složit ćete se da kada netko izbaci hit u kojem nabraja kako mu je pun kufer svega ili kada recitira o tvom dečku hipsteru nema se puno toga za dodati.
Video: Pun kufer
Mud Factory – Project Extinction EP (Nocturne Media)
Pobednici 47. Zaječarske gitarijade, ovog proleća objavljuju svoje reprezentativno izdanje naziva „Project Extinction“. EP od tri pesme se prosto mora naći na listi pošto su za vrlo kratko vreme stvorili veliku bazu metal fanova, a o koncertima je stvarno suvišno pričati. Mud Factory su uživo aždaja koje jede sve pred sobom. Prvi singl „Dig My Own Grave“ je nagovestio da se inovativna metal scena kod nas polako budi. Bend je vredan i uporan, postavili su standarde i iskreno mnogo očekujemo od njih u budućem periodu.
Video: Dig My Own Grave
Muerto Rico – Worst coast/Undermost
Kada neko ko češlja brdo blogova u potrazi za opskurnim screamo padavičarima vidi da je dobio jedne takve, što bi se reklo, “u svom dvorištu”, mora da podeli tu radost sa svetom. Već je demo iz prethodne godine obećavao, ali su ova dva EP-ja objavljena u razmaku od dva meseca bila dokaz da je bend rešio da bude istrajan u svom emo/post-hardcore zvuku na radost svih fanova istog. Ipak ostaje žal što i Muerto Rico i njihove kolege iz eaglehaslanded, ROIR i deer in the headlights furaju engleski jezik. Bilo bi interesantno čuti to na maternjem. Novi horizonti…
Video: Stay classy, San Juan (of death)
Otrovna Kristina – Otrovna Kristina
Zvuk Otrovne Kristine u skladu je sa svetskim trednovima u gitarskom rocku, sa istraživanjima teškaškog nasleđa sedamdesetih. „Vrata moći“, „Demon“, „Došao sam da ostanem“, „Zmija“, „Igram da zaboravim“, „Viking“, sa artiljerijskom paljbom bubnjeva i gitarama koje ubadaju i režu poput bajoneta, po utemeljenosti u rock ‘n’ roll klasici, po energiji, po silini, ne zaostaju za globalnim perjanicama baštinika zvuka sedamdesetih – i to onih progresivnijih. Ima kod Otrovne Kristine mnogo stoneraškog – melodičnih vokala, mrsnog gitarskog zvuka, produkcije vintažne (što nipošto ne znači arhaične). No, ovaj album predstavlja autentičan pandan uradcima potomstva Blue Cheera i MC5-a – Smak, Pop Mašina, Atomsko Sklonište, Drugi Način, Oko, to su ključne tačke uticaja na zvuk Kristine – mada se, tu i tamo, provlači po neka melodijska ili ritmička linija pod uticajem makedonske jazz rock škole („Ljubav je bol“).
Video: Vrata Moći
Rundek Cargo Trio – Mostovi (Menart)
Rundekove pesničke i zvučne slike nastale iz kreativnog prepleta energije Rundeka, Isabel i Vranića, ne dopunjuju se, već se posve prirodno jedne u druge ulivaju i jedne iz drugih izviru. I na Mostovima Rundek je pesnik sveta, živopisan i duhovit, soficticiranog ali nipošto hermetičnog izraza. Malo je velikih jugoslovenskih rock poeta u čijem opusu nema velikih oscilacija u pogledu kvaliteta; beskrajno daroviti Darko Rundek svakako je prvi među njima. Mostovi su još njegov jedan korak po žici razapetoj visoko još Haustorom, korak preko čitavog Mediterana, preko Amerike i Azije, korak od zemlje ka nebesima i od nebesa nazad do Balkana.
Video: Don Juan
Pacifik – Susret (Menart)
Pacifik je novoformirani beogradski bend koga predvodi Željko Markuš Mrle, nekadašnji dugogodišnji član Kristala. Oko sebe je okupio iskusne kolege muzičare, te sa njima snimio debitantski album “Susret“. Kada su u pitanju same pesme, preovlađuju univerzalne teme ljubavi, odnosa prema spoljnom svetu, životu, gradu i postavljanju pitanja samom sebi. Naslovna numera sa svojim tekstom u velikoj meri odgoneta suštinu albuma i “povratka“ Markuša i ekipe. “Ovo je taj dan” isijava taj bitlsovski “All You Need Is Love” senzibilitet, dok reči pesme “Ljubav je” “moje si moje sve moja krv“ dočarava emotivnu ispovest čoveka koji voli, ali koji ne stiže da, od silnih obaveza i prenatrpanog radnog dana, tu ljubav češće pokaže. Završna pesma je obrada “Ne vidim zašto smo tu”, omaž Evi Braun koja se odlično se uklapa u koncept čitavog albuma.
