Wolf’s Hunger – Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi
Izdavač: Symbol Of Domination ( 9. 9. 2016.)
Producenti: Miroslav Majkić Bandar i Anđelko Banić Đus
Trajanje: 36:00
Žanr: Black/Thrash Metal
Ocena: 8
Kao što je opšte poznato u svetu metal fanova – uglavnom niko ne voli dugo čekanje između dva albuma. Diskografske pauze koje umeju da potraju i po više godina su, iako nekad preko potrebne samom umetniku, veoma rizična i nezgodna stvar jer neminovna pitanja koja one povlače sa sobom su: šta taj bend radi, da li uopšte više postoji, zašto im treba toliko vremena za nov materijal itd. Pitanja bi mogla da se postavljaju u nedogled, ali kada konačno dođete u dodir sa konkretnim izdanjem o kojem je ovde reč, novim čedom novosadskih black-thrash metalaca Wolf’s Hunger – „Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi”, neće više biti potrebe za zapitkivanjem jer će u tom momentu nastupiti samo – slušanje, slušanje i ponovno slušanje.
Pomenuta pauza u ovom slučaju trajala je blizu čitave decenije – od izdavanja debi albuma “Osveta U Krvi” prošlo je celih 9 godina! Kako je sasvim jasno da je u pitanju jedan veoma dug vremenski period, bendu se mora odati priznanje da je, uprkos i tako nezahvalnim okolnostima (prestanak rada u potpunosti u jednoj tački i nebrojene promene u postavi), uspeo da očuva svoju bazu fanova i održi im se u interesnoj sferi, kao i da bude koncertno aktivan na manjim i većim festivalima u zemlji, posebno u toku poslednjih godinu i po dana. Da je WH jedan od onih instant, kratkotrajnih i šablonskih bendova koji, u suštini, ne poseduju nikakvo lično obeležje niti kvalitet u iole relevantnoj meri – davno bi nestao sa metal scene tokom svoje poduže diskografske tišine i pridružio se brojnim grupama koje je progutao zaborav. No, kako je jasno da to ovde uopšte nije slučaj, nužno se nameće antiteza malopređašnjem iskazu – kvalitet, lični pečat, doslednost, dugotrajnost – to je ono što ide u paketu sa ovim sastavom i što će, po svemu sudeći, uvek i ići, pa makar im sledeća pauza trajala još duže (iako se, naravno, nadamo da do toga ipak neće doći).
U oktobru 2015. konačno se odvilo snimanje novog albuma – tematski i lirički on je orijentisan ka Prvom svetskom ratu, srpskoj istoriji i slovenskoj mitologiji, a muzička podloga je, slobodno rečeno, unikatna fuzija dva podžanra, black i thrash metala. Igranje sa različitim pravcima ume da bude veoma efektno, plodonosno i osvežavajuće, ali samo onda kada muzičari znaju koliko i čega treba dozirati u svoj muzički recept da bi finalni proizvod bio primamljiv i zavodljiv. Budući na to da se ovde susrećemo upravo sa tom situacijom, svako ko bude preslušavao opus WH-a, naići će na besprekorno sintetizovane hladne skandinavske melodije u maniru ’90-ih godina i frenetične rifove, solaže i brze ritam deonice karakteristične za deceniju pre pomenute, kad je thrash metal bio u svojim zlatnim danima. Uzeti iz dve epohe ono najbolje i potom kreirati sopstveni produkt u kojem se, pored svega toga, očitava i veoma upadljiv lični momenat – tako bi se najjednostavnije mogao opisati album “Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi”, ali nije zgoreg malo podrobnije analizirati svaki njegov deo.
