Nakon liste najboljih regionalnih albuma, došao je red da vam predstavimo i albume iz inostranstva koji su u ovoj godini ostavili pozitivan utisak na novinare portala Balkanrock.com. Ukupno smo odabrali više od 100 albuma, pa je stoga i lista podeljena na dva teksta. Prvi deo mogli ste pročitati u petak.

Aesop Rock – Skelethon (Rhymesayers Entertainment)

Jan Matijas Bavic je majstor svog zanata. Barata lirikom bolje nego većina „braće“ čak i na sedmom albumu. Prava belačka hip hop ilegala sa ponekad apstraktnim liričkim slikama. Nije Toni Hok lud što ga stavlja na soundtrakove svojih igrica. Pažljivo je za uz paljive stvari, a uz to i pametno. Šta ćeš više. Nikako ne mešati sa trenutno popularnom budalom Asap Rocky!

Video: Cycles to Gehanna

 

Amanda Palmer & The Grand Theft Orchestra – Theatre is Evil (8 ft. Records)

Pevačica nekadašnjih Dresden Dolls zahvaljujući internet donacijama sakupila je 1,1 milion dolara kako bi objavila svoj treći solo album. Zahvaljujući pratnji Grand Theft Orchestra i instrumentalnoj širini koju ima novi album, može se reći da je Amandin pank kabare dostigao svoj vrhunac. Samim preslušavanjem diska u glavi se poigravaju slike velike pozorišne bine na kojoj je, u Amandinom stilu, sve haotično i mjuzikl obiluje sa dosta fizičkog nasilja. To je potvrdio i „krvavi“ spot za pesmu „The Killing Type“. Definitivno najbolji solo album ove pevačice.

Video: The Killing Type

Anathema – Weather Systems (Kscope/The Ned Records)

Zimski album Anatheme lepo pokazuje da bend ide svojim neprohodnim putem i da i dalje nastavljaju sa eksperimentima što se zvuka tiče. Ceo album nikako ne ide na prvu loptu. Započinje jako energično, ali je to pokrivanje tragova, i već nakon prve pesme počinje melanholija i onaj prepoznatljivi i jedinstven Anathema stil. Prvi singl „The Beginning and the End“ je možda najsavršenija odsvirana pesma sa ovog izdanja.

Video: The Beginning and the End

 

Aussitôt Mort – Nagykanizsa (Destructure)

Da Francuzi imaju nenormalno jaku skrimo scenu nije nikakva tajna. Aussitôt Mort je međutim uspeo da se izdvoji iz mase sličnih bendova mešanjem standardne skrimo muzike sa melodičnim post-rok deonicama što boji ovaj album u atmosferu Nagykanizsa. Da bi prethodna rečenica bila jasnija, ta rogobatna reč na N je grad u Rusiji koji je bend posetio za vreme svoje turneje. Shodno tome ovaj album je da se smrzneš.

Video: Sur Un Radeu, Des Cannibales

 

Bambú Station – Children Of Exodus (Zojak, Griotlife Music)

Ako niste ranije čuli za Bambu Station, ovo je prava prilika. Teški ruts rege koji bi doslovno obrisao patos konkurencijom, kada bi tako nešto postojalo u „carstvu u kojem caruje drugarstvo“. Bambu su „Children Of Exodus“ izdali nakon šest godina studijske pauze, i samo to dovoljno govori sa kakvom je pažnjom pripreman. Hiperprodukcija u svakom slučaju ne treba da ih brine. „Children Of Exodus“ će svejedno potrajati mnogo više od šest godina. Ili koliko im već bude trebalo vremena.

Video: How Tings Ah Go

Baroness – Yellow & Green (Relapse)

Ova godina se slobodno može proglasiti godinom duplih izdanja, što vam je verovatno i privuklo pažnju ako ste pažljivo pratili ovu listu. Baroness je pošao istim scenariom kao i Mastodon sa „Hunterom“, malo su spustili loptu, „pročistili“ pevanje i napravili genijalne albume. Čak je i sudbina bila ljubomorna na bend iz Džordžije pa je pokušala da ih osujeti udesom. Džaba! Nasnimaće se Baroness još dobrih albuma. Samo ne znam šta će kad im ponestanu boje.

Video: Take my bones

Billy Talent – Dead Silence (Warner Bros/Roadrunner)

Čudnovat je ovaj bend. Dovoljno je hitičan da se čak nekad i MTV zajebe da ga pusti a opet dovoljno kvalitetan da među svoje fanove ima poklonike svakojakih drugih žanrova. Ovo je prvi album benda čije ime nije redni broj ali ne dajte da vas to uplaši i dalje roka kako treba u čistokrvnom pank-rok maniru sa zaista inteligentnim tekstovima koje nikako ne treba stavljati u drugi plan iako se to vrlo lako može desiti pored ovakve muzike. Kanađani marširaju dalje kao Vikinzi.

Video: Viking Death March

Bobby Womack – The Bravest Man In The Universe (XL records)

Do ovog albuma stvarno sam malo toga znao o ovom gospodinu. Po Wikipediji, on ima iza sebe karijeru od 50 godina ali ono što je snimio na ovom, čak 27. albumu je zaista nešto izvanredno. Na njemu čujemo iskrenu ispovest soul legende provučenu kroz prizmu savremene produkcije i poprilično lucidne produkcije Dejmona Albarna. Čak na jednoj pesmi gostuje i trenutno hiper-mega-ultra popularna Lana Del Rej koja opravdava to da je vole i alternativci a ne samo MTV pop zombiji.