Video: Dignuti vetrom
Queen of Sabe – Tragovi (Croatia Records)
Album prvenac Sabine Herman, poznatije kao Queen of Sabe, ispunio je očekivanja: intimni tekstovi zaogrnuti pop-rock zvucima, koji Sabinu predstavljaju u najboljem svetlu. Album otvara intro nakon kojega sledi devet pesama, što nežnih, što snažnih, koje prije svega zrače optimizmom. Ova kantautorica dugogodišnja je prijateljica Marka Mrakovčića pa je taj poznati hrvatski producent i na njenom albumu ostavio svoj trag. Na „Tragovima“ će se teško naći pesma koja će biti favorit jer su gotovo sve podjednako dobre, sve sadrže prepoznatljiv Sabinin pečat i zovu da ih se bar još jednom presluša.
Video: Tragovi
Rambo Amadeus – Vrh Dna (Mascom Recors)
Od kralja muzičke parodije na ovim prostorima, domaćeg Zape, nekad i „Uvrnutog“ Ala, otprilike sa svakim izdanjem znamo šta da očekujemo, a opet nikad zapravo i ne znamo šta može da smisli. Tvrdoglavi Crnogorac koji je kao sivonja zapeo da nam svakom pesmom ukazuje na mane našeg društva, nas samih i političkog sistema albumom „Vrh dna“ nam govori da smo preterali. Dobro, ne baš ja, ne baš vi, ali oni gore na vlasti. Dotakli su samo dno… Muzički album se uglavnom vrti oko fank i džez nota. Najbolnija, najistinitija pesma na albumu je „Privatizova“.
Video: Privatizova‘
Razni Izvođači – Milan B Popović i Hronično neumorni
Većina izvođača je, dakle, Popovićeve stihove uglazbila sa dosta uspeha. No gotovo svi su svojom muzikom i izvođenjem na izvrstan način pogodili tačnu atmosferu, tačan senzibilitet Popovićevih pesama o mračnom vremenu i ljudima u njemu. Sa puno uspeha su pravljeni izbori između mola i dura, između sporijeg i bržeg tempa, između minimalističkih i bogatih aranžmana. Sve i da nije tako, sama činjenica da je Popović uspeo da na jednom projektu okupi ovoliku i ovakvu grupu ljudi, u vreme kada svaki takav posao na svom početku nalikuje Sizifovom, čini ovo izdanje vrednim pažnje. Milan B. Popović & Hronično neumorni jeste album razuđeniji no što je to bilo Vreme brutalnih dobronamernika, ali to nipošto ne znači da nema kontinuiteta između ova dva izdanja – kontinuiteta koji uspostavlja Popovićeva introspektivna poezija, na momente jezovita, na momente optimistična, ali uvek angažovana, čak i kada je duboko intimna.
Video: Istine mamlazi kriju
Stereo Banana – Munje nebjeske (Lampshade Media)
Iako suočeni sa mogućim velikim uspehom Naopak i Nemus nisu žrtvovali svoj lokalni jezički identitet zarad dodvoravanja široj publici. I to je bila definitivno pametna odluka. Jedino tom sivom zonom padeža i akcenta može verno da se preslika situacija u gradu, bilo da se radi o „džonjanju na kej“ sa metalcima, izlaženju po mestima gde dominiraju ekserima nakovani fenseri ili dogodovštine studenata iz drugih gradova. Ipak to ne znači da je sve ”med i mleko” zajebancija. Kroz sve te naizgled bezazlene situacije provlače se nimalo lagodne političke, finansijske i kriminalne teme koje je nekad lakše, a nekad teže uočiti i koje se vrlo lako mogu prevesti sa lokalnog na viši nivo. Pesma sa albuma koja se najozbiljnije bavi “ozbiljnim” stvarima je svakako “Black Dildo” koja baca bespoštedni hejt na savremeno sveštenstvo koje je Bibliju zamenilo džipovima i platnim karticama.
