Umiruća 2010. godina pravi je povod za svođenje računa i velika obećanja za narednu godinu. Obećanja nećemo davati, ali ćemo račune i te kako svoditi, bar kada je reč o metal muzici objavljenoj u proteklih 365 dana. Oglasili su se mnogi bendovi. Veliki su uglavnom razočarali, mali iznenadili, pojavili se neki novi i odmah uleteli u best of liste, a čitaoci Balkanrocka imaju priliku da pogledaju jednu od mogućih top lista ovogodišnjih najboljih metal izdanja. Svaka subjektivnost je krajnje namerna i planirana, a ovde prezentovanih 30 albuma nisu poređani ni po kvalitetu ni po abecednom redu, već su svi međusobno jednaki i dobri za slušanje.
MUTINY WITHIN – MUTINY WITHIN
Debi album Mutiny Withina sjajan je melanž melodeatha, power metala i metalcorea. Izuzetna sviračka veština, melodičnost i zanimljivi aranžmani na jednom mestu trebalo bi da budu dovoljni da osvoje simpatije slušalaca. Bliži evropskom nego američkom metalu, Mutiny Within vešto udaraju u stomak dok pevušite njihove energične refrene. Vredno pažnje.
AFTER THE BURIAL – IN DREAMS
Progresivni death metal i djent (čitaj: Meshuggah stil sviranja) na prethodnom albumu After The Buriala eksplodirao je i oduvao gomilu generičkih gluposti koje su preplavile scenu u poslednje dve godine. Na In Dreamsu Amerikanci nastavljaju sa furioznom melodičnom i tehnički vratolomnom svirkom, promovišući sebe u predvodnike mlađe generacije ekstremnog progresivnog metala.
TESSERACT – CONCEALING FATE (EP)
Britanci su, iako je reč o EP-u, isporučili najbolji djent/technical prog rad ove godine. Concealing Fate predstavlja epsku šestodelnu priču koja levitira na granici između tehničkog Meshuggah/Periphery metala i ambijentalnih zahvata kakvima pribegavaju Seven. Odličan start za Tesseract.
DESTRAGE – THE KING IS FAT ‘N’ OLD
Zamislite mahnitu kombinaciju lucidnosti Freak Kitchena, prljavosti Slayera, žestine ranog Soilworka, melodičnosti i vrištavosti Protest The Heroa, pa ćete tek delimično naslutiti na šta liči drugi album ovog italijanskog sastava. Za produkciju je bio zadužen mastermind benda Disarmonia Mundi Ettore Rigotti (sa ovim bendom je Balkanrock već imao intervju) i to se i te kako čuje. Moćan zvuk i eklekticizam kojem Destrage pribegavaju oduvaće svakog iskrenog ljubitelja dobrog metala.
KNUT – WONDER
Technical sludge? Ok, Knut su pokazali da je to moguće. Oni zapravo spajaju sludge sa math metalom i to rade vrlo prljavo i podlo. Pre nekoliko godina smo ih gledali u beogradskom SKC-u, a od tada su izrasli u monstruma koji razvaljuje sve pred sobom. Wonder je fenomenalan album, agresivan i mračan, prošaran i ponekim instrumentalom, čisto da udahnete vazduh, pre nego što vas ponovo zveknu u pleksus.
GHOST – OPUS EPONYMUS
Stavite na gomilu rani Black Sabbath, Judas Priest, malo falseto vokala King Diamonda, dodajte trunčicu Pentagrama i Wirtheryja, karikaturalne satanic tekstove otpevane sa pop senzibilitetom i teatralne žive nastupe. Potom sve to dobro promešajte, nalepite mu “Made in Sweden” etiketu i dobićete heavy/doom debi album godine. Prijatno.
SOILWORK – THE PANIC BROADCAST
Legendarni melodeath/modern metal sastav iz Švedske vratio se na scenu odličnim albumom posle katastrofalnog Sworn to a Great Divide. Na Broadcastu ćete čuti žestoki melodeath, ali i reference na Soundgarden i Alice in Chains. Vanserijske melodije se podrazumevaju.