Video: The Bravest Man In The Universe

Bob Mould – Silver age (Merge)

Posle bendova Hüsker Dü i Sugar, koje je vodio, Bob Mold može da pravi šta mu god padne na pamet. Tako je uradio. Snimio deseto solo izdanje, producirao ga i napravio od njega remek delo. Snažne pop pesme i angažovani tekstovi poručuju da nije sve tako crno ili belo, već sivo! Mold nema više šta da dokazuje. Novo i urbano doba dolazi, a sa njim dolazi i on, pripremljen bolje neko ikad.

Video: The Descent

 

Brian Eno – Lux (Warp)

Brajan Ino je ove godine izdao svoje najnovije ambijentalno ostvarenje. Čak i nakon četrdesetogodišnje, iznimno bogate karijere, Ino još uvek uspeva iznenaditi svojim muzičkim ostvarenjima. Lux je opuštajuće jednostavan album koji će jedinstveno uticati na svakog slušaoca. Četiri dugačke instrumentalne pesme svojom minimalističkom muzičkom strukturom stvaraju savršenu auditivnu podlogu za stanje smirenosti uma. Brajan Ino se još jednom uspešno vratio žanru koji je pomogao definisati.

Video: Lux 2

Bunny Rugs – Time (VPAL)

Član poznatih „rege ambasadora“ Third World svojim izdanjem postavlja na prvo mesto ono po čemu je rege poznat i popularan među zajednicom – ljubav. Uz nerazdvojni tandem Sly & Robbie, „Time“ donosi petnaest numera između kojih se (naravno) provlači i vera u bolje sutra, pozitivan stav i sve ono što se očekuje od jednog kompletnog rege albuma. A tu je i po koja balada.

Video: It’s Time

 

Cannibal Corpse – Torture (Metal Blade)

Američki death metal veterani najzad su objavili album dostojan njihovog slavnog imena. Nakon albuma Vile od pre petnaestak godina nismo imali njihovo upečatljivo izdanje. Dvanaest žestokih stvari, svaka brža od prethodne, a najbolji utisak ostavljaju fenomenalni muzički aranžmani. Ekstremna brzina naročito dolazi do izražaja u delima „Demented Aggression“, „Encased in Concrete“ i „As Deep As the Knife Will Go“. Jedina mana su možda vokali Džordža Fišera, ali oprošteno mu je, primećuje se godina proizvodnje.

Video: Encased in Concrete

Cattle Decapitation – Monolith of Inhumanity (Metal Blade)

Verovatno najbolji grindkor/det metal album ove godine. Travis Rajan i kolege veterani svog žanra su i dalje puni svežih ideja. Iako puno ljudi misli da je u grindu sve na istom fazonu, ovaj album je pun kreativnosti i poslastica za svakog ljubitelja ekstremne muzike. Pesme su duže, najkraća traje 3 minuta, a Džoš Elmor je odradio fenomenalne gitarske rifove. Jedan od najboljih brzih albuma ikada snimljenih!

Video: Kingdom of Tyrants

 

Crystal Castles – (III) (Fiction/Polydor)

Jedan od bendova koji su trenutno aktuelni i koncertno dosta aktivni, jesu Crystal Castles. Oni su u poslednje dve godine postali pravi hit, poželjan na svakom muzičkom festivalu. Sa žanrovskog aspekta, „(III)“, poput svojih prethodnika ne nudi ništa što već ne postoji. Nepotrebno je zalaziti u pravce koji teorijski krase „(III)“, poput inditronike i sintpanka. Od atmosferične „Affection“ do agresivne „Plague“, pevačica Alice sa lakoćom menja ritam i način pevanja. Ukratko, ovo je fantastično usklađen miks modernije elektronike i popa.

Video: Plague

Dean Blunt – The Narcissist 2 (Hippos in tanks/world musiW)

The Narcissist II je tridesetominutni uvod u novi projekt Dina Blanta i Inge Kouplend iz grupe Hype Williams. Ovaj eksperimentalni underground dragulj funkcioniše na mnogo različitih načina. Jednostavne, ali i mračne, opuštajuće elektronske pozadine kombinovane sa dubokim nežnim crnačkim vokalom i swmplovima pred slušaocem stvaraju slike neo noir filma koji se jedne kišne večeri odigrava u nekom dalekom gradu. Neobična, ali zanimljiva produkcija albuma, koji zvuči kao da je sniman na staroj ploči, dodatno doprinosi osećaju usamljenosti i praznine koji The Narcissist II predočava.

Video: The Narcissist

Die Antwoord – Ten$Ion (Zef Recordz)

Genijalno zabavan album koji dolazi iz daleke Južnoafričke Republike. Neobična kombinacija zanimljivih vokalnih deonica i pamtljivih bitova potkovana dobrim smislom za humor od Ten$Iona čini savršenu mindless zabavu. Die Antwoordi svoj stil muzike i načina života nazivaju ‘Zef’, a karakteriše ga mešanje tribalno-afričkih zvukova, kao i jezika, sa standardnom zapadnom hip-hop kulturom te je zbog toga tako poseban. Za razliku od prvenca $O$, komercijalniji Ten$Ion je harizmatičnom trojcu, koji stoji iza Die Antwoorda, osigurao mesto na svetskoj muzičkoj sceni.

Video: I Fink U Freeky

Dj Shadow – Reconstructed (Hip-O records)

Jeste ovo je „best of“ pa je tako upao na prepisivanje na listu. Ne čudi uopšte što je najveći deo pesama sa njegovog prvog album „Endtroducing“ iz davne 1996. godine. Od tada je i on malo lutao i upadao u ćorsokake tako da će vam ovaj disk uštedeti vreme i sažvakati vam sve na gotovo. Plus ima i dve do sada neobjavljene, a jako fine pesmice.