Video: Melem
Rebel Star – Reka (Pop Depresija)
Pesme ovog sastava bude ono najlepše u ljudima, postavljaju pitanja i tragaju za odgovorima, bave se životnim, realnim temama, stalnom borbom između radosti i tuge, bega i ostanka, sunca i kiše. Pop-amerikana senzibilitet je dominantan, a u tim vodama Milan Glavaški i njegova internacionalna kohorta snalaze se kao ribe u vodi. Letnje, sunčane melodije oplemenjuju i pružaju nam taj preko potreban osećaj slobode. Zvuk na novom albumu je još sofisticiraniji i vedriji, a usviranost benda je na maksimalnom nivou. Za uvertiru, Glavaški nas prijatnom bojom glasa zove “U noć“, a zajednička kolaboracija sa gitaristom Ashley Breesom rezultira opčinjujućim numerama “Kiša“ i “Dimnjaci bez krovova“, inspirisana beskućnicima na želežničkoj stanici u Pešti koji plešu da prežive. Da je jedan od najdarovitijih pesnika rock žanra, Glavaški dokazuje, između ostalog, na završnoj “Draga“, a ova pesma, sa opisima agonije zbog izgubljene ljubavi, bez problema bi mogla zauzeti mesto u čitankama i predstavlja jedan od vrhunaca na čitavoj ploči. Zatim, tu je i obrada popularne “Wide River To Cross” čiji su autori Buddy & Julie Miller, a “Široka Reka“ u izvedbi Rebel Stara pogađa u centar mete kada je reč o sveukupnom štimungu koji preovlađuje u najvećem delu ovog ostvarenja.
Video: U noć
Sassja – Taktički praktično (Menart)
„Taktički praktično“ prvi je studijski album Sanele Halilović Sassje kojim nam je predstavila svoj hip hop-reggae-dub zvuk začinjen britkim tekstovima. Iskrena i šarmantna, Sassja je ovim albumom skrenula pažnju na neke važne društvene teme, ali nenametljivo i bez galame. Na albumu su gostovali Frenkie, Who See i Remi, koji su album dodatno obogatili. Dovoljno je citirati rečenicu iz pesme „Taktički praktično“: „Dereš, Sassja, carice!“
Video: Za raju
Siddharta – Infra (Nika Records)
Šesti studijski album čuvenih Slovenaca obeležava 20 godina postojanja i čini samo polovinu zamišljenog koncepta koju će upotpuniti album “Ultra” čije se objavljivanje očekuje na samom kraju godine kada će ova lista već uveliko biti zaključena. Kao i uvek Siddharta je i ovde produkcijski i kompozitorski na visini zadatka, mada u malo umerenijem tempu nego ranije što i ne čudi kada bend ima dve decenije iza sebe. Slovenački i dalje zvuči ledeno i grandiozno u njihovim pesmama i kad bi razumeli sve što Tomi kaže verovatno bi pola mistike (koju volimo kod Siddharte) nestalo.
Video: Ledena
Siempre Peligroso – Razor (Nocturne Media)
Šabački sastav Siempre Peligroso je pune dve godine radio na novom albumu i to im se isplatilo. Jako dobar metal album pod simpatičnim imenom „Razor“ karakterišu tekstovi na srpskom jeziku, dosta usvirana ekipa i najbesniji vokal na sceni. „Stvari nisu kao pre“, „Laž“ i naslovna „Razor“ su samo neke od pesama koje se izdvajaju. U pesmi „Bolest“ im je gostovao Nemanja Kojić Kojot. Eksplozivna četvorka koju nikako ne smete propustiti uživo.
Video: Laž
Straight Mickey and the Boyz – Straight Mickey and the Boyz (Odličan hrčak)
Iako tek sada zvanično objavljuju album, članovi ovog sastava su već izgradili zavidnu reputaciju kada je u pitanju njihov live nastup, najviše zahvaljujući energičnoj i beskompromisnoj svirci, a o čemu mogu da posvedoče svi koji su bar jednom prisustvovali njihovom koncertu. Neznatno manje od 45 minuta sirovog i žestokog roka melje sve pred sobom, od početne “Crv“ u kojoj poručuju “Da, ovo je muzika“ , preko numere “Fantastične misli“ gde bas i bubanj izazivaju zemljotres i “Kada“, koja nas vozi od mračnijeg uvoda do bučnog sviračkog ludila, stvarajući grandž detonaciju. “Ne“ predstavlja mig ka starijim kolegama iz benda Obojeni program, dok u pesmi “Siguran“, inače najdužoj na albumu sa preko osam minuta, bend iskazuje svoj puni potencijal, pumpajući u uši slušalaca preko potrebnu dozu svežeg rock’n’roll zvuka.