SOLUTION .45 – FOR AEONS PAST
Posle odlaska iz Scar Symmetryja, pevač Christian Alvestam jedno vreme je lutao između ne baš ubedljivih side projekata (The Few Against Many, Incapacity) i gostovanja kod kolega (Deadlock, Demon Hunter, Zonaria), ali su fanovi najviše priželjkivali da Christian ponovo pusti svoj clean kao nekad. I on je to učinio. Solution .45 je švedska supergrupa koja predstavlja nastavak posrnulog Scar Symmetryja. Moderni melodeath/prog metal oplemenjen Christijanovim vokalom je ono što se može čuti na For Aeons Pastu. Ni manje ni više.
RAUNCHY – A DISCORD ELECTRIC
Danci su oduvek bili poznati po nepoštovanju bilo kakvih žanrovskih međa, ali na svom petom studijskom albumu oni jače nego ikad guraju prst u oko svim puritancima koji drže do tih podela. Možete li da svarite nesvakidašnji spoj disco popa, žestokog metala i bolesno melodičnih refrena? Oni su bacilli rukavicu. Na vas je red.
DECREPIT BIRTH – POLARITY
Polarity je, ukratko, technical death metal izdanje godine. Bilo je u toj branši još nekih naizgled atraktivnih izdanja (Sadist, Cephalic Carnage, Atheist), ali nijedan nije uspeo makar da priđe onome što su Decrepit Birth uradili na Polarityju. Besprekorna produkcija i fantastična vrtoglava svirka jednostavno ne ostavljaju prostora za bilo kakvu konkurenciju. Bar ne ove godine.
DAATH – DAATH
Čikam vas da ostanete mirni uz ovaj album. Death metal sa ovakvim grooveom nije napravljen još od Obituary-jevog World Demisea, a ako tome dodamo i uticaje proga, orijentalnih melodija i diskretnog jazza, jasno je da sa četvrtim albumom ludih metalaca iz Atlante promašaja jednostavno nema.
IMMOLATION – MAJESTY AND DECAY
Kako treba da zvuči death metal isporučen u 2010. od strane stare garde? Pa, recimo da treba da zvuči kao tromi džin sa mudima do zemlje i ogromnim buzdovanom kojim s vremena na vreme udari o tlo i izazove dodatne tektonske poremećaje, osim onih koji nastaju zbog njegovog hoda. Immolation je ove godine taj mudati džin, produkcijski opeglan i muzički sirov poput komada svežeg crvenog mesa. Obavezno štivo.
KYLESA – SPIRAL SHADOW
Kylesa je na Spiral Shadow zaplovila atmosferičnijim i znatno melodičnijim vodama nego što je to bio slučaj na ranijim albuma. Reakcije su vrlo oprečne. Ovakav stoner metal je, po skromnom mišljenju autora ove liste, dovoljno atraktivan, zanimljiv i drzak da privuče pažnju kako pravih poznavalaca žanra, tako i slušalaca orijentisanih ka drugim formama metala, ali i alternativaca koji sa metalom nemaju mnogo veze.
DEFTONES – DIAMOND EYES
Ekipa iz Sakramenta ubraja se u krug bendova koji jednostavno ne umeju da snime loš album. Tragedija koja je zadesila ovaj bend (basista Chi imao je tešku saobraćajku posle koje je ostao u komi) nije bila dovoljna da ga zaustavi, naprotiv; izgleda da je teskoba kojom ih je realnost počastila uspešno pretočena u monstruozan album, možda i najbolji u karijeri Deftonesa.
NORMA JEAN – MERIDIONAL
Američki math metal sastav snimio je ono što muzička kritika voli da nazove-zrelim albumom. Manje haotičan i divalj, ali ne i manje efektan od albuma s početka karijere, Meridional je udarac na pravo mesto. Math album godine.
INTRONAUT – VALLEY OF SMOKE
U jednom trenutku će vam se nešto teško strovaliti na glavu, a već sledećeg ćete se osetiti lakim poput pera. Bilo da vas vode kroz masne sludgy rifove ili eterična post-rock sazvučja, Intronaut to rade na vrlo vešt i nepretenciozan način. Valley of Smoke, uz dva ovogodišnja The Ocean izdanja, predstavlja najbolje post-metal ostvarenje u 2010. godini.
MACHINAE SUPREMACY – A VIEW FROM THE END OF THE WORLD
Power metal nikada nije bio moderniji i interesantniji. Dok ceo pravac lagano odumire, Machinae Supremacy isporučuju album čijih melodija i rifova nećete moći da se oslobodite dugo i koji svojim šarmantnim spojem metala, Commodore elektronike i odličnih vokala privlači poput magneta. Pripremite repeat opciju.
