Godinama se već trudimo da na kraju svake godine prikažemo muziku koju smo slušali, promovisali, recenzirali i time ukažemo šta je sve svetska scena imala da ponudi u prethodnih 12 meseci. Lista je uvek bila iz dva dela, sa preko 100 albuma. Ove godine želeli smo da više pažnje obratimo na domaća izdanja i odlučili da ovu listu ograničimo na 50 albuma sa svetskog tržišta. Pogledajte šta je, po našem mišljenju, vredelo čuti u ovoj 2013. godini:
Arcade Fire – Reflektor (Merge, Sonovox)
„Reflektorom“ su kanadski rokeri otišli korak dalje. Na dvostrukom disku istražuju teme iz haićanskog folklora, filozofije Serena Kjerkegora i mita o Orfeju i Euridici. Sjajan umetnički rok kombinovan sa disko, rara i karnevalskom muzikom čine jedno zabavno izdanje. A da ne govorimo da je „Reflektor“ možda najbolja pesma koju su napisali u dosadašnjoj karijeri.
Video: Reflektor
Beady Eye – BE (Columbia)
Da je mali Lijam prerastao dečije bolesti koje su ga sputavala da od prvog albuma svog benda napravi mastodonski hit, svedoči nam ovogodišnji pokušaj Beady Eyea. Umesto da se trude da nekome udovolje nešto, bivši članovi Oasisa prave muziku kakva se njima sviđa, a veći dokaz zrelosti ne postoji. Noel mu, bar za sada, ne treba. „Shine A Light“ će vas prosto oduvati, a svaka od balada sa ovog albuma će vam dopreti do nekih brazdi na mozgu i ugnezditi svoj engleski na neodređeno.
Video: Second Bite of The Apple
Black Rebel Motorcycle Club – Specter At The Feast (Abstract Dragon/Vagrant)
Mešoviti rok trio prebrodio je muke, ponovo su odenuli rokerice i dohvatili se instrumenata kako bi spremili album. Naslov preveden sa engleskog je „Duh na gozbi (proslavi)“ (Mekbet) i već nagoveštava da će njegov veći deo biti posvećen Majklu Binu, ocu frontmena benda Roberta Levona Bina. U pitanju je težak album sa dostra smrti na njemu, sa tek po kojom ubrzanom garažnom pesmom.
Video: Hate The Taste
Blackfield – IV (Kscope)
Na četvrtom albumu Blackfielda nastavila se priča koja je započela sa prethodnim „Welcome To My DNA“. Naravno, radi se o udaljavanju Stevena Wilsona (Porcupine Tree) iz procesa pisanja. Aviv Geffen, kao druga polovina kreativnog tima, je prethodnim albumom već naslovom sugerisao da će Blackfield biti oblikovan više pod njegovim uticajem. Wilson je zbog obaveza sa svojim matičnim bendom i solo karijerom sveden na ulogu gosta i producenta. A Geffen će se neminovno susretati sa skepticima i Wilsonovim fanovima koji će tvrditi suprotno od istine, a to je da je ovo odličan album i da Blackfield samouvereno nastavlja dalje.
Video: Jupiter
Arctic Monkeys – AM (Domino)
Šefildska četvorka koja je pre nekih desetak godina napravila bum na svetskoj sceni, ovim albumom pravi još jedan isti takav bum, samo osetno zreliji i određeniji. Predivan je osećaj čuti da je Aleks Tarner konačno postao čovek i napustio svoje adolescentske godine jednom za svagda. Rifovi su takođe zreliji, strukture pesama i, što je najbitnije, stav – koji govori da sa Majmunima nema zezanja, ukoliko oni to ne žele. Kvalitet i zaraznost melodija na ovom albumu prosto „upada u oči“ ove godine, čineći AM jednim od najkvalitetnijih izdanja godine.
Video: Do I Wanna Know?
Bonobo – The North Borders (Ninja Tune)
Simon Green, basista, Dj i producent poznatiji kao Bonobo, je sa The North Borders pokazao da mu karijera ide uzlaznom putanjom. Naslednik fantastičnog „Black Sands“ iz 2010. je pun gudača, saksofona, laganih elektronskih ritmova i opuštajućih vokala. U pesmi „Heaven For A Sinner“ vokalnu deonicu je potpisala maestralna Erykah Badu. The North Borders je album koji odlično leži uz popodnevnu kafu.
Video: Cirrus
Christopher Lee – Charlemagne: The Omens of Death (Charlemagne Productions Ltd.)