Video: Listen

 

Dreadsquad – The Riddim Machine (Superfly studio)

Da se rege odavno odomaćio u istočnoj Evropi dokaz je kompilacija poljskog Dreadsquada, koji su na njoj predstavili najbolje trenutke dosadašnje „mašine“ za ovaj žanr. Tako su se na „riddime“ izređala imena poput Perfect Giddimanija sa Jamajke, a tu su i Ward 21, Lady Chann i provjereni Dr. Ring Ding. Kome nije jasno o čemu se radi, ne mora da slušati ovu kompilaciju, dovoljno je da pronađe Dreadsquad verziju popularne „Make It Bun Dem“ najmlađeg od braće Marli. Onda će je svakako preslušati.

Video: Money ah dem god

Edward Sharpe and The Magnetic Zeros – Here (Vigrant/Rough Trade)

Iza mesijanske figure nazvane Edvard Šarp krije se Aleks Ebert, osnivač i frontmen benda koji je sve iznenadio sjajnim mjuziklom „Salvo!“ iz 2009. godine. Da razjasnimo, 12-delna priča nije doživela neki zavidan komercijalni uspeh niti internet viralnost, ali je Ebert stekao kredibilitet odličnog umetnika…a popularnosti su pomogle i nove epizode Bivisa i Batheda. Njihov drugi album „Here“ predstavlja spiritualno putovanje uglavljeno u okvire indi folka i roka. Albumom preovladava horsko pevanje, poput gospela, u čast nekoj višoj sili sa ciljem padanja u trans.

Video: Man on fire

Emeli Sandé – Our Version of Events (Virgin)

Jedno od najprijatnijih iznenađenja u godini dolazi iz Škotske u vidu sjajne vokalistkinje Emeli Sande. Već sa prošlogodišnjim debi singlom „Heaven“ bilo je jasno da se radi o devojci sjajnog glasa, pa nije ni začuđujuće da je kritičari već porede sa Eni Lenoks, Vitni Hjuston, Aretom Frenklin, Trejsi Čepman i drugim divama. Album pretežno čine balade, a kao što nas je istorija muzike naučila, bol je uvek proizvodio najteže pesme. Čak je na većini pesama muzika ogoljena do maksimuma – samo klavir i glas (Adelin recept za uspeh) što je odličan potez. Veliki bum u prodaji albuma potpomogla je Olimpijada u čijem programu je pevala Sande.

Video: Heaven

Eric Burdon and The Greenhornes – Eric Burdon and The Greenhornes EP (Readymade)

Garažni rokeri The Greenhornes široj javnosti poznati su kao bend The Raconteurs (izuzev Džeka Vajta), dok je Erik Bardon poznat starijoj publici kao vokalista bendova The Animals i War, ali i po kultnoj „Tobacco road“ pesmi. Bardon na ovaj EP donosi sav svoj „bol“, kako i priliči jednoj bluz ploči, ali i bes. Susret stare i nove škole modernog rokenrola na četiri kvalitetne numere – „Black dog“, „Out of my mind“, „Can you win“ i „Cab driver“ (pesma koja se stilski razlikuje i ismeva stereotip muslimana u Americi).

Video: Black Dog

Europe – Bag Of Bones (earMUSIC/edel)

Europe su nakon gotovo decenije lutanja u okvirima žanra konačno pronašli muzički izraz koji im najviše odgovara. Švedski hard rokeri na ovom albumu zvuče onako kako biste očekivali da danas zvuče (a uglavnom ne zvuče) njihovi nekadašnji glam metal saborci iz Sjedinjenih Država: Bag Of Bones je skup žestokih i moderno produciranih hard rock komada sa dosta bluesa – prvi singl sa albuma, pesmu „Not Supposed To Sing The Blues“, možemo posmatrati kao programsku kada je o Bag Of Bones reč, nadajmo se i kad je reč o daljem radu Europea.

Video: Not Supposed To Sing The Blues

Garbage – Not Your Kind Of People (STUNVOLUME)

Ponovo okupljeni post grandž tim snimio je i prvi album posle pauze od sedam godina. Ako volite Garbage, ni pod razno ga nećete propustiti; verovatno će vas spucati i nostalgija, pa ćete provrteti i kompletnu diskografiju (ili probranu kompilaciju), a neki se možda i sete njihovog nastupa na Exitu. Eh, sada je teško reći da li album može primamiti i neke nove slušaoce… verovatno da, ali iz pogrešnih razloga (čitaj pesama). Na kraju, „Not your kind of people“ će svoju reputaciju steći kroz koncerte.

Video: Blood For Poppies

Get The Blessing – OC DC (Naim)

Ako je Esperanca Spalding poslednja reč američkog džeza, onda na evropskom frontu tu titulu može bez problema da iznese Get The Blessing. Bend, koji čine bivši članovi trip-hop sastava Portishead, nastavlja gde je stao sa svoja prethodna dva albuma – sa kesama na glavama i instrumentima u rukama osmišljaju pesme čudne tematike. Džez inspirisan Ornetom Kolmanom u kombinaciji sa rok muzikom je recept kojeg se drže Get The Blessing. Ovdašnja publika imala je priliku da ih čuje uživo na Nišville džez festivalu u Nišu (Jug Srbije).

Video: OCDC

Gossip – A Joyful Noise (Columbia/Menart)

Pretežno namenjen za igranje svojim veselim i ritmičnim zvukom, „A joyful noise“ presecaju balade. Nagli izlivi emocija možda se mogu objasniti time što je tokom snimanja pevačica Bet Dito ostala bez oca. Dok pesme poput „Melody emergency“, „Get a job“, „Move in the right direction“ i „I won’t play“ dižu tempo disku, sa druge strane ga u ravnotežu vraćaju „Perfect world“, „Casualties of War“ i „Into the wild“.Trio je odradio odličan posao i zaštitno lice benda Bet Dito sve više zaslužuje status prave pop ikone. Što svojim glasom, što svojim smislom da na pravi način ostvari komunikaciju sa publikom. Ako se treba pronaći slaba karika albumu, onda će to biti tekstovi pesama koji povremeno deluju slabi.

