Nakon liste najboljih regionalnih albuma, došao je red da vam predstavimo i albume iz inostranstva koji su u ovoj godini ostavili pozitivan utisak na novinare portala Balkanrock.com. Ukupno smo odabrali više od 100 albuma, pa je stoga i lista podeljena na dva teksta. Drugi deo možete pročitati u ponedeljak, 24. decembra, nakon čega sledi još prednovogodišnjih listi i članaka.

Aerosmith – Music From Another Dimension! (Columbia)

Nije baš muzika iz druge dimenzije, kako su sugerisali imenom, ali je u pitanju jedan od najboljih albuma koji je bend izdao u poslednje vreme. Dobar deo pesama podseća na onaj stari, pravi zvuk Aerosmitha. Bluz, folk i rokenrol koji su samo dobili dodatan sloj distorzije i produkcije da zvuče što glasnije. Iako su uvek imali „up-tempo“ pesme, nesporno je da je veći deo karijere Aerosmitha obeležila muzika za ples, tj. pauer balade koje ne manjkaju ni na novom albumu. Jedno je sigurno, godine nisu učinile svoje, i uprkos skepticizmu, album je odličan kao i sami vokali Stivena Tajlera koji se nije plašio da pusti svoj glas.

Video: What could have been love

Alabama Shakes – Boys & Girls (Rough Trade/ATO)

Malo-malo, pa se na scenu pojavi neko novo ime, pa se onda ugasi još pre izdavanja drugog albuma. No to se ne bi trebalo dogoditi bendu Alabama Shakes, sudeći prema odličnom prijemu njihovog prvog albuma. Činjenica da ih je Džek Vajt odabrao kao predgrupu na svojoj solo turneji takođe govori o tome koliko je ovaj bend kvalitetan. Kada smo već kod Vajta, može se povući i paralela – Alabama Shakes oprobali su se u južnjačkom roku sa povremenim uletima bluza i psihodelije. Album je na momente lagan, na momente brz i energičan, a sve to uobličuje sjajna Britani Hauard za mikrofonom.

Video: Hold On

Amenra – Mass V (Neurot)

Zaboravite na korpspejtovane Skandinavce kojima je zanimacija bila paljenje crkvadi. Pravo mračnjaštvo dolazi iz Belgije i odaziva se na Amenra. Ovaj bend se već neko vreme izdvojio svojom muzikom ali i svojim scenskim nastupom (kad pevaču zakače kuke u kožu pa ga razapnu). Ovo je njihov debi za poprilično žanrovski jak Neurot Recordings. Na albumu gostuje i jedan od „gazdi“ pomenute kuće. Naime radi se o Skotu Keliju iz benda Neurosis.

Video: Nowena I 9.10 Album stream: Soundcloud

 

Antimatter – Fear Of A Unique Identity (Prophecy productions)

Antimatter su imali nezahvalan zadatak. Njihov album pojavio se na samom kraju godine a „konkurencija“ je već objavila sjajne albume koji su se, između ostalog, našli i na ovoj listi. Međutim Mik Mos i ekipa dokazali su da mogu da stoje rame uz rame sa Katatoniama i Anathemama. Ovaj album je možda njihov najrazgovetniji do sada i zvuči punije i slojevitije od njihovih prvih izdanja.

Video: Uniformed & Black

 

BadBadNotGood – BBNG 2

BadBadNotGood je kanadski trio, sastavljen od klavijatura, basa i bubnjeva, koji se bavi sviranjem instrumentalnog fjužna dva tipična crnačka žanra – hip hopa i džeza. No, na svom drugom albumu BBNG su učinili blagi odmak od tipične hip hop strukture pesama i time stvorili dinamično intenzivan i energičan album. Posebno treba izuzeti tri hvalevredne saradnje sa drugim muzičarima – dve sa saksofonistom Lelandom Vajtijem i jednu sa gitaristom Luanom Fungom. BadBadNotGood su na BBNG 2, kao i na prethodnom albumu, obradili pesme drugih izvođača na svoj karakterističan eksperimentalni džez način. Neki od obrađenih izvođača su Kanje Vest, My Bloody Valentine i Džejms Blejk.

Video: UWM Download: badbadnotgood.bandcamp.com

Band of Horses – Mirage Rock (Columbia/Menart)

Simpatični indi rokeri na novom albumu su još dublje zaronili u američku folk muziku. „Mirage rock“ ne ispunjava očekivanja koje je postavio njihov prethodni disk, ali zaslužuje šansu. Pohvalno je što je uglavnom sniman analognom tehnologijom i uživo…možda je to upravo tajna zašto ovaj album ima topliji, prisniji zvuk. Daleko od njihovog najboljeg izdanja, sasvim je prosečan zapravo, ali zaslužuje da se nađe na ovoj listi jer je odličan za opuštanje i stvaranje prijatne atmosfere u toplom domu.