Objavljivanjem ovog izdanja, svog četvrtog studijskog, u devedestprvoj godini života, glumac Christopher Lee je postao najstariji metal muzičar na planeti. Album Charlemagne: The Omens of Death, nastavak je tri godina starijeg Charlemagne: By the Sword and the Cross, a oba izdanja bave se životom Karla Velikog, franačkog cara koji je i predak samog Christophera. Koristeći heavy, melodic, power i symphonic metal uticaje, Charlemagne: The Omens of Death predstavlja jedno krajnje zanimljivo istorijsko putovanje, koje će biti zanimljivo kako fanovima pomenutih muzičkih pravaca, tako i široj publici koja ceni lik i delo ovog glumačkog velikana.
Video: Charlamagne: The Omens of Death
Daft Punk – Random Access Memories (Columbia)
Album je produkcijski savršen, čini se da je mnogo pažnje posvećeno svakom segmentu svake pesme i da su Tomas Bangalter i Gaj-Manuel de Omem-Kristo vodili računa o svakom detalju. Iako album nije savršen, sigurno je da može da bude podsticaj za mnoge muzičke polemike i da bude jedna od lektira elektronske muzike, kao što je kompletan opus ovog benda. A o uspehu albuma govori novi planetarni hit „Get Lucky“ koji se nije skidao sa radio stanica cele godine.
Video: Get Lucky
David Lynch – The Big Dream (Sacred Bones/Sunday Best)
Kad nema sredstava ili vremena da nas „tripuje“ i plaši filmovima, cyber horror blues će poslužiti, verovatno misli Dejvid Linč. Uvrnuta i bolesno mračna zvučna vizija američkog sna, režirana, odsvirana i ispostavljena uz kafu i kolače, u kojima postoji nešto mrtvo. Album koji se sluša kada nemate volje ni za čim što držite na vašem hard..ovaj iPodu. I već na prvu loptu ostavlja prejak utisak.
Video: I’m waiting here ft. Lykke Li
Black Sabbath – 13 (Vertigo, Universal)
Album Black Sabbatha u originalnoj postavi i na papiru i u praksi ima sve predispozicije za izvanredno izdanje. Ozi Ozborn jeste stariji nego pre četrdeset godina, glas mu ne dostiže neslućene visine kao nekada, ali ono što je Sabate činilo Sabatima, mrak, mučnina i „zlo“ su tu. Tonijeva gitara na ovom albumu zvuči tako da naprosto isteruje sve ovogodišnje gitarske albume iz sobe. Da li bez staraca nema udaraca ili se ovde pak radi o skupini ljudi koja će uvek praviti kvalitetnu muziku, nije na nama da odlučimo, ali da je Trinaestica jedan od najboljih albuma godine, to bismo već mogli da vam kažemo bez većeg premišljanja.
Video: God is Dead?
Eels – Wonderful, Glorious (Vagrant Records)
Mark Oliver Everett poznatiji kao E nalazi dovoljno inspiracije da zablista i na svom jubilarnom 10. albumu. Dve reči iz naslova adekvatno opisuju vajb izdanja na kome E i pored standardne melanholije isporučuje i poletnije komade poput „Bombs away“ i „New alphabet“. Kao da je Everettu laknulo nakon prethodne iscrpne triologije albuma. Ovim albumom dokazano je da retko koji noviji indie rock izvođač može da primiriše iskusnim Eelsima.
Video: New Alphabet
Foxygen – We Are The 21st Century Ambassadors Of Peace And Magic (Jagjagwuar)
Na “We Are The 21st Century Ambassadors of Peace & Magic” Foxygen su se udaljili od eksperimentisanja i progresivnosti njihova prvenca “Take The Kids Off Broadway” i poprimili nešto komercijalniji i mirniji zvuk, pokazujući kako se dobro snalaze u svim domenima psihodeličnog roka. Iako na drugom studijskom albumu nedostaje pesama poput “Teenage Alien Blues”, desotominutnog ostvarenja sa prethodnog albuma na kojem Foxygen potpuno pokazuju svoje muzičke veštine, pritom podsećajući na slične radove Doorsa, za to se delimično iskupljuju sa pesmom “Shuggie” i njenim fank delom. No, nedostatak dužih eksperimentalnijih pesama te njihova povremena predvidljivost potencijalne su zamerke koje bi se mogle uputiti “21st Century Ambassadorsu”. Uprkos takvoj, moglo bi se reći, pop strukturi ovog albuma, Foxygen će bez problema, kao ambasadori mira & magije 21. veka, postati jedni od snažnijih modernih predstavnika psihodeličnog rocka.