Video: Move in the right direction

Grimes – Visions (Arbutus)

Još jedna pikanterija za sve „mekanije“ indi fanove. Grimes se ne libi da svoju viziju popa meša sa drugim stilovima. U vodama u kojima se nalazi lako se može skliznuti u bljutavi dance ili r’n’b, ali Grimes za sada stručno izbegava to. Glasovne oscijalcije na albumu su posebna priča. Na momente se zapitate da li ona uopše izgovara reči ili samo peva melodiju. Ipak, sve je na svom mestu, tako da vremenom i zaboravite na to. S obzirom da je vrlo mlada, pred njom je svetla budućnost, a sa „Visions“ je takva budućnost sve izvesnija.

Video: Genesis

Groundation – Building An Ark (Soulbeats records)

Sedmo studijsko izdanje benda, koji je veran svojim džez(i) pristupom materiji. A i fank je tu negde, očekivano. Koreni stilova ovoga puta su neraskidivo povezani u još jedan rege biser. Album zasigurno nije napravljen za partijanje i selektore, „Building Of Ark“ je materijal za intimno uživanje. Da se razumemo, ne intima sa nekim, niti sa samim sobom. Za uživanje u muzici, jer Groundation imaju glavnu ulogu. Koliko god da vas ima.

Video: Humility

How To Destroy Angels – An Omen_ EP (Columbia)

Već nekoliko godina Trent Reznor i njegova žena Marikvin Mandig, uz Atikusa Rosa i Roba Šeridana krčkaju ono što će napokon biti kompletan disk, debi album benda How To Destroy Angels. Prvi EP nije se baš kritički proslavio, ali Trent kao kompozitor sve više sazreva, pogotovo u domenu filmske muzike. Nakon Oskara i komponovanja muzike za dva albuma, došlo je vreme da se vrati svom sporednom projektu i objave i drugi EP. U pitanju je već mnogo smisleniji eksperiment. Šest pesama, koje stilski variraju, što je za EP ponekad i za očekivati. Kritičari su ih već okarakterisali kao post-insdustrijalce, što donekle i ima smisla jer Reznor u odnosu na Nince Inch Nails ide definitivno korak dalje. U toku 2013. godine bend će napokon objaviti debi za Columbia records.

Video: Ice Age

Joe Cocker – Fire it Up (Columbia)

Od starog vuka, Džoa Kokera nerealno je očekivati nešto spektakularno. Spektakularno, u smislu inovativnog ili van žanra. Uvek u okvirima bluza, roka i soula, Koker se drži recepta koji ga je proslavio. Prepoznatljiv hrapavi glas, dosta ljubavnih pesama sa po nekom up-tempo rokerskom baš je ono što se traži od Kokera. Možda je čak album bolji od prethodnog „Hard knocks“.

Video: Fire it up

 

Kate Nash – Death Proof EP (Have 10p records)

Simatična 25-godišnjakinja posle dva studijska albuma objavila je EP sa pet novih pesama, među kojima je i obrada The Kinksove „All day and all of the night“. Ono što EP pokazuje je da će pevačica veselije pesme zameniti nešto mračnijom muzikom. Iako je u pitanju indi pop, ovo su daleko mračnije pesme, počev sa naslovnom „Death proof“ koja ima onaj vestern osećaj. U stvari, sve pesme imaju Nensi Sinatra šmek samo u nekom modernom pank rok ruhu. Ako se Nešova odluči da naredni album uradi u ovom fazonu, to može da ispadne jako interesantno.

Video: Death Proof

Killing Joke – MMXII (Spinefarm UK/Universal)

Za engleske post pank veterane odmor ne postoji. Od kada su se ponovo okupili, redovno rade, snimaju i nastupaju. Što je najbitnije, kreativnost im nimalo ne fali. Na svakom izdanju oni vrlo pažljivo barataju sa novotarijama, tako da se to oseti, ali tek toliko da zagolica maštu. Elektronski haos, pomešan sa industrijalom, gitarama i sintisajzerima. Pilot singl „In Cythera“ briljantno koketira sa psihodelijom i nju vejvom. Zanimljivo je da ti kratki i površni uplivi sinta i nju vejva Killing Joke uvek fenomenalno iskoriste u svoju korist.

Vodep: In Cythera

King Dude – Burning Daylight (Dais/Ván)

Ovakav inovativan spoj neofolk muzike u duhu Death in June i Current 93, sa Vudijem Gatrijem, Džonijem Kešom i uopšte američkom kulturom nešto je što se retko može čuti u ovom žanru. Burning Daylight iza sebe ima dobar niz prethodnika. King Dude sa ovim albumom probija mnoge granice; od dodatnih vokala, varijacija svog dubokog vibrata, do različitih, ponekad provokativnih tema. Od pesama svakako treba izdvojiti singl „Jesus in the Courtyard“ i „Lorraine“.

Video: Jesus in the Courtyard

Led Zeppelin – Celebration Day (Atlantic/Swan Song)

Za dvadeset miliona ljudi koji su se prijavili za naručivanje ulaznica za reunion koncert Led Zeppelina 10. decembra 2007. godine kao i milionima preostalim fanovima koji nisu bili u mogućnosti ni da se prijave, bend je poklonio snimak ovog koncerta kako u video tako i audio verziji pod nazivom Celebration Day. Nešto manje od četrdeset godina od početka karijere, a nešto više od dvadeset pet godina od kraja iste, nonšalantno ignorišući veličine rock muzike u prvim redovima, „školske drugare“ poput Pola Mekartnija, Džefa Beka, Brajana Meja, Dejvida Gilmora, Pitera Gebrijela ili Mika Džegera, ali i onih mlađih, poput Čeda Smita, Dejva Grola, braće Galaher, Edža, Bernarda Samnera, Dejva Mustejna, Džona Skvajera, Ričarda Eškrofta ili Merilina Mensona; Zeppelini, znajući za inat ili ne, pokazali su svim okupljenima kako su pozne godine tek svrab koji se raščešava distorziranim gitarskim rifovima, razuzdanim bas linijama i vrištećim vokalima. U tome im je pomogao i sin pokojnog Džona Bonama, Džejson, koji je pokazao da nije samo naslednik palica svog oca već i turbina za pokretanje zvuka ostatka benda. Ovaj album prenosi zaostavštinu benda u 21. vek i pokazuje da će pesma zauvek ostati ista.

