Viagra Boys – Welfare Jazz
Izdavač: YEAR0001 (08.01.2021)
Producenti: Daniel Fagerström, Pelle Gunnerfeldt
Trajanje: 40:14
Žanr: Garage Rock
Ocena: 6/10

U stvaralačkom opusu većine umetnika naći ćemo mnoga dela u kojima je autor ispitivao nove načine izražavanja, neistražene teme ili je jednostavno otkrivao emotivno-intelektualne kapacitete koje ranije nije posedovao. Međutim, ova lutanja treba razgraničiti od dekadencije, jer bismo onda govorili o paradoksu ili apsurdu. Skok u nepoznato se u mnogim ljudskim delatnostima pozdravlja kao akt odvažnosti i ambicije, pogotovo u vremenu kada je društveno-politička klima takva da umetnički svet u post-postmodernizmu podržava eksplicitnost radi eksplicitnosti i to u duhu ispraznog egzibicionizma. Ovakav period se sociološki može definisati kao subverzivno vreme preispitivanja već uspostavljenih vrednosti, ali i kao jedna izmorena, obezglavljena i (prema Žižeku) neautentična revolucija.

Delo o kojem ćemo danas govoriti jeste „Welfare Jazz„, drugi studijski album švedskog garažnog benda Viagra Boys. Ono na šta se prvo treba osvrnuti jeste nihilistička provokativnost (po volji čitati bezobrazluk) prerušena bojama odvažnosti. Greška koju mnogi autori danas prave jeste pomeranje granica koje definitivno ne treba pomerati. Usavršavati ružnoću znači jednostovno prepuštati umetnost najbanalnijim društvenim strujama i to bilo kog vremena. S druge strane, otkrivati lepotu koja se često pojavljuje sa trnjem posao je koji zahteva požtrvovanost, strpljenje i ne malu dozu ličnog stradanja. Iako se ova tangenta možda čini uzaludnom, ona na jedan posredan način govori o specifičnoj situaciji u kojoj se ovaj album nalazi.

Dakle, album je vrlo solidan, sadržeći pomalo nesvojstvene numere (naime „Creatures“ i „In Spite Of Ourselves„) koje odstupaju od prethodno poznatog repertoara ovog sastava, ali i neke koje odišu vulgarnom sirovošću prethodnog ostvarenja „Street Worms„. Album, čini se, ima vrlo neobičan audio-vizuelni put, nešto nalik na organizovanu turu kroz reprezentativni i licemerni centar grada, preko periferije na kojoj obitavaju noćna stvorenja, pa sve do sela. Tamo, daleko od grada, naš nesavršeni umorni heroj vraća se domu i svojoj ženi koja ga, baš kao i u pesmi, prihvata i voli kao takvog. Album sonično, a i u raspoloženju, predstavlja rastanak sa štrokavom sirovštinom po kojoj je bend već poznat, te njegov naslov ukazuje na nešto prefinjeniji zvuk. Poboljšanje se ogleda u bogatijim aranžmanima, celovitijoj strukturi pesama i konceptualno promišljenijem albumu. S druge strane, ove promene znače radikalno napuštanje forme koja je bendu već poznata, te se čini kao da bend traži uzemljenje kako album teče. Međutim, i na ovom izdanju sirovi duh nikad nije previše daleko, a uličarski kabare koji smrdi na znoj i alkohol stoji ponosno u svojoj odvratnosti i banalnosti.

Numere „Ain’t Nice“ i „Girls & Boys“ predstavljaju već poznatu garažu, ali sada i sa povremenim upletima agresivno smotanog saksofona, gde audio-vizuelni krajolik podseća na kafanske pohode Sala Paradajza, junaka Keruakove knjige „Na Putu„, samoprozvanog ljubitelja bibopa koji na kraju jednog poprilično burnog kafanskog fijaska govori „sve je to samo san, sve je to samo džez, ludilo i sirotinja”. Ono što se može nazvati najvećom odstupnicom na albumu jeste numera „Creatures“ gde poznata uličarska histerija biva smenjena neonskim svetlima, staklenom arhitekturom, betonom i strancima. Ova numera je najveće pop ostvarenje benda i služi kao satirično svedočanstvo ljudskog licemerja naslikano na hladnom audio pejzažu. Frontmen Sebastian Murphy svojim tekstom dočarava sliku bolno neadekvatnog junaka koji prirodno obitava na margini, a čije se nepripadanje ogleda i u kontrastu sa soničnom paletom ove novotalasne pesme. Ostatak albuma je izrazito kantrijevski sa dozom samosvesnosti, ali i sa nekom prikrivenom poniznošću, možda jer je to sasvim i prikladno zbog dotične numere koja zatvara album. „In Spite Of Ourselves“ je pesma pokojnog Johna Primea koju je bend obradio na sebi svojstven način, ali evidentno i kao omaž velikom kantautoru.

Album kao celina će možda delovati čudno i neodređeno jer na trenutke zvuk seva poput Iggyja Popa i Stoogesa, a ponekad uvrnuto zapleše u nepoznatom pravcu poput sajkobili kantri alternativaca Butthole Surfersa. Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da bend još uvek nije izašao iz garaže i da u njihovom posve zelenom opusu ima dovoljno prostora za izdanje koje će sasvim odrediti ime Viagra Boys.

Lista pesama:

Ain’t Nice
Cold Play
Toad
This Old Dog
Into the Sun
Creatures
6 Shooter
Best in Show II
Secret Canine Agent
I Feel Alive
Girls & Boys
To the Country
In Spite of Ourselves (Ft. Amy Taylor)