Video: Shuggie
Haim – Days Are Gone (Polydor)
Sestre Haim nova su senzacija u rok muzici, pogotovo na britanskom ostrvu. Njihovo višeglasje udruženo deluje kao jedan moćan vokal koji koketira sa muzičkim stilovima od popa i R&Ba do indi roka, diska i elektro roka. Njihov umetnički izraz zvuči baš osvežavajuće, kao kada bi čuvene TLC devojke pevale u nekom pank rok bendu. Albumu se jedino može zanemariti što je pomalo nekonzistentan, ali za debi je to sasvim prihvatljivo.
Video: Falling
How to destroy angels – Welcome Oblivion (Columbia)
Još jedan rizičan potez u muzičkoj industriji – raditi nešto sa sopstvenom ženom. Ovo je jedan od dva čvrsta dokaza da Reznor nije bez razloga dobio onog Oskara. Trent Reznor, njegova prelepa žena i Etikus Ros prave toliko dobar post-industrial da je stvarno čudno zbog čega taj žanr nema toliku popularnost. Da je ovo izdato devedesetih, sada bi bilo opšte mesto na listama najboljih albuma ikada. Ovako, ostaje nam kao jedna od najsjanijih sporednih uloga ove godine. Kao što Kevin Spejsi u Dežurnim Krivcima, sporednom ulogom, zasenjuje ostatak ekipe, tako i HDTA, suvereno vlada iz senke.
Video: How Long?
Clutch – Earth Rocker (Weathermaker Music)
Američki stoner rock bend, Clutch, iza sebe ima više od dvadeset godina bavljenja muzikom. Deseti studijski album može se opisati kao brz, žestok i energičan, za šta su zaslužne turneje s bendovima Motorhead i Thin Lizzy. Pomalo nostalgičan album koji odaje počast hard rock-u, čemu doprinose i solo deonice Tima Sulta. Tekstovi su raznoliki; naći će se tu i antiratne pesme, ali i rock himna “The Face”, međutim, “Gone Cold” osvaja jer odskače svojom smirenošću i kao jedina lagana pesma stvara balans na sredini albuma.
Video: Earth Rocker
Hugh Laurie – Didn’t it Rain (Warner Bros.)
Kada se holivudski glumci dohvate muziciranja, to ume da bude gadno. Kada se britanski glumci uhvate muziciranja, nastane ovo, iskren bluz tribjut. Bio on džangrizavi doktor ili imbecilni princ, Lori će uvek ostati jedan multitalentovani dr*adžija. Čovek ubada muziku od koje je sam dosta mlađi bez većih problema, i još jednom pokazuje zbog čega je rokenrol morao da ode u Britaniju na usavršavanje da bi bio ovo što jeste danas. Bluz jeste američka muzika, ali je niko ne izvodi sa više stila od Engleza.
Video: Wild Honey
Iggy Pop and the Stooges – Ready to Die (Fat Possum Records)
Smrt Rona Ashetona, legendarnog gitariste Stoogesa, otvorila je mesto za povratak Jamesa Williamsona, gitariste sa kojim je pre četiri decenije bend snimio antologijski album Raw Power. Iako je prošlo četrdeset godina, i članovi benda su uveliko u svojim šezdesetim, album Ready to Die pokazuje da imati šezdeset i kusur nije prepreka za pravljenje kvalitetnog i čvrstog garažnog rocka. Pored hard stvari, treba izdvojiti i akustičnu „The Departed“ koja je posvećena pokojnom Ashetonu. Iako su možda „spremni da umru“ i dalje dovoljno vitalni da praše i isporuče dobar album.
Video: Burn
Jake Bugg – Shangri La (Mercury/Island)
Objaviti ovako kvalitetno izdanje sa 19 godina, daleko je od česte pojave danas. Doduše zasluge idu i producentu Ricku Rubinu, koji je u ovo izdanje uneo isti onaj folk, country i Americana šmek kojim odišu albumi iz serijala American Recordings Johnnyja Casha. Mlađani Jake, jedinstvenom kombinacijom uticaja, od pomenutog Casha, Neila Younga, i Dylana, do Oasisa i Libertinesa, pravi je dokaz da je i dalje moguće isporučivati dobre albume kao kantautor. Bugga inače svrstavaju među prvoborce folk revivala, koji dobija sve više pristalica na ostrvu.
Video: Slumville Sunrise
Jim James – Regions Of Light And Sound Of God (ATO)
Omiljeni pevač Stena, glavnog junaka serije American Dad, Džim Džejms objavio je svoj prvi studijski album mimo benda My Morning Jacket. Psihodelični rok bend prepoznatljiv je po odzvanjajućem glasu svog pevača, i tu karakteristiku Džejms prenosi na svoj album. Naglašena reverberacija i tonovi iz visokog registra najbolja su odlika albuma. Sa druge strane, muzički, za razliku od MMJ, sve je odrađeno minimalistički. Nema kompleksnih deonica, već uglavnom elektronskog bita koji prati vokalnu melodiju.