Video: Knock Knock

 

Bat for Lashes – The Haunted Man (Parlophone)

„The Haunted Man“ nije muzički album. To je pravo umetničko delo. Crtež, slika, koji oživljava u pozorišni komad, balet, film… a „The Haunted Man“ je samo njihov saundtrek. Nataša Kan je ovim diskom objasnila i opravdala razlog postojanja drim pop žanra. Emotivno delo koje iscrtava vesele boje vaše mašte.

Video: Laura

 

Bloc Party – Four (Frenchkiss)

Četvrti album britanaca se vidno trudi da podseća na njihove ranije radove. Koketiranje sa elekto popom i diskom je stavljeno na stranu, a u prvi plan izlaze nešto žešći gitarski rifovi emotivnog Kelea Okerekea. Album stare fanove osvaja na prvu loptu, dok običnog slušalaca tera da mu se malo posveti.

Video: Octopus

 

Bob Dylan – Tempest (Columbia/Menart)

Prosto je za ne poverovati da gospodin Dilan u 71. godini može da izbaci ovako mladalačko svež album. Ploča je dostojna upoređivanja sa njegovim najboljim izdanjima iz sedamdesetih. Nema balada, džeza, samo sirovi bluz i old skul rokenrol. Pesme pevaju o samom društvu, o prokletom novcu, ali i o ljubavi gde se stiče utisak da je iskusni lisac najbolje poznaje. Album zatvara pesma “Roll on John” koju je posvetio Džonu Lenonu.

Video: Duquesne Whistle

Bruce Springsteen and the E Street Band – Wrecking Ball (Columbia/Menart)

Sa prethodnim albumima „Working on a dream“ i „Magic“, Springstin je ponovo otkrio sebe, izgradio novu muzičku ličnost i slobodno se pomenuta izdanja mogu smatrati njegovim magnum opus-om. „Wrecking ball“ je nešto blediji naslednik tih dveju ploča. Ima poentu, smisao i dobru muziku, ali možda za nijansu ne spada u tu klasu. Producent Ron Anijelo i Brus Springstin osmislili su i odlično koncipirali svoju muzičku pripovetku punu patnje i bola, ali i sa jedne strane rokenrol zabavne, jer rok muzika prvenstveno treba da usrećuje, a veliki je plus kada može istovremeno i da ukaže na neke društvene mane i probleme, poput ekonomske krize u ovom slučaju.

Video: We take care of our own

Calexico – Algiers (Anti records)

Sedmo studijsko izdanje američkih heroja Džoija Burnsa i Džona Konvertina. Kako vole da eksperimentišu sa žanrovima, bend je ovog puta u Nju Orleansu snimio nešto filmskiji album sa dosta duvačkih sekcija i atmosferičnosti. Album osvajaju hitični tonovi, kao i par akustičnih bisera. Bend će ovim izdanjem teško pridobiti novu publiku, ali će ga zato stariji poštovaoci više ceniti.

Video: Para

 

Cathedraal – Voix Blanches

Članovi nekih francuskih bendova poput Madame De Montespan, Errata, Daïtro i Le Pré ou je suis mort, skupili su se i napravili ultimativno vrištuće mračnjaštvo. Sve je crno na ovom albumu, od omota, preko slika i spotova pa sve do muzike i tekstova. Kad smo već kod tekstova morate se pomučiti sa translater-om ako ne znate francuski ali isplatiće se. Ovo su prave šansone za smak sveta!

Video: Dieu ne crouit plus en nous Download: cathedraal.bandcamp.com

 

Dalriada – Napisten Hava (Nail/Hammer music)

Sedmi studijski album mađarskog folk metal benda predstavlja zanimljiv spoj mađarske narodne muzike i istorijskih i mitoloških tekstova. Raskošni zvuk upotpunjuje niz različitih instrumenata – od gajdi, preko laute i kontrabasa, do flaute i viole. Album je savršeno zaokružen jer ga otvara jedan od najpoznatijih mađarskih igri – čardaš, a zatvara takođe instrumental – spori ples iz Gyimesa.

Video: A Dudás

 

Deftones – Koi No Yokan (Reprise)

Karakterističan glas pevača Čina Morena i duboka, osmožičana gitara Stivena Karpentera i na ovom albumu su u prvom planu. Ovo je drugi album benda bez Čija Čenga, ali njegovo mesto dobro pokriva Serhio Vega. Album počinje žestoko, pesmom “Swerve City” nakon koje album postaje sve laganiji. Pesme “Leathers”, “Tempest” i “Rosemery” pretenduju da postanu hitovi Deftonesa. Savršena produkcija i upečatljiva atmosfera koju ovaj bend pravi, samo doprinose kvalitetu ovog albuma.

