Zhiva – Preterujem (02.11.2023.)

Izdavač: Glitch Records

Producent: Toshi Domaćin

Trajanje: 26:47

Žanr: Neo-Soul / Liquid Drum & Bass / Trap

Ocena: 8.6

Izraz „jutro će promeniti sve“, kako izgleda, i dalje predstavlja nepresušni izvor inspiracije beogradskim alternativnim krugovima. Od BIGZ-ovske tzv. Nove scene, i njene zaštitne kompilacije, preko Straight Mickey and the Boyz i njihove „Dalek svet“ u kojoj razvejavaju obećanje lepe fraze, pa sve do najsvežijeg imena na sceni, potpisnice Glitch Records, izvesne Zhive, spremnoj da ponovo podigne pitanje o mogućnosti promene i boljeg sutra kroz eklektičan miks elektronike i alternative na prvoj stvari sa svog novog albuma.

Uprkos tome što joj je ovo prvi solo-projekat, Iva Pažin se već kalila na domaćoj muzičkoj sceni u svojstvu članice sastava ZAA, Oktatonik i Maika, a album autorskih stvari, Preterujem, inkapsulira ovo stečeno iskustvo i širok vokalni raspon, ne bez pomoći talentovanih mladih muzičara, među kojima je i njen mlađi brat, reper i bubnjar bljuzga. Naravno, ovo je otvorilo mogućnost živih nastupa, što je, ne računajući prvi singl, i bio primarni način na koji se ogroman deo publike sretao sa projektom, iako je ovo iskustvo po definiciji moralo biti nepotpuno i nereprezentativno.

Stvar je u tome da se na debiju Zhiva i njen producent, Toshi Domaćin, odlučuju za rešenja koja, bez jake finansijske podrške i ulaganja u sve aspekte produkcije, ne mogu adekvatno preneti u živom obliku. Već od prve stvari, „Jutro„, koja otvara list na adekvatno svetloj noti, Ivu upoznajemo kao žanrovski svestranu autorku, dok topla klavirska fraza, pozivajući se na muzički jezik Protection-ere Massive Attacka i neo-soula devedestih, progresira u izlomljeni liquid drum and bass sa atmosferičnim vokalnim semplovima. Muzika je sveža, prostrana i svetla, polako se razotkrivajući kao zora nad usnulim Beogradom.

Sa ovako bogatom, toplom i specifičnom linijom izraza, reprezentativnost na sceni je tek prilika na dalekom horizontu, ali srećom, studijski je, naročito prva polovina albuma konzistentno prijatna, lirična i, što je najvažnije, savremena. Prve četiri stvari, počevši od bljuzginog repa na vodećoj singlici, preko acid jazz akcenata u „Da se smejem“ vešto izbegavaju R&B arhaizme devedesetih, bez zapadanja u bezdušnost koja karakteriše ogromnu većinu aktuelnog neo-soula. Mistična, dvosmislena nota u refrenu stvari „Dobar osećaj“ igra se sa psihodeličnim referencama; da, osećaj je dobar, ali je u isto vreme očaravajuće zbunjujuć i lelujav, uspešno manevrirajući između mračnih, kontrasnih DNB finesa i neposrednog feelgood teksta.

U skladu sa nazivom „Preterujem“ nastavlja da dodaje uticaje iz drugih pravaca. Uprkos tome što je breakbeat i dalje dominanta, glavnu ritmičku potporu Zhivinom kristalno čistom glasu, priželjkujućem rasterećenje i životni balans, daju duboke 808-ice i klavijaturski house akcenti. Iako bi bitovi, potpuno preopterećeni produkcijskim intervencijama, do sada trebalo da se raspadaju po šavovima, producentska magija radi svoje i uvereno drži stvari na pravom kursu. S te strane, pesme su pravi mali odmereni zalogaji, trajanja ispod tri minuta, koji nikada ne ispuštaju pažnju slušaoca.

Kako otkuca polovina, stvari kreću blago silaznom putanjom zahvaljujući neujednačenim idejama. Nalazeći se u samom centru dešavanja, „Ima mesta“ kao da ne zna šta želi da bude. Čas relaksirana, u skladu sa lirikom, koja teži da afirmiše subjektivne granice i važnost ljubavi prema sebi u nemilosrdnom ritmu urbanog života, čas potpuno zbunjena u refrenu, opredeljujući se za melanholičnu progresiju koja je u totalnom raskoraku sa tematskim jezgrom, pesma zvuči najpre kao dobra radna verzija, ali nikako kao završena poruka. Kao svetla tačka, sledeća „Pola“ vraća stvari u pravi kolosek potentnom kombinacijom breakova, boom bapa, bljuzginih sjajnih rep deonica, i lepih harmonija Zhive i Katarine Vukoman.

Konkretne aluzije na proživljenu svakodnevicu, rad, dokolicu i neke svakodnevne rituale (da l’ sam đubre bacio? da l’ sam nešto jeo? da l’ sam sipo Ariel, Bohor ili Perwoll?) takođe su nešto sa čim se slušalac mnogo lakše poistovećuje od neprikrivenih, i već milion puta viđenih razgovora o mentalnom zdravlju i pronalaženju pravog mesta pod suncem. Kada se album posmatra kao celina, ove ključne teme, najdelotvornije kada se pruže na slikovitiji način kroz nešto opipljivo su, umesto da budu date kroz mali teatar svakodnevice (videti npr. liriku Buč Kesidija), uglavnom izvisile u vazduhu, delujući kao skup impresija napisan na osnovu već prebrođenih životnih izazova. Apstraktne priče o granicama, ADHD-u, mentalno-fizičkoj prenatrpanosti, i površnosti međuljudskih odnosa ne deluju ni upola interesantno kada nisu date kroz prave, žive situacije, iz kojih slušaoci tek onda mogu izvući važne poruke.

Srećom, muzičkog eklekticizma i dalje ne manjka. Ostavljajući najmračnije momente za dve poslednje stvari, Zhiva sagoreva neuporedivo bolje nego na bini kroz lirični, istrapovani future garage, ne libeći se da ispolji svoju senzualnu stranu. Kao noćni kontrast svetlom početku, ove dve stvari zaokružuju jednu širinu izraza koja je sceni kategorički falila, terajući jedna dva potpuno različita muzička jezika da govore unisono, te, iako trap i organični neo-soul nisu uvek isprepleteni idealno, a Zhivina „svetlija strana“ svakako deluje ubedljivije, pokušaj zaslužuje pohvalu bar na nivou eksperimenta.

Ovaj dojam otprilike i sumira ceo album. U jako kratkom vremenskom roku dešava se pregršt toga zanimljivog muzički, a mnogo toga je daleko ispred ostatka scene, ogrezle u nekim hiljadu puta već viđenim motivima, mahom nesvesne da sve to zapravo može ovako. I zabavno, i senzualno, i da uliva nadu, da podiže važna pitanja, i sve to u sklopu žanrova koji nominalno ne funkcionišu zajedno. Štaviše, razlog možda preterano strogoj kritici treba tražiti upravo u ovako visoko postavljenim ciljevima, ali i očiglednom potencijalu projekta koji, uz malo napora, može da dogura do kritične tačke hitičnosti koju poštuju svi – od ljubitelja alternative, pa sve do masovnih muzičkih strujanja.

Ko zna, možda će jutro zaista promeniti sve…