Video: State of the Art (A.E.I.O.U.)
David Bowie – The Next Day (ISO, Columbia)
Godina u kojoj je Dejvid Bouvi konačno opet sišao među smrtnike je bez sumnje pripala njemu. Iz jednog aspekta hroničarski, iz drugog retrospektivni, iz svih aspekata, kao i uvek, van svog vremena Sledeći Dan pogađa pravo u cilj. Bouvi zvuči moćno, bend još moćnije. Ovaj album poseduje raznovrsnost i ozbiljnost jednog Heathena, ali bez tolike količine mraka i post-apokaliptičog sentimenta. Bouvi ne bi bio Bouvi da na svom albumu nema neka rešenja kojih još uvek na sceni nema, pa je tako i sa The Next Dayom, koji, nadamo se, najvaljuje još jedan period u karijeri čuvenog umetnika.
Video: The Stars (Are Out Tonight)
Karnivool – Asymmetry (Density Records, Cymatic)
Album Asymmetry definitivno i jeste asimetričan. Dok u prvom delu albuma prevladavaju žestoke pesme, u drugom su zastupljenije pesme mirnijeg tipa, ali to ne znači da u laganijim pesmama neće doći do asimetričnog izliva metala ili obrnuto. A onda je tu i taj ekstravagantan stil kojega sam kreativno nazvao karnivool stilom. Pesma koja nosi isti naziv kao i naziv albuma, Asymmetry, spada u taj stil. Celu pesmu prati taj jedan specifičan zvuk koji uđe ljudima pod kožu. Kada bi vasiona imala srce, zvuk njenih otkucaja imao bi isti zvuk kao i ova pesma! Ako želite osetiti muziku na drugi način, ako želite videti muziku, krenite na put s Karnivoolom.
Video: Asymmetry
Korn – The Paradigm Shift (Prospect Park, Caroline, Universal)
Korn je odlučio da se vrati na metal scenu posle istupanja u sferu elektronske muzike („The Path of Totality“). Vrlo dobra odluka je bila da vrate u tim „Head“-a koji je pojačao gitarsku oštricu i da se pesme okrenu ka jednostavnijem, straight to face zvuku. Tokom albuma možemo da čujemo miks njihovog starog zvuka i blagih elektronskih zvukova koji čine dobru sintezu prethodnih ideja na ranijim albumima. Ipak, fantastična je zamisao da se moderan metal album promoviše prvobitno sa gotovo čistim elektronskim singlom „Never Never“ koji je uspeo da iznervira neke ljude, što je uvek pozitivno.
Video: Never Never
Mazzy Star – Seasons of Your Day (Rhymes of An Hour)
Popularna kalifornijska grupa iz 1990ih godina nakon više od decenije objavila je novi studijski album. My Bloody Valentine su svojim povratničkim albumom sa početka godine pokazali da u svetu i dalje ima sluha za šugejz muziku, te je i to otvorilo vrata novom albumu Mazzy Star. Sanjiv glas Sandovalove opija uz tripozne gitarske zvuke Dejvida Roubeka.
Video: Lay Myself Down
Melvins – Everybody Love’s Saussages (Ipecac)
Bilo da se okrenete originalima, ili zadržite ove covere, Melvins su ostali dostojni svojoj misiji, uneli još malo distorziranije buke u naše živote, i svakako skrenuli pažnju ne neke skrajnutije bisere (npr The Scientists). Tu su i The Kinks, čisto da bi mlađa publika videla kako je sve počelo. Za recenzenta, za vas, za čitavu rokenrol scenu. Za svakog mladog pacova koji pokušava da ispliva na obalu. Za sve. Kada bih tražio zamerke, to bi bila zamerka na bend, a ne na muziku koju ovde dostojno prezentuju, a takvih zamerki zaista nemam.
Video: Attitude
Kings Of Leon – Mechanical Bull (RCA)
Braća Falovil prevazišla su lične probleme i uspeli da iz sve te muke iznedre sjajan „Mechanical Bull“. Kings of Leon nakon osvajanja Britanije, ovim albumom, napokon, učvršćuju tron u svojoj domovini SAD-u, pričom o modernim kaubojima ispričanu kroz sirove, prljave, garažne rifove, ali i njima poznatim moćnim baladama.