Video: Tempest

Dinosaur Jr. – I Bet On Sky (Jagjaguwar)

Uz manje buke i dima stiže nam možda i album godine. „I Bet On Sky“ je mirniji album nego li svoji predhodnici. Bend se ne stidi ni klavira ni akustičnih gitara. Sve pesme polako vode u poslednju, „See It On Your Side“ gde se sve raspada na hiljadu komada najboljom gitarskom deonicom na albumu. Sedi „mladići“ iz benda pokazuju da itekako imaju šta da kažu i pokažu. Kreativno ludilo od ploče.

Video: Watch the corners

 

Down – Down IV, Part I – The Purple EP (Down)

Down i dalje zvuči jedinstveno i ne prati nikakve trendove, a ovaj EP tek je prvi u nizu mini-albuma. Naime, ideja je benda da izda seriju EP-ja u sledećih nekoliko godina. Vratili su se korenima pa je album mešavina dum metala i južnjačkog roka. Što se tekstova tiče istražuju nesavršenost čoveka i vere. Anselmov vokal zvuči kao iz najboljih Panterinih dana.

Video: Levitation

 

Easy Star All-Stars – Easy Star’s Thrillah (Easy Star)

Nakon Pink Floyda, Radioheada i Beatlesa, odlučili su da je kralj popa sledeći. Džeksonov „Thriller“ u rege varijanti je za sve ljubitelje ovog pravca u najmanju ruku prijatno iznenađenje. Za one druge, još jedan dokaz da rege ne treba olako odbacivati. Posebno kad se instrumenata late ovakvi majstori. Ah, da… Vokale su prepustili legendama kao što su Majkl Rouz, Modžo Morgan, Lusijano i Majki Dženeral. Izdanje koje vas samo ostavlja sa pitanjem – ko je sledeći? Rolling Stones ili možda The Clash?

Video: Billie Jean

El Caco – Hatred, Love, Diagrams (Indie recordings)

Ovaj bend je na sceni već neko vreme ali tek sa ovim, čak šestim, albumom je malo više skrenuo pažnju nekih bitnih metal sajtova na sebe. Norveški ledeni stoner gitarski zvuk ledi krv u žilama svojom oštrinom. Od ovog benda se tek može štošta očekivati iako nisu uopšte mladi ali nema veze, bar su se do sada valjano izučili u svom zanatu.

Video: Hatred

 

Enfold – Melancholia I

Gde bismo mi bili da nije muzičkih blogova koji šire svetom neproslavljene bendove iz kojih preliva kvalitet. Enfold su bend iz Nemačke koji ovim albumom isporučuju baš ono što i sam naziv kaže. Preporučljivo za fanove Antimattera, Anatheme i sličnih depresivaca. „Silence is a knife“ se možda može izdvojiti kao udarna stvar na albumu ali ne zaostaju puno ni ostale. Lepo kaže narod: „ama kad ga Nemac napravi“.

Video: Blossoms and thorns

 

Esperanza Spalding – Radio Music Society (Heads Up)

Američka muzičarka je poslednja reč modernog džeza. Njeno umeće široj javnosti je poznato tek od prošle godine kada je postala prvi džez muzičar koji je osvojio Gremi nagradu za najboljeg novog izvođača. Esperanza na svom novom albumu obuhvata neo-soul muziku sa pomalo big bend svinga. Njena džez fuzija ima neku toplinu i na trenutke zalazi i u domen pop muzike. Zanimljivo je da je u odnosu na prethodni album „Chamber Music Society“ potpuno promenjen muzički stil. Od bosa nove i latino džeza napraviti kompletan preokret je jako hrabar potez koji je Spaldingovoj očigledno uspeo.

Video: Radio Song

Fear Nuttin’ Band – Vibes Love Revolution (Boom BLaze)

Ovi momci muziku doživljavaju kao teren za ispitivanje, pa se tako i poslednji album razlikuje od prethodnika. Nešto melodičniji i sa manje distrozije, Fear Nuttin Band su ovoga puta dali rege muzici nešto više prostora. Tu je i podrška duvačke sekcije njihovih kolega/prijatelja, članova Soldiers Of Jah Army, koja sasvim skladno zvuči, kombinovana sa rege-rok stilom kao okosnicom benda. Recimo da su FNB na istoj misiji kao i Skindred, samo što su izabrali malo drugačiji pristup.

Video: Born to battle

 

Gaza – No Absolutes in Human Suffering (Black Market Activities)

Nekada su grajndkor sastavi bili sinonim za pesme kraće od jednog minuta. Gaza nam nudi numere i šest puta duže, ali ne odlazi sa svog zacrtanog puta pravog hardkor i grajndkor benda. Mnogo je besa tu, ali u tome je i lepota ovog izdanja. Iako ljudi zaziru od grajndkor ko đavo od krsta, Gaza je tu da im dokaže da obrate pažnju i na taj pravac. Za nove poklonike, Gaza je američki sastav, a ovo im je treći studijski album.