IHSAHN – AFTER
Bivši gitarista i pevač sastava Emperora ne prestaje da iznenađuje solo radovima. After je, slobodno možemo reći, jedna ingeniozna ploča koja ukršta progressive, black metal, jazz, orijentalnu muziku, pa u pojedinim trenucima i flamenko uticaje, što sve rezultuje jednim vrlo mračnim i avangardnim ugođajem. Ovo je obavezno ovogodišnje štivo, čak i ako niste ljubitelj Emperora. U stvari, naročito ako niste ljubitelj Emperora, a volite Opeth i Dan Swanoa.
ENSLAVED – AXIOMA ETHICA ODINI
Progressivni black metal sa jakim viking influencama, ali i drugim, krajnje zanimljivim zahvatima je ukratko ono što Axioma Ethica Odini nudi. Teško je proći kroz diskografiju ovih Norvežana, a pronaći izdanje koje bi se moglo nazvati dosadnim i neinspirativnim, no, Axioma uzdiže Enslaved na do sada nedosegnuti kvalitativni nivo. Progresivni metal danas ima ekstremno lice. Enslaved i ovogodišnji Ihsahn to najbolje pokazuju.
HEAVEN SHALL BURN – INVICTUS (ICONOCLAST III)
Nemci nikada nisu podlegli diktatima tržišta za umekšavanje zvuka i to im se na kraju i isplatilo, ne u novcu već u desetinama hiljada fanatično lojalnih fanova širom sveta. Invictus po brutalnosti i surovosti ne predstavlja izuzetak od ostalih albuma i sjajno se nadovezuje na svog prethodnika.
KVELERTAK – KVELERTAK
Norveška šestorka je svojim istoimenim albumom uspela da o istom trošku privuče pažnju i simpatije fanova hardcorea, black metala, sludgea, punka i garažnog rocka, kao i da pobere lovorike po brojnim recentnim muzičkim glasilima širom sveta. I sve to za samo tri godine postojanja i sa samo jednim studijskim albumom. A i dobro sviraju, majke mi. A vi vidite šta ćete…
MANTRIC – THE DESCENT
Norveški Mantric nastao je iz pepela izvanrednog i nikad prežaljenog Extola i zvuči onako kako bi Extol zvučao da nije prestao sa radom. Ekstremni i mračni progressive metal sa brojnim influencama i predivnim vokalima cilja na fanove Extola, ali i one koji vole Opeth ili Porcupine Tree. Za Mantric se sa sigurnošću može reći da trenutno ne postoji bend koji im je makar i izdaleka sličan.
PURE REASON REVOLUTION – HAMMER AND ANVIL
Posle katastrofalnog prethodnog albuma koji je pre bio skup neuspelih patrljaka od pesama nego pravi album, Pure Reason Revolution su se ove godine oglasili albumčinom dostojnom imena benda. Britanski progresivci se značajno udaljavaju od svog remek dela The Dark Third, koji je bio baziran na rocku, i na Hammeru And Anvilu svoj izraz baziraju na industrijalizovanom/metaliziranom zvuku koji je ispraćen fantastičnim muško-ženskim višeglasjima, inače trademarkom ovog sastava.
AMPLIFIER – THE OCTOPUS
Na samom izmaku godine, mančesterski prog rock pregaoci iznenadili su nas, hm, malo je reći sjajnim albumom. Fanovi sastava Porcupine Tree, Hawkwind, Tool i Deadsoul Tribe imaće šta da čuju na Octopusu. Fantastično/fanatično putešestvije kroz maglovite predele progressive rocka je, sudeći bar po ovom albumu, zapravo tek počelo.
ROSETTA – A DETERMINISM OF MORALITY
Rosetta je verovatno jedini bend na planeti koji na tako dobar, gotovo hipnotički način ume da spoji čist post-rock, shoegaze i growl vokale. A Determinism of Morality je još jedno post-metal remek delo hrabrih Amerikanaca, vizionarski nastrojenih još od debija The Galilean Satellites, kada smo ih slušali sa dva zasebna diska i dva različita plejera istovremeno.