Video: Supersoaker
Midlake – Antiphone (Bella Union)
Odlazak alfe i omege benda, Tima Smitha, izazvao je sasvim opravdanu bojazan šta će biti sa Midlakeom na novom albumu. Ostatak benda se snašao, pomalo neočekivano, krajnje dobro. Ovo je prvi album koji se može opisati kao potpuno zajednički napor svih članova. Zvuči drugačije u odnosu na sanjiva dva prethodnika(„The Trials of Van Occupanther“ i „The Courage of Others“), u to nema sumnje. Midlake su novim jačim gitarskim i psihodeličnijim zvukom otvorili novo poglavlje i njime će izgleda učiniti nemoguće-izbeći kuknjavu za ranijim radovima.
Video: Antiphon
Miles Kane – Don’t Forget Who You Are (Columbia)
Mlađani Kejn polako ali sigurno na mestu ovogodišnjeg Iznoguda kuje plan za osvajanje sveta. Kada se Sultan (Aleks Tarner) bude umorio, dobri naš Iznogud će upasti na tron, skačkajući sa svojim rifovima i pozitivnom energijom. Za razliku od ostale indie/brit-pop leftover bratije, Majls svoj pozitivizam opravdava i ne dozvoljava besmislu da mu se ušunja u pesme, i sve to dok razvaljuje ultra-zarazne a-ne-tako-jeftine rifove na gitari. Pravi dragulj.
Video: Taking Over
Moby – Innocents (Little Idiot)
Lagani ritmovi i melanholične melodije su recept za odličan album koji Moby već godinama koristi. Specifičnost vezana za Innocents je da je Moby na ovom albumu prvi put mesto producenta ustupio nekom. Nije nimalo pogrešio jer je Mark „Spike“ Stent obavio odličan posao. Mark Lanegan, Wayne Coyne i Skylar Gray su neki od gostiju koji su svojim vokalima upotpunili album.
Video: The Lonely Night ft. Mark Lanegan
Motörhead – Aftershock (UDR GmbH)
Spid metal legende, britanski sastav Motorhead, ove godine su izbacili svoj 21. studijski album „Aftershock“ i pokazali da nastavljaju u svom stilu. Ceo album je brz, a osim prvog singla „Heartbreaker“ preporučujemo i pesmu “Going To Mexico”. Album su pozitivno ocenili svi svetski recenzenti, a ubrzo nakon njegovog objavljivanja, sastav je krenuo na turneju, ali se Lemi razboleo, te se čeka njegov oporavak. Sve u svemu, odličan album, jedan od najboljih metal albuma ove godine.
Video: Heartbreaker
Nick Cave and the Bad Seeds – Push The Sky Away (Bad Seed Ltd.)
Pri analizi albuma Nika Kejva i The Bad Seedsa, polazak od pretpostavke da se radi o umetničkim delima, pre nego običnim rok albumima, se čini jedino ispravnim. Ove godine, Kejv je u svojoj 55. godini, stvorio sliku čudne estetske prirode, koju što duže gledate to ste više ubeđeni da stojite isrped ultimativnog umetničkog dela. Bez muzičke podrške gitarista, Kejv i nešto drugačiji „Sidsi“ dostižu poetski vrhunac ovim albumom, koji pravi život dobija kroz tekstove, koji, čini se, nikada nisu bili zreliji.
Video: Jubilee Street
My Bloody Valentine – mbv (Pickpocket)
Na „m b v“ se oseća kontinuitet stila koji su My Bloody Valentine stvorili na „Loveless“-u. Što nije čudno jer je pevač i gitarista, Kevin Shields, rekao kako je deo materijala snimljen 96./97. Za razliku od svog prethodnika, m b v sadrži više muzičkih tranzicija u sebi, što ga čini nešto progresivnijim. Na novom albumu svoj stil distorziranih gitara pomešanih sa distanciranih blagim vokalima eksploatišu najviše na prve tri pesme.
Video: She Found Now
Paul McCartney – New (Emi/Hear Music)
Ser Deka se dobro drži za svoje godine i, što je najvažnije, i dalje ima sposobnost da napravi dobar album. Dok na nekim deonicama podseća na The Beatles, na nekim zalazi u postmoderni pop. Ovaj album je laureat pedigrea Pola Mekartnija. Ruku na srce, iako nema nove Elenore Rigbi, ovaj album se značajno približava senzibilitetu Buba. Možda čak i previše.