Video: Crv
Stray Dogg – Come Along Wind (Pop depresija/Odličan hrčak)
Stray Dogg su jedan od blistavih primera amerikana scene u Srbiji. Sa novim izdanjem, ukupno trećim malo odstupaju od klasičnog amerikana zvuka i više idu ka folku, ali je primetno i dosta više rokenrola i elektronskih gitara. Sa druge strane nekako su uz neki minimalistički pristup uspeli da zvuče još depresivnije. Taj minimalizam nije svakako u nedostatku instrumenata na njemu, naprotiv je za pohvalu kako nisu preterali sa raznovrsnošću te ništa ne deluje prenatrpano, već potpuno jednostavno. Može se reći da im ovo jeste najzrelije izdanje, ali su prethodna dva ipak bila bolja. Novi su nas smirivali, a ovaj kao da za cilj ima da nas rastuži.
Video: No One But You
Tea Break – Something’s wrong, everything’s OK (Nocturne media)
Tea Break od početka svoje karijere izdaju sve same bisere od albuma i EP-ja. Ovaj poslednji EP nije izuzetak. Dosta polažu i na vizualni identitet i kvalitetne spotove (mada ih za sada nije bilo sa ovog EP-ja). Pa opet kao da im i dalje manjka brojna podrška koju bi očekivali kad je u pitanju bend koji s pravom nosi epitet “srpskog Rise Againsta”. Bilo bi lepo kada bi u budućnosti sve došlo na svoje zasluženo mesto…
Video: Glamorous murder
Technicolor Lies – Wasted/Years/Broken/Words
Technicolor Lies su, uz eaglehaslanded i Muerto Rico, nešto žanrovski najsvežije što se pojavilo kod nas u poslednje vreme. Njihov post-hardcore je možda produkcijski slabiji od zvuka belosvetskih bendova, ali mu kreativnost i iskrenost ne manjkaju uopšte. Slušajući njih imaćete osećaj kao da ste prvi put pustili 36 Daggers. Novi EP tematski ne okoliša oko opštih mesta već napada direktno stvari poput nasilja u porodici ili licimernu ekologiju.
Video: Employee Of The Month
Ti – Život u dvoje
Drugi album dvojice sjajnih muzičara, naslednik odličnog prvenca “Vidimo se” iz prošle godine, bavi se temama koje uključuju mladalačke dileme, doživljaj (ne)sreće, ljubav, usamljenost, život sa drugim, a sve to na talasima sanjivog i na trenutke, hipnotičkog popa. Slično debiju, glavne odlike novog izdanja su prijatne i neopterećujuće pop melodije, pesme koje sadrže malo teksta, refreni koji se lako pamte, te ćete, sigurno, odmah nakon prvog slušanja pevušiti neku od numera koje su, a da niste to ni primetili, lagano već ušle u vašu svest.
Video: Život u dvoje
Vlasta Popić – Kvadrat (Moonlee/Numavi/Vox Project)
„Hrvatski Repetitor“ je početkom godine objavio svoj drugi album, a po svemu sudeći i poslednji. Naime, bend je na jesen najavio kako prestaje sa radom. Bilo kako bilo, „Kvadrat“ predstavlja njihovo dosta zrelije izdanje od debi albuma. „Ako nisam dobra“ je prvi hit koji vam se urezuje u uho. Jako zanimljiva i energična muzika za sve one koji vole gitarsku buku sa inteligentnim (dvosmislenim) tekstovima.