Video: Black Dog

Lee Ranaldo – Between the Times and the Tides (Matador)

I pored toga što ceo alternativni svet još uvek oplakuje raspad Sonic Youth-a, Li Ranaldo vredno radi, i čini se da ne dopušta da ga bilo šta odvrati sa tog puta. „Between…“ je nešto suštinski potpuno drugačije od svega što je radio do sada, bilo solo, bilo sa Youth-om. Pitak rok nabijen emocijama, bez preterane buke i mikrofonije koja ga je proslavila u bendu. Konačno čujemo i njegove vokalne sposobnosti u punom sjaju. I to zvuči besprekorno.

Video: Angels

 

Lyriel – Leverage (AFM Records)

Iako se sa prethodnim albumom nisu posebno pokazali, nemački Lyriel nakon dve godine napokon donosi album vredan pažnje. Leverage se od prva dva albuma, ističe puno boljom produkcijom, a još više novim idejama i bolje razrađenim pesmama. Osim toga, na ovom albumu može se čuti ukomponovana poezija, prizvuci folka kao i zanimljiv spoj ženskog i gostujućeg muškog vokala, posebno na pesmi „Wenn Die Engel Fallen“.

Video: Wenn Die Engel Fallen

 

Macy Gray – Covered (429 records)

Mejsi se u 2012. godini, posle pet studijskih albuma, odlučila za album obrada. Interesantan je sam odabir pesama, koje je „uvila“ u njen prepoznatljivi soul vajb. Tu su se našle „Creep“ (Radiohead), „Nothing else matters“ (Metallica) i „Wake up“ (Arcade fire). Pomenute u originalu pripadaju totalno drugim muzičkim sferama, ali na „Covered“ zvuče kao da pripadaju Mejsi. Smeo eksperiment koji se završio nenadano dobro.

Video: Creep

 

Marilyn Manson – Born Villain (Cooking Vinyl/Hell)

Najpoznatiji šok roker današnjice ove godine je objavio svoj 8. studijski album koji je nešto najbolje što je napravio u proteklih 10 godina karijere. Kada se izuzme Mensonova socijalna stigma i sva fama koja ga prati, ovo je konceptualni album pun zrelog i inteligentnog rokenrola koji obiluje simbolikama i catchy refrenima. Born Villain je inspiriran svim prethodnim Mensonovim uticajima, stilovima i erama, označavajući time ulazak Mensona u novu fazu njegovog kreativnog procesa. Usprkos činjenici da se na albumu nalazi par slabijih pjesama, Born Villain bi se, bez problema, mogao okarakterisati kao povratnički album koji bi Mensona trebao vratiti na noge nakon poslednjih par godina turbulentne karijere.

Video: No Reflection

Mark Lanegan Band – Blues Funeral (4AD)

Ako neko može da zameni bušne cipele Toma Vejtsa onda je to Mark Lanegan. Sjajno je što on to može da uradi na svoj način, ne kopirajući nikoga. To mu daje širinu da sarađuje sa Isobel Kembel, Gregom Dullijem i QOTSA. Uprkos tome on ume da zasija izuzetno mračnim sjajem i kada je sam, tačnije sa svojim bendom. Mračni gospodar Sijetla je stvarno snimio pravu bluz sahranu. Borba sa njegovim demonima se nastavlja. Mark peva samom sebi o mističnim iluzijama i snovima koji mu nedaju mira. Ujednačen i vrlo dobro isproduciran album koji uživo zvuči još strašnije i napetije. Ovaj album je šamar sreći. Ovaj album je opelo za sve mrtve alkose širom sveta…

Video: The Gravedigger’s Song

Meshuggah – Koloss (Nuclear Blast)

Ukoliko neki album treba da se nađe kao jedan od najboljih u ovom žanru, to je Koloss. Tama je jedna od najistaknutijih osobina kod numera. Iako se čini najjednostavnijim stvaralaštvom ovog sastava, on to zapravo nije, već je malo drugačiji od ostalih, sporiji je, ali i dalje ima notu živahnosti u sebi. Koloss je sve ono što bi trebalo da bude, namenjen svim uzrastima, od starijih koji su već protrčali kroz muzičke žanrove, do mlađih koji tek treba. Ovaj album je nešto što ne treba zapostaviti.

Video: Brake Those Bones Whose Sinews Gave It Motion

Mono – For my parents (Temporary Residence Limited)

For my parents je šesto izdanje jednog od, verovatno, najboljih post rock sastava. Japanci su ovim albumom nastavili svoje eksperimentisanje sa zvukovima, koje traje od 1999. godine. Nisu uneli ništa novo u svoj zvuk, već su nastavili sa svojim već isprobanim receptom. To naravno nije loše jer su svoj upečatljiv stil doveli do savršenstva. Ovo je prvi album koji je četvorka uradila bez producenta Stiva Albinija, na čije je mesto došao Henri Hirš koji je odradio sjajan posao.