Video: New
Pearl Jam – Lightning Bolt (Monkeywrench/Republic)
Na „Lightning Bolt“-u se smenjuju lične frustracije sa besom i gnevom. Mešavina optimizma i krajnjeg pesimizma. Duhovni vođa benda, Edi Veder je jako ozbiljan na albumu, a na trenutke i mističan. Primećuje se i njegova borba sa krizom srednjih godina. Edi predstavlja skeptika, sredovečnog oca koji se bori sa životom i ne oseća se ni malo prijatno u svojoj koži nalazeći nove probleme sa željom da se suoči sa njima. „Munja“ predstavlja jedno vrlo zrelo i konzervativno izdanje benda, iako ne pretenduje da bude njihov najbolji album do sada. Prosedi mladići iz Sijetla nagoveštavaju da je period sirovih emocija je daleko iza njih, ali ne i buntovni rokenrol stav, stoga su nam podarili jedan prijatan album koji se postepeno brusi do tačke usijanja.
Video: Sirens
Pelican – Forever Becoming (Southern Lord Records)
Jedan od najpoznatijih post rock bendova, uz Russian Circles, na svom petom albumu ponovo pronalazi pomalo zaboravljenu žestinu. Moguć uzrok tome je i odlazak glavnog kompozitora benda, gitariste Laurent Schroeder-Lebeca. Bilo kako bilo, Pelican su se brzo konsolidovali sa novim članom i preporodili svoj bes koji im je nedostajao. Da je ovo pop muzika javnost bi se lomila oko prodaje ovog albuma i albuma pomenutih Krugova, koji je takođe izašao ove godine. Sva „sreća“ top lista i velikih para ovde nema, tako da smo samo dobili dva odlična albuma.
Video: Deny The Absolute
Nine Inch Nails – Hesitation Marks (Columbia, The Null Corporation)
Oskarovac, umetnik, buntovnik i rok ikona, Trent Reznor, najsvežijim izletom u muzičke vode svojim plovilom naziva Nine Inch Nails, savršeno oslikava stadijum života u kome se nalazi. To je, razume se, daleko od The Downward Spiral i The Fragile, ali to mu je i cilj, jer Reznor nije isti čovek kao pre dvadeset godina. Mešavinom EBM-a, Post-industriala i naravno, glavnog jela, klasičnog NIN zvuka, Reznor dobija svoj najispoliraniji i najsavršeniji album do sada.
Video: Came Back Haunted
Placebo – Loud Like Love (Universal)
U talasu muzičara koji su ove godine izdali svoja najzrelija izdanja, drugo mesto (prvo pripada Trentu Reznoru, dva puta) zauzima Placebo. Molko je i dalje Molko, samo je sada malo promišljeniji, pa se na „Glasnom kao ljubav“ nalaze pesme malo univerzalnijeg karaktera. Naravno, ne treba pomisliti da je Placebo izgubio svoj senzibilitet, jer to nikako nije slučaj. Iako mu je artwork šaren kao vašarski butik, Loud Like Love spada u ozbiljnija izdanja Placeboa.
Video: Too Many Friends
Russian Circles – Memorial (Sargent House)
Čikaška trojka ovim, petim po redu, albumom čvrsto je zadržala svoje mesto u samom vrhu post rocka. Gitara, bas i bubanj su sasvim dovoljni ovom bendu da kroz kompleksne instrumentale ispričaju neke zanimljive priče. Album obiluje teškim rifovima, zidovima buke i gitarskim efektima, a opet atmosferičnih i laganih delova ima kroz ceo album. Gostovanje Chelsea Wolf u pesmi „Memorial“ je jedini deo albuma gde ima vokalnih deonica, i ona je svoj posao odradila maestralno.
Video: Burial
Sigur Ros – Kveikur (XL)
Ljudi koji su već nakon preslušane polovine albuma doneli zaključak da nije kao nijedan dosadašnji album ovog islandskog benda, nisu ni najmanje pogrešili. Sigur Ros su na ovom albumu otišli dalje od pejzažnih instrumentala i vokala nalik na elfovske. Kveikurom dominira neka tamnija atmosfera, ritam sekcija je dobila na značaju nakon odlaska Kjartana Sveinsona, a gitara ima metalski prizvuk severnih zemalja. Odličan početak nove epohe benda.
Video: Isjaki
Stereophonics – Graffiti on the Train (Stylus Records)
Stereophonics su jedni od možda najpodcenjenijih bendova moderne rok scene. Potpuno neopravdano. Iako su imali pregršt hitova i dobrih albuma, nekako su njihovi „vršnjaci“ Kaiser Chiefs, Franz Ferdinand i Killers prolazili daleko bolje. „Graffiti on the train“ je album nabijen gitarskom rok energijom koju obogaćuje hrapavičast glas Kelija Džounsa. Dramatičnosti albuma doprinosi bogata orkestracija. Muziku obogaćuju zvuci violine, violončela, viole, trube, horne i trombona.