Video: Ako Nisam Dobra
Trigger – Vreme čuda (Odličan Hrčak)
Zvuk Triggera je neusiljeno ali beskompromisno žestok; ona prava razmera čvrstine zvuka čijeg postojanja ogroman broj metal bendova od druge polovine osamdesetih nije bio svestan – ili je bio svestan, a pogrešno verovao da je potrebno prevazići je – ovde je tako uspešno postignuta. Gitarista i (gotovo) kompletni autor Dušan Svilokos Đurić, basista Petar Popović i bubnjar Zoran Jović deluju kao snažna i precizna mašina koja melje reskim gutarama i prštećim bubnjavima. Pritom melodičnost nijednog trenutka nije gurnuta u drugi plan, pa pesme poput izvrsne „Od kostiju i pepela“ i eksplozivne „Bum“ odlikuje himničnost kakve neretko manjka u savremenom metalu. Poliritmičnost kompozicija nije tu u svrhu demonstracije tehnike već je podređena pesmi i ideji, a gitarske soloe su smenile inventivne, blago industrial orijentisane minijature lakšeg zvuka obojene glasom Brankovićeve i klavijaturama. I upravo ovi instrumentali, uz orijentalne motive, gde-gde prisutne, u perkusijama i zvucima sitara, predstavljaju diskretnu progresivnu crtu ovog albuma.
Video: Vreme čuda
TuhhtŠ – Klasika za zvučnik (Lampshade media)
U vreme kada sve manje repera odlazi po garderobu u skateshop, ovo izdanje ekipe iz Nikšića i Kolašina je pravo osveženje u moru prepaljenih turbo-folk trepera. Bacili, Bičer, Psiho Mistik i Coa na svom prvencu nam donose iskreni hip-hop potkovan čvrstim bitovima i lirikom koju bi ovi obučeni u šuškave trenerke da sahrane. Teško da će momci da dobace do popularnosti svojih sunarodnika iz Who See Klape, ali čini mi se da im to uopšte nije ni namera.
Video: Klasika za zvučnik
Velar – Velar EP
Omaleni EP sa svega tri pesme nas upućuje na činjenicu da Velar poznaje i ceni južnjačku stoner rock scenu, kao i grunge zvuk, što se može čuti prevashodno unutar vokalnih deonica, koje u pojedinim trenucima zvuče resko nalik na jednog Cobaina, odnosno Stayleya, ali i na sam jug Amerike. Neki od rifova nas takođe neće iznenaditi sa stilom koji nalikuje na takve. Pored toga, ukoliko volite A Perfect Circle, vokalne melodije bi vam se takođe mogle dopasti, kao i uostalom s tim što je već navedena naklonost ka sirovijem grunge pristupu dovoljno prisutna da vam ipak ne vuče previše na pomisao da je u pitanju neko koketiranje sa Tool/A Perfect Circle zvukom.
Video: My God is the desert
Viva Vox – Viva Vox (Mascom Records)
Deset godina od osnivanja, najrockerskiji hor na ovim prostorima, objavio je svoj prvi i istoimeni studijski album, koji sadrži obrade pesama na srpskom, nemačkom i engleskom, koje izvodi hor u pratnji beat-boksa. Među obradama su se našli tradicional „’Ajde, Jano“, „Srce“ grupe EKV, „Du Hast“ Rammsteina, „Bohemian Rhapsody“ i „The Show Must Go On“ grupe Queen, „Paradise“ Coldplaya, i fenomenalna live izvedba „Killing in the Name Of“ grupe Rage Against the Machine. Ovaj album je jedan od najoriginalnijih albuma sa obradama, koji se pojavio u poslednjih desetak godina, ne samo kod nas, već i šire, s obzirom na jedinstvenu ideju spoja modernog i klasičnog. Viva Vox je ime od kojeg treba očekivati dosta u narednom periodu, kako u pogledu izvedbe obrada, tako i, zašto da ne, sopstvenim kompozicijama.
Video: Paradise
Wolfram – Music of the heathen
“Music Of The Heathen” je album za koji nije sigurno da li spada u one koje je moguće tek tako opisati rečima. Zvuk je mnogima epitom emocije koja napušta pojednostavljenu definiciju reči, a ovaj album odiše jakim osećanjem spiritualnosti i mistike. Usađuje utisak životnog puta gde greh i oproštaj ne postoje, gde smo robovi sopstvenih misaonih šablona i posledica svojih reakcija, koje dalje stvaraju novu formu sveprisutnog straha od toga šta se dešava nakon prelaska linije. Ta linija je ovde osnovni koncept i predstavljena je kroz tri pesme koje usidruju ceo doživljaj. Počevši od prve pesme koja će vas pomalo neizvesno uvući svojim mirnim tonovima, samo da bi odmah potom prasnula u nešto jače i uzvišenije, guraće vas kros etar jakim rifovima i predivnim vokalima, dok će vam sluh golicati podjednako divna harmonija gitare u mirnijim deonicama.
Video: Babel