Pre zvaničnog izlaska CD-a, WH je objavio svoj prvi oficijalni video spot za pesmu “Gvozdeni Puk (Kult Rata)”. U stilu marša opevano “Poslednji nam juriš, međ dušmanima muk., Srbija u srcu, gvozdeni puk!” i sekvence iz Prvog svetskog rata vezane za srpske bitke koje se naizmenično smenjuju, momentalno ostavljaju više nego jasan utisak – WH zaista voli svoju otadžbinu. Koliko god se javljala tendencija da se članovi povezuju sa određenim političkim ideologijama, to ovde definitivno treba ostaviti po strani i uvideti da je bazična, ideja vodilja ovog sastava upravo – patriotizam. Na domaćoj sceni ne postoji veliki broj bendova koji sa ovolikom posvećenošću i beskrajnom ljubavlju komponuju svojevrsne ode srpskom narodu i zemlji, koja nesumnjivo ima turbulentnu istoriju i koja neosporno zaslužuje da se to i ovekoveči, pa zašto ne i ovim putem? – a rađenje upravo toga je ono što nadasve čini WH autentičnim. Zarazni rifovi koji otvaraju numeru i protežu se duž iste, prodorno leden vokal koji se ubrzo pridružuje i “seče”, kao i svedena, ali upečatljiva solaža (odsvirana od strane gosta na albumu, Milana Šogorova) koja je odlično uklopljena u strukturu pesme – tako zvuči “Gvozdeni Puk”, a na ovaj način WH je slušaocima pružio određeni preview onoga što ih čeka na ostatku diska. Recepcija prvobitno ove trake bila je više nego pozitivna, što se, kako i nalaže logičan sled, ubrzo potom odrazilo i na izdanje u celosti.
Naslovna “Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi” ujedno je i ona koja je zauzela prvo mesto na tracklisti i izbor nije mogao biti bolji. Neprestana smena dominacije black i thrash uticaja i prizvuka u samom startu neminovno privlači pažnju – koliko je samo uzbudljivo slušati dva praktično stopljena pravca gde se ipak vodi kontinuirana borba oko toga čija uloga će da prevagne. Na vrhuncu te borbe galantno se pojavljuje fenomenalan gitarski solo koji se savršeno „ugradio” u pesmu i jednopotezno prevazišao okvir bilo kakvog žanra uopšte, a numeru idealno zaokružio. U narednoj, “U Vatri Sazdan” susrećemo se sa hipnotišućom melodijom i potom blastbeatom koji traju dovoljno dugo da bi se vrlo lako moglo pomisliti da je ovo zapravo instrumental, no na polovini minutaže se uviđa da se ipak radi o još jednoj celosnoj i veoma atmosferičnoj kompoziciji kojoj, kao i prethodnoj, okvir daje solo koji mudro čeka svoj spotlight i na pesmu postavlja sasvim novu dimenziju.
Jedan od najupečatljivijih i najkompleksnijih izdanaka albuma, koji obiluje (skoro) svim što treba, a opet u propisnoj meri, svakako je “Vostani Serbije”. Ona sadrži razarujući uvod, efektne prelaze, čistije vokalne deonice, solidnu ritam sekciju, a vrlo lako se može osetiti i svojevrsno pripremanje slušaoca za finale pesme, no u tom delu je nešto neočekivano pošlo kako ne treba. Gitarska solaža koja se do ove tačke pokazivala kao revijalni vrhunac, ovde je, jednostavno, omanula. Da bi se lepše i smislenije uklopila u ovu kompoziciju, trebala je biti dosta razloženija i melodičnija, dok je ovako ostavila utisak “uljeza” koji se tu našao greškom. No, čak i uz to ne baš sjajno rešenje za solo, “Vostani Serbije” se ipak nameće kao jedna od, kako je već rečeno, najupečatljivijih tvorevina, pa čak i favorita. Sledeća na listi, “Rusija”, idealno se nadovezuje na nju i formira određenu celinu. Ovde se evidentno susrećemo i sa slavizmom koji regiju pomenutog patriotizma širi sa lokalne na mnogo širu, ili kako je Časlav to epski opevao: “Moja druga mati zemlja, Rusija!” Sa prvim tonom nas dočekuje melodija hladna baš kao ruske zime u kojoj se povremeno oseti i seta, a ubrzo na površinu isplivava i veoma upadljiv uticaj skandinavskog black metala, koji potom kulminira u solaži, koja zvuči kao da peva sopstvenu pesmu – i kao da joj nema kraja, što može biti i određena simbolika i paralela sa Rusijom, zemljom toliko velikom da joj je nekad i teško pronaći granice.