Video: In A Moment
Queens Of The Stone Age – …Like Clockwork (Matador, Rekords Rekords)
Na prvo slušanje, album koji se čini samo osrednjim izdanjem. Sa svakim sledećim slušanjem utisak o albumu se značajno poboljšava. Ono što na početku deluje kao zbrkana lista pesama, polako dobija smisla. Većinom zvuči namerno gitarski sirov, prepoznatljivo za QOTSA. Suština albuma je strah od smrti i svest o ljudskoj smrtnosti, zapravo Omovoj smrtnosti… ali i razočarenje. Vraćen iz mrtvih nakon rutinske operacije koja je krenula po zlu, zamalo je digao ruke od svega. Ali umesto da nestane i zavuče se u „zečju rupu nikada da ne bude pronađen“ (I Appear Missing), pevač izlaz nalazi u umetnosti i stvara jako ličan album, uz pomoć svojih prijatelja iz muzičkog sveta, i postaje Vampir vremena i sećanja.
Video: I Appear Missing
Suede – Bloodsports (Warner Music)
Suvišno je reći da je centralna tema albuma ljubav, jer je to jedina tema na albumu. Deset skladno ukomponovanih i umerenih balada smešteno je u 40 minuta muzike. A fascinantno da iako su u pitanju balade nimalo ne deluje dosadno niti monotono. Još bolje, ne deluje patetično niti kliše kao što su Hurts učinili na svom aktuelnom disku. Svakako veliko iznenađenje u ovoj, muzički bogatoj godini. Nema spektakla, skroman je, i sam reunion benda je u senci većih bendova, ali Suede makar mogu biti mirni jer su uspeli da ponove svoj raniji uspeh.
Video: It Starts And Ends With You
The Knife – Shaking The Habitual (Rabid)
Švedski elektronski duo je tek posle šest godina snimio i objavio novi album. On je težak i većim delom tmuran. Skandinavija je u pogledu ekonomije i društva obećana zemlja. Dok Sigur Ros svoj Island vole da predstavljaju kao magijsko mesto koje se krije ispod leda, The Knife muzički pokazuju tamnu stranu Švedske. Nigde oni eksplicitno ne ističu mane i ne ruše bajku obećane zemlje, već kao da upijaju negativnu energiju te zemlje. Muzički su dosta pod uticajem kraut roka, čak je i deo albuma sniman u Berlinu. The Knife razmišljaju široko i zvuče minimalistički ili pak obrnuto-razmišljaju minimalistički a opet zvuče široko…zavisi od vaše interpretacije.
Video: A Tooth For An Eye
The Replacements – Songs For Slim EP (Songs for Slim: A Fundraiser for Slim Dunlap)
Jedni od pionira alternativnog roka, koji je iznikao iz panka, okupili su se ne bi li pružili pomoć svom bolesnom prijatelju Slimu Danlopu. Duh Amerike koje više nema, alternative, angsta i pijanih akorda davno nije bio lepše spakovan, nego kada to urade Tomi Stinson i Pol Vesterberg na ovom izdanju. Bez pompe, bez tehnoloških šagabaja, „Zamene“ pokazuju zbog čega su nezamenjive. Najtoplije izdanje godine.
Video: Everything’s Coming Up Roses
The Vaccines – Melody Calling EP (Columbia)
Uprkos dva dobra albuma bend i dalje ne uspeva da se probije, pa novim EP-om prave preokret od 360 stepeni i najavljuju nešto potpuno novo. The Vaccines snimajući „Melody Calling“ žele da promene svoj zvuk, da pokažu da umeju da prave još melodičnije pesme, malo složenije teksture. Napravljen je da zvuči rokenrol nostalgično, sa detaljima poput povremenih šumova (namernih) da zvuči retro… a znamo da je termin „retro“ svetinja među današnjim hipsterima, te ovakav pristup vrlo lako može doneti laku zaradu i popularnost. Ovakav obrt u zvuku bio je neočekivan, a lično ga smatram jako pozitivnim. Umesto jednostavnih, nekada dosadnjikavih užurbanih pesama, The Vaccines su servirali nešto kompleksnije ritmove, čistiji i razloženiji zvuk gitare i harmoničnost glasova. Ostaje se videti kako će to na dalje obeležiti karijeru benda.