Video: Not With All The Hope In The World

 

Gojira – L’Enfant Sauvage (Roadrunner records)

Jedan od najboljih gruv albuma ove godine. Momci iz Gojire tačno znaju kako i šta treba da snime, težak album do bola. Puno besa u pesmama „Explosia“ i „Planned Obsolescence“. Melodičniji vokal Džoa Duplantijera i savršenstvo na bubnjevima Marija Duplantijera kao i eksperimentisanje zvukom u “The Gift of Guilt” samo su neke od prednosti ovog izdanja. Desetak minuta kraći od svojih prethodnika, ali istinsko remek delo najboljeg francuskog metal sastava odlazeće godine.

Video: L’Enfant Sauvage

 

Grizzly Bear – Shields (Warp)

Američki indi rokeri izgleda da nikako ne mogu da omanu i da naprave lošu ploču. Četiri sjajna allbuma, da se ne zna koji je od nih bolji. Možda je čak upravo i najnoviji, „Shields“, onaj koji prednjači. Specifičnost ovog benda je što su pronašli način da odobro uklope neo-psihodeliju (koja kao žanr ima uvek visok stepen disonantnosti) sa umetničkim-baroknim rokom koji predstavlja upravo suprotnost – harmoničnu muziku sa korenima u klasičnoj muzici. Takav spoj je jednostavno teško opisati, a kamoli nekog ubediti da to može da zvuči lepo i prijatno. „Shields“ je ultimativni dokaz… ko ne veruje, neka se i lično uveri.

Video: Yet Again

Horseback – Half Blood (Relapse)

Jenks Mller je čudak iz Severne Karoline koji stoji iza imena Horseback. Ovo mu je treći album sa kojim je utemeljio svoje mesto u ovom žanru. To nije preterano teško pošto mislim i da je jedini u njemu. Sasvim fine instrumenatlne deonice protežu se na dvocifrenu minutažu dok preko njih reži neki nerazumljivi tekst koji ne postoji da se nađe nigde na internetu. Ovde je vokal više instrument nego glasnogovornik. Pa ga vi shvatite kako hoćete…

Video: Ahriman

 

Jack White – Blunderbuss (Third Man/XL Recordings/Columbia)

Koliko god mu bendovi zvučali „futuristički“ zapravo su kompozicije pravljene da budu jednostavne i iz vremena kada su robovi u Americi osmislili prve bluz note. Džek Vajt je oduvek „stara“ muzička duša i taj deo ličnosti i duh te muzike je uspeo odlično da prenese na svoj solo album. „Blunderbuss“ nije savšen (i ne treba da bude), ali svakako zaslužuje pohvale i visoke ocene kritičara. Gitarsko umeće ostavljeno je po strani, i ovde Vajt ne igra gitarskog heroja. Ostaje skroman, pažljivo bira rifove i povremeno ubaci solažu sa svojim jedinstvenim efektom (DigiTech Whammy WH-4 pedala) koji se provlači kroz mnoge pesme White Stripesa, Raconteursa, pa delimično i Dead Weathera. Širinu celoj priči daju kontrabas, mandolina, šejkeri, marakasi, tamburica, klavir, orgulje i violina.

Video: Love Interruption

Katatonia – Dead End Kings (Peaceville)

Kad si Katatonia moraš stalno da se trudiš da ne zezneš stvari. I njima to uglavnom uspeva. Dug put su oni prešli od doom početaka do sadašnjeg pitomijeg i melodičnog ali ništa manje nesrećnog zvuka. Šveđani na ovom albumu rade ono što najbolje znaju ali ga rade bolje nego na prethodnom izdanju. Nadajmo se da ovo nije dead-end za njih.

Video: Dead Letters

 

Lana Del Rey – Born To Die (Interscope/Polydor)

Prošlogodišnji EP nagovestio je pravo veličanstveno izdanje u domenu indi pop muzike. Nova zvezda sa usnama Patka Dače, prelepim glasom i stasom Brižit Bardo svojom muzikom podseća na zlatno doba Holivuda. Njen sloukor pokazuje posrnuće Holivuda i njegovih diva. Iako je u domenu pop muzike, „Born to die“ ima težinu i dubinu. Iako je Lana previše bila u centru pažnje, i samim tim privukla pogrešan deo publike (ali, svakako komercijalno bolji izbor), ovaj album je daleko od bljutavog hiper-produkcijskom popa. Retro album, jedinstven za današnjicu.

Video: Born to Die

Leonard Cohen – Old Ideas (Columbia/Menart)

Gospodin Cohen je novim albumom samo potvrdio svoje autentično mesto na sceni. Iako je diskografski imao uspone i padove, poslednje izdanje je stvarno za svaku pohvalu. Odlični „Old Ideas“ krasi poetične numere uglavnom ljubavnog karaktera. Ceo album se sluša hronološki od prve do poslednje pesme i predstavlja jedan od njegovih najboljih atmosferičnih izdanja. Konzumirati uz prigušeno svetlo i bocu dobrog vina.