Video: Legend: A Journey Through Iceland

 

Motorama – Calendar (Talitres)

Ruski „Joy Division“ je na jesen objavio vrlo zanimljiv i produkcijski odličan album naziva „Calendar“. Plesni ritmovi i zarazne bas deonice su ovog puta malo zaostale, tako da je ovog puta ceo bend dospeo u prvi plan. Sterilan album, na prvo slušanje imate doživljaj da su sve pesme slične jedna drugoj. Motorama se ovim albumom malo više udaljila mračnom Mančesteru osamdesetih, već je uspešno kreirala svoj zvuk.

Video: To The South

 

Muse – The 2nd Law (Hellium 3/Warner)

Pravac za koji se bend odlučio na novom albumu pomalo je šokirao slušaoce. Dubstep, jedan od trenutno najaktuelnijih žanrova, okupirao je novi Muse album, ali jako umereno i pažljivo uklopljen u određenim pesmama. Odmakli su poprilično od svojih prvih albuma i zadržali koliko-toliku Queen inspirisanih kompozicija sa prethodnika. Čini se da novoizabrani smer prikazuje potpuno novo viđanje spejs-roka.

Video: Madness

 

Natural Roots – Words Of Jah (Tap Root Records)

Dokaz da se američka scena ima da ponudi još pokoji bend osim već etabliranih Matisyahu, SOJA i Groundation. Jednostavno i razumljivo štivo za sve one koji računaju na ruts rege, jer ova sedmorka vrlo dobro zna da se nosi sa zadatkom koji su odabrali. Nepretenciozan album, koji je tu da podseti da duvačka sekcija i kvalitativno treba da čini deo benda. U svakom slučaju, biće zanimljivo sačekati njihovo sledeće izdanje, jer su sa „Words Of Jah“ sami sebi postavili visoke kriterijume.

Video: Words of Jah

Nick Cave and Warren Ellis – Lawless (Sony)

Kada kao autore vidite potpisane Nika Kejva i Vorena Elisa, tu nema nikakvih sumnji u kvalitet. Čini se da čega god se ova dvojica maše to pretvaraju u čisto zlato. Kejv je radio scenario za film „Lawless“, pa i ne čudi da je radio i na njegovoj muzici. Tema filma smeštena je u vreme prohibicije, pa stoga i muzika kombinuje kauntri, bluz, vestern i džez muziku iz tog doba. Za rustični zvuk postarali su se stari majstori kauntri žanra Ralf Stenli i Emilou Haris, dok su šlag na torti Mark Lanegan i Vili Nelson.

Video: Fire in the Blood/Snake Song

Nonpoint – Nonpoint (Razor & Tie)

Iskreno nisam se nadao ovakvom albumu. Ovaj bend ponikao u zenitu takozvanog nu-metala oduvek je imao kvalitetne pesme ali nikada nije isplivao na medijsku površinu kao neke njihove kolege. Ono što je činjenica to je da su neki od tih kolega otišli do đavola dok Nonpoint tiho i uporno gura svoju priču dalje i donosi sjajan gitarski album za skakanje sa himničnim refrenima. Iako vam možda taj žanr nije baš drag probajte ovo, možda ćete se prijatno iznenaditi.

Video: Left for You

Paradise Lost – Tragic Idol (Century Media)

Ovim izrodima metala nije strana nijedna muzička staza. Šetali su oni i doomom i gotikom i elektronikom da bi opet uhavtli neku krivinu ka svojim korenima, s tim što su ostavili taman toliko melodičnosti da vam se zalepi za uši. Ja dok slušam ovaj album čujem „Draconian Times“. Od toga teško da može bolji kompliment…

Video: Honesty in death

 

Patti Smith – Banga (Columbia)

Nakon osam godina diskografske pauze pank baka se vratila. Evo jednog umetničkog albuma, gde je pank u glasnim stavovima. Peti nas ovim izdanjem sigurnim putem vodi u prošlost, preciznije u srednji vek. Među pesmama se mogu izdvojiti „This is the Girl“, posveta preminuloj Ejmi Vajnhaus, kao i „Jangova „After the Gold Rush“ koja umiruje.

Video: Banga

 

Pig Destroyer – Book Burner (Relapse)

Američki grindkor divovi su nam posvetili fantastičan album, njihov najbolji do sada. Disk dva sadrži obrade hardkor pank klasika. Nama interesantiji je glavni disk gde je autorska muzika. Devetnaest koncepcijski sličnih pesama i to nakon pet godina pauze. Da spomenemo i novog genija na bubnjevima Adama Džarvisa, a ukoliko ste ljubitelj ekstremnog metala, onda je ovo izdanje godine za Vas.

Video: The Diplomat

 

Pro-Pain – Straight To The Dome (Goomba music)

Hardkor velikani ni ovog puta nisu izneverili svoju publiku, već su joj čak šta više pružili 45 minuta prave muzike koja direktno udara u sve centre mozga. Ostali su dosledni svom pravcu. Na ovom albumu možete čuti neke od pesama koje su mnogo brže od onih koje su do sada stvarali.

Video: Payback

 

 

Punch Brothers – Who’s Feeling Young Now? (Nonesuch)

Treći put zaredom Punch Brothers pružaju neponovljivo iskustvo slušanja progresivnog blugrasa, ovog puta sa vidnim uticajem indi roka, uz obavezan akustični zvuk. Kontrabas, mandolina, violina, bendžo i gitara doprinose tome da im pesme zvuče dosta jednostavno, nežno i opuštajuće. Na albumu je nekoliko jakih karika (“This Girl”, “Flippen”, “New York City”), ali svakako treba spomenuti i odličnu obradu Radioheada – “Kid A” koja je dobila novu dimenziju upotrebom instrumenata kojih nema u originalu.