Video: Melody Calling
The National – Trouble Will Find Me (4AD)
Album samo površno deluje melanholično i depresivno. U nekom lošem raspoloženju može teško da padne, ali mu se ne sme zbog toga negativno suditi. Iz dubine vuče ka površini, teži nekom boljem pogledu na svet, iako mu nije takva tematika. I više nego odlično izdanje kojim The National učvršćuju svoje mesto među značajnim bendovima moderne scene. „Trouble Will Find Me“ dodatno i neosporivo potvrđuje da National nisu festivalski bend. Oni su mnogo ličniji, privatni, smatrate ih samo vašim. Ne želite da ih delite sa svetom. Slušaće te ih potpuno sami, u krugu najbližih prijatelja ili u nekom mračnom klubu izbegavajući kontakt sa osobom do vas.
Video: Graceless
Tom Keifer – The Way Life Goes (Merovee Records)
Solo prvenac frontmena Cinderelle donekle nastavlja priču sa mesta gde je Keiferov bend stao pre gotovo dve decenije njihovim poslednjim studijskim albumom, Still Climbing. „Teži“ komadi sa „The Way Life Goes“ plene energijom i sirovim, neispeglanim zvukom, no za Keiferovim žestokim bluesiranim hard rockom ne zaostaje puno ni „mekši“ deo albuma, prekrasne akustične balade à la Rolling Stones. Iako ovaj album duhom pripada sedamdesetim godinama prošlog veka, njegov zvuk nije arhaičan; naprotiv, The Way Life Goes je produkcijski, pa i melodijski moderan album koji ulazi u red najboljih hard rock izdanja, iako hard rock nije jedina, pa ni ključna žanrovska odrednica kada je o njemu reč, u 2013.
Video: The Flower Song
Tricky – False Idols (False Idols)
Veteran trip hopa je do ovog albuma neminovno lutao na prethodnih nekoliko izdanja. Sa njih bi se, tu i tamo, izdvojila po neka pesma i to je sve. Sa „False Idols“ ponovo je nekako sve „kliknulo“ tako da on poseduje dosta onoga što je proslavilo njegov epski debi iz 1995. Album je odlična celina koja vas uvlači toliko duboko da ne poželite da preskočite ni jednu pesmu. Takođe malo se okanuo eksperimentisanja sa bukom, tako da je ovo jedno izdanje prijatno za slušanje, ali to ga ne čini ni malo plićim u odnosu na prethodne njegove radove.
Video: Parenthesis feat. The Antlers
Travis – Where You Stand (Red Telephone Box / Kobalt Label Services)
Netipično za ovaj škotski bend, duga je bila studijska pauza od albuma „Ode to J. Smith“, pa se i sami već u prvoj numeri „Mother“ pitaju Zašto smo čekali ovoliko dugo? (Why did we wait this long?). Toliko čekanje opravdavaju time da su želeli da se ponovo „užele“ muzike, umesto da snimanje bude samo obaveza, dužnost koju bend ima prema fanovima i izdavačkoj kući. „Where You Stand“ nešto je sporijeg tempa, ležerniji, smireniji nego dosadašnji radovi Travisa. To može biti problem za ovaj bend. Na momente previše liče na Killerse i šteta je da odbace svoj pečat i stope se sa bendovima istog usmerenja. Ipak album je vredan pažnje i ako ništa drugo, meditativno deluje.
Video: Where You Stand
Various Artists – Sound City From Real To Reel (Roswell/RCA)
Najfiniji baja u rokenrolu Dejv Grol se ove godine okušao i kao reditelj. Za svoj debi odabrao je dokumentarnu priču o čuvenom studiju Sound City u kome je i sam snimao legendarni „Nevermind“ sa Nirvanom. Grol u filmu priča o miks pultu Neve koji na kraju sam kupuje i ugrađuje u svoj novi studio. Tim povodom u novonastalom studiju okupio je deo muzičara koji su snimali u Sound Cityju da bi snimili album „Real to Reel“. Gostuju Stivi Niks, Robert Bin, Rik Springfild, Piter Smit, Kori Tejlor, Pol Mekartni, Krist Novoselić i drugi. Dosta solidnih rok pesama je nastalo, a remek delo ovog diska je improvizovana „Mantra“ koju su zajedno snimili Dejv Grol, Trent Reznor i Džoš Om.
Video: Mantra
White Lies – Big TV (Fiction, Harvest, Universal)
Imenom „Big TV“ White Lies sugerišu da zalaze u neke kompleksnije teme. Ne tako transparentno, između redova, bend se dotiče tema otuđenosti, gubljenja identiteta, pogotovo u velikim gradovima, kao jedna od posledica globalizacije. Zahvaljujući bitovima i semplovima primerenijim za osamdesete godine, album ima i retro-futuristički prizvuk. Prevazišli su drugi album, imaju dobro zacrtan kurs i dovoljno su zreli da postignu uspeh.
Video: There Goes Our Love Again