Video: Darkness

 

Mac DeMarco – 2 (Captured Tracks)

„2“ je drugi studijski album kantautora Meka DeMarka koji je tek nedavno stupio u muzičko-stvaralačke vode. Usprkos tome da se ne može pohvaliti velikom muzičkom karijerom, DeMarko na ovom simpatičnom albumu prezentuje stihove zavidne emotivne zrelosti kao i zanimljive kompozicije koje svoje raznolike korene pronalaze u post panku, alternativnoj kauntri i indie muzici. Naoružan muževnim glasom sposobnim za drastične promene visine intonacije, dubokim basovima, jasnim gitarama i jednostavnim ritmovima na bubnjevima, DeMarko lako uvlači slušatelja u svoj jedinstveni svet.

Video: Ode to Viceroy

Mark Knopfler – Privateering (Mercury)

Osmi solo album gitariste Dire Straits predstavlja pravo osveženje. Konačno moderan Markov album sa pregršt gitarskih deonica, od sijetlskog bluza do irskih balada. Tekstualno dramatičan dupli album kojeg prati čak 20 pesama. Topla i autentična ploča jednog od najboljih gitarista svih vremena.

Video: Seattle

 

Meat Loaf – Hell In A Handbasket (Sony)

Korpulentnog rokera glas više ne služi kao nekada, ali nam je u godini koja je na izmaku ponudio jedan od najboljih albuma u svojoj karijeri, ujedno i svoje možda najzrelije delo. Hell In A Handbasket, sirovijeg zvuka i sa više bluza no ijedan Meat Loafov raniji album, vrlo malo je nalik na bajkovite rok opere nastale u saradnji sa DŽimom Štajmenom. Ovaj album odiše besom i rezignacijom sasvim nesvojstvenim Loafu. Veliki je broj zabavljača koji su u vreme velikih potresa pokušali da postanu propovednici, no Loaf je među malobrojnima kojima je to zaista pošlo za rukom.

Video: 40 Days

Midnite – Children Of Jah (Rastarrecords)

Kada se spomene rege sa Devičanskih ostrva, ne ostaje puno prostora za razmišljanje. Midnite su još uvijek suvereni vladari spomenute scene, koja uvek ima da ponudi nešto što vas neće asocirati samo na sunčane plaže i izležavanje na istim. Tačnije, Midnite stvara atmosferu koja je u potpunoj suprotnosti sa navedenom predrasudom. Albumom „Children Of Jah“ to uporno dokazuju po četrdeset-i-ko-zna-koji-put. Ako numera „Carboniferous Land“ nije dovoljan dokaz, onda sigurno imate Šona Pola na plejlisti.

Video: Carboniferous Land

Moonspell – Alpha Noire/Omega White (Napalm records)

Nakon par kilavih izdanja koja su se preterano oslanjala na neke teže metalurgije, Moonspell pronalazi način da spoji svoja dva lica na jedno, doduše duplo, izdanje. Ova dva diska su muzički jin i jang, Dr. Džekil i gospodin Hajd, Mirko i Slavko… Zato je i čudnovato kako oba mogu da se odslušaju u cugu bez promene raspoloženja. Mislim da bi se ovaj album dopao Piteru Stilu.

Video: White Skies

 

Municipal Waste – The Fatal Feast (Nuclear Blast)

Peti album krosover treš metal benda iz Virdžinije nam donosi novo prženje koje neodoljivo podseća na rane radove sastava Suicidal Tendencies i Nuclear Assault. Gitarista Rajan Vejst i dalje zadivljuje svojim žestokim rifovima, a u pesmama „Authority Complex“ i „The Fatal Feast“ ima fantastične solaže na svom instrumentu. Sve pesme teraju na tresenje glave do besvesti. Album bez mana.

Video: You’re Cut Off

 

Nada Surf – The Stars Are Indifferent To Astronomy (Barsuk)

Njujorški rok sastav jedan je od retkih koji više od decenije neguje klasičan alternativni i indi rok. Ovaj album potpuno u njihovom stilu ima sve od gitarske žestine do umiljate akustike. Na „The Stars Are Indifferent To Astronomy“ je primetno da i dalje postoji tračak post-grandža koji mu daje neki poseban šmek. Albumu jedino možemo zameriti što se tih 10 pesama završi dok trepnete, iako album traje skoro 40 minuta.

Video: Jules and Jim

 

Neil Young With Crazy Horse – Americana/Psychedelic Pill (Reprise)

Legenda rokenrola Nil Jang u 76-oj godini izbacuje dva odlična rokenrol albuma. Muzički (a i tekstualno) vraća se korenima i sa njegovim „Ludim Konjem“ izbacuje na proleće album „Americana“. Album sadrži par umornih obrada od kojih je karakteristična numera Led Zeppelina „Gallows pole“. Na jesen završava duplo džemovano izdanje „Psihodelic Pill“ gde više pažnje posvećuje lsd rokenrolu, sa više solaža i vožnji.