Video: This Girl

Sigur Rós – Valtari (Parlophone)

Sa ovim islandskim bendom jednostavno nema greške. Jon Birgison (Jón Þór Birgisson) je najjedinstveniji vokal na svetu. „Valtari“ možda nije u rangu albuma „Með suð í eyrum við spilum endalaust“ ili „Ágætis byrjun“ ali i njihov najgori album će zvučati prelepo i jedinstveno. Vonlenska jezik, na kome pevaju dobar deo pesama, otpevan Bigrinsonovim glasom se uvlači pod kožu. Ako ste ljubitelj post roka i ambijentalne muzike, svaki dalji opis je nepotreban jer je ovo vrhunska muzika. Za one koji pak nisu upoznati sa ovim žanrom, topla preporuka malo neobične, ali melodične muzike koja dolazi sa Islanda – rajske zamlje.

Video: Valtari

Soundgarden – King Animal (Seven four/Entertainment)

Dugo ih nije bilo, ali se čekanje isplatilo. Jedan od najkreativnijih albuma u ovoj poraznoj godini. Album se neće naći na vrhu nijedne svetske liste, iako je značajan i vredan nastavak njihove šesnaestogodišnje studijske pauze. Album otvara pesma „Been Away Too Long“ gde Kris Kornel priča priču o povratku Soundgardiana. Svaka pesma ima jako urezan pečat Sijetla. Ritam sekcija kao i kompletna produkcija albuma je za svaku pohvalu. Nećemo pričati da ih jedva čekamo u regionu, kao i to da su uživo još bolji.

Video: Been away too long

Swans – The Seer

Iako mračan, težak i dugačak, The Seer se lako probio na vrh karijere legendarnih Swansa. Pun različitih muzičkih uticaja poput drouna, post roka i folka, popraćen apstraktnim i ponekad morbidnim stihovima, ovaj album pruža jedinstveno iskustvo koje se teško zaboravlja. Majkl Gira je rekao kako je bilo potrebno 30 godina da se The Seer stvori i kako je ovo kulminacija svih prethodnih Swans albuma. Dužina i žestina albuma svakako potvrđuju te njegove reči. Jedino se postavlja pitanje – kako će Swansi, ubuduće, uspeti nadmašiti ovo savršenstvo?

Video: The Seer

The Brian Jonestown Massacre – Aufheban (A Records)

Psihodelični američki sastav odlično je odabrao ime novog albuma. Upravo iz Hegelovog objašnjenja šta se događa kada se teza i antiteza sukobe. Aufheban – uništenje; jedan od mogućih termina oko kojih se uvek vrtela muzika ovog benda. Još jedno mračno, teško varljivo izdanje, ali dobro kao i uvek. Album je možda čak i sljušljiviji nego neki njihovi raniji radovi. Nema tu mnogo inovacije i otprilike je u istom rangu kao i prethodni album „Who killed Sgt. Pepper?“.

Video: The Clouds Are Lies

The Cranberries – Roses (Cooking Vynil)

Pred „brusnice“ je ove godine bio postavljen težak zadatak. Vratiti se brzom ritmu života i „živim“ nastupima, pritom objaviti prvi materijal posle 11 godina studijske pauze. Međutim, zadatak je uspešno obavljen. Na albumu dominiraju sporije i akustične numere, poput „Tomorrow“, „Losing my mind“ i „Raining in my heart“. Toplim melodijama i jedinstvenim glasom Dolores O’Riordan vešto su izbegli i rizik „propadanja“ u monotoniju. „Roses“ nosi onaj iskonski, nadaleko poznati irski šmek koji neodoljivo paše uz The Cranberries.

Video: Tomorrow

The Cribs – In the Belly of the Brazen Bull (Wichita recordings)

Odlaskom gitariste Džonija Mara, The Cribs su izgubili deo prefinjenosti koji je posedovao prošli album. Sada su daleko siroviji i album neobično obiluje pankerskim zvukom i energijom koju žanr povlači sa sobom. Odlazak Mara nije nimalo strašan, jer se bend donekle vratio receptu albuma „Men’s Needs, Women’s Needs, Whatever“ što je pravi zvuk Cribsa.

Video: Come On, Be a No-One

 

The Dandy Warhols – This Machine (The End)

Dandy Warhols novim albumom poprilično razočaravaju fanove. Sve je to poprilično daleko od prethodnog albuma „The Dandy Warhols Are Sound“ sa tipičnim Dandijevskim pesmama „We used to be friends“, „Plan A“ i „You were the last high“. Novi album je daleko slabiji i samo na trenutke zalični na stare dobre Vorholovce. No, koliko bio slabiji u odnosu na svoje prethodnike „This Machine“ zaslužuje da mu se pruži pažnja i siguran sam da će po koja numera ostaviti pozitivan utisak.

Video: Sad Vacation

The Mars Volta – Noctourniquet (Warner Bros)

Gitaristi, producentu i vodji benda The Mars Volta, Omaru Rodriguz-Lopezu, bile su potrebne dve i po godine da završi ovaj, šesti po redu, album. Prvi album sa novim bubnjarom Dintonijem Parksom, kao i prvi na kome nije učestvovao gitarista Džon Frušante. Bend koji je stvorio neke od najkreativnijih i najkompleksnijih ploča u poslednjih deset godina, ovim albumom je pokušao da dostigne svoj prethodni album “Octahedron”, a to je dosta težak zadatak. Da li su uspeli u tome procenite sami.

Video: Vedamanlady

The Rolling Stones – GRRR! (ABKCO/Universal Music)

„Best of“ kompilacijama definitivno nije mesto na listama ovog tipa. Jednostavno je nepravedno porediti najveće hitove Rolling Stonesa, koje su kamen temeljac evropskog rokenrola, pa ćemo zato i zanemariti taj deo albuma. Ono zbog čega se „Grrr!“, i gorila koja je isplazila dobro poznati jezik, nalaze ovde su dve nove pesme The Rolling Stonesa – „Doom and gloom“ i „One more shot“. U pitanju se dve izuzetne pesme, pravi rokenrol, na kakav smo i navikli od Stonesa. Skupa i vrhunska produkcija, klsaičan rok i umerena fanki gitara savršen su spoj na ove dve pesme. U godini kada Kotrljajuće kamenje slavi 50 godina rada jako je lepo čuti i malo novog materijala.