BREACH THE VOID – THE MONOCHROMATIC ERA
Breach The Void je Sybreed related sastav i to se vrlo dobro čuje na albumu The Monochromatic Era. Ovo izdanje je vrlo blisko Sybreedovom poslednjem albumu, ali to nikako ne umanjuje njegovu vrednost, niti ga čini rip off-om popularnog švajcarskog benda. The Monochromatic Era je vrlo solidan cyber/modern metal album, aktuelan i sadržajan dovoljno da se nađe na listi najboljih ove godine.
PERIPHERY – PERIPHERY
Jedan od najzapaženijih djent bendova mlađe generacije najzad je, posle million demo snimaka, uspeo da realizuje debi album. Možda malo ispeglaniji nego što bi trebalo, Perihery ipak dostojno predstavlja bend koji je sazreo, prerastao detinjaste Meshuggah obrade i stvorio sopstveni stil.
CLOUDKICKER – BEACONS/A HEAVENLY NEW BODY
Ma koliko muzike godišnje objavio pod imenom Cloudkicker, multiinstrumentalista Ben Sharp ne dozvoljava da prosečnost obuzme njegov rad. Ovogodišnja izdanja Beacons i A Heavenly New Body i dalje zadaju domaći zadatak svima onima koji bi da se bave novom školom instrumentalnog tehničkog progressive metala. I energičan i ambijentalan, i žestok i nežan, Cloudkicker zvuk uvek uspe da hipnotiše svojom repetitivnošću, ali i da uzbudi svojom nepredvidljivošću.
WAR FROM A HARLOTS MOUTH – MMX
Favoriti iz senke, nemački War From a Harlots Mouth su se pokazali mnogo opasnijim nego što je to na prvi pogled delovalo. MMX levitira na granici koja razdvaja sastave The Ocean, Meshuggah i Admiral Angry i isporučuje lavinu zle, agresivne metalcore/death metal/mathcore svirke koja nikako ne ostavlja slušaoca ravnodušnim.
T
HE OCEAN – HELIOCENTRIC/ANTHROPOCENTRIC
Dupli konceptualni album sludge/progressive sastava iz Berlina predstavlja pravo putovanje, tematski kroz najveća ljudska otkrića i zablude, a muzički kroz sve ono što danas zbirnim imenom nazivamo-post metal. Iako je delovalo da genijalnost Precambriana ne može biti nadmašena, ispostavilo se da to i nije tako veliki problem, ne zato što on nije bio dovoljno dobar, već zato što je Heliocentric/Anthropocentric fantastičan.
AXEL RUDI PELL – THE CREST
Ništa posebno spektakularan album, ali svakako odličan nastavak A.R.P. priče koja je svih ovih godina bila konstantna i nikad razočaravajuća, pa tako i ovogodišnji album ide u tom pravcu.
GAMMA RAY – TO THE METAL
Čini se da Gamma Ray malo po malo postaje jedna od najvažnijih power metal ikona (ako već i sad to nije).
BLACK LABEL SOCIETY – ORDER OF THE BLACK
Rifovski moćno početna numera “Crazy Horse” , skupa s ostalim pjesmama pokazuju da je Zakk Wylde jednostavno nadmašio sam sebe!
IRON MAIDEN – THE FINAL FRONTIER
Maideni pomalo gube bitku sa inspiracijom i ovaj album vas neće (ponovo) oboriti s nogu, ali to su ipak Maideni-čak i kada nisu na najvišem nivou!
SOULSPELL – LABYRINTH OF TRUTHS
Ova metal opera predvođena Heleno Valeom, na kojem gostuje mnogo pjevača, ima odličnu priču i plijeni svojom raznovsnošću.
THIRD EYE – RECIPE FOR DISASTER
Danski progresivci koji puno obećavaju. Ovo im je prvi album koji je mješavina Symphony X-a i Evergreya i nastave li ovako, njihova zemlja koja nije poznata baš po ovom stilu mogla bi dobiti upečatljivog predstavnika.
NACHTGESCHREI – ARDEO
Ovo se zove otkriće! Njemački bend koji nije razvikan, ali na neki način odudara od konkurencije u svojoj branši, vjerojatno zbog clean vokala Holgera Franza. Nemojte se poplašiti njemačkog jezika
ACCEPT – BLOOD OF THE NATIONS
Apsolutni prvak ove godine, barem kada je u pitanju heavy metal. U recenziji na portalu je sve rečeno-Accept se vratio na stare steze jači nego ikada, a uskoro će i turneja.