Tematski dolazi do pomeranja ka slovenskoj mitologiji sa narednom numerom iz koje bi se to ionako zaključilo već po samom nazivu – “Slava Gromu”. Ljubiteljima ove mitologije nije potrebno posebno naglašavati da se ovde radi o slovenskom bogu Perunu, bogu groma i neba, a ujedno i favoritu brojnih drugih bendova sa svih slovenskih područja koji inkorporiraju paganizam pod okrilje svoje muzike. “Slava Perune, slava tebi, Perune, moga roda oče!”, rečju, pravo u centar – WH kristalno jasno iskazuje antihrišćanski motiv i u potpunosti se okreće davnoj prošlosti i bogatoj slovenskoj tradiciji, a ceo taj proces je muzički propraćen na sasvim adekvatan način, u maniru koji je album nametnuo praktično još s početka, tako da i ovde dolazimo u dodir sa sveobuzimajućom melodijom koja prožima od prvog do poslednjeg tona oslanjajući se na zvonku ritam sekciju i u krajnjoj liniji dajući još jednu kvalitetnu pesmu koja je našla svoje mesto na tracklisti. “Lešinari Će Slaviti Moje Ime” nas već polako približava kraju, a u pitanju je pravi mali thrash metal hit (obojen black metal primesama) koji u vidnoj meri “štrči” prvenstveno usled činjenice da je ovde taj jedan žanr, odnosno thrash, ipak znatno dominantan. Pesma u navratima podseća i na kultni jugoslovenski Bombarder (koji je takođe ove godine izdao novo čedo) i svakako osvežava album u tački u kojoj je to već bilo preko potrebno.
Najduža kompozicija na albumu, a sigurno i jedna od lirički najsnažnijih, sa genijalno uklopljenim poetičnim delom koji postepeno vodi ka završnici, “Egzekutor”, svoj put do publike je našla još prošle godine tokom izvođenja na svirkama i u sebi je, kako se tek sad vidi, obuhvatila ključne elemente celokupnog izdanja. Obiluje energijom, prodornošću i tim ličnim pečatom benda koji u potpunosti eskalira u ovih 5 i po minuta i predstavlja WH u punom sjaju. Pravi biser njihovog opusa uopšteno gledano. Sada se već stiže i do samog kraja, a čast da zatvori album dobila je verovatno i najslabija karika, “Rod”, koja, iako prati liniju kretanja, deluje pomalo monotono, nepotpuno i u momentima se stiče utisak da je njena uloga čisto popunjavanje mesta. Možda bi bilo bolje da je “Egzekutor” označio i kraj, ali jasno da ovde svaka pesma priča svoju priču i predstavlja određeno poglavlje, stoga generalan utisak nije i ne može biti prodrman.
Ono čuveno “čekanje se isplati” ovde ponovo dobija svoju potvrdu. Wolf’s Hunger je očigledno vodio računa na prvom mestu o kvalitetu, stoga ovo nije zbrzan i prenatrpan album koji “bombarduje” sa svih strana, već ima određenu putanju kojom se pametno kreće, putanju koja je od početka do kraja popunjena shodno viziji benda i koja pomno održava pažnju. Časlav kao idejni vođa koji se nalazi za vokalom i bassom, jedini je originalni član WH-a, a ujedno i njegovo stubište. Vladimir, drugi najstariji po “stažu”, i mlađa snaga, Igor, koji se pre par godina priključio taboru, dali su albumu sopstveni pečat u vidu višestruko pomenutih fantastičnih gitarskih deonica koje su zavodile slušaoca iz pesme u pesmu, a najmlađi član benda (i po uzrastu i po stažu), Ivan, tek treba da dokaže i razvija svoje bubnjarsko umeće u nastupima koji predstoje i da se u potpunosti uhoda u tempo ovog sastava.
“Bež’te živi, vraćaju se mrtvi” je izdanje koje predstavlja temeljne ideje benda u iskusnijem ruhu, sa dobrom produkcijom i ključnim utiskom koji se javlja na kraju – 2016. je obogaćena još jednim vrsnim metal albumom koji bi definitivno trebao da se nađe i na polici i na playlisti većine ljubitelja beskompromisnog black-thrash zvuka koji manje prati, a više postavlja sopstvena pravila.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=1ln6xLvbxqg]
Spisak pesama:
1. Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi 3:36
2. U Vatri Sazdan 4:44
3. Gvozdeni Puk (Kult Rata) 3:17
4. Vostani Serbije 4:35
5. Rusija 4:40
6. Slava Gromu 4:22
7. Lešinari Će Slaviti Moje Ime 3:25
8. Egzekutor 5:21
9. Rod 2:37