Video: Doom and Gloom

The Smashing Pumpkins – Oceania (EMI)

Sa novom i mlađom postavom Bili Korgan je krenuo u nove bitke. Prva bitka, zvana „Oceania“, je na iznenađenje mnogih, dobijena. Ako uračunamo pomenute novajlije u bendu, kao i Korganovu potrebu da sve odluke vezane za Pumpkinse donosi isključivo i samo on, „Oceania“ je premašila sva očekivanja. U odnosu na prošla izdanja primetna je nešto veća količina umerenih pozadinskih semplova. Ukoliko se prepustite laganim talasima „Oceania“-e (a jednostavno morate!), i baladama „Pinwheels“ i „One diamond, one heart“, Corgan će vas za trenutak vratiti u zlatne dane sijamskog sna koga smo svi voleli.

Video: One diamond, one heart

The Toy Dolls – The Album After the Last One (King Midas)

Toy Dolls-e već tri decenije mnogi ne shvataju ozbiljno. Niti se oni trude da budu tako shvaćeni. Doza humora koja se prenosi sa albuma na album prisutna je i na „The Album After the Last One“. Uspešno odolevaju godinama i to se da primetiti. Napregnuti glas Olge, horsko pevanje i jednostavan pank rok je sve što oni „koriste“. Ako volite njihov rad, i klasike poput „Idle Gossip“ i „Dig that groove baby“, ovo izdanje će vam, u najmanju ruku, biti simpatično.

Video: Decca’s Drinking Dilemma

The Twilight Sad – No One Can Ever Know (Fat Cat)

Treći album škotskih melanholičara staje rame uz rame sa svoja dva prethodnika. Međutim, muzički se ipak malo razlikuje od njih, prvenstveno zbog osetnih upliva krautroka. Maglovita melanholija ovog albuma dostojna je i najboljih Radioheadovih momenata. Posebnu draž daje pevanje Džejmsa Grejama koji se apsolutno ne trudi da ublaži svoj izraženi škotski akcenat. Bilo koji ljubitelj post-panka i šugejza teško da će naći manu ovom albumu.

Video: Another Bad

The Vaccines – Please, Please Do Not Disturb EP

Dosetljiv naziv EPa iza sebe ima i više od pukog imena. Popularan znak na vratima hotelske sobe ovoga puta je značio da čistačice ne prekidaju bend ni po koju cenu, jer se u sobi snimaju pesme. Bend time svojoj sirovosti dodaje spontanost. Muzička i vokalna podloga su vrlo jednostavne, a i same pesme imaju čudnu reverberaciju. The Vaccines su za ovaj EP obradili „The Beast In Me“ (Nick Lowe), „Mannequin“ (Wire), „The Winner Takes It All“ (ABBA) i „That Summer Feeling“ (Jonathan Richman). Najupečatljivija je, za dlaku, „The Winner Takes It All“, možda najbolja inetrpetacija ove pesme do sada.

Video: The Winner Takes it All Download: Thevaccines.co.uk

The XX – Coexist (Young Turks)

Drugi album britanskog trija teksualno obuhvata teme samoće, intimnosti i slomljenog srca, što su muzički maksimalno uspeli da proprate. Svaki ton pogađa prave emocije. Njihov minimalistički pristup dozvolio je da svaki instrument dobije vreme da ga upije ljudsko uvo. Prosta forma snimanju pesama izrodila je još jedno čudo The XX, itekako dostojnog naslednika cenjenog debi albuma.

Video: Chained

 

Tiamat – The Scarred People (Napalm Records)

Tiamat se izgleda preplatio da bude jedan od najčudnijih metal bendova. Ne treba puno trošiti reči na njihovu impozantnu diskografiju. Bitno je da su opet uspeli! Tu je i gotika i elektronika i atmosfera. Johan Edlund je sablasan kao i obično i to daje čitavom albumu nekakvu filmsku crtu. HIM i 69 Oči mogu samo da tuguju kilometrima daleko.

Video: The Scarred People

 

Wintersun – Time (Nucelar Blast)

Nakon godina preteranog iščekivanja novog dela Wintersuna, novi album napokon je predstavljen publici. U samo 40 minuta trajanja „Time“ fanove uvlači u celi jedan svet fantazije. Uprkos tome što su se očekivanja tokom svih ovih godina podigla na visoku granicu, retko ko je ostao razočaran. Na albumu poseban utisak ostavlja orkestar koji slušaoce ostavlja bez daha.

Video: Time

 

Wreck and Reference – No Youth

Ne bih znao u koj koš da strpam ove momke iz Kalifornije. Negde sam video termin „experimental doom noise“. How hipster is that! Ipak to ne menja stvari da ovaj album zaista kvalitetno ubija nadu u bolje sutra. Njihovo prvo izdanje zove se „Black cassette“, i upravo je to i bilo. Čista deruća histerija preko buke i lupova. Kad to tako kažem ni meni ne liči ni na šta. Ali ipak…

Video: I Am A Sieve

 

Listu kreirali: Aleksandar Nikolić, Anđela Jovanović, Dajana Lerić, Davor Lerić, Dejan Dinić Dorian Sabo, Marina Kompar, Miloš Najdanović, Miloš Pavlović, Nemanja Đorđević, Nenad Cvetković, Petar Kostić, Savo Drakulić i Uroš Kostić

Save