Video: Psychedelic Pill

 

Night Verses – Out Of The Sky EP

Još jedno perspektivno otkriće američke post-hardkor scene. Kapacitet benda je više nego očigledan u svakoj pesmi na ovom EP-ju. Šteta što nije bio malo duži, bar za pesmu. Ovako nas bend ostavlja u slatkim mukama da iščekujemo debi album. To ne znači da su ovi likovi neki žutokljunci. Pevač je onaj lik iz The Sleeping, samo se malo podgojio.

Video: Be Happy With Yourself, I’m Staying Here in Hell

 

Norah Jones – Little Broken Hearts (Blue Note)

Peti studijski album harizmatične Nore Džons je možda najlepši ljubavni album u 2012. godini. Saradnja sa velikim Danger Mouse se itekako isplatila. Čovek je našao pravu formulu da muzikom oplemeni njene jake emotivne pesme. Nežna i na trenutke stidljiva Nora opisuje kroz koja sve stanja prolazi osoba koja voli. Pravo je uživanje slušati ovaj album.

Video: Miriam

 

Parkway Drive – Atlas (Resist/Epitaph)

Na skoro svakom koraku Parkway Drive je pun iznenađenja, a ovaj album je jedan od njih. Za sve ljubitelje metala, njihov četvrti album je premašio sva očekivanja i možemo reći da će sigurno ući u istoriju ovog pravca. Podigli su svoju muziku na viši nivo deonicama koje su nesvakidašnje, raznim kontrastima i horskim pevanjem. Možda vas na prvo slušanje neće oduševiti, ali je svakako najbolji od svih njihovih ranijih izdanja.

Video: Dark Days

 

Paul Weller – Sonik Kicks (Island)

Šarenolik album gospodina Velera uz par odličnih pesama kao što su „The Dangerous Age“ i „The Attic“. Na ploči ima i dosta eksperimentisanja i psihodeličnih elemenata. U svim pesmama gde melodija drži glavnu reč, Veler je nepogrešiv. Dab rega numera sa elementima džeza „Study in Blue“ pokazuje da za dobru pesmu žanrovi za Velera ne postoje.

Video: Green

 

Professor – Throw Down Your Arms (Soulbeats records)

Album Harisona Staforda, vokala i gitariste Groundationa već svojim omotom albuma šalje jasnu poruku, za mnoge koji danas zanemaruju moć vizuelnog. Njegov solo projekat Professor ovoga puta na delu predočava energiju albuma „Madness“, jer se radi o „živom“ albumu na kojem učestvuju imena poput Liroja „Horsemouth“ Valasa. Nastup je snimljen prošle godine na „Reggae Sun Ska Festivalu“, a koga zanima, postoji i video zapis istog.

Video: Mind of Man

 

Public Image Ltd. – This is PiL (PiL official)

Jedno od najkontraverznijih muzičkih ikona Džon Lajdon je sa svojim bendom PIL snimio više nego odličan album. „One Drop“, „Deeper Water“ i „Reggie Song“ spadaju u neke od boljih pesama koje je bend ikada napravio. Album je u isto vreme smiren, ali i glasan, pun repetativnih gitarskih rifova i disko deonica. Ovde je akcenat na Lajdonu, kao i na objašnjenju PiL sveta i života.

Video: Deeper Water

 

Richard Cheese – Back In Black Tie (Coverage records)

Ovogodišnje izdanje oca modernog laundža svojim konceptom – na Back In Black Tie nalaze se isključivo obrade pesama preminulih izvođača – omogućilo je svom tvorcu da iskaže sav raskoš svog smisla za (crni) humor, ali i da se još jednom naruga konzumerizmu koji od umetnosti pravi bubble gum proizvode, pretvarajući klasike („I Am The Walrus“, „Stairway To Heaven“) metal himne („T.N.T.“, „Cum On Feel The Noize“) i pesme opscenih stihova („Gimme That Nutt“, „Brass Monkey“) u muziku čiji je cilj „da narodu skrati onih osam sati i da lijepo stane među dve reklame“, te southparkovski se izrugujući patetici („Too Soon“). Back In Black Tie je prepun humorističnih bravura i ulazi u red Čizovih najboljih izdanja.

Video: Gimmie That Nutt

Slash feat. Myles Kennedy and the Conspirators – Apocalyptic Love (Dik Hayd International)

Nakon prvog studijskog albuma gde je Majls Kenedi bio samo jedan od gostiju, Sleš je bio toliko impresioniran njegovim glasovnim sposobnostima da je odlučio napraviti celi drugi album u saradnji sa njim. Rezultat je besprekoran hard-rok album kakav muzička scena dugo nije čula. Moćni rifovi, fantastične solaže, snažan vokal i naravno prateći bend Conspirators, ono su zbog čega fanovi slušaju ovaj album iznova i iznova. Uz hard-rok pjesme, nalaze se i pesme laganijeg ritma, poput Far and Away u kojima se može vidjeti umjetničko delo Slešovih melodičnih solaža. Iznenađenje celog albuma definitivno je pjesma Anastasia koja započinje laganim prebiranjem po gitari, a onda se preoblikuje u rok pesmu s prizvukom indijske muzike.

Video: No More Heroes

Stone sour – House of gold and bones, part 1 (Roadrunner)

Ovo je prvi deo konceptualnog albuma “House Of Gold And Bones”, koji će pored audio dela, posedovati i vizuelnu prezentaciju u vidu stripa koji je Kori Tejlor uradio specijalno za ovaj album. Ovo je prvi album benda na kome ne učestvuje basista Šoun Ekonomaki. Njega je u studiju zamenio jedan od osnivača benda Skid Row, Rejčl Bolen. Pesme “Gone Sovereign” i “Absolute Zero” postale su hitovi istog trenutka kada su se pojavile. “House Of Gold And Bones, part 1” je definitivno dostigao prethodne albume, kojima je bend postavio visoke standard. Ostaje nam samo da čekamo 2013. godinu i drugi deo ovog albuma.

Video: Gone Sovereign

Tame Impala – Lonerism (Modular recordings)

Drugi album australskog psihodeličnog rok banda će se svideti ljubiteljima klasičnog psihodeličnog roka iz šezdesetih, kao i pobornicima modernijeg indi rok prizvuka. Lonerism je obavezno štivo za sve one koji se pronalaze u standardnim okvirima rokenrola. Glas Kevina Parkera, čoveka zaslužnog za celokupni Lonerism, je nežan i mekan, u kontrastu sa energičnom muzikom koja podseća na žešće dane Beatlesa. Iako Lonerism ima psihodelično veseli prizvuk šezdesetih, tematika većine pesama je tužna i prikazuje određena emotivna iskustva kroz koje je Kevin Parker prošao.

Video: Elephant

The Casualties – Resistance (Season of Mist)

Za strit pankere The Casualties su pravi izbor. Bend koji posle više od dve decenije i dalje uspeva da bude aktuelan i da svaki put unese novitet u svoje pesme. Ono što na ovom izdanju možete primetiti, jesu greške u sviranju, koje su naglašene, kako bi ličilo na koncertni prenos uz fenomenalne i česte solaže. Prava pankerica.

Video: Warriors on the road

 

 

The Cult – Choice of Weapon (Cooking Vinyl)

Fanove Culta obradovala je vest da će ipak biti novog albuma, iako je bend prvenstveno bio protiv toga. Kada se čuje novi album, jasno je da je nova odluka benda bila pun pogodak jer je pred nama sjajno hard rok izdanje. Kako bi se bolje opisao album, dovoljno je samo reći da se za producentski pult vratio Bob Rok, zaslužan za neke od bendovih najboljih albuma, ali i da sve dobija jedan mračniji ton zahvaljujući Krisu Gosu koji je karijeru izgradio preko albuma bendova Kyuss, Queens of the stone age i Marka Lanegana. Sat vremena gitarskog roka uz specifičan vokal Ijana Astburija ugurali su album među najbolje u godini.

Video: For the animals

The Eye Of Time – The Eye Of Time (Denovali)

The Eye Of Time je pseudonim Marka Euvrieja iz Kana koji se bavi elektronskom muzikom. Ne zvuči to kao ništa posebno. Međutim njegov prvenac objavila je izdavačka kuća Denovali specijalizovana za teško varljive muzičke eksperimente. Odmah sam znao da tu nisu čista (elektro) posla. Ovaj dupli CD (a trostruki LP) zvuči kao da ste pustili depresivnog šizofreničara za kompjutere i semplere da napravi svog Frankeštajna.

Video: After Us/I hate your fucking eyes

 

Therion – Les Fleurs du Mal

Ovo je verovatno jedno od najvećih iznenađenja za fanove simfonik metala ove godine. Kristofer Johnson šokirao je sve albumom obrada starih francuskih šansona. Ovaj album ne samo da briše sve granice između žanrova, nego i između vremenskih razdoblja u muzičkoj istoriji. Iako se početku na ovaj umetnički projekat, kako ga Johnson sam naziva, gledalo prilično skeptično, ubrzo se Les Fleurs du Mal pokazao pravim draguljem 2012. godine.

Video: Poupée de cire, poupée de son

 

The Killers – Battle Born (Island/Vertigo)

Od prošlog albuma bilo je jasno da je sastav iz Las Vegas svoj rok zvuk ostavio negde u pustinji Nevade i omekšao, postao popičastiji i svetliji poput svetla velikog kockarskog grada. Malo je falilo da se album ne nađe na ovoj listi, ali samo zato što mu treba više vremena da se „svari“. Deifinitvno nije disk koji će vas uloviti na prvo slušanje, već vam se postepeno uvlači pod kožu. Kako i dolikuje Las Vegasu na „Battle Born“ je sve pompeznije. Čak 7 producenata je radilo na njemu (među njima Brendan O’ Brijen i Danijel Lenua), a deo miksovanja radio je i njihov stari saradnik Alan Molder. Za nijansu bolji album od prethodnika, sa nekoliko dobrih radijskih hitova.

