Warpaint – Radiate Like This

Izdavač:  Virgin (06.05.2022.)

Producent: Sam Petts-Davies, Warpaint

Trajanje: 41:36

Žanr: Dream Pop / Neo-Psychedelia / Ambient Pop

Ocena: 6.8

Tvrdnja da Warpaint otkriva neku novu teritoriju u indie muzici, ili korenito transformiše scenu bi zasigurno bila preterana. Ipak, od 2004. godine, kada su započele s radom, devojke iz sunčanog Los Anđelesa su (zajedno s bivšim bubnjarima, Davidom Orlandom i ex-Pepersom Joshom Klinghofferom) sa svoja prva tri LP-ja, pratile stabilno uzlaznu diskografsku putanju. Ako se pitanje o tome zašto nisu napravile neki značajniji proboj u globalu, razloge za to verovatno treba tražiti u muzičkoj teritoriji koju nastanjuju.

Naime, susret indie/dream popa sa neo-psihodelijom a la The Flaming Lips, dalje potpomognut dovoljno primetnim akcentima, pozajmljenim od bristolske trip hop scene i alt. dancea, rezultira u zvuku koji je sanjiv, romantičan, i krajnje staložen, ne dozvoljavajući neko posebno manevriranje i eksperimentisanje sa ekstremima koji bi im pomogli da „iskaču“.

Ubedljivi, iako u očima javnosti nevidljiv, pik njihove karijere je dostignut sa fantastičnom pločom koja nosu naziv benda, gde su upućeni slušaoci mogli čuti najdefinisaniju verziju urbanog, izuzetno femininog ali, zahvaljujući ubeđenoj ritam sekciji, nikako ranjivog, zvuka savremene urbane melanholije. Veštom, i retko umesnom primenom reverba, udaljenim vokalom i bitovima sa izraženim gruvom, devojke su dočarale, naizgled letargičnu i hladnu stranu jedne, zapravo intenzivne i fatalno probojne ljubavi.

Poređenja radi, nova ploča „Radiate Like This“, puštena u mase pod etiketom Virgin, već uvodnikom „Champion“, signalizira pomeranje u zvuku i sentimentu koji iza njega stoji. Zagušljiva potištenost, iako tu i tamo prisutna u pratećim melodijama, ustupa scenu ornoj ubeđenosti u sopstvenu, i moć ljudskog jedinstva. Kao većina u ovom „zanatu“, i devojke su pretrpele uticaj pandemije na kreativnom i ličnom planu, i silom prilika bile prinuđene da se posvete najužem krugu porodičnih obaveza i solo-projektima (ovde vredi izdvojiti solo-album „Heart Tax“ basistkinje Jenny Lee Lindberg, izbačen na ovogodišnji record store day), te je jasno i posve očekivano da će se, posle toliko vremena, mogućnost ponovne saradnje ispoljiti u pozitivnijoj soničnoj paleti.

Srećna okolnost je što ode ljubavi sa velikim Lj, koje zrače čak i iz najsetnijih tekstura – ovde, na pamet pada poletna shoegaze stvar „Hard to Tell“ – ne zvuče izlizano niti forsirano. Taj momenat iskrene emocije je ujedno i glavni adut ove četvorke koja, zahvaljujući međusobno skladnom muzičkom jeziku, ali pre svega, dugogodišnjem prijateljstvu, uspeva da natera srca slušalaca da kucaju unisono, bez obzira na odsustvo eksplozivnih vrhova ili mestimične padove u raspoloženju.

Ta pozitivna uravnoteženost je potkrepljena tradicionalno zrnastim zvukom, koji značajno kontrastrira njihovim, izuzetno „oblo“ ozvučenim i direktnim živim nastupima. Međutim, za razliku od ogromne većine kolega po žanru, koji pokušavaju da sličan efekat (uglavnom neuspešno) dostignu klasičnim, „efekat-pedale i kilo reverba“ pristupom, devojke pokazuju veću dosetljivost, akcentirajući klavijature, mestimičnu elektroniku i ponajviše bas. U tom maniru, vazdušasta balada „Trouble“ započinje prostim downtempo motivom, koji se u bridžu rastače u prelepu vokalnu polifoniju, i konačno eksplodira u stratosferu uz pomoć gudačke sekcije i klavirske pratnje, pokazujući da dream pop ne mora da bude žrtva striming-trendova i da komotno može „izneti“ organski zvuk.

Takođe, jasno je da devojke nisu izolovane od muzičkih uticaja, te ritam mašina i neobična elektronska pozadina na „Melting“ ukazuju na afinitet prema raspljinjavanju baltimorskog Beach House, dok refren pesme „Like Sweetness“, zvuči „jedan kroz jedan“ kao nešto što bi Matt Berninger iz The National napisao tokom „High Violet“ (2010) ere.

Iako opaki filer-bauk nije zaobišao ni ovaj LP, čak i manje uspešne stvari tipa „Hips“, „Altar“ i ne toliko seksi chillwave esperimenta „Send Nudes“, sadrže dovoljno „mesa“ da spreče slušanje napreskok. U slučaju da glavna muzička tema trake nije naročito zanimljiva ili efektna, detaljan i naslagan zvuk, poneka zanimljiva progresija i sporadični elementi fusion džeza su uvek tu da podrže raspoloženje i nagrade slušaoce koji poštuju prirodan tok liste pesama – uzgred, izuzetno nepravedno najzanemarenijeg elementa longplej-formata.

Uopšteno govoreći, iako nova ploča, u skladu sa nazivom, zvuči kao zdrav i ubedljiv imperativ da zračimo radośću i proslavljamo sve dobre i svetle strane života, deo slušaoca sigurno želi da u budućnosti, umesto da im služi kao kreativni temelj, ova topla pozitiva zauzme zgodnu poziciju uporednog, propratnog vektora, u odnosu na zvuk otuđenja na koji nas je navikao prethodni opus. Naravno, uprkos navikama, ljudi, vremena, pa shodno tome i muzika, se neprekidno menjaju, te trebamo biti spremani da progutamo svoje reči ukoliko uspeju da ubedljivo izraze ovu već bezbroj puta prežvakanu tematiku. Videćemo.