Video: Here With Me

The Tallest Man On Earth – There’s No Leaving Now

Kristiajn Matson vrlo lako se može smatrati nekom inkarnacijom Boba Dilana, s tim što ovaj još nije umro. Pod ovim imenom Kristiajn isporučuje svoje treće studijsko izdanje na kome prigrljuje tradicionalni folk bolje od većine Amera koji ovom Šveđaninu mogu samo da zavide na raskošnom korišćenju akustike, pametnoj upotrebi klavira, prilično dobrim tekstovima i „stegnutom“ glasu. Jesu sad neki Sinovi Mumforda odneli slavu ali ovo je za one koji traže više.

Video: There’s No Leaving Now

 

The Vaccines – Come of Age (Columbia/Menart)

Iako imenom sugeriraju da su odrasli i spremni za izazove, novi album samo donekle to ispunjava. Bend nakon debi albuma sve je više prisutan na svetskoj sceni, rade velike festivale i dobijaju zavidan medijski prostor, makar u Britaniji. Sa druge strane, njihov indi-pank rok još čeka sazrevanje. Prva polovina albuma deluje previše „dečački“, ali već drugi deo je malo kompleksniji, pa sirov gitarski pank ritam dobija i neke melodične, osećajnije solaže. The Vaccines su sve bolji indi rok bend i na pravom su putu da naprave neki svoj „Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not“ (Arctic Monkeys) ili „Is This It“ (The Strokes).

Video: Teenage Icon

The Weeknd – Trilogy (Republic)

Tri mikstrake koje je u toku prošle godine za besplatan daunloud namenio Abel Tesfaje, koji se krije iza imena Weeknd, sada su izdate kao album za izdavačku kuću. Uspeh koje su originali stekli bio je dovoljan razlog da se Republic zainteresuje i potpiše ugovor sa Kanađaninom. Sve tri trake su remiksovane i ukopljene u jednu trilogiju. Moderni slou tempo R&B pravo je osveženje na muzičkoj sceni. A pesme poput „Wicked game“, „The Morning“, „Rolling Stone“ samo su neke vredne pažnje na pomenutoj kompilaciji.

Video: Wicked Games

Thrice – Anthology (Staple Records / Workhorse Music Group)

Kalifornijski bend Thrice ovim albumom se oprostio od svojih fanova. Teško je poverovati da bend može da zvuči ovako iskreno na live albumu. Na ovom albumu se nalaze pesme koje je bend snimio na poslednjoj turneji. Bez post-produkcije i dosnimavanja bend zvuči kao u studiju. Birane su pesme koje bi pokrile desetogodišnju karijeru benda. Tu su “To Awake and Avenge The Dead”, zatim “Beggars”, “Kill me Quickly” i “Words In Water”. Pokrili su i agresivniju, post hardcore stranu benda, kao i onu laganiju. Fantastičan album za kraj. Ostaje samo da se nadamo da ovaj hiatus nije konačan.

Video: Anthology

Ufomammut – Opus Alter (Neurot recordings)

Ovaj italijanski trio vrlo lako se može svrstati u sam vrh svetske psihodelične stoner scene. Nakon albuma „Opus Primum“ koji je bio pomalo dosadnjikav i u suštini zvučao kao uvod za nešto, žabari su snimili „Opus Alter“ i pokazali za šta je prethodno izdanje bilo uvod. Svih 5 pesama na ovom albumu topiće vam mozak dok ne krenete da gazite po onome što je od njega ostalo.

Video: Deityrant

 

Woods Of Ypress – Woods 5 (Grey skies & electric light) (Earache Records)

Tužno je kada shvatite da će ovo biti poslednji album benda. Naime pevač Dejvid Gold prerano nas je napustio ove godine zbog j***ne saobraćajne nesreće. Iza sebe je ostavio 5 albuma koje kruniše ovaj o kome ovde pričamo. Duboko dirljive i iskrene pesme nateraće vas na razmišljanje. Dejvid teško da je nešto bolje mogao da ostavi iza sebe od ovog albuma. Živeće večno kroz svoju muziku koja je, paradoksalno, prepuna smrti.

Video: Kiss My Ashes

 

Listu kreirali: Aleksandar Nikolić, Anđela Jovanović, Dajana Lerić, Davor Lerić, Dejan Dinić Dorian Sabo, Marina Kompar, Miloš Najdanović, Miloš Pavlović, Nemanja Đorđević, Petar Kostić, Savo Drakulić i Uroš